Autor: Božidar D. Benedikt Povez: meki Format: 14 x 20 cm Strana: 136 Pismo: latinica Kada je po raznim Evropskim letovalištima nestalo preko dvadeset `devica`, Interpol šalje svog najboljeg agenta u Italiju da rasvetli misteriju. Nakon uzbudljive istrage, ovaj pronalazi fantastično podzemno carstvo `devica` iz kojeg više ne može da izađe! Kanadski pisac i filmski reditelj, Božidar Damjanović Benedikt, rođen je 7 aprila 1938 godine u malom Hrvatskom mestu Vinici, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Božidar je autor 36 knjiga objavljenih na srpskom, hrvatskom, poljskom, Makedonskom i engleskom. Takođe je radio za Jugoslovensku, Nemačku, Kanadsku i Holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Benedikt je završio dva američka univerziteta, sa diplomom Mastera iz filmskog dizajna i Doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja Kanadskih Reditelja i Kanadske Filmske Akademije. k-3

Dosta dobro očuvana , vidi slike... 324 strane , 325 grama Bili su srodne duše. Radovali su se zajedničkom životu. A onda su se zatekli zarobljeni, omamljeni, bez vode i hrane; pored njih je samo pištolj sa jednim metkom u cevi i mobilni telefon s porukom: jedno od njih dvoje mora umreti... ono drugo se jedino tako može spasti. Zločinac omamljuje i otima parove: žrtve pokušavaju da dokuče šta je prethodilo njihovoj otmici, a njihove urlike niko ne može da čuje. Za ubicu je to uzbudljiv prizor, za zlosrećne parove nepodnošljiva agonija. Slučaj otmičara i ubice psihopate koji svoje žrtve bira nasumično poveren je detektivki Helen Grejs. Kad konačno ipak uoči vezu između žrtava, krug se zatvara jezivim preokretom... Prvi roman M.Dž. Arlidža, mladog britanskog autora koji je 15 godina radio kao producent i scenarista na britanskoj televiziji. H3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rene Vellek (engleski: Rene Vellek, 22. avgust 1903, Beč - 11. novembar 1995, Hamden, Konektikat) je američki književni kritičar i komparativist. Odrastao je u Beču, a porodica je govorila na češkom i njemačkom jeziku. Diplomirao je na Karlovom univerzitetu u Pragu, gdje je studirao anglistiku i germanistiku. Među njegovim učiteljima su bili Vilem Matezius, Otokar Fisher, Vaclav Tille. Bio je blizu praškog lingvističkog kruga. Od 1935. predavao je na Školi za slavistiku i istočnoevropske studije na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Posle Drugog svetskog rata, živeo je i radio u SAD (Univerzitet u Ajovi, od 1946. - Univerzitet na Jejlu). Jedan od pionira komparativne metode u američkoj književnosti bio je blizu nove kritike. U poslednjim godinama svog života bio je vezan za krevet, u tom stanju je diktirao poslednja dva toma svoje fundamentalne, osam puta istorije moderne književne kritike i književne kritike (1955-1992).

Dr Muris Idrizović : Abdurezak Hifzi Bjelevac : 1886-1972. : život i književno djelo , Jezik hrvatski, srpski Sarajevo : Svjetlost, 1978 , tvrdi povez, Fizički opis 228 str. ; 24 cm Бјелевац, Абдурезак Хифзи, 1886-1972 Očuvanost 4. Idrizović, Muris, bošnjački književni povjesničar i kritičar (Bijelo Polje, Crna Gora, 25. V. 1925 – Sarajevo, 21. VI. 2009). Studij književnosti završio na Filozofskome fakultetu u Zagrebu 1952., a u Sarajevu 1977. doktorirao disertacijom o A. H. Bjelevcu. Radio u Sarajevu kao gimnazijski profesor i predavač na Filozofskome fakultetu. Od 1955. bio je urednik u izdavačkom poduzeću Svjetlost. Objavio je više studija i kritika o književnoj baštini BiH. Posebno se bavio dječjom književnošću: Književnost za djecu u Bosni i Hercegovini (1976), Zeleno ostrvo djetinjstva (1983), Glasovi djetinjstva (1984), Hrvatska književnost za djecu (1984), Igra i zbilja (1985) i dr. Preveo je sa slovenskoga djela J. Vidmara, A. Ingoliča, I. Potrča, F. Bevka i dr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu.[1] Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja.[2] Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor[2] sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić,[2] baletska kritičarka i prevodilac.[3] Član je Društva književnika Hrvatske od 1945.[2] Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana.[1] Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti).[4] Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika.[2] Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike.[4] Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.[5] Bibliografija Proze (1948) Ni braća ni rođaci - zbirka proze (1949) Geste i grimase - kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951) Pod balkonima - zbirka proze (1953) Ruke - zbirka proze (1953) Glorija - drama (izvedena 1955, štampana 1956) Poniženje Sokrata - zbirka proze (1959) Karneval i druge pripovijetke (1964) Kiklop - roman (1965) Politeia ili Inspektorove spletke - drama (1977) Zajednička kupka - roman (1980) Pustinja - drama (1982) Nevesele oči klauna - knjiga eseja (1986) Never more - roman (1993)[4] Nagrade i priznanja Savezna nagrada 1948. Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965. NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965. Nagrada grada Zagreba 1966. Goranova nagrada 1966. Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem.[2] Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora.[6] Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade.[7] Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču.[8] Pozorišne adaptacije i ekranizacije Prva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorijaiz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. USrpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976).[2] Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine.[4] Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.

Kao na slikama Knjige mog života: Autobiografska proza / Henry Miller Zagreb 1979. Mek povez, 359 strana. Хенри Валентајн Милер (енгл. Henry Valentine Miller; Њујорк, 26. децембар 1891 — Пацифик Палисејдс, 7. јун 1980) био је амерички књижевник. Уз Хемингвеја се сматра за једног од најзначајнијих америчких писаца двадесетог века.[1][2][3][4] Биографија[уреди | уреди извор] Рођен је у породици немачког кројача.[5] Детињство и рану младост провео у Бруклину. Схвативши да академски живот није оно што га привлачи, радио је као таксиста и библиотекар како би се прехранио. Велики женскарош и идеалиста, 1917. године жени се првом од пет жена колико је имао, Беатрисом Силвас Викенс. Налази посао у „Вестерн Јунион“ телеграфској служби, где долази у додир са писањем. Милеров шеф је једног дана дошао на идеју да би неко требало да напише књигу о куририма. Милер се прихватио посла и тако је настала његова прва књига „Склопљена крила“. Курирска каријера трајала је четири године, када је са својој другом женом, Џун Едит Смит Менсфилд, такси возачем, 1928. године отишао на пропутовање кроз Европу. Брачне размирице постале су непремостиве, па је Милер 1930. године оставио жену и отишао у Париз. Деценију пре Другог светског рата, провео је, углавном боемски, у „граду светлости“ где је радио као новинар и где је написао више од 36 књига и других дела. Овде је објавио и своје најпознатије књиге. Прва - „Ракова обратница“ - говори о његовим искуствима о доживљајима у Паризу, а објављена је 1934. године. Затим: „Црно пролеће“ (1936), „Повратник јарца“ (1939), као и трилогије „Ружичасто распеће“ („Сексус“, „Плексус“, „Нексус“). Такође је објавио и путописе и драме. Његови радови убрзо су постали бестселери. После 1939. године, напустио је Париз и преселио се Грчку где је боравио шест месеци. Вративши се у Америку, почео је да пише о својим путовањима. Написао је чувени путопис из Грчке „Колос из Марусија“ (1941), „Мирни дани на Клишију“ (1956), као и неколико лирско-аутобиографских записа: „Велики југ и наранџе Хијеронимуса Боша“ (1957), (1962), „Грчка“ са цртежима Ане Пур (1964).[6] He also wrote travel memoirs and literary criticism, and painted watercolors.[7] Дела

JOVAN POPOVIĆ – ŽIVOT I KNJIŽEVNO DELO Tematika: Književno-istorijsko razmatranje Sterijinog dela Žanr: Autobiografije i biografije, Antologije i monografije Tip knjige: Monografija Naslov knjige: Jovan Popović - život i književno delo Autor - priređivač: Slobodan Ž. Marković Biblioteka: Književno odeljenje Izdavač: “Matica srpska” – Novi Sad Uređuje i štampa: NIP “Proleter”– Bečej Godina izdanja : 1968. Broj strana: 303 strana Jezik: Srpski Pismo: Ćirilica Dimenzija knjige: 24 X 16,5 cm Povez knjige: Tvrdo koričeno izdanje Stanje knjige: Odlično, kao nova Napomena: Vredna knjiga, biografija poznatog autora Jovana Ppopovića. Monografija o jednom od velikih stvaralaca srpske književnosti. Monografija o stvaraocu čijih stotine rukom ispisanih strana, na stotine prepoznatljivih likova, i isto toliko uzbudljivih sudbina, ostaju trajna slika vremena o kojem je, svojim spisateljskim talentom, svojom kreativnošću i više nego predanim radom, nesebično svedočio. Biografija: Jovan Sterija Popović je sa pisanjem počeo još u ranoj mladosti. U početku je pisao poeziju i stihove u slavu grčkih narodnih junaka i ustanika, pa svoj prvi roman, pod nazivom “Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida” zatim saritični spis “Roman bez romana” i njegov književni rad i shvatanje postaju sve realističniji. Sterija predstavlja pre svega dramskog pisca, a prvi je kod nas koji je ovom književnom rodu dodao nove i bolje detalje. Svoj posao je shvatao ozbiljno i radio je veoma vredno istovremeno i na svojim dramama, ali i na komedijama. Aktivno je radio i u pozorištu, trudeći se da njegova dela budu što bolje prikazana na sceni. Među prvim istorijskim dramama nalaze se: “Smrt Stefana Dečanskog”, “Vladislav”, “Skenderbeg”, “Lahan”; pozorišni komad “Ajduci” – koji je bio veoma popularan u to vreme, a koji je inspirisan narodnom pesmom. Iako predstavlja osnivača srpske drame, Sterijina uloga komediografa je još značajnija za istoriju pozorišta kod nas. Upravo je na ovaj način, stvarajući komična dela realizma ispoljio svoj književni talenat u potpunosti.Komedije koje je napisao su: “Laža i paralaža”, “Tvrdica”, “Pokondirena tikva”, “Zla žena”, “Ženidba i udadba”, “Kir Janja”, “Rodoljupci”, “Beograd nekad i sad”. Jovan Sterija Popoviće preminuo je u Vršcu, 10. marta 1856. godine, sa samo 50 godina. Od 1956. godine u Novom Sadu se održava festival “Sterijino pozorje”, u čast Jovana Sterije Popovića i predstavlja najznačajniju pozorišnu manifestaciju u Srbiji. Na festivalu “Sterijino pozorje” dodeljuju se i nagrade za najbolja dostignuća u pozorištu.

Izdavač: mladinska Godina: 2010 Broj strana: 296 Povez: mek Format: 20 x 13 cm Postoji li formula kadra da promeni sudbinu ljudi? Postoji naročito moćna sila koja može promeniti naše shvatanje univerzuma i našeg sopstvenog života. Do sada niko nije uspeo da je objasni. Albert Ajnštajn ju je rešio svojevremeno jednom matematičkom jednačinom, ali je iz nepoznatog razloga, odlučio da je sakrije. Havijer, scenarista na radiju, gubitnik i sitni prevarant, i Sara, tajanstvena i zavodljiva specijalistkinja za nemačkog genija, učestvovaće u potrazi punoj opasnosti i iznenađenja koja će ih dovesti do mesta u kojima je živeo, radio, patio i voleo najslavniji dobitnik Nobelove nagrade svih vremena. Ono što njih dvoje ne znaju jeste da će njihova pustolovina u potrazi za konačnim odgovorom pre svega biti putovanje koje će ih povesti do najdubljih slojeva njihove duše. Aleks Rovira i Fransesk Miraljes otkrivaju u ovom romanu kako pozitivno usmeriti najtajniju i najmoćniju energiju sveta koju čuvamo u sebi. Ovo je prvi duhovni triler.

Dosta Dobro Očuvana vidi slike... 400 grama , 260 strana Protekle su tri godine. Bernard Samson i dalje se nalazi u Upravi na istim poslovima, još uvek bez izgleda da se bilo što u njegovom životu izmeni na bolje. Njegova supruga Fiona je prebegla u Istočni Berlin i ta izdaja ostavila je trajne posledice: u službi prema njemu odnose se s nepoverenjem, a i stari prijatelji više mu nisu naklonjeni kao ranije. Sve je krenulo loše. Međutim, nakon putovanja u Vašington i razgovara s Jimom Prettymanom, koji je nekada radio za londonsku centralu i bio umešan u prebacivanje pola miliona funti iz Centralnog fonda u jednu nemačku banku, te nakon boravka u Kaliforniji, gde doživljabva veliko iznenađenje, Samson nastoji utvrditi pravu istinu. Zanemarujući sva dobronamerna i ona druga upozorenja, on provodi sopstvenu istragu koja ga navodi na sumnju da su Fiona i njen beg na Istok u uskoj vezi s tim slučajem . . . KLS

Len Deighton Zamka Tvrdi povez sa zaštitnim omotom S engleskog prevela: Bruna Filli-Terešak Protekle su tri godine. Bernard Samson i dalje se nalazi u Upravi na istim poslovima, još uvijek bez izgleda da se bilo što u njegovu životu izmijeni na bolje. Njegova supruga Fiona je prebjegla u Istočni Berlin i ta izdaja ostavila je trajne posljedice: u službi prema njemu odnose se s nepovjerenjem, a i stari prijatelji više mu nisu naklonjeni kao ranije. Sve je krenulo loše. Međutim, nakon putovanja u Washington i razgovara s Jimom Prettymanom, koji je nekada radio za londonsku centralu i bio umiješan u prebacivanje pola milijuna funti iz Centralnog fonda u jednu njemačku banku, ta nakon boravka u Kaliforniji, gdje doživljabva veliko iznenađenje, Samson nastoji utvrditi pravu istinu. Zanemarujući sva dobronamjerna i ona druga upozorenja, on provodi vlastitu istragu koja ga navodi na sumnju da su Fiona i njen bijeg na Istok u uskoj vezi s tim slučajem . . .

RUSKA LJUBAVNICA - E.D.Miler Vulkan, Beograd 2013. 263 strane knjiga u odličnom stanju Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronađene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskućnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Međutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva. Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive noćne klubove i itimne daće, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski način života ume da opčini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu... NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011 „Potpuno opčinjujuće.“ THE TIMES „Knjiga koja će vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH „Roman koji na briljantan način oslikava mračne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT

DALAS LEE REINTREE August Cesarec 1986. Povez - mek 365 STR. „I kao što je radio svaki put kad bi stajao na trijemu, Digger Barnes je okrenuo glavu na drugu stranu da ne mora gledati u visok neboder koji je parao nebo: zgradu Ewing Oila. I kao uvijek kad bi ulazio u kuću, zamišljao bi zdanje kao ogroman kurac, postavljen da tu visi i jebe sve na svijetu.“ Beletristika Knjiga koje je napisana prema seriji, govori o teksaškoj obitelji koja uzdiže svoj ugled, moć i neprijateljstvo od kraja Velike depresije do 70-ih godina. Ewing Oil je kompanija koju je osnovao Jock Ewing kupujući zemljišta i crpeći naftu. Naravno, služio se svim smicalicama kako bi ostvario monopol. Izbacivši svog partnera Diggera Barnesa iz posla, uzevši mu ženu i bacivši ga na koljena podvukao je vječno neprijateljstvo između obitelji Ewing i Barnes. No onda, dođe ljubav i spoji Pamelu, kćerku “Djelo poznatog američkog književnika Leea Reintreea u izdanju zagrebačkog Augusta Cesareca iz 1986. godine.” L.1. KUT.45

Ante Armanini : KRITIKA KNJIŽEVNOG UMA , Izdavački centar Rijeka 1982, str. 168. Eseji. Očuvanost 4-. Sadržaj na slici. Ante Armanini rođen je 1943. na otoku Rabu. Pjesnik, esejist, prozni i dramski pisac. Gimnaziju pohađao u Splitu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Profesionalno se bavio dramaturgijom. Dobitnik je nagrade za dramatizaciju djela Povratka Filipa Latinovicza Miroslava Krleže. Radio je kao dramaturg u HNK Varaždin. Prvim esejom predstavljen je u Mrkonjićevoj Hrvatskoj mladoj kritici (1970). Brojni eseji, kritike i recenzije obljavljivani su mu u časopisima (Forum, Republika, Delo, Dalje), između ostalog i veći eseji o Kafki, Dostojevskom, Batailleu, Nietzscheu, Heideggeru, Vjeranu Zuppi, Željki Čorak itd. Objavio je zbirku pjesama Maslinska gora (Split, Nakladni zavod Marko Marulić, 1971), zbirku eseja Kritika književnog uma (Rijeka, Dometi, 1982), filozofsku studiju Dostojevski i volja za moć: jedno viđenje braće Karamazovih (Zagreb, Ceres, 2003) te romane Nosorog i paradoksalna ruža (Beograd, Književne novine, 1987) i Predsjednik Tuki i grof Pizamann (Zagreb, Meandar, 2013).

Autor: DŽEJMS GRIPANDO Naslov: „VAN SUMNJE“ U originalu: James Grippando „Beyond suspicion“ Izdavač: „Narodna knjiga“ / „Politika“ Biblioteka: „BESTSELER“ Mesto i godina izdanja: Beograd, 2004. ISBN: 86-331-1617-0 Povez: broširani, sa zlatnim detaljima Dimenzije: 12 cm x 16,5 cm Broj strana: 331 Jezik: srpski Pismo: latinica Stanje: FINO OČUVANA KNJIGA. PRAKTIČNO POTPUNO NOVA. Kratak sadržaj / opis: Džejms Gripando je radio punih dvanaest godina kao advokat u jakoj firmi za pravne savete u Majamiju, pre nego što se posvetio pisanju trilera. Njegovi romani, pisani britkim stilom, puni su neizvesnosti i napetosti, istraživačkih putovanja, koja im daju elemente autentičnosti. U središtu ovog romana je advokat Džek, čija je devojka izvršila samoubistvo, koje poprima elemente ubistva, za koje je baš on optužen, a potencijalni ubica je van svake sumnje... N A P O M E N A : Ovu knjigu možete kupiti i u kompletu. Više o toj ponudi saznaćete klikom na donji link: http://www.kupindo.com/Beletristika/24278057_Komplet-od-25-knjiga-NOVE Ovde možete pogledati sve predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mehmedalija Mak Dizdar (Stolac, 17. oktobar 1917 — Sarajevo, 14. jul 1971) je bio bosanskohercegovački i jugoslovenski pesnik, književnik i novinar.[1][2] U Stocu je završio osnovu školu, a u Sarajevu gimnaziju.[1] Za vreme Drugog svetskog rata radio je kao poštanski službenik, a zatim je prešao u ilegalu.[2] Posle rata bio je urednik Tanjuga za NR BiH (1946 — 1948), urednik dnevnog lista Oslobođenje (1948 — 1951), Izdavačkog preduzeća Narodna prosveta (1951 — 1959) i časopisa Život (1964 — 1971).[1] Bio je i predsednik Udruženja književnika SR BiH. Mak Dizdar se u svojoj poeziji inspirisao bogumilskom kulturom Bosne pre turskog osvajanja, kulturom islamskih mistika i tradicijom narodnog jezika od 15. veka naovamo. Srednjovekovni stećci su važan motiv u njegovim pesmama, i za njega predstavljaju metaforični put između groba i zvezda. Mak Dizdar umro je 14. jula 1971. godine od posledica srčanog udara. Sahranjen je na sarajevskom groblju Bare, a na njegovom grobu stoji spomenik u obliku stećka.[2] Lik Maka Dizdara je predstavljen na jednoj verziji novčanica konvertibilne marke.

RUSKA LJUBAVNICA - E. D. Miler Naslov originala: SNOWDROPS - A. D. miller Izdavač: Alnari, Beorad godina izdanja: 2012 Format: 20,5 XX 14,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 264 ’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva. Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu... NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011 „Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES „Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH „Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT ***Odlično očuvano***

Naslov originala: SNOWDROPS - A. D. miller Izdavač: Alnari, Beorad godina izdanja: 2012 Format: 20,5 XX 14,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 264 ’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva. Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu... NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011 „Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES „Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH „Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT c4

Vasilije Kalezić: KRLEŽA I AKTERI SUKOBA NA LJEVICI 1 - 2, Barodna knjiga/Alfa 2000, str. 237 + 360. Očuvanost 4-; u obe knjige ima posveta autora. Kalezić, Vasilije, srpski književni povjesničar i publicist (Jastreb, Crna Gora, 10. IV. 1931 – Beograd, 23. VII. 2018). Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirao u Novom Sadu (1975). Radio kao gimnazijski profesor (1959–63), bio ravnatelj Drame Srpskoga narodnoga pozorišta u Novom Sadu (1973–80) te od 1982. urednik u izdavačkoj kući Narodna knjiga. Surađivao u književnim časopisima i listovima (Književnost i jezik, Stvaranje, Polja). Istraživao međuratnu srpsku i hrvatsku književnost, tumačeći, s društveno angažirana stajališta, ukupnost književnoga života u doba prevlasti tzv. socijalne književnosti. Glavna su mu djela: Kritički sporovi i Novi kritički sporovi (1969. i 1973), Pokret socijalne literature i Sukobi socijalne literature i nadrealizma (obje 1975). Zasebno se bavio političkim aspektom djelovanja I. Andrića (Ivo Andrić u našim sporovima, 1985) te M. Krležom, napose s gledišta sukoba na književnoj ljevici (U Krležinom sazvježđu, 1982; Ljevica u sukobu sa Krležom, 1990). U književnopovijesnim uvidima bilježio je važnu činjeničnu građu, no svojstvena mu je ideološki impregnirana prosudba, karakteristična za socrealistički pristup u književnoj historiografiji i publicistici.

Izdavač: Matica srpska - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 20 cm. 180 str. Vasa Pavković (3. februara 1953, Pančevo, Srbija) je srpski književnik i književni kritičar. Od 2001. godine živi u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Pančevu, a nakon toga, 1972. godine upisao Filološki fakultet u Beogradu, koji je i završio 1976. na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti. Iste godine, na katedri za opštu lingvistiku i južnoslovenske jezike, upisao je postdiplomske studije koje je završio 1979. godine odbranom magistarskog rada „Rečnik poezije Milana Rakića.“ Počeo je da radi u Institutu za srpski jezik. 1977. godine, gde je još uvek zaposlen kao jedan od urednika rečnika SANU. Njegova knjiga pesama Kaleidoskop objavljena je 1981. godine, a za tu knjigu dobio je i Brankovu nagradu. Vasa Pavković je objavio osam pesničkih knjiga, šest zbirki priča, tri romana, sedam knjiga kritika, kao i dve knjige posvećene stripu i još mnogo toga. Napisao je preko hiljadu kritika i mnoštvo priloga u periodici Srbije i Jugoslavije. Jedan je od deset osnivača Srpskog književnog društva. Bio je saradnik radio-emisije „Zvižduk“ oko 15 godina, a urednik od 1999. godine do 2008. Saradnik je i regionalnog centra za talente. B_4

IŠCEZLI UTORAK - Niki Frenč Naslov originala: Tuesday`s Gone - Nicci French Izdavač: Znanje, Zagreb Godina izdanja: 2013 Format: 19 X 12,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 452 Kada je socijalna radnica ušla u stan Michelle Doyce, docekao ju je prizor iz nocne more. Truplo muškarca u raspadajucem stanju i zbunjena žena izgubljena u prostoru i vremenu. Slucaj je potpuno bizaran, policija nema ni jedan suvisli trag, i inspektor Karlsson opet ce pokucati na vrata Friede Klein, karizmaticne psihoterapeutkinje nepogrešive intuicije. Frieda ponovno uzlazi u labirint zlocina i u tamne zakutke ljudske duše. Na tom mracnom mjestu gdje žrtva lako postaje zlocinac, Frieda ce se morati obracunati i s duhovima iz vlastite prošlosti… Briljantno oblikovan kriminalisticki serijal. NIKI FRENC je pseudonim za autorsko-novinarski bracni par koji cine Niki Džerard i Šon Frenc. Niki Džerard završila je englesku književnost na Univerzitetu Oksford, a nakon što je predavala književnost u Šefildu, Londonu i Los Andelesu, posvetila se izdavaštvu, pokrenuvši casopis Vimens rivju. Šon Frenc je takode završio englesku književnost na Univerzitetu Oksford, a potom je radio kao pozorišni kriticar, urednik i televizijski kriticar u Sandej tajmsu i kao filmski kriticar za Mari Kler. ***Odlično očuvano***

Intrigantno putovanje u mracne lavirinte politicke korupcije, velicanstven nastavak serijala koji ruši stereotipe. Sandra Salman je bila srećna. Jezdila je kroz tminu, po pljusku, na svom novom belom skuteru, i bila je srećna. Onda je ostala bez goriva, motor se ugasio, a hladnoća joj se uvukla u kosti: samo je želela da što pre stigne kući. Ali čim je otvorila vrata, kao da se našla u najgoroj noćnoj mori. Njen otac se obesio. U trenu, njen dom bio je pun policajaca koji su želeli da brže-bolje arhiviraju slučaj kao samoubistvo. Jedino se Oliviji Riveri čini da se nešto u čitavoj priči ne uklapa. Pre svega, Bent Salman nije ostavio oproštajnu poruku. Osim toga, radio je u carinskoj upravi, odakle je nestala velika količina zaplenjenih narkotika. Možda je bio umešan u krađu? Ili je želeo da razotkrije krivca i zato je ućutkan? Olivija ne može da dozvoli da sva ova pitanja ostanu bez odgovora. Sa svih strana stižu prikrivene pretnje, ljudi povezani sa slučajem nestaju bez traga i ubrzo će postati jasno da je smrt Benta Salmana samo vrh ledenog brega koji pulta po crnom moru strašnih spoznaja.. Format : 145x205mm br. str. : 344 povez : broš Pismo : latinica

Lena Petrovic - Zivot i vremena Dz. Majkla Kucija Sven, Nis, 2004. Mek povez, 89 strana. Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee) jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, kada se u Kejptaunu pojavila njegova prva knjiga Zemlje sumraka, objavio je niz kritički visoko vrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Najpoznatiji su: Iščekujući varvare, Život i vremena Majkla K (Buker, 1983) i Sramota. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Predrag Palavestra (Sarajevo, 14. jun 1930 — 19. avgust 2014) bio je srpski književnik, istoričar književnosti i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti[1] i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Biografija Rođen je u Sarajevu 1930. godine. U Beogradu je završio Filološki fakultet na kome je doktorirao 1964.[1] Kao književni kritičar je pisao za list Politiku, bio je urednik „Književnih novina“ i časopisa „Savremenik“.[1] Radio je kao direktor Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.[1] Dva puta je izabran za predsednika Međunarodnog PEN centra Srbije. Član je Krunskog saveta i Upravnog odbora Fonda Kraljevskog Doma Karađorđevića. U članstvo Srpske akademije nauka i umetnosti je primljen 7. maja 1981, kada je izabran za dopisnog člana.[1] Za redovnog člana je izabran 15. decembra 1988. Na mjesto sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU je prvi put izabran 26. aprila 1994, a ponono izabran 28. maja 1998. i 23. aprila 2002.[1] Njegova knjiga „Posleratna srpska književnost 1945—1970“ je prećutno zabranjena i jednim delom tiraža i zapaljena.[2] Preminuo je u Beogradu 19. avgusta 2014. godine, u 84. godini života.

Narodna knjiga, 1953. Видо Латковић (Цетиње, 27. јун 1901 — Београд, 21. јул 1965) био је српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар.[1] Биографија Школовао се између 1911. и 1920. на Цетињу, студирао југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду од 1920. до 1925. године.[2] Докторску дисертацију одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1939. године.[2] Од 1945. до 1965. године радио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду као професор теорије књижевности и народне књижевности.[1] Уређивао је цетињски часопис Записи и био један од обновитеља и главних уредника Прилога за књижевност.[2] Његова научна интересовања била су окренута ка значајним српским писцима XIX и XX века (Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић...).[1] На основу текста који је за штампу приредио са Радославом Бошковићем, припремљено је прво електронско издање „Горског вијенца“ са објашњењима и речником. Обредне и обичајне песме сврстао је у једну групу. Сматрао је да шаљиве песме припадају некој од већ издвојених група. Дела „Симо Матавуљ у Црној Гори“ 1939, „Чланци из књижевности“ 1953, „П. П. Његош“ (монографија) 1963, „Народна књижевност“ објављена након његове смрти. Видо Латковић аутор је другог допуњеног издања дела „Словеначко-српскохрватски речник“.

Knjiga je nova, nekoriscena, samo oma posvetu na prvoj strani. LJUBAV, STA GOD TO ZNACILO - Dejvid Bedl Naslov originala: WHATEVER LOVE MEANS - David Baddiel Izdavac: Narodna knjiga Alfa, Beograd Biblioteka `Megahit` Godina izdanja: 2004 Format: 21,5 X 12,5 cm. Povez: Tvrdi Pismo: Latinica Broj strana: 366 Kao i vecina ljudi, Vik Malen se seca gde je bio i šta je radio onog dana kada je preminula princeza Dajana. Ovo je povest jedne intenzivne i strasne seksualne veze postavljene na pozadini najhistericnijeg vremena našeg kolektivnog pamcenja. A zatim dolazi do tragedije - tragedija koja je kontrast onoj nacionalnoj i mitološkoj. Roman o seksu i smrti, seksualnoj intimnosti i otudenju, triler i ljubavna prica konstruisana sa tamnom simetrijom, gde je sve ono što je komicno osenceno necim tamnim. Dejvid Bedl je pisac i komicar. Ljubav, šta god to znacilo je njegov drugi roman koji sledi posle pohvalama kritike ovencanog bestseler Vreme za spavanje. Price o preljubi, krivici i bolesti u Britaniji koje se odmotavaju posle smrti princeze Dajane. Ovo je ozbiljna knjiga o svim velikim temama - seksu, smrti i ljubavi - turobnija i crnja nego sto biste ocekivali. - Toni Parsons Pronicljivo, zabavno, duboko, zabavno, dirljivo - i, da li sam rekao zabavno? - Gardijan