Model : ISO-UNI.1 Konektor: euro konektor, OBD Konektor za auto radio Tip konektora: ISO Broj pinova: 5 + 8 Opis: Konektor napajanja

Univerzalni kabl za auto radio Dizajn kabla Okrugli Materijal plašta kabla PVC Pakovanje Polibag Dužina kabla 0,20 m Materijal konektora ABS Materijal provodnika CCA ISO kompatibilnost Standard

Ljilja Ilić : SRPSKA KNJIŽEVNOST I NIČE , Konras 2002, str. 656. Očuvanost 4. Nietzsche, Friedrich Wilhelm, 1844-1900 Srpska književnost -- Filozofija 2014.g. u Odžacima posle teške bolesti u 56. godini života preminula Ljilja Ilić, profesor Srpskog jezika i književnosti, dugogodišnji književnik i nekadašnji saradnik Radio Odžaka, koja je svojim pedagoškim, naučnim i umetničkim zalaganjem ostavila neizbrisiv trag u našoj sredini. Ljilja Ilić je rođena u Republici Bosni i Hercegovini, u selu Ljusina 16. marta 1958. godine. Osnovnu školu završila je u Bosanskoj Otoci, srednju u Odžacima, a studije Jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je 1994. godine i magistrirala. Pet godina kasnije na istom fakultetu doktorirala je književne nauke disertacijom Srpska književnost i Ničeova filozofija. Predavala je u osnovnim i srednjim školama Srpski jezik i književnost, od 1994. do 1997. godine bila je sekretar Centra za kulturu u Odžacima, a jedno vreme je provela i u izdavaštvu. Radila je kao docent Pedagoškog fakulteta u Somboru do 2006. godine, a zatim kao profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi. U Radio Odžacima Ljilja Ilić je 1976. godine radila kao spiker-novinar, a 1994. i 1995. godine je uređivala i vodila emisiju Kultura pamćenja. Kontinuirano je izučavala srpski književni intelekt u evropskom kontekstu i pisala radove s područja književne, filozofske i bogoslovske baštine. Njena poezija prevođena je na slovački, mađarski i nemački jezik, a priča Mehmedovica je objavljena na arapskom jeziku. Iza sebe je ostavila bogat naučni i umetnički opus. Bila je član Estetičkog društva Srbije, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja književnika Republike Srbije

Voja Marjanović: MOJ POGLED - O knjigama za decu i mlade, BMG Beograd 1996, str. 184. Književne kritike; Književnost za decu. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4; ima lični štambilj. Професор књижевности, књижевни историчар и теоретичар, есејиста и критичар, Воја Марјановић је рођен на Убу на Преображење 19. августа 1934. године. Основну и нижу гимназију завршио је на Убу,где је у трговачкој-кафеџијскојпородици добио патријархално васпитање и навику да буде вредан и одговоран у животу. Отац га је „наменио“ да му буде у позиву наследник у угоститељском послу, али су животне околности учиниле друго. По завршетку ниже гимназије на Убу, наставио је школовање у Трећој мушкој гимназији у Београду, после које студира југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Војни рок је служио у Куманову, после кога је постављен за професора руског језика и књижевности у Медицинској школи. Ту је радио деветнаест година, а онда бива изабран за професора Књижевности за децу и младе на Педагошкој академији, где је радио пуних двадесет година, да би пред пензионисање био изабран за ванредног професора Учитељског факултета у Београду. Воја Марјановић је похађао магистарске студије у Београду, а докторску дисертацију(„Приповедачки свет Бранка Ћопића“) одбранио је у Сарајеву 1989. године. За време професорске каријере, упорно се бавио књижевним радом. Писао јеесеје и критике из дечје књижевности; објављивао је књиге студија, монографије, антологије, уџбеничку литературу, а интересовала га је и белетристика и филозофска литература. Објавио је 78 књига. Тренутно пишедве књиге завичајне тематике: „Портрети некадашњих и данашњих Убљана“ и „Доајен српске драме и фарсе –Александар Поповић“. Најзначајнија дела су му: „Портрети српских писаца за децу“, „Антологија савремене поезије и прозе за децу“, „Живот и дело Бранка Ћопића“, „Књижевност за децу и младе“ I, II, III(уџбеничка литература), „Убске приче“, „Приче из мог детињства“, „Медитације“ I, II, III, једанаест тематских и општих антологија из српске књижевност за младе.

Relej Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Relej Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Relej Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

ULN2003AN Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Relej Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Relej Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Relej Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Trofazni utikač Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Probna ploča Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Trofazni utikač Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Probna ploča Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

IC podnožje Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Plastična kutija Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Dahua tag Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Trofazni utikač Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Tranzistor NPN TOP3 Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Tranzistor PNP TO220 Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

Dugme za potenciometre Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.

TANTAL 3,3uF/16V Radno vreme od 09h do 20h radnim danima. Subotom od 09h do 14h. Nedeljom ne radimo.