Odlično stanje 1985 PROLOG Velika edicija ideja, Knjiga 8, NAČELNO PROGRAMATSKI TEKSTOVI, Keržencev, Lunačarski: Narkom govori, Kolektivno stvaralaštvo, MASOVNI SPEKTAKLI, Zauzeće zimskog dvorca, Terevsat, Pustinin, Opaska Sosnovskog, Nikolaj Foregger, Igor Terentjev, Sergej Tretjakov, B.N. Jahontov, Modra bluza, Oberiuti, KAZALIŠNI KOMADI, Majakovski: Gori Moskva, Vladimir Majakovski/Osip Brik: Radio-Oktobar, Aleksandar Vvedenski, Danil Harms, Kručonih i Matjušin, Latinica, 351 str tags: avangardna drama Flaker ruska avangarda istorija pozorista molinari mejerholjd ejzenstajn rusija između dva svetska rata

BEKET Priredio - Predrag Todorović Prevod - Jelena Stakić, Predrag Todorović, Slavica Miletić, Saša Sojkić, Nataša Marić, Nadežda Vuković, Milica Mint, Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2010 418 strana 25 cm Edicija - Biblioteka - Književne nauke, kultura i umetnost. - Kolekcija Interpretacije ISBN - 978-86-519-0006-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna napomena PREDRAG TODOROVIĆ - Delo Samjuela Beketa u kontekstu evropske književnosti BEKET I TRADICIJA DŽ. MEJS - Irski koreni mladog Beketa MELVIN DŽ. FRIDMAN - Romani Samjuela Beketa: jedinstvo Džojsa i Prusta ŽAK DIBUA - Beket i Jonesko: Paskalova tragična svest i Floberova ironična svest RUBI KON - Džojs i Beket, irske kosmopolite DŽEN HOKENSON - Mucavi Logos: biblijske paradigme u Beketovoj Trilogiji JULIJA KRISTEVA - Otac, ljubav, izgnanstvo VALTER A. ŠTRAUS - Danteov Belakva i Beketove skitnice PROZA SAMJUELA BEKETA MARI-KLER PASKIJE - Ruža i jastog: život i smrt Belakve Šue PREDRAG TODOROVIĆ - Belakva Šua - praotac Beketovih antiheroja DILEN TOMAS - O romanu Marfi RUBI KON - Vot u svetlosti Zamka MIŠEL BOZAN - Vot: logika, ludilo, gubitak govora S. E. GONTARSKI - Moloa i opetovani roman NORTROP FRAJ - Košmarni život u smrti IDIT KERN - Moran-Moloa: junak kao autor DŽON FLEČER - Malon,,rođen u smrti` PREDRAG TODOROVIĆ - Problem identiteta pripovedača Beketove Trilogije BEKET I POZORIŠTE, RADIO, FILM KERTIS M. BRUKS - Mitski obrazac u drami Čekajući Godoa ROLF BROJER - Rešenje kao problem: Beketov Čekajući Godoa DŽON DŽ. SIDI - Komična apokalipsa kralja Hama HIRŠ ZEIFMAN - Biće i nebiće: Ne ja Samjuela Beketa ARTUR K. OBERG - Krapova poslednja traka i prustovska vizija ŠOŠANA AVIGAL - Beketova Igra: kružna linija postojanja DEJVID DŽ. ALPAF - Simbolička struktura u radio-igri Samjuela Beketa Svi koji padaju KLAS ZILIAKUS - Beketov Pepeo: pitanje fundamentalnih zvukova BREON MIČEL - Umetnost u mikrokosmosu: rukopisne faze Beketovog dela Dođi-pođi ČARLS S. HAMPTON - Film Samjuela Beketa PISCI O BEKETU EMIL SIORAN - Nekoliko susreta EŽEN JONESKO - O Beketu INTERVJUI IZRAEL ŠENKER - Jedan intervju sa Beketom GABRIJEL D`OBARED - Čekajući Beketa TOM DRAJVER - Beket pokraj Madlene APENDIKS Poezija je vertikalna Biografija Samjuela Beketa Hronologija književnog stvaralaštva Samjuela Beketa Odabrana bibliografija dela o Samjuelu Beketu `Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i Džojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Samuel Beckett Semjuel John Mays Marie Claire Pasquier Topia Jean-Michel Rabate Michael Beausang Ruby Cohn Melvin Friedman Walter Strauss John Pilling John Fletcher Hersh Zeifman Leo Beerzani Curtis Brooks Rolph Brener James Acheson John Sheedy Jacques Dubois Arthur Oberg Shoshana Avigal David Alpaugh Clas Zilliacus Breon Mitchell Charles Jean Jacques Mayoux Ludovic Janvier Agnes Vaquin Janvier Jan Hokenson Dylan Thomas Northrop Frye Edith Kern Broyer Charles Cioran Eugene Jonesco Israel Shenker Gabriel d`Aubarede Driver

Trenažer za trbušnjake Six Pack je ono za čim su poludeli ljudi širom planete. Zahvaljujući ovoj neverovatnoj spravi ćete biti ponosni na svoje telo i postizaćete neverovatne rezultate. Više vam se neće desiti da se demorališete što i pored napornog vežbanja rezultati izostaju. Uz ovaj fenomenalni trenažer to neće biti slučaj. Opis proizvoda Trenažer za trbušnjake je fenomenalna sprava koju koriste svi koji vode računa o svom izgledu. Zahvaljujući ovoj čudesnoj spravi mišići na stomaku se mnogo brže definišu uz minimalnu fizičku aktivnost. Prijatan je za nošenje, lak za korišćenje. On je ultraefikasan!Ovaj savršen trenažer funkcioniše na principu EMS tehnologije (Electrical Muscle Stimulator). Trenažer za trbušnjake ima 6 krakova koji se lepe na mišiće, dok se na sredini nalazi mesto za bateriju. Koristi se litijumska baterija CR2032 koja nije uključena u ovo pakovanje. Ovaj izuzetni trenažer ima 15 nivoa stimulacije. Kada ga uključite podešen je na nivo 1, a zatim svakim sledećim pritiskom na dugme povećavate nivo. Važna napomena: Trenažer nemojte koristiti u blizini srca, usana kao i na iritiranoj koži. Ovaj izuzetni trenažer ne smeju koristiti trudnice kao i osobe koje imaju bilo kakve implante ili srčane probleme. Vodite računa da vaš trenažer ne dođe u kontakt sa metalnim predmetima. Trenažer za trbušnjake za vitko telo bez muke Ovaj savršen trenažer je izuzetna sprava zahvaljujući kojoj ćete gubiti kilograme znatno lakše nego inače. Pitate se da li je to moguće? Da, moguće je! Sve što je potrebno je da ovaj fantastičan trenažer jednom dnevno zalepite na golu kožu stomaka, a zatim ga aktivirate. Aktivirate ga pritiskom na dugme, podesite nivo koji želite a zatim opoušteno obavljate neki drugi posao. Nije bitno da li ćete gledati film, da li ćete šetati ili ćete raditi nešto drugo. Radite vi, a radi i trenažer istovremeno. Preporučljivo je da ga svakog dana koristite 23 minuta. To je sasvim dovoljan tretman za 1 dan. Sem što će vam pomoći da izgubite višak kilograme, ova neverovatna sprava će vam pomoći da zategnete mišiće a istovremeno će vam raditi prijatnu masažu. Zato iskoristite ovu sjajnu priliku i pozovite odmah. Naručite već danas svoj trenažer za trbušnjake Six Pack, a zatim uživajte u svojoj neverovatnoj figuri.

Holokaust, rat i transnacionalno sećanje - Stejn Vervat svedočanstvo iz jugoslovenske i postjugoslovenske književnosti Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2020 Broj strana: 271 Format: 20 cm Povez: Broširani Ova knjiga ispituje nastanak i transformacije pamćenja Holokausta u socijalističkoj Jugoslaviji i na postjugoslovenskim prostorima. Razmatra književne tekstove o Holokaustu jugoslovenskih i postjugoslovenskih autora, smeštajući njihova dela u istorijski i diskurzivni kontekst u kome su nastala, s naglaskom na njihovoj tadašnjoj recepciji. Knjiga pokazuje kako pisci koji pripadaju različitim generacijama (generacija preživelih, međugeneracija i druga i treća generacija) Holokaust koriste kao motiv za razumevanje ekstremnog nasilja, jednako lokalnog kao i globalnog. Sadrži iuporedne studije radova, kako međunarodno poznatih i prevođenih autora poput Danila Kiša i Davida Albaharija, tako i nekoliko zaboravljenih autora, koje ova studija nanovo otkriva. Usredsređujući se na dela jevrejskih i nejevrejskih autora triju naraštaja, knjiga baca svetlost na etičke i estetske ravni transgeneracijskog prenošenja sećanja na Holokaust u jugoslovenskom kontekstu. Stejn Vervat (Stijn Vervaet) vanredni je profesor bosanskog/hrvatskog/srpskog jezika i književnosti na Odseku za književnost, regionalne studije i evropske jezike na Univerzitetu u Oslu. Diplomirao je i doktorirao na Univerzitetu u Gentu s temom o izgradnji nacionalnih identiteta u Bosni i Hercegovini tokom austrougarske uprave. Radio je kao postdoktorand na Univerzitetu u Gentu i postdoktorski istraživač (stipendista „Marije Kiri“) na Univerzitetu u Utrehtu. Njegova naučna interesovanja obuhvataju savremenu bosansku, hrvatsku i srpsku književnost i kulturu, kulturnu istoriju Balkana (od XIX do XXI veka), uporednu književnost i studije pamćenja. Autor je monografije Centar i periferija u Austrougarskoj: dinamika izgradnje nacionalnih identiteta u Bosni i Hercegovini od 1878. do 1918. godine na primjeru književnih tekstova (2013), kao i niza naučnih radova o predstavljanju ratova devedesetih godina prošlog veka u (post)jugoslovenskoj prozi. Jedan je od urednika zbornika Post-Yugoslav Constellations: Archive, Memory and Trauma in Contemporary Bosnian, Croatian, and Serbian Literature and Culture. Odlicno ocuvana knjiga bez podvlačenja i posvete. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 15102022K

Izdavač: Mizantrop Povez: Meki uvez Jezik: hrvatski Broj stranica: 520 Godina izdanja: 2019 Dimenzije: 15,3 x 23 Prevodilac: Dinko Telećan Prevođenje je konstanta organskog preživljavanja. Život jedinke i vrste ovisi o brzom i/ili točnom iščitavanju i tumačenju mreže vitalnih informacija. Postoje rječnik, gramatika, moguće i semantika boja, zvukova, mirisa, tekstura i kretnji koji su jednako obimni kao odgovarajuće sfere jezika, a moguće su i dileme u dešifriranju i prevođenju jednako otporne kao one što ih nalazimo bilo gdje drugdje. Premda je polisemičan, jezik ne može identificirati, a kamoli parafrazirati, čak ni djelić osjetilnih datosti koje čovjek, ovako otupjelih pojedinih osjetila i ograničen jezikom, još uvijek može opažati. „Svaki ljudski jezik ocrtava drukčiju kartu svijeta. Ima neke životvorne odštete i naknade u krajnjoj gramatičkoj zamršenosti onih jezika (primjerice među australskim starosjediocima ili u Kalahariju) čiji govornici obitavaju u materijalnim i društvenim kontekstima oskudice i jalovosti. Svaki jezik – a ne postoje „mali“ ili neznatniji jezici – konstruira skup mogućih svjetova i geografije pamćenja. Prošla glagolska vremena, u svojoj zbunjujućoj raznolikosti, sačinjavaju povijest. Utoliko je, na razini ljudskih psihičkih resursa i preživljavanja, na djelu beskrajno pozitivna, „darvinovska“ logika u inače zakučastom i negativnom prekomjerju jezika koji se govore na ovom planetu. Kad umre neki jezik, s njim umre i jedan mogući svijet. Tu nema preživljavanja najjačih. Čak i ondje gdje ga govori šačica, preopterećeni ostaci razorenih zajednica, jedan jezik sadrži u sebi bezgraničan potencijal otkrivanja, preslagivanja zbilje, artikuliranih snova koji su nam poznati kao mitovi, kao poezija, kao metafizičke slutnje i pravni diskurs.` – iz autorova Predgovora Džordž Stajner (George Steiner; 1929, Pariz, Francuska – 2020, Kembridž, Velika Britanija), godine 1940. se sa porodicom preselio u SAD. Školovao se u Parizu i Njujorku, a studirao je u Čikagu, zatim na Harvardu i Oksfordu. Radio je na Prinstonu i Kembridžu, a zatim je predavao englesku i komparativnu književnost na Ženevskom univerzitetu, komparativnu književnost na Oksfordu i poeziju na Harvardu. Napisao je Tolstoy or Dostoevsky (1958), The Death of Tragedy (1961), In Bluebeard`s Castle: Some Notes Towards the Redefinition of Culture (1971), After Babel (1975), The Portage to San Cristobal of AH (1981), Proofs and Three Parables (1992), Errata: an Examined Life (1997), Grammars of Creation (2001) i mnoga druga dela koja uključuju eseje, studije, monografije, ali i poeziju i prozu. MG131

PAPUČE OD BAMBUSA Odmorite svoje noge onako kako one to zaslužuju i rešite se njihovog neprijatnog mirisa – papučama sa tkaninom od bambusa i rashlađujućim gelom! Ovo su specijalne papuče koje ćete zavoleti na prvo obuvanje! Izgledaju na prvi pogled sasvim obično, a ustvari u sebi kriju gel. Kakav? Gel koji rashlađuje noge, koji čini da one ne otiču, da se rešite osećaja težine stopalima, gel koji ih odmara čak i kada ih nosite dok nešto radite. Tkanina od bambusa ima neverovatna svojstva: ona omogućuje vašoj nozi da diše, reguliše temperaturu i vlagu, pa vam se noge u njima ne znoje više nego što bi trebalo, nemate osećaj vrućine. Osim regulacije temperature, bambus je takođe izuzetno efikasan u borbi protiv neprijatnog mirisa nogu jer deluje antibakterijski i antimikrobno. U kombinaciji sa rashlađujućim gelom će vam pomoći da se rešite bakterija koje borave na vašim stopalima i koje su krivac za „miomirise“ koji odatle dolaze. Veličina: 40-42 Papuče od bambusa imaju ergonomski dizajn. Dakle, one savršeno prijanjaju uz stopalo. Zahvaljujući peni koju sadrže imate utisak da hodate po oblacima. Pena vremenom dobija oblik vaše noge, što čini da vam papuče sve dok ih nosite budu meke i udobne.

Polovne knjige, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Potpis prethodnog vlasnika na predlistu. Izdavač: Parna štamparija Đorđa Ivkovića - Novi Sad, 1913. god. Tvrd povez, 22,5 cm. 177 str. Kvint Horacije Flak - Život i pesnički mu umotvori Kvint Horacije Flak rođen je poslednjih decenija pre nove ere kao sin roba, ali se učenošću i pesničkim genijem uspeo do vrha rimskog društva. Dok je još bio siromašan i nepoznat, radio je kao pisar u kvesturi, a na glas je došao pevajući o ljubavima i prijateljstvima. Prelomni trenutak bio je kada ga je prijatelj pesnik Vergilije upoznao sa Mecenom, moćnim zaštitnikom umetnika, a ovaj sa samim Oktavijanom Avgustom. Ipak, zalažući se za život u zlatnoj sredini, Horacije je odbio ponudu rimskog cara da mu bude sekretar. Nastojao je da zadrži svoju pesničku, duhovnu, mislilačku samostalnost. Najvažnija Horacijeva dela su `Epode`, `Satire`, `Ode` i `Poslanice`. Ističe se i čuvenom poslanicom `O pesničkom umeću`, na kojoj su se vekovima odgajali Evropljani koji bi se latili pera. O Jovanu Jovanoviću Zmaju kao pesniku ispisane su mnoge stranice, ali se o njemu kao prevodicu malo zna. Tako su gotovo nepoznati prevodi oda, pesama pohvalnica čuvenog antičkog pesnika Horacija, pali u senku njegove poezije. U tome ne bi bilo mnogo toga neobičnog, pošto su se učeni ljudi 19. veka vremena često bavili raznovrsnim zanimanjima, da sam Zmaj u svom latinskom kolegi po peru nije video dosta zajedničkog. Pre svega, prevodeći Horacija, prevodio je pesnika koji je, kao i on, imao dosta iskustva u preovlađivanju razuma nad osećanjima. Daleke 1911. godine dr Đorđe Dera u Letopisu Matice srpske pohvalio se da se znameniti pesnik prevođenjem Horacija pozabavio na njegovu inicijativu. Naime, dr Dera, kao profesor klasične filologije, nameravao je da o Horaciju napiše studiju. A da bi ga kao pesnika prikazao što potpunije, bili su mu potrebni njegovi stihovi na srpskom jeziku, pa se za uslugu obratio Zmaju. On se, međutim, isprva ustezao, ali je ipak, u pismu 9. novembra 1900. godine, poslao dr Deri prevod ode `Melpomeni`. Pismom od 13. novembra zatražio od Zmaja prevod druge dve Horacijeve pesme. Sedam dana kasnije Zmaj je poslao i te dva prevoda, zahtevajući najstrožu anonimnost. Ode koje je preveo Zmaj spadaju među najlepše i najpoznatije, te ih je dr Đorđe Dera zato i izabrao kao najdostojnije da ukrase delo o Horaciju. Poznati filolog Julije Cezar Skaliger reći će da je oda Melpomeni, kako se izrazio, `slađa od ambrozije i nektara`, rekavši pri tom kako bi više voleo da je pesnik koji je napisao takve pesme no kralj od Aragonije. Stevan Josifović, saradnik `Srpskog književnog glasnika`, baveći se Zmajem kao prevodiocem, primetiće kako je treća prevedena oda `Bandusija` uvek izazivala dopadanje svojom lepotom i ljupkošću, dok je oda Lidiji prevodiocu sigurno zadala mnogo glavobolja.

ESPERANZA ECM001B ELEKTRIČNA PUMPA ZA DOJKU Esperanza električna pumpa za dojku je obavezan uređaj za svaku mamu koja doji. Omogućava Vam da izlučite mleko na brz i udoban način. Učinkovito podržava i kontroliše dojenje, štiti grudi od zastoja i olakšava hranjenje. Pumpa za dojku nudi 5 podešavanja nivoa stimulacije i 9 podešavanja nivoa pumpe. Možete ih koristiti za prilagođavanje performansi pumpe za dojke Vašim individualnim potrebama. Esperanza pumpa za dojku je veoma tiha čak i kada radite u režimu napajanja, tako da nećete probuditi dete dok vadi mleko. 3 dostupna načina napajanja (USB utičnica, batterija i jedinica za napajanje) omogućiće Vam da koristite našu pumpu za dojenje kod kuće, u bolnici, na poslu ili u pokretu. ESPERANZA ECM001B ELEKTRIČNA PUMPA ZA DOJKU 3 vrste napajanja: USB punjenje/ napajanje mrežom / 4 x 1,5V AA batterije (alkalne baterije nisu uključene) Napon (ulaz): 100 - 240V (AC~) 50/60Hz Napon (izlaz): 5V (DC) 1,0A Maksimalni pritisak usisavanja: 0,32bar Upotreba intervala: 30 minuta ON (Uključeno) / 30 minuta OFF (Isključeno) 2 radna načina: stimulacija i usisavanje 9 nivoa usisavanja 5 nivoa stimulacije Veliki LCD displej Super miran u radu Bočica mleka od 150ml Prijatan masažni jastuk za kožu Usisni levak visoke efikasnosti Bisphenol A - BPA Free Prirodni efekat usisavanja za bebe EAN: 5901299954126

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! David Daiches A Critical History Of English Literature - Volume I - III - From Beginnings to the sixteenth century - Shakespeare to Milton - The Restoration to 1800 Kritička istorija profesora Davida Daichesa pruža čitaocu fascinantan uvid u više od dvanaest vekova velikog pisanja. Sa ogromnom inteligencijom i entuzijazmom, on vodi čitaoca kroz ovu izuzetno složenu i bogatu tradiciju, fino balansirajući istorijsku pozadinu sa visoko informisanom kritikom. Daichesov revolucionarni rad je neophodno štivo za studente, naučnike i ljubitelje književnosti. David Daiches CBE (2. rujna 1912. - 15. srpnja 2005.) bio je škotski povjesničar književnosti i književni kritičar, znanstvenik i pisac. Pisao je opsežno o engleskoj književnosti, škotskoj književnosti i škotskoj kulturi. Rani život Rođen je u Sunderlandu, u židovskoj obitelji s litavskim podrijetlom - tema njegovih memoara iz 1956., Two Worlds: An Edinburgh Jewish Childhood. Preselio se u Edinburgh dok je još bio dijete, oko kraja Prvog svjetskog rata, gdje je njegov otac, velečasni dr. Salis Daiches bio rabin židovske zajednice u Edinburghu i osnivač gradskog ogranka B`nai Britha. Studirao je na koledžu George Watson i dobio stipendiju za Sveučilište u Edinburghu gdje je osvojio nagradu Elliot. Otišao je u Oxford gdje je postao Eltonov egzibicioner, a 1936. izabran je za člana Balliol Collegea. Daiches je otac Jenni Calder, također škotske povjesničarke književnosti. Njegov brat bio je istaknuti Edinburgh QC Lionel Henry Daiches. Iako je Lionel zadržao stariji, tradicionalni izgovor njihovog prezimena kao `dyke-iz` /ˈdaɪ χ (ili k) ɪz/, David se vratio iz SAD-a s amerikaniziranim `day-ches`, /ˈdeɪ tʃɪz/. Imao je i sestru, Sylviu Daiches. Karijera Tijekom Drugog svjetskog rata radio je za Britansko veleposlanstvo u Washingtonu, DC, izrađujući pamflete za Britansku informacijsku službu i sastavljajući (i držeći) govore o britanskim institucijama i vanjskoj politici. Daichesovo prvo objavljeno djelo bilo je The Place of Meaning in Poetry, objavljeno 1935. Bio je plodan pisac, stvarajući radove o engleskoj književnosti, škotskoj književnosti, književnoj povijesti i kritici, kao io široj ulozi književnosti u društvu i kulturi. Njegov Roman i moderni svijet (1939.) bio je dobro prihvaćen, a njegova stručnost o modernom razdoblju dovela je do suuređivanja Nortonove antologije engleske književnosti (1962.). Također je napisao dvotomnu Kritičku povijest engleske književnosti i uredio Penguin Companion to Literature – Britain and the Commonwealth (1971). Napisao je biografske i kritičke radove o Virginiji Woolf, Robertu Louisu Stevensonu, Robertu Burnsu, D. H. Lawrenceu, Johnu Miltonu i Sir Walteru Scottu. Napisao je i dva autobiografska toma, knjige o škotskom viskiju, Bibliji kralja Jamesa i gradovima Edinburghu i Glasgowu, biografiju Bonnie princa Charlieja i knjigu poezije. Započevši na Sveučilištu u Edinburghu, imao je dugu i utjecajnu karijeru predavača u Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD-u i Kanadi. Predavao je ili držao gostujuća mjesta na Balliol Collegeu, Sveučilištu Chicago, Sveučilištu Cornell, Jesus Collegeu, Cambridgeu, Sveučilištu Indiana, Sveučilištu Minnesota, Sveučilištu McMaster u Kanadi, Sveučilištu Wesleyan u Connecticutu i Sveučilištu Kalifornije; osim što je osnovao Odsjek za engleski jezik na novoosnovanom Sveučilištu u Sussexu. Od 1979. do 1984. bio je predsjednik Udruženja za škotske književne studije, a od 1980. do 1986. bio je direktor Instituta za napredne humanističke studije na Sveučilištu u Edinburghu. Daiches je predsjedao žirijem za Bookerovu nagradu 1980. i bio predsjednik Saltire Societyja od 1982. do 1986. Imenovan je CBE-om u rođendanskim počastima 1991. godine.

Opis Masaža lica jednostavno mora biti sastavni deo vaših svakodnevnih beauty rituala ako želite što duže da sačuvate kožu od bora, ako želite da uvek izgleda sveže i glatko. Zato je tu Flawless roler za lice – da vam pomogne u nezi i učini da blistate punim sjajem! Flawless roler za lice je revolucionarni proizvod koji će produžiti mladalački izgled vaše kože lica. Šta on ustvari radi? Flawless roler na svom vrhu ima kamen roze boje kojim prelazite preko svih delova lica i masirate ih, a dok to radite on istovremeno neprestano vibrira. Na taj način se pobojšava cirkulacija, ali i vazodilatacija, odnosno širenje krvnih sudova pod dejstvom toplote. Zašto je to važno? Zato što bolja prokrvljenost znači manje bora, svežija, zdravija koža lica bez nepravilnosti. Roler za lice će vam poboljšavanjem cirkulacije poboljšati kvalitet kože lica generalno. Opustiće mišiće, toniraće kožu, smanjiće vrećice oko očiju, podbradak. Doprineće tome da se potkožno tkivo regeneriše i koža će biti čistija, zdravija, bez nakupljenih toksina. Takođe će doprineti tome da se ne zadržava tečnost, te tako nećete izgledati naduveno i otečeno. U pakovanju se ne dobija samo valjkasti deo, već i deo za predeo oko očiju. On je okrugao i njega je dovoljno samo prisloniti na deo ispod očiju i uključiti aparat da vibrira. To će smanjiti bore u predelu ispod očiju, prolongirati nastanak novih, smanjiti kesice i eliminisati crne kolutove. Time će lice dobiti na svežini. Izgledaćete odmorno i blistavo. Flawless roler za lice mogu koristiti i muškarci i žene. Radi na baterije koje se NE dobijaju u pakovanju. Iskoristite priliku da Flawless roler za lice kupite po znatno sniženoj ceni. Investirajte trajno u svoju zdravu i lepu kožu lica!

Esperanza EBS016K TELESNA VAGA 8 U 1 B.FIT Podaci se šalju direktno pomoću Bluetooth tehnologije besplatnoj aplikaciji koja olakšava nadgledanje i interpretaciju vaših rezultata. Detaljna analiza podataka omogućiće vam da gotovo odmah saznate šta i kako možete promeniti za zdraviji način života. Ako radite na poboljšanju svog oblika tela ili ako sledite ciklus treninga, B.FIT skala će vam pomoći da pratite rezultate fizičke aktivnosti i odabranu ishranu. Savršeno rešenje i za profesionalce i za amatere. Bolje vodite računa o svom zdravlju i zdravlju svojih najmilijih od danas koristeći našu meru! Esperanza EBS016K TELESNA VAGA 8 U 1 B.FIT B.FIT koristi inovativnu BIA (bioelektričnu analizu impedance) meru komponenti tela. Ubrzo nakon što izvršite merenje, dobijate informacije o svim potrebnim parametrima koji olakšavaju nadgledanje vašeg zdravlja. B.FIT analitička vaga dizajnirana je za sistematsko praćenje sastava tela, određivanje osam parametara na osnovu pravilno izvršenog merenja: telesna težina [kg] sadržaj telesne masti [%] sadržaj vode u telu [%] težina mišića [kg] težina kostiju [kg] indeks visceralne masnoće indeks telesne mase (BMI) identifikacija optimalnog unosa kalorija [kcal] • 8 dijagnostičkih parametara za svako merenje • obim merenja skale: 5 ~ 180 kg • tačnost indikacija: - merenja težine: do 100 g - procentualne indikacije: do 0,1% - kalorična potrošnja: do 1 kcal • opcija za programiranje do 8 korisnika • karakteristika automatskog prepoznavanja korisnika • skladištenje 20 merenja za registrovanog korisnika ako se podaci ne mogu poslati aplikaciji • indikator preopterećenja • nožni prekidač • funkcija automatskog isključivanja • indikator slabe baterije • veliki LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem: 75 mm k 31 mm • 6 mm platforma od kaljenog stakla: 30cm k 30cm • napajanje: 2 AAA baterije (nisu uključene) • opseg temperature okoline za pravilno funkcionisanje vage: 0 ° C ~ 40 ° C • Potreban je Bluetooth 4.0 ili noviji • besplatna aplikacija "OKOK international".

Esperanza crna bluetooth vaga 8 u 1 (EBS016K) Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W koristi inovativnu BIA (bioelektričnu analizu impedance) meru komponenti tela. Ubrzo nakon što izvršite merenje, dobijate informacije o svim potrebnim parametrima koji olakšavaju nadgledanje vašeg zdravlja. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K dizajnirana je za sistematsko praćenje sastava tela, određivanje osam parametara na osnovu pravilno izvršenog merenja: ► telesna težina [kg] ► sadržaj telesne masti [%] ► sadržaj vode u telu [%] ► težina mišića [kg] ► težina kostiju [kg] ► indeks visceralne masnoće ► indeks telesne mase (BMI) ► identifikacija optimalnog unosa kalorija [kcal] Podaci se šalju direktno pomoću Bluetooth tehnologije besplatnoj aplikaciji koja olakšava nadgledanje i interpretaciju vaših rezultata. Detaljna analiza podataka, koje Vam omogućava bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K, omogućiće vam da gotovo odmah saznate šta i kako možete promeniti za zdraviji način života. Ako radite na poboljšanju svog oblika tela ili ako sledite ciklus treninga, bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K će vam pomoći da pratite rezultate fizičke aktivnosti i odabranu ishranu. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K je savršeno rešenje i za profesionalce i za amatere. - 8 dijagnostičkih parametara za svako merenje - Obim merenja vage: 5 ~ 180 kg - Tačnost indikacija: - merenja težine: do 100 g - procentualne indikacije: do 0,1% - kalorična potrošnja: do 1 kcal - opcija za programiranje do 8 korisnika - karakteristika automatskog prepoznavanja korisnika - skladištenje 20 merenja za registrovanog korisnika ako se podaci ne mogu poslati aplikaciji - Indikator preopterećenja - Nožni prekidač - Funkcija automatskog isključivanja - Indikator slabe baterije - Veliki LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem: 75 mm k 31 mm - 6 mm platforma od kaljenog stakla: 30cm k 30cm - Boja: crna - Napajanje: 2 AAA baterije (nisu uključene) - Opseg temperature okoline za pravilno funkcionisanje vage: 0 ° C ~ 40 ° C - Potreban je Bluetooth 4.0 ili noviji - Besplatna aplikacija "OKOK international" - "Vaga je namenjena za kućnu upotrebu." Proizvođač: Esperanza Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Poljska Uvoznik: Westaco d.o.o., Beograd

Esperanza bela bluetooth vaga 8 u 1 (EBS016W) Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W koristi inovativnu BIA (bioelektričnu analizu impedance) meru komponenti tela. Ubrzo nakon što izvršite merenje, dobijate informacije o svim potrebnim parametrima koji olakšavaju nadgledanje vašeg zdravlja. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W dizajnirana je za sistematsko praćenje sastava tela, određivanje osam parametara na osnovu pravilno izvršenog merenja: ► telesna težina [kg] ► sadržaj telesne masti [%] ► sadržaj vode u telu [%] ► težina mišića [kg] ► težina kostiju [kg] ► indeks visceralne masnoće ► indeks telesne mase (BMI) ► identifikacija optimalnog unosa kalorija [kcal] Podaci se šalju direktno pomoću Bluetooth tehnologije besplatnoj aplikaciji koja olakšava nadgledanje i interpretaciju vaših rezultata. Detaljna analiza podataka, koje Vam omogućava bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W, omogućiće vam da gotovo odmah saznate šta i kako možete promeniti za zdraviji način života. Ako radite na poboljšanju svog oblika tela ili ako sledite ciklus treninga, bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W će vam pomoći da pratite rezultate fizičke aktivnosti i odabranu ishranu. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W je savršeno rešenje i za profesionalce i za amatere. - 8 dijagnostičkih parametara za svako merenje - Obim merenja vage: 5 ~ 180 kg - Tačnost indikacija: - merenja težine: do 100 g - procentualne indikacije: do 0,1% - kalorična potrošnja: do 1 kcal - opcija za programiranje do 8 korisnika - karakteristika automatskog prepoznavanja korisnika - skladištenje 20 merenja za registrovanog korisnika ako se podaci ne mogu poslati aplikaciji - Indikator preopterećenja - Nožni prekidač - Funkcija automatskog isključivanja - Indikator slabe baterije - Veliki LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem: 75 mm k 31 mm - 6 mm platforma od kaljenog stakla: 30cm k 30cm - Boja: bela - Napajanje: 2 AAA baterije (nisu uključene) - Opseg temperature okoline za pravilno funkcionisanje vage: 0 ° C ~ 40 ° C - Potreban je Bluetooth 4.0 ili noviji - Besplatna aplikacija "OKOK international" - "Vaga je namenjena za kućnu upotrebu." Proizvođač: Esperanza Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Poljska Uvoznik: Westaco d.o.o., Beograd

Vidosav - Monografija Monografija obelezava pedeset godina knjizevnog rada Vidosava Stevanovica Klub `Vidosav`, Kragujevac, 2011. Tvrd povez, veliki format, 512 strana, ilustrovano. Povodom 50. godišnjice književnog rada Vidosava Stevanovića objavljena je monografija o delu pripovedača, pesnika, romansijera, scenariste i dramskog pisca Vidosava Stevanovića. Monografija o piscu koji je najpolodnije stvaralačkog rada proveo u egzilu, pod naslovom `Vidosav`, ima 512 stranica i sadrži obilje informacija i izbor objavljenih tekstova o njemu. `To je izbor iz nekoliko stotina kritika koje su napisane o mojim knjigama, jedan deo krajnje negativan u odnosu na čoveka i pisca Stevanovića. Iako sam najnapadaniji pisac, to mi čini čast i očekujem da tako bude i ubuduće`, rekao je Stevanović na konferenciji za štampu. U Botunju kod Kragujevca promovisana je monografija Vidosav kojom je obeležena pedesetogodišnjica književnog rada Vidosava Stevanovića. Proslavi jubileja jednog od najčitanijih i najnapadanijih srpskih pisaca prisustvovali su brojni gosti iz Srbije i inostranstva. Vidosav Stevanović rođen je 1942. godine u Cvetojevcu kod Kragujevca. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Proslava poluvekovnog jubileja Vidosava Stevanovića podsetila je na njegove romane Nišči, Testament, Sneg u Atini, Ostrvo Balkan, Hristos i psi, političku biografiju Slobodana Miloševića, knjjige pripovedaka Refuz mrtvak, Periferijski zmajevi i Carski rez i njegovo najnovije delo Dnevnik samoće. `Ovo je za mene odavanje počasti tom naporu i tim knjigama, više nego meni lično. Ja se osećam dobro što sam ih završio i činim sve da završim ove tri, četiri koje smatranm svojim poslednjim projektima. Što se mene tiče ovo je kao kada se čovek popenje na vrh, pogleda iza sebe i kaže zar je moguće da sam se ja ovde popeo`, kaže Stevanović. Za pisca izuzetne biografije, koji je u proštlosti čestio bio u nemilosti vlasti, proslave ove vrste istovremeno su i podsećanja na neizbežno balkansko preplitanje i sučeljavanje književnosti i ideologije. `Ja sam bio poluzabranjen pod komunistima. Nekih sedam godia me nije bilo u javnosti. Bio sam izbačen iz svih školskih programa. Zatim su me vratili, pa sam još jednom izbačen, ovog puta temeljnije. To je vreme koje nazivamo Miloševićevom vlašću. Činilo se da je to nešto drugo, a u stvari to su bili oni isti ljudi iz prethodnog perioda, samo sada više nisu bili komunisti nego su se zvali nacionalisti`, kaže Stevanović. Vidoslav Stevanović, na promociji monografije kojom se obeležava pedeset godina njegovog rada, Kragujevc, 10. jul 2011. Nakon demokratskih promena i povratka u Srbiju pisca poznatog po jakim antiratnim stavovima, usledile su nove knjige, poput Dnevnika samoće, ali i nove ideološke diskvalifikacije. `Došli su na vlast ljudi koji bi trebalo da budu moji politički istomišljenici i saveznici, a oni su nastavivši staru politiku, nastavili da vuku pisce iz onog vremena, a mene, ako ne da zabranjuju, bar da odstranjuju gde god mogu. Tako da ja sada nisam ni zabranjen, ni dopušten, ni izbačen ni primljen`, kaže Stevanović. Stevanović sada radi na četiri pojekta, kojima namerava da zaokruži svoje književno delo, a trenutno je usresređen na sabiranju tekstova za nastavak Dnevnika samoće, koji će se zvati Kradljivci slobode. Kaže da istovremeno, pokušava da završi treću knjigu pariskih romana koja se zove Sekretum sekretorum, i da sabira snagu da završi treću verziju Stradije i komentara i zbirku priča koja se zove Intra muros, da kroz 15 priča ispriča razne sudbine pariske, kao što je kroz 15 priča Refuz mrtvaka ispričao razne sudbine kragujevačke. Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Autor je tridesetak književnih dela, političke biografije Slobodana Miloševića, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao za mnoge jugoslovenske, srpske kao i za evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais i Ekspresen.[1] Biografija Vidosav Stevanović rođen je 27. juna 1942. u Cvetojevcu pored Kragujevca, u Šumadiji. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kragujevcu. Godine 1961. odlazi u Beograd na studije. Najpre je studirao stomatologiju ali onda se razboleo i, ozdravivši, odlučio da studira književnost. Malo kasnije napustio sam školsku književnost da bih se čitavim bićem posvetio pravoj književnosti. Nisam je smatrao zanimanjem već pozivom, veštinom koja zamenjuje religiju, politiku i stvarni život. — Vidosav Stevanović Nakon objavljivanja prve zbirke pripovedaka (Refuz Mrtvak, Prosveta, 1969) Vidosav Stevanović postaje u estetičkom, intelektualnom i programskom smislu jedna od najvažnijih pojava na jugoslovenskoj književnoj sceni. Zbog toga što je razorio mit o bezbrižnom životu u zemlji samoupravnog socijalizma, protiv njega je započet sudski proces koji je trajao šest godina. Nije oslobođen ni osuđen, proces je zastareo. Tih šest godina mladi pisac živeo je izvan javnosti. Vidosav Stevanović je začetnik novog pravca u literaturi koji naziva fantastični realizam. Proganjan je, osporavan, zabranjivan, istovremeno cenjen i povremeno nagrađivan. Osamdesetih godina je sa uspehom rukovodio izdavačkim kućama BIGZ i Prosveta iz Beograda. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih za razliku od većine književnika Vidosav Stevanović odbija da se prikloni Miloševiću i njegovom programu. Sa nekoliko istomišljenika osniva Nezavisne pisce Jugoslavije (1989), Liberalni forum (1990) i Beogradski krug (1991). Ubrzo zatim Stevanović biva prinuđen da napusti Srbiju i da, bežeći preko Grčke, zatraži politički azil u Francuskoj. U Miloševićevoj Srbiji od tada je meta napada propagande, izbačen je iz školskih programa, knjižara i biblioteka, ali u Francuskoj postaje poznat pisac.[2] Prevodi njegovih romana izlaze u više izdanja a snagu odjeka koji je Stevanović imao i ima u francuskoj javnosti potvrđuje i odlikovanje iz 1999. kada je dobio Orden viteza reda Umetnosti i Literature za celokupno književno delo. Egzil u Francuskoj prekinuo je na šest meseci da bi bio direktor Radio-televizije Kragujevac, osvojene prilikom velikih demonstracija u srpskim gradovima 1996-97. Godine 2004. Vidosav Stevanović napušta Francusku i boravi u Sarajevu gde radi kao savetnik za kulturu u upravi grada. Od 2007. godine Vidosav Stevanović živi između svoje kuće pored Kragujevca i Pariza. Izdavačka kuća Koraci i grad Kragujevac objavljuju njegova Sabrana dela u 15 tomova, prekinuvši tako cenzuru koja je trajala gotovo dvadeset godina.[3] 2009. godine na imanju njegove supruge, sa grupom čitateljki i polaznica njegove škole pisanja, otvoren je Klub Vidosav[4], udruženje građana koje će se baviti organizovanjem književnih večeri, izložbama, koncertima, predstavljanjem knjiga, školom pisanja, muzičkom školom... Kao i svi ljudi sa ovih prostora, nosim u sebi nekoliko identiteta - Šumadinca, Srbina, Jugoslovena, Balkanca, Francuza, Bosanca, Evropejca i građanina sveta - i zbog toga se smatram bogatijim i slobodnijim nego ranije. — Vidosav Stevanović Delo Vidosav Stevanović Vidosav Stevanović i Saša Milenić, Beogradski sajam knjiga 2008. Ko u umetnosti ne ide na sve ili ništa, dobije ništa. Ko se prepusti ovim krajnostima, postaje ništa. Ko sebe ne izlaže svim napetostima svih krajnosti, već je ništa. — Vidosav Stevanović Prvu i jedinu zbirku pesama Trublje, Vidosav Stevanović objavio je 1967. godine u Beogradu. Usledila je zbirka pripovedaka Refuz mrtvak, 1969. Nakon toga mladi pisac 1971. godine objavljuje prvi roman Nišči a potom 1975. i drugi roman Konstantin Gorča. Slede dve zbirke pripovedaka Periferijski zmajevi, 1978. i Carski rez (1984, Andrićeva nagrada.[5] Široj publici Stevanović je možda najpoznatiji po svom romanu Testament, za koji je 1986. dobio NIN-ovu nagradu.[6] Slede romani: Ljubavni krug, 1988, Sneg u Atini, 1992, Ostrvo Balkan, 1993, Hristos i psi, 1994, Ista stvar, 1995, Abel i Liza, 2001, Milošević, jedan epitaf, politička biografija, 2001, Sibila, 2004, Demoni, 2004, Stranac koji s vama boravi 2008, Sasvim užasnut tim monstrumom noćnim, 2008, Iskra 2008. Ima i tri neobjavljena rukopisa: romane Šta ptica kaže i O mestima tužnim i dubokoj noći i satiru Stradija i komentari. Očekuje se izlazak iz štampe njegovih dnevnika 1988-1993: Prvi dnevnik samoće i Drugi dnevnik samoće. Pored romana Vidosav Stevanović je objavio sledeće drame: Moj Lazare, monodrama, Beograd, 1981, Noćas je noć, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, 1983, Poslednji gost, pozorišni časopis Scena, 1983, Kofer naše majke, Narodno pozorište, Beograd, 1984, Daleko tamo, monodrama, Beograd, 1985, Vuk Stefanović Karadžić, monodrama, Beograd, 1987, Daleko tamo, tri monodrame, Svetlost, Kragujevac, 1988, Jovana od metroa, monodrama, Pariz, 1993, Etničko čišćenje, Nota Bene, Pariz, 1994, Tri sestre, Pariz-Botunje, 1996-2001, Narod čeka zemljotres, Botunje-Pariz, 1996-2001, Permanentna proba, Pariz, 1988-2001, Volter 222, Volter-Ferne, 1999, Laku noć i hvala na pažnji, Sarajevo, 2004, Medeja povratnica, Pariz-Sarajevo, 2006, Irena Dubrovna, Botunje, 2009. Uradio je i dva filmska scenarija: Moj Lazare i Ostrvo Balkan (sa Lordanom Zafranovićem). Napisao je petnaestak radio-drama, desetine književnih kritika i eseja, mnoštvo novinskih tekstova. U pripremi je monografija Vidosav koja će obeležiti pedesetogodišnjicu njegovog književnog rada koja bi trebalo da izađe pre međunarodnog simpozijuma o delu Vidosava Stevanovića, predviđenog za mart 2011.[7] Sabrana dela Povratak u zavičaj, promocija prvog kola sabranih dela u Knjaževsko-srpskom teatru 2008. Godine 1984, Sabrana dela u pet tomova, Narodna knjiga, Srpska književna zadruga, Beograd Godine 1989: Sabrana dela u pet tomova, Svjetlost, Sarajevo, (povodom trideset godina književnog rada) Godine 2007, prvo kolo Sabranih dela, Koraci, Kragujevac[8] Stranac koji s vama boravi, Sasvim užasnut tim monstrumom noćnim, Sneg i psi, Ista stvar, Abel i Liza, Iskra, Narod čeka zemljotres i druge drame. Godine 2008, drugo kolo Sabranih dela, Koraci, Kragujevac Refuz mrtvak,[9] Nišči, Konstantin Gorča, Periferijski zmajevi, carski rez, Testament.[10] Godine 2009, treće kolo Sabranih dela, Koraci Kragujevac Sibila, Demoni.[11] Nagrade Isidora Sekulić, 1968, Mladost, 1990, Milan Rakić, 1971, Ivo Andrić, 1985, NIN, 1986,[12] Nagrada Civis 1995. Recepcija dela i kritike Vidosav Stevanović objavljuje već pedeset godina. Prva zbirka pripovedaka izašla mu je 1969. godine (Refuz Mrtvak, Prosveta). Kao meteorit je uzburkala i osvetla mirno književno more Jugoslavije. Zbog tema kojima se bavio, inovacija u stilu i narativnom postupku, zbog originalnosti u književnom jeziku, obogaćenom žargonizmima, psovkama i neobičnim sintaksičkim obrtima, Stevanović se odmah našao u vrtlogu polemika. Od tada se o njemu govori i piše kao o rodonačelniku crnog talasa i tvorcu stvarnosne proze. Oba izraza su ideološke diskvalifikacije i ne govore o osobenostima književnog stila Vidosava Stevanovića. Književni postupak koji je Stevanović stvorio i imenovao zove se fantastični realizam, skovan prema poznatoj rečenici Dostojevskog da ništa nije fantastičnije od stvarnosti. U njemu elementi neposredne stvarnosti služe kao stepenice ka fantastičnom, fantazmagoričnom i metaforičnom. Stevanović piše da ovaj pojam obuhvata sve raznolike tipove proza u kojima se ogledao. Pojam su prihvatili kritičari koji su se ozbiljno bavili njegovim knjigama. Krajem sedamdesetih i osamdesetih godina je u Beogradu, pa i u čitavoj Jugoslaviji, postojao kult pisca Vidosava Stevanovića. Mladi ljudi su se okupljali da bi čitali njegove pripovetke i romane, a književni autoriteti su komentarisali i citirali mladog umetnika i pozivali ga u društvo. Čak i oni najusamljeniji, poput Andrića, nisu odoleli razgovorima sa buntovnikom koji je služio jedino jeziku. Ali kritika ga je zbog sadržaja njegove proze morala napasti, a nedemokratsko društvo osuditi. Ono što pažljivog čitaoca Stevanovićevih dela može začuditi je da su besmislene kvalifikacije koje su mladom piscu tada deljene poslužile kao lajt-motiv poznatim književnim teoretičarima i tumačima njegovih dela. Iz tog vremena ima dosta pogrešnog, lošeg ili zlonamernog pisanja o prozi Vidosava Stevanovića. Ipak, zavidan broj srpskih i jugoslovenskih kritičara pisao je o njemu znalački, stručno i sa nesumnjivim poštovanjem. Ali prave ocene i priznanja dobija tek u inostranstvu. Francuski prevod Periferijskih zmajeva izašao je 1981, ali punu pažnju francuskih a potom i drugih evropskih kritičara Stevanović je privukao devedesetih godina kada su najpre u Francuskoj i potom u drugim evropskim zemljama izašli prevodi trilogije Sneg i psi, započete u grčkom egzilu. Andre Klavel tada piše: Ako je Španija iz 1936. imala svog Malroa a u periodu od 1939—1945. svog Malroa, ako je Vijetnam imao svoju Neil Šehan, a Liban svoju Orianu Falaci, balkanski rat će ubuće imati svog Stevanovića. Ako se savesno analizira Stevanovićevo delo, očigledno je se radi o piscu koji se pisanju, činu stvaranja umetnosti putem jeziku ali i stvaranja samog jezika, posvećuje sa monaškom revnošću, naučničkom erudicijom i apolonovskim nadahnućem. Čitanje Stevanovićeve proze predstavlja ozbiljan zadatak. Recepcija njegovih romana zahteva budnost duha i intelektualnu pažnju ali istovremeno otvara puteve ka ekstatičkom umetničkom doživljaju u koji nas uvodi jezik, do pucanja damara, nabijen metaforama, alegorijama i sinestezijama.[1] Gotova priča, gotova knjiga – to je podnošljiva, radna verzija konačnog i savršenog teksta, koji katkada sanjamo ali ga ne možemo doseći. — Vidosav Stevanović Dvostruki dobitnik Ninove nagrade Svetislav Basara za Stevanovića kaže da je autentično srpski pisac. „Ono što je Markes za Latinsku Ameriku, Andrić i Stevanović su za Balkansko poluostrvo i Srbiju.”[13] Društveni i kulturni angažman Vidosav Stevanović Zbog uspeha prve prozne knjige Vidosav Stevanović postao je ideološki sumnjiv, politički osuđen i predmet sudskog procesa. Usledila je zabrana pojavljivanja u javnosti. Primao je skromnu platu kao urednik Prosvete, nije potpisivan na knjigama na kojima je radio. Zlovolja beogradske čaršije sručila se na buntovnog pisca u više navrata i nikada ga nije ostavila na miru. Tajne službe i beogradska čaršija dva su tesno povezana mehanizma, da ne kažem organizma, koje svaka vlast podmazuje i hrani da bi preko njih diskreditovala političke protivnike, još više prave kritičare. Tajne službe ne mogu bez čaršije koja predstavlja njihovu kritičnu masu u javnosti, čaršija ne može bez tajnih službi koje je snabdevaju temama i žrtvama kojima će se hraniti. — Vidosav Stevanović Prekinuo je rad na drugoj knjizi Niščih. Mračno raspoloženje tog vremena transponovao je u atmosferu romana Konstantin Gorča kojim je završio kragujevački ciklus. Okrenuo se porodičnom životu daleko od uznemirene gomile i snobizma beogradske čaršije. Polako je ispisivao prve beogradske priče i skupljao materijal za roman Testament. Objavljene 1978, te priče izazvale su dosta pažnje i nekoliko mlakih napada, ali se nisu našle ni na jednom spisku za nagrade: sam pisac bio je na crnim listama. Potresen bolešću i smrću svoje supruge Gordane, Vidosav Stevanović na to nije obraćao pažnju. Lečeći se od depresije, marljivo je obavljao izdavačke poslove i sticao ugled u svom drugom zanimanju. U ono vreme nimalo se ne bih iznenadio da sam ostao samo izdavač koji i ne pomišlja da može objaviti svoje knjige. Niko u Beogradu u tome ne bi zapazio ništa čudno. — Vidosav Stevanović Krajem te decenije napadi na Stevanovića slabe, delom zahvaljujući sledbenicima srpskih liberala. Iznova se pojavljuje u javnosti. Član je Uprave Udruženja književnika Srbije i učestvuje u akcijama za oslobađanje pesnika Đoga. Početkom 1982. prihvata mesto glavnog urednika, potom i direktora BIGZ-a čiji je izdavački sektor pred likvidacijom. Menja programe, uvodi nove biblioteke, aktivira marketing, oživljava džepnu knjigu, nameće moderno poslovanje prema principu nove japanske poslovne filozofije: ne proizvoditi za magacine. Sledećih pet godina BIGZ će biti najaktivniji i najuspešniji izdavač u Srbiji, među najboljima u Jugoslaviji. Objavljuje knjige i pisce koje drugi neće ili ne smeju, na spiskovima njegovih izdanja nalaze se bezmalo svi disidenti. Bilo je jasno da komunizam neće dugo. Trebalo je onesposobiti cenzuru, pripremiti javnost za slobodno društvo i pravnu državu, izbeći opasnu patetiku nacionalizma. Nisam bio jedini koji je to radio ali sam se osećao vrlo usamljenim. Danas shvatam zašto. — Vidosav Stevanović Velika očekivanja intelektualne javnosti i nezavisnih duhova, koja su kulturnom životu te decenije davala živost i raznovrsnost, pre svega u Beogradu, bila su pometena sa javne scene običnim partijskim pučem. Slobodan Milošević dokopao se vlasti u Savezu komunista Srbije, potom u čitavoj Srbiji. Prvo prikriveno, zatim sve otvorenije počelo je rešavanje srpskog nacionalnog pitanja kako su ga, na osnovu ideja SANU, Udruženja književnika i Srpske pravoslavne crkve, videli novi političari: razorni rezultati tih projekata danas su poznati svima. Pre tih događaja Vidosav Stevanović je prešao u Prosvetu koja se našla u nevoljama, godinu dana kasnije činilo se da je i ovo izdavačko preuzeće spaseno. Ali, Mirjana Marković, Miloševićeva supruga, bacila je oko na imućnu i uglednu Prosvetu. Odbijajući da radi pod prismotrom njenih izvršilaca, Vidosav Stevanović podnosi ostavku i daje otkaz i odjednom se krajem 1988. godine sa petočlanom porodicom nalazi na ulici. Institucije kulture, umetnička udruženja i kolege književnici ćute. Počinje progon koji se tri godine kasnije završava Stevanovićevim egzilom.[1] Progon i egzil Vidosav Stevanović Početkom 1989. godine Vidosav Stevanović prihvata da bude savetnik u izdavačkoj kući Svjetlost iz Sarajeva koja objavljuje drugo izdanje njegovih sabranih dela. U multietničkom gradu provodi dve relativno mirne godine. Sa nekolicinom istomišljenika osniva književno udruženje Nezavisni pisci Jugoslavije. Jedan osnivački dokument predlaže osnivanje strukovnih sindikata Nezavisnost, koji postoje i danas, drugi traži da političke partije koje se upravo osnivaju otvore arhive tajnih službi: ovu inicijativu podržali su jedino reformisti Srbije, arhive nisu otvorene ni početkom dvadeset prvog veka. Sa nekoliko nezavisnih intelektualaca u Beogradu osniva Liberalni forum koji pokušava da bude posrednik između raznih političkih opcija, bez uspeha. Na prvim slobodnim izborima krajem 1990. podržava predsedničkog kandidata Ivana Đurića i učestvuje u njegovoj kampanji. Pored osnovnog liberalnog i prozapadnog opredeljenja, imali smo i tri bitne tačke u našem programu za državu Srbiju: mir sa sobom, mir sa susedima, mir sa svetom. Nismo mogli bog zna šta uraditi usred paklenske dreke miloševićevskih medija i pomahnitalih nacionalista koji su se pripremali za rat i pljačku. Tada su srpska politička i kulturna elita doživele istorijski poraz od koga se nisu oporavile. — Vidosav Stevanović U decembru napušta mesto savetnika u Svjetlosti i povlači se u svoje selo pored Kragujevca. U prvoj godini demokratije Vidosav Stevanović i njegovi istomišljenici u Beogradu nemaju gde objavljivati. Iste sam godine ostao bez oba zanimanja, nisam mogao njima hraniti svoju porodicu. To niko nije primetio u glavnom gradu koji je drhtao od ratne groznice i nacionalnih fantazama. Morali smo otići. — Vidosav Stevanović Posle fizičkog napada na ulici, sa suprugom i sinovima beži u Grčku gde počinje trilogiju Sneg i psi. Prva knjiga Sneg u Atini izlazi na grčkom, potom na srpskom. Uz pomoć svetskog PEN-a i francuskih prijatelja uspeva stići u Francusku povodom promocije svoje trilogije i, na poziv izdavača, odlučuje da ostane u tradicionalnoj zemlji egzila. Daje brojne intervjue za novine, pojavljuje se na televizijama, učestvuje na tribinama, obilazi francuske gradove: svuda oštro kritikuje režim Slobodana Miloševića. Priključuje se Ivanu Đuriću i njegovom Pokretu demokratskih sloboda, pokušavaju ubediti evropsku javnost i političare da treba zaustaviti rat u bivšoj Jugoslaviji. Trude se da pomognu Sarajevo, grad pod bombama. Posle Dejtonskog sporazuma, obojica su kritikovali zakasnelo zaustavljanje rata, podelu Bosne i nacionalizme političara tri konstitutivna naroda. Krajem 1995. Vidosav Stevanović boravi u kući pored Kragujevca. Zgrožen atmosferom u kojoj se slave ratni zločinci i napadaju mirotvorci ponovo odlazi na put, prvo u Prag radi pisanja filmskog scenarija Ostrvo Balkan, zatim u Pariz. Suprotstavlja se tezi zapadnih vlada da je Milošević garant stabilnosti na Balkanu. U razmaku od godinu dana ostaje bez dvojice bliskih prijatelja: Dragiša Pavlović umire u Beogradu, Ivan Đurić u Parizu. Vraća se u Srbiju tokom demonstracija 1996-97, priključuje se opoziciji u Kragujevcu, zajedno osvajaju gradsku radio-televiziju, prvu slobodnu u Srbiji. Šest meseci kasnije napušta mesto direktora i odlazi za Pariz. U njegovom dnevniku iz tog perioda Kradljivci sopstvene slobode, objavljenom na francuskom, stoji rečenica da je opozicija poslednja linija odbrane režima Slobodana Miloševića. Priključuju mu se supruga i najmlađi sin, traže i dobijaju politički azil kao čist slučaj trostrukog prekršaja ženevske konvencije. Priprema i završava političku biografiju Milošević, jedan epitaf koja izlazi pre njegovog pada sa vlasti. Nova vlast u Srbiji ne poziva ga da se vrati. Sledeće godine najplodnije su u burnom životu ovog ukletog pisca. Intenzivno piše, objavljuje na raznim jezicima, putuje, oseća se dobro u francuskoj kulturnoj sredini, dobija dva sudska procesa protiv velikog izdavača, visoko francusko odlikovanje i najzad francusko državljanstvo. Ali, mučen čežnjom za svojim jezikom, sve češće putuje na prostore bivše Jugoslavije. Prihvata mesto savetnika za kulturu u Gradskoj upravi Sarajeva i u svom omiljenom gradu provodi nepune tri godine. Penzionisavši se, 2007. vraća se u kuću pored Kragujevca, sve ređe putuje, izbegava javnost i ne učestvuje u književnom životu Srbije. Uz pomoć prijatelja i izdavačke kuće Koraci proveo je znatan deo 2008. pokušavajući da probije zid ćutanja i medijsku cenzuru oko svog imena i dela. Uputio je otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, ali nije dobio odgovor.[14] Ostalo mi je da napišem pismo Ivanu Đuriću: Dragi prijatelju, pobedile su naše ideje ali u rukama homunkulusa Slobodana Miloševića i ustima učenika Dobrice Ćosića, a to je gore od poraza. Ali možda je pametnije da ovo pismo uputim nekom nepoznatom u budućnosti. — Vidosav Stevanović

Universal Nutrition amino 1900 (110 tableta) - amino kiseline u tabletama iz koncentrata i hidrolizata proteina surutke - pomažu u oporavku mišića nakon treninga - očuvanje mišićne mase (sprečavanje katabolizma) - podrška u izgradnji mišićne mase Period posle treninga je 'najosetljiviji' period kada je od izuzetne važnosti snabdeti telo što pre sa važnim amino kiselinama. Amino kiseline su gradivni blokovi proteina. Ukoliko ih telo nema na raspolaganju, proces katabolizma (razgradnje mišićne mase) je gotovo neizbežan. Bilo da radite na povećanju mišićne mase ili definiciji, suplementi na bazi amino kiselina bi trebalo da budu vaš prioritet. Pomoćiće vam u oporavku, koji je druga strana napretka i jako je važan zbog toga što se rezultati treninga postižu upravo u ovom periodu, i u izgradnji i očuvanju mišićne mase. Universal Amino 1900 sadrži amino kiseline u di- ili u tripeptidnoj formi, koji je bolji oblik od potpuno razgrađenih proteina hidrolizata iz surutke. Amino kiseline u ovom obliku su biološki odmah raspoložive za korišćenje. Tablete su takođe visoke farmaceutske čistoće i dobijene su iz koncentrata i hidrolizata proteina surutke i zato je vidno povećan sastav L-glutamina po tableti. Proizvod je namenjen kako ozbiljnim sportistima, tako i rekreativcima. *PDU = preporučeni dnevni unos; ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Sastojci: Extra-strength mešavina aminokiselina [koncentrat proteina surutke (iz mleka), hidrolizat proteina surutke (iz mleka), emulgator: sojin lecitin]; sredstvo protiv zgrudvavanja: dikalcijum-fosfat; voda; sredstva protiv zgrudvavanja: stearinska kiselina, magnezijum-stearat; farmaceutska glazura. Način upotrebe: Uzeti 1 porciju (4 tablete) tri puta dnevno, na prazan stomak, pre obroka i nakon treninga. Upozorenja: Ne preporučuje se mlađim od 18 godina, trudnicama, dojiljama. Ne preporučuje se osobama osetljivim na bilo koji od sastojaka. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara/farmaceuta. Informacije o alergenima: Sadrži mleko i soju. Može da sadrži tragove jaja, kikirikija, jezgrastog voća, riba, školjkaša i pšenice. Sadrži fenilalanin. Način čuvanja: Proizvod čuvati dobro zatvoren na suvom i hladnom mestu, daleko od direktnih uticaja toplote, vlage i svetlosti. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Universal Nutrition Zemlja uvoza: SAD Zemlja porekla: SAD Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Plavi jahač, 1995. Drugo izdanje ove zbirke eseja, dopunjeno (u odnosu na prvo) intervjuom sa autorkom. Praktično nekorišćeno. “Godine 1993. u vlastitom predgovoru zbirci eseja po nazivom Američki fikcionar ističe da se radi o jednoj ‘nepristojnoj knjizi’ u kojoj se u potpunosti izbjegava autobiografsko pisanje. Kroz eseje u Američkom fikcionaru daje kritiku američkog proizvođačkog društva iz svoje pozicije marginalca i egzilanta. Prilikom tipkanja, došlo je do slučajne greške u naslovu knjige, kad je Ugrešićka umjesto tipke ‘d’ pritisnula ‘f’ te se ‘dictionary’ pretvorio u ‘fictionary’, potvrdivši tako njen unutarnji košmar, kako sama navodi.” (Anela Senčar, 5. 2. 2008.) Dubravka Ugrešić (1949., Kutina) na Filozofskom fakultetu u Zagrebu završila je studij ruskog jezika i komparativne književnosti, gdje je kasnije i nastavila raditi u sklopu Zavoda za znanost o književnosti. Kroz njeno književno djelovanje isprepliće se nekoliko osnovnih preokupacija, kao što su propitkivanje prirode pisanja i književnosti kao takve, suprotstavljanje popularne (ili pak trivijalne) literature visokoj ili kanonskoj, te kasnije problematiziranje egzila i pitanje identiteta. U Globusu 1993. godine objavljen je članak `Hrvatske feministice siluju Hrvatsku` koji je napisao Slaven Letica, uz odobrenje tadašnjeg urednika, Denisa Kuljiša, u kojem on optužuje Dubravku Ugrešić, Slavenku Drakulić, Radu Iveković, Jelenu Lovrić i Vesnu Kesić da su kao hrvatske feministice `bitno pridonijele prikrivanju istine o seksualnom nasilju kao instrumentu srpske rasističke i imperijalne politike`, proglasivši ih ujedno i `vješticama`, te prouzročio pravi medijski linč koji je trajao mjesecima, prisilivši tako navedene spisateljice da napuste Hrvatsku. Dubravka Ugrešić emigrirala je u Amsterdam, gdje je nastavila sa spisateljskim radom, predavajući povremeno na nekim američkim sveučilištima. Djela: Romani: Baba Jaga je snijela jaje, Beograd: Geopoetika; Zagreb: Vuković-Runjić 2008; Ministarstvo boli, Beograd: Fabrika knjiga; Zagreb: Faust Vrančić 2004; Muzej bezuvjetne predaje, Beograd: Samizdat B92; Zagreb: Konzor 2001-2002; Forsiranje romana-reke, Zagreb: August Cesarec 1988; Štefica Cvek u raljama života, Zagreb: GZH 1981. Pripovijetke: Život je bajka, Zagreb: GZH 1983; Poza za prozu, Zagreb: CDD 1978. Eseji: Europa u sepiji, Beograd: Fabrika knjiga 2013; Zagreb: Profil 2014; Napad na minibar, Beograd: Fabrika knjiga; Zagreb:Fraktura 2010; Nikog nema doma, Beograd: Fabrika knjiga; Zagreb: Faust Vrancic 2005; Zabranjeno čitanje, Sarajevo-Beograd: Omnibus-Geopoetika 2001; Kultura laži, Zagreb: Arkzin 1996; Američki fikcionar, Zagreb: Durieux 1993. Knjige za djecu: Kućni duhovi, Zagreb: August Cesarec 1988; Filip i Srećica, Zagreb: Mladost 1976; Mali plamen, Zagreb: Mladost 1971. Stručne studije: Nova ruska proza, Zagreb: SNL 1980.

Autor: Miranda Levanat Peričić Izdavač: AGM d.o.o. za izdavaštvo i usluge Povez: meki s klapnama Godina izdanja: 2014 Broj stranica: 311 Format: 24 x 15 cm O knjizi UVOD U TEORIJU ČUDOVIŠTA – OD HUMBABE DO KALIBANA U radu M. Levanat-Peričić pod morfologijom čudovišnosti misli se na elemente od kojih se diskurs čudovišnosti sastoji, kao i na uzajamne odnose tih sastavnica. Morfologija se, dakle, odnosi na građu, odnosno strukturu diskursa, kao i na sve elemente od kojih je konstruirana diskurzivna čudovišnost. Iako je naglasak djela na klasičnim i judeokršćanskim izvorima eurocentrične slike čudovišta, autorica u tematiziranju borbi i razvoju čudovišta kreće u potragu od starih mezopotamskih tekstova. Preko njih stiže do starozavjetnih čudovišta, posebno problematizirajući demonizaciju koja na religijskom planu prerasta u demoniziranje neprijateljskih bogova. Demonizirana božanstva teže će steći sljedbenike. Razvoj čudovišnog u srednjovjekovlju, u odnosu prema demonskom, u jednom dijelu predaje (povijesnih kronika) kretao se tako da se čudovišno povezivalo s demonskim (određene čudovišne vrste ljudi koristile su se kao metafore za nevjernike, te su se naknadno povezale i s kategorijom Zloduha). Autorica prati put kojim se pretkršćanska predaja inkorporirala u rano kršćanstvo anglosaskog srednjovjekovlja (Anglosaski imaginarij i Beowulf); utvrđuje da je borba Beowulfa s Grendelom i njegovom majkom ujedno i borba kršćanske predaje s poganskim slikama, koja vodi njihovim preinakama i prilagodbama, te konačnom uklapanju u kršćansku kozmogoniju. U posebnom poglavlju autorica interpretira Shakespeareove drame Mletački trgovac, Othello i Oluja iz aspekta čudovišnosti dramskih likova Shylocka, Othella i Kalibana U zaključnom poglavlju obrazlaže se mitološki model u kojemu čudovište predstavlja kategoriju posredovanja između načela reda (Kozmos) i načela nereda (Kaos). Etnocentrični model čudovišnosti pokušava se usustaviti obzirom na znakove čudovišnosti iskazane u prostoru koji nastanjuju (ili iz kojega potječu), obilježjima jezika/govora, tijelu, prehrani i porijeklu, iščitavajući u tim znakovima prekomjernost (u višku ili nedostatku) u odnosu na vladajuću konstrukciju ljudskosti. O autorici: Miranda Levanat-Peričić (Rijeka, 1966), osnovnu školu završila je na Pelješcu, a srednju u Dubrovniku. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1992. diplomirala je komparativnu književnosti i indologiju. Magistarski rad Kategorija vida i ergativna konstrukcija s posebnim osvrtom na hindski jezik, obranila je 2003. na poslijediplomskom studiju lingvistike Filozofskog fakulteta u Zadru. Radila je kao profesorica hrvatskoga jezika i književnosti u Poljoprivredno-prehrambenoj školi u Zadru; od 2003. do 2006. surađivala na Studiju za humanističke znanosti (danas Filozofski fakultet) u Splitu u zvanju asistentice na kolegiju Teorija književnosti. Kao asistentica u naslovnom zvanju surađivala je na kolegijima iz Svjetske književnosti na Odjelu za kroatistiku i slavistiku Sveučilišta u Zadru od 2006. do 2008. Od 2009. godine stalno je zaposlena na Sveučilištu u Zadru. Surađivala je u časopisima Suvremena lingvistika, Croatica et Slavica Iadertina i Zarez. Članica je uredništva Zadarske smotre. MG66

Medel brojač koraka - pedometar (step 1) Pomoću ovog aparata moguće je izmeriti broj pređenih koraka, broj utrošenih kalorija tokom šetnje ili jogginga, kao i pređenu razdaljinu. Nosi se oko pojasa. Tehničke karakteristike: - Opseg broja koraka: 0 - 99.999 koraka - Opseg pređene razdaljine: 0 - 9.999,9 km, sa 0,001 km - Opseg broja kalorija: 9.999,9 Kcal, sa 0,1 Kcal - Mogućnost podešavanja težine: 10 - 150 kg - Mogućnost podešavanja dužine koraka: 10 - 150 cm - Kopča za kaiš - Uslovi korišćenja: Temperatura: 0°C - 40°C - Uslovi korišćenja: Vlažnost vazduha: 10% - 70% RH - Uslovi korišćenja: Atmosferski pritisak: 700 - 1.060 hPa - Napajanje: 1 Baterija CR2032 3V - Trajanje baterije: 12 meseci - Težina: 40g (sa baterijom) - Dimenzije: 60 x 60 x 37 mm Delovi: KOLIKO KORAKA DNEVNO JE NEOPHODNO DA PREĐEMO SVAKOG DANA? Da biste obezbedili dugoročno zdravlje i smanjili rizik od hroničnih bolesti, dnevno treba preći 10.000 koraka. Za uspešan gubitak kilograma broj koraka bi trebalo da bude između 12.000 i 15.000. Ukoliko želite da unapredite aerobik fitnes sposobnost trebalo bi da pređete 3.000 (poželjno je i više) ravnomernih koraka. Medel Step 1 pedometar će Vam pomoći u praćenju koraka. Jednostavno nosite Medel Step 1 pedometar i on će brojati Vaše korake svaki dan. Jednostavan je za korišćenje, samo ga postavite i krenete. ZA ISPRAVNO KORIŠćENJE Kako da nosite Vaš pedometar Vaš pedometar se lako i jednostavno pričvršćuje sa bilo koje strane u predelu pojasa na Vašim pantalonama ili bermudama. Da biste postigli najbolje rezultate držite pedometar u ravni sa „naborom“ na pantalonama. Neke situacije mogu uticati na tačnost brojanja koraka: • Brojač koraka nije postavljen u vertikalnom položaju u odnosu na zemlju. Pedometar mora biti pod uglom od najmanje 60° u odnosu na zemlju. • Vučete noge dok hodate u sandalama ili obući sličnoj sandalama ili su Vam koraci neujednačeni dok se krećete kroz gužvu. • Bavite se sportom osim šetnje i trčanja, idete uz ili niz stepenice. • Nalazite se u vozilu (bicikl, motocikl, voz, autobus ili drugom vozilu koje pravi vibracije). • Pravite pokrete dok sedite ili stojite. UTVRĐIVANJE DUŽINE VAŠEG KORAKA 1) Da biste precizno odredili dužinu Vašeg koraka treba Vam traka za merenje 2) Obeležite mesto na zemlji. Počnite od vrha stopala i napravite 10 koraka (trčeći, hodajući, šetajući i sl.) 3) Označite mesto na zemlji kod vrha stopala (prsta noge) koja je ispred. 4) Izmerite razliku između dve tačke (u cm) i podelite je sa 10. UPUTSTVO ZA UPOTREBU 1) Pritisnite MODE dugme za prebacivanje između modaliteta VREME+KORAK, UDALJENOST+ŠTOPERICA, KALORIJE+ODO (ODO =pređeni put ) i POSTAVLJANJE CILJA KOLIKO KALORIJA ŽELIMO DA POTROŠIMO 2) Pritisnite CLR dugme da resetujete brojač koraka, pređenu udaljenost i kalorije. 3) Pritisnite MODE dugme u bilo kom trenutku da biste izašli iz podešavanja. 4) Pritisnite LIGHT dugme da biste uključili baterijusku lampu. VREME + KORAK MOD Na ekranu je u donjem redu prikazano trenutno vreme (sat i minut), a u gornjem broj koraka. 1) Da biste podesili VREME: Pritisnite i zadržite SET dugme da uđete u podešavanja, „12/24 hr“ će se pojaviti i trepereti na ekranu. 2) Pritisnite UP/DOWN da prilagodite brojke koje trepere (prvo sat, zatim minut). Zadržite dugme za bržu promenu. 3) Pritisnite SET da potvrdite izbor. 4) Zatim ulazite u podešavanje težine i dužine koraka. Ponovite prethodne korake i pritisnite SET da potvrdite izbor. UDALJENOST + ŠTOPERICA MOD Na ekranu je u gornjem redu prikazana dužina pređenog puta, a u donjem redu je prikazana štoperica. Štoperica: 1) Pritisnite SET dugme da bi otpočelo odbrojavanje i ponovo pritisnite SET dugme da ga zaustavite. 2) Pritisnite CLR dugme da resetujete štopericu. KALORIJE + ODO MOD Na ekranu su u gornjem redu prikazane kalorije koje ste sagoreli, a ukupan put koje ste prešli (ODO) je prikazan u donjem redu. ODO mod (ukupan pređeni put ) se može resetovati samo kada se izvade baterije. POSTAVLJANJE CILJA POTROŠENIH KALORIJA SETCAL / DAYCAL će se videti na ekranu u ovom modu. CILJ POTROŠENIH KALORIJA će biti prikazan u gornjem redu. U donjem redu je prikazana tačna vrednost potrošenih kalorija. Uz gornju ivicu ekrana se nalazi SKALA koja predstavlja PROCENAT ISPUNJENOSTI CILJA POTROŠENIH KALORIJA koji ste potrošili tokom dana. 1) Pritisnite SET dugme da podesite CILJANU VREDNOST KALORIJA KOJE ŽELITE DA POTROŠITE. Prva cifra sa leve strane će trepereti. 2) Pritisnite UP ili DOWN dugme da podesite vrednost kalorija 3) Pritisnite SET dugme da biste prešli na sledeći korak. 4) Pritisnite SET dugme ponovo da potvrdite podešavanje. ČIŠćENJE I ODRŽAVANJE • Koristite suvu meku krpu ili meku krpu nakvašenu vodom i blagim neutralnim deterdžentom za čišćenje pedometra. Nikada ne upotrebljavajte isparljiva sredstva kao što su benzen, razređivač, sredstva za čišćenje u spreju i sl. • Izbegavajte ekstremne temperature. Čuvajte pedometar na tamnom i suvom mestu kada ga ne koristite. Niska temperatura može da dovede do zamagljenog ekrana ili njegovog otkazivanja. Kada se uređaj zagreje trebalo bi da radi normalno. ZAMENA BATERIJA 1) Otvorite poklopac za bateriju odvrtanjem šrafova. 2) Izvadite istrošenu bateriju i zamenite je novom baterijom tipa CR2032 (3V). 3) Vodite računa o polaritetu. 4) Zatvorite poklopac baterije i zavrnite šrafove. POTENCIJALNI PROBLEMI Nisu detektovani svi koraci: Postavite pedometar pravilno na način opisan u uputstvu i hodajte na odgovarajući način. Takođe proverite da li je kopča pedometra postavljena tako da se on ne pomera. Ekran je crn: Pedometar je izložen direktnoj sunčevoj svetlosti ili je predugo radio na visokoj temperaturi. Normalno će raditi nakon nekog vremena u hladu. Ukoliko pedometar ponovo ne radi ispravno odmah se obratite ovlašćenom servisu. Pravilno odlaganje proizvoda (električni i elektronski otpad) Simboli na proizvodu i uputstvu za upotrebu ukazuju na to da je proizvod u skladu sa Direktivom WEEE (otpad električne i elektronske opreme) ne sme biti odlagan sa otpadom iz domaćinstva. Na kraju životnog ciklusa proizvoda, korisnik će odložiti proizvod na predviđeno mesto za skupljanje otpada. U suprotnom se mogu primeniti kazne prema važećem zakonu. Za detaljne informacije koje se tiču sistema sakupljanja obratite se lokalnim servisima za odlaganje otpada. USLOVI GARANCIJE • Proizvod je pokriven dvogodišnjom garancijom koja počinje od datuma kupovine i odnosi se na greške u dizajnu ili korišćenom materijalu • Garancija obuhvata zamenu i/ili popravku oštećene komponente bez dodatnih troškova • Garancija ne pokriva dodatke koje ste dobili uz proizvod i delove podložne normalnom habanju • Proizvod sme popravljati samo ovlašćeni servis. Za pomoć kontaktirajte dilera/distributera od koga ste kupili proizvod • Troškove transporta proizvoda snosi kupac • Troškove popravke proizvoda van garantnog roka snosi kupac • Garancija se poništava ako je proizvod neovlašćeno otvaran , nije korišćen na odgovarajući način, zloupotrebljavan je ili je oštećen greškom koja nije nastala zbog proizvođača (slučajan pad, tokom transporta i sl.) • Garancija ne uključuje bilo kakvu nadoknadu za bilo kakvu štetu nanetu osobi ili predmetu, direktno ili indirektno, nastalu kada aparat nije korišćen • Garancija je važeća od datuma kupovine koji je potvrđen računom i koji se prilaže zajedno sa garantnim listom • Ukoliko garantni list nije pravilno popunjen garancija se poništava Proizvođač: Medel Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Italija Uvoznik: Vana d.o.o., Beograd

Autor - osoba Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Naslov O jeziku i književnosti. 1 / [Vuk Stef. Karadžić ; priredio Berislav Nikolić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski, nemački Godina 1968 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1968 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 442 str., [1] list sa slikom V. S. Karadžića : faks. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Berislav M., 1928-1976 = Nikolić, Berislav M., 1928-1976 Zbirka Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića ; 12 ISBN (Pl.) Napomene Podatak o autoru preuzet sa kor. Ćir. i lat. Izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića : 1864-1964 Registri. Predmetne odrednice Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Srpska književnost Srpski jezik Autor - osoba Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Naslov O jeziku i književnosti. Knj. 2 / [Vuk Stefanović Karadžić ; priredio Milorad Pavić] Jedinstveni naslov Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića Vrsta građe knjiga Jezik srpski, nemački Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1986 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 660 str., [1] list sa slikom V. S. Karadžića : faks. ; 23 cm Drugi autori - osoba Pavić, Milorad, 1929-2009 = Pavić, Milorad, 1929-2009 Zbirka Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića ; ǂknj. ǂ13 ISBN (pl.) 86-07-00039-X (za izdavačku celinu) Napomene Podatak o autoru preuzet sa kor. Ćir. i lat. `Izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964`--> str. [3] Str. 643-647: Beleška o ovom izdanju / Milorad Pavić Registar. Predmetne odrednice Srpska književnost Srpski jezik MG130 (L) Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787 – Beč, 7. februar 1864) bio je prvi srpski lingvista u 19. veku, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Rođen u vreme zlo i mučno, u dane kada se činjaše da je skoro ugašen život srpskog naroda. Vuk je stao na snagu u vreme junačko. Stekao je i nekoliko počasnih doktorata. Imao je nekoliko braće i sestara koji su umrli. U tadašnje vreme se verovalo da je to zbog duhova i veštica. Posle smrti dosta njegove braće njegovi roditelji su mu dali ime Vuk da bi to ime oteralo duhove i veštice. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847. i 1852. Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine u Tršiću blizu Loznice, u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice i duhovi ne bi naudili. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz Drobnjaka. Majka Jegda, devojački Zrnić, rodom je iz Ozrinića kod Nikšića. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića Čotrića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u školi u Loznici, ali je nije završio zbog bolesti. Školovanje je kasnije nastavio u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu učili, nego terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući. Na početku Prvog srpskog ustanka, Vuk je bio pisar kod cerskog hajdučkog harambaše Đorđa Ćurčije. Iste godine je otišao u Sremske Karlovce da se upiše u gimnaziju, ali je sa 17 godina bio prestar. Jedno vreme je proveo u tamošnjoj bogosloviji, gde je kao profesor radio Lukijan Mušicki. Ne uspevši da se upiše u karlovačku gimnaziju, on odlazi u Petrinju, gde je proveo nekoliko meseci učeći nemački jezik. Kasnije stiže u Beograd da upozna Dositeja Obradovića, učenog čoveka i prosvetitelja. Vuk ga je zamolio za pomoć kako bi nastavio sa obrazovanjem, ali ga je Dositej odbio. Vuk je razočaran otišao u Jadar i počeo da radi kao pisar kod Jakova Nenadovića. Zajedno sa rođakom Jevtom Savićem, koji je postao član Praviteljstvujuščeg sovjeta, Vuk je prešao u Beograd i u Sovjetu je obavljao pisarske poslove. Kad je Dositej otvorio Veliku školu u Beogradu, Vuk je postao njen đak. Ubrzo je oboleo i otišao je na lečenje u Novi Sad i Peštu, ali nije uspeo da izleči bolesnu nogu, koja je ostala zgrčena. Hrom, Vuk se 1810. vratio u Srbiju. Pošto je kraće vreme u Beogradu radio kao učitelj u osnovnoj školi, Vuk je sa Jevtom Savićem prešao u Negotinsku krajinu i tamo obavljao činovničke poslove. Nakon propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle odlazi u Beč. Tu se upoznao sa Bečlijkom Anom Marijom Kraus, kojom se oženio. Vuk i Ana imali su mnogo dece od kojih su svi osim kćerke Mine i sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti (Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina). U Beču je takođe upoznao cenzora Jerneja Kopitara, a povod je bio jedan Vukov spis o propasti ustanka. Uz Kopitarevu pomoć i savete, Vuk je počeo sa sakupljanjem narodnih pesama i sa radom na gramatici narodnog govora. Godine 1814. je u Beču objavio zbirku narodnih pesama koju je nazvao „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Iste godine je Vuk objavio „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesama pod imenom „Narodna serbska pesnarica“. Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovićem bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a jedno vreme i u austrijskoj državi. Svojim dugim i plodnim radom stiče brojne prijatelje, pa i pomoć u Rusiji, gde je dobio stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić. Sjedinjenjem Magistrata i Suda beogradskog u proleće 1831. godine, Vuk Karadžić je imenovan 29. marta 1831. za predsednika te institucije, što se u današnjim terminima smatra gradonačelnikom Beograda. Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godine objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“ (pisan starim pravopisom) i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je priznat za zvanični književni jezik tek 1868, četiri godine nakon njegove smrti. Vukova smrt, opelo i sahrana Vuk je umro u Beču, 7. februara / 26. januara 1864. godine, popodne, `u Traunovoj kući, u Marokanskoj ulici, u Landštrasima`. „Primećujući da pisac najopsežnije monografije o Vuku, Ljubomir Stojanović, nije imao pri ruci nijedno svedočanstvo savremenika o Vukovoj smrti, Andra Gavrilović je skrenuo pažnju na dva članka Aleksandra Sandića u kojima je dat kraći opis samoga događaja. Međutim,ostalo je zaboravljeno da je Sandić još jednom, po treći put, nešto šire zabeležio svoja sećanja o tome kako je Vuk umro`. „Kada je umro – 26 januara 1864 godine – Vuk Karadžić bio je „oplakan od celog srpstva i celog učenog slovenskog sveta”. Na vest o smrti, Vuk Vrčević pisao je odmah Mini: „Ovo je prvi put u mome životu da Bam pišem, a koliko god je velika moja čast, tolika je dvostruka moja žalost što sad moram učastnik biti žalosti blagorodne duše vaše za izgubitak neumrlog vašeg oca a mojega najvećega prijatelja i nezaboravljenog blagodjetelja”. „Na pogrebu Vukovom, piše jedan suvremenik, bila je – razume se – sva omladina, a do groba na Sankt-Marksovom groblju nosili su Vuka ovi omladinci: filozof Aleksandar Sandić i pet medicinara: Đura Bastić, Isa Stojšić, Aleksandar (Šaca) Stepanović, Milan Jovanović (Morski) i ja. Na opelu održao je dugački govor Aleksandar Sandić, dugogodišnji Vukov prijatelj i pomoćnik u radu, a posle opela, u grčkoj kapeli, govorio je, tada još bečki student, Vladan Đorđević`. Govor mu je tom prilikom održao arhimandrit Gerasim Petranović. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 12. oktobra 1897. godine i uz velike počasti sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića. Počasni je građanin hrvatske prestonice, grada Zagreba. Vukov rad Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku Podstaknut Kopitarevim savetom da napiše i gramatiku narodnog jezika, Vuk se prihvatio ovog posla, za koji nije imao dovoljno stručne spreme. Ugledajući se na gramatiku slavenosrpskog jezika, koju je u 18. veku napisao Avram Mrazović Vuk je uspeo da završi svoje delo. Njegova gramatika koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po Govoru prostoga naroda napisana“, izašla je u Beču 1814. Bez obzira na nesvršenost i nepotpunost, ovo delo je značajno kao prva gramatika govora prostoga naroda. Svestan nesavršenosti svoje Pismenice, Vuk je prihvatio primedbe Kopitara i drugih naučnih radnika, pa je uz prvo izdanje „Srpskog rječnika“ iz 1818. objavio i drugo, prošireno izdanje svoje gramatike. U rečniku je bilo 26.270 reči koje su se koristile u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini. Ovo drugo izdanje gramatike je nekoliko godina kasnije (1824) na nemački jezik preveo Jakob Grim. Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje azbuke i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“ Raniji pokušaji, poput Save Mrkalja, su bili nesistematski i neuspeli. Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima samo jedno slovo, pa je iz dotadašnje azbuke izbacio sve nepotrebne znakove, koja su se pisala iako nisu imala svojih glasova. Stara slova je podržavala Srpska pravoslavna crkva, koju je u njima videla neku vrstu veze kulture i pismenosti sa religijom. Vuk je stvorio nove znake tako što je pojedina slova spojio sa tankim poluglasom (l + ь -> lj, n + ь -> nj). Izgled slova đ je prihvatio od Lukijana Mušickog, dž je uzeo iz nekih starih rumunskih rukopisa, a ć iz starih srpskih rukopisa. Uzimanje slova j iz latinice su mu njegovi protivnici iz crkvenih krugova pripisivali kao najteži greh, uz optužbe da radi na pokatoličavanju srpskog naroda. Iz staroslovenske azbuke Vuk je zadržao sledeća 24 slova: A a B b V v G g D d E e Ž ž Z z I i K k L l M m N n O o P p R r S s T t U u F f H h C c Č č Š š Njima je dodao jedno iz latinice: J j I pet novih: Lj lj Nj nj Ć ć Đ đ Dž dž Izbacio je sledeća slova: Ѥ ѥ (je) Ѣ, ѣ (jat) І ї (i) Ѵ ѵ (i) Ѹ ѹ (u) Ѡ ѡ (o) Ѧ ѧ (mali jus) Ѫ ѫ (veliki jus) Ы ы (jeri, tvrdo i) Ю ю (ju) Ѿ ѿ (ot) Ѳ ѳ (t) Ѕ ѕ (dz) Щ щ (št) Ѯ ѯ (ks) Ѱ ѱ (ps) Ъ ъ (tvrdi poluglas) Ь ь (meki poluglas) Я я (ja) U početku Vuk nije upotrebljavao slova f i h. Slovo h je dodao u cetinjskom izdanju „Narodnih srpskih poslovica“ iz 1836. godine. Karadžić je 1839. godine izbacio jotovanje glasova d i t u srpskom književnom jeziku. Za drugo izdanje „Srpskog rječnika“ Vuk je prikupljao građu iz govora stanovništva Crne Gore, Dubrovnika, Dalmacije i Hrvatske. Ovo izdanje je objavljeno u Beču 1852. godine, i u njemu se našlo 47.427 reči. Ovo izdanje Rječnika na nemački je preveo Jakob Grim. Do kraja svog života Vuk je radio na daljem prikupljanju građe, ali ga je smrt sprečila da spremi i treće izdanje. To su tek 1898. godine učinila dvojica njegovih poštovalaca, Pera Đorđević i Ljubomir Stojanović. Borba za uvođenje narodnog jezika u književnost Tokom rada na gramatici, rečniku i izdavanju narodnih pesama, Vuk je počeo da se bavi pitanjem književnog jezika, koji je u njegovo vreme predstavljao haotičnu mešavinu. Stara srpska književnost razvijala se na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika sve do početka 19. veka. U 18. veku došlo je do snažnog uticaja ruskih crkvenih knjiga na književni život Srba. Elementi ruskog jezika su sve više prodirali u dotadašnji crkveno-književni jezik i tako je stvoren veštački rusko-slovenski jezik, koji je u Vukovo vreme bio zvanični jezik crkve, škola i književnosti. Školovani ljudi učili su iz knjiga na starom jeziku, unoseći u njega elemente ruskog i srpskog narodnog jezika. Na taj način stvoren je slavenosrpski jezik, kojim se pisalo kako je ko znao. Takva nesređena situacija je bila osnova sa koje je Vuk krenuo u borbu protiv pisaca stare škole. Borba je počela Vukovom kritikom romana Usamljeni junoša 1815. i Ljubomir u Elisijumu 1817. Milovana Vidakovića. Kritika je bila usmerena na loše piščevo poznavanje jezika, koji je predstavljao nesređenu mešavinu imenskih i glagolskih oblika starog, slovenskog i narodnog jezika. Kako je Vidaković u to vreme bio najpopularniji srpski pisac, pa je ovakav Vukov napad izazvao buru u književnoj javnosti. Pored Vidakovića, u polemici su učestvovali i Joakim Vujić, Lukijan Mušicki, Pavle Berić i Gliša Geršić. Crkva i njeni najviši predstavnici su prednjačili među Vukovim protivnicima. Karlovački mitropolit Stefan Stratimirović, je već posle prvih Vukovih knjiga, dejstvovao preko budimskih vlasti da se onemogući štampanje knjiga. Stratimirović se posebno nije mirio sa Vukovom azbukom, zbog izbacivanja starih ćiriličnih slova i uvođenja slova J, smatrajući to napuštanjem pravoslavlja i pokatoličavanjem. Vuk je preveo Novi zavet na srpski 1819. godine i objavio ga, posle 27 godina pokušaja da dobije preporuku, pod naslovom Novi zavjet Gospoda našega Isusa Hrista. Pored srpske crkve, najveći Vukov protivnik je bio Jovan Hadžić, osnivač i predsednik Matice srpske i jedan od najobrazovanijih Srba tog vremena. Hadžić, koji je u početku bio Vukov saradnik, ali su se kasnije razišli po pitanjima jezika, je 1837. počeo polemiku sa Vukom Karadžićem. U spisu „Sitnice jezikoslovne“, Hadžić je dao uputstva za rad budućim gramatičarima. Vuk je potom napisao svoj „Odgovor na sitnice jezikoslovne“, u kom je zamerio Hadžiću na slabom poznavanju narodnog jezika i neprincipijelnosti u pisanju. Vukov odgovor je bio oštar, pa je Hadžić nastavio polemiku napisavši nekoliko članaka i brošura („Utuk I“, „Utuk II“, „Utuk III“...). Polemika između Karadžića i Hadžića je trajala skoro deceniju, a Karadžić je odneo pobedu tek 1847. godine. 1847. Godina 1847. je godina Vukove pobede, i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, tj. da je slavenoserbski jezik mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika bez čvršćih pravila. Te godine izdate su četiri knjige Vuka i njegovih saradnika: prevod „Novog zavjeta“ sa crkvenoslovenskog na srpski jezik, autor:Vuk rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“, Đuro Daničić, „Pesme“,Branka Radičevića „Gorski vijenac“ Petra Petrovića Njegoša Izdavanjem „Gorskog vijenca“, dokazano je da se i najveća filozofska dela mogu pisati čistim srpskim narodnim jezikom. Od 1814. do 1847. godine Vukova pobeda nije bila izvesna. Iako je njegov rad naišao na odobravanje evropskih filologa i lingvista, on je među samim Srbima imao žestoke protivnike, koji su mu prigovarali da njima ne treba prosti, govedarski jezik. Slamajući protivnike u polemikama i štampajući srpske narodne umotvorine, kojima se oduševljavala cijela Evropa, pa čak i najveći evropski pesnik toga vremena Nijemac Gete, Vuk je svojim protivnicima sve više dokazivao da nisu u pravu. Istovremeno je dobijao sve više pristalica među mlađim srpskim književnim i kulturnim radnicima. Do Vukove pobede 1847. dolazi upravo zahvaljujući mladom pokoljenju intelektualaca. Te godine su objavljena gore navedena dela kojima je dokazano da se na prostom narodnom jeziku može pisati kako poezija, filozofija tako i sama Biblija, čiji prevod ne zaostaje ni za jednim prevodom na drugi jezik. Delo Đure Daničića je dokrajčilo višegodišnju Vukovu polemiku sa njegovim glavnim protivnikom Jovanom Hadžićem i potpuno opravdalo Vukovu reformu srpske azbuke i pravopisa. Iako je Vukova reforma ove godine postala stvarnost, trebaće dvadeset i jedna godina da se u Srbiji zvanično prihvati Vukov pravopis. Njegoš o Vukovoj redakciji srpskog jezika Njegoš svjedoči i potvrđuje svoju saglasnost Vukovom prevodu `Novog zavjeta` na srpski jezik (prihvata Vukovu redakciju srpskog jezika)- Beč, 9. oktobra 1833. g.: „SVJEDODŽBA - Kojom mi doljepotpisani svjedočimo da je poznatog srpskog spisatelja g. Vuka Stefanovića Karadžića prevod ’Novog zavjeta’ na srpski jezik čist i pravilan i da je naša volja i želja da se pomenuti prevod na svijet izda na polzu jezika i duševno spasenije srpskog naroda ... Potpis :vladika crnogorski i brdski Petar Petrović” Sakupljanje narodnih umotvorina Na beleženju narodnih umotvorina Vuk je počeo da radi odmah po poznanstvu sa Kopitarom. Kopitar je gajio veliku ljubav prema slovenskim narodima, interesujući se naročito za narodne pesme, a nemački kulturni radnici, koji su u svojoj zemlji sakupljali starine i izučavali narodnu prošlost, bili su mu bliski prijatelji. U Beču je Vuk 1814. štampao zbirku narodnih pesama nazvanu „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, u kojoj se našlo oko 100 lirskih i 6 epskih pesama. Ovo je bio prvi put da se jezik prostog naroda pojavio u štampi. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“, sa oko stotinu lirskih i 17 epskih pesama, koje je zabeležio po Sremu, kod Mušickog u Šišatovcu, Zemunu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U ovoj zbirci su se našle pesme koje su ispevali Tešan Podrugović i Filip Višnjić. Kopitar je u stranim listovima pisao o srpskoj narodnoj poeziji, pa čak i prevodio na nemački jezik. Među zainteresovanim za srpski jezik našli su se Nemac Johan Volfgang Gete i braća Grim. Nova izdanja narodnih pesmama izašla su 1823. i 1824. u Lajpcigu i 1833. u Beču. Nova izdanja počela su izlaziti u šest knjiga od 1841. Zbog velikih štamparskih troškova peta i šesta knjiga su se pojavile tek 1862. i 1864. Posle velikog uspeha sa narodnim pesmama, Vuk je počeo da radi na sakupljanju svih vrsta narodnih umotvorina. Prva zbirka pripovetki „Narodne srpske pripovijetke“ su se štampale 1821. u Beču. U ovom izdanju se našlo 12 pripovedaka i 166 zagonetki. Godine 1853, u Beču je izašlo novo izdanje pripovedaka, koje je Vuk posvetio Jakobu Grimu. Vukova kćerka Mina je sledeće godine prevela pripovetke na nemački jezik. Beleženje narodnih poslovica je išlo paralelno sa sakupljanjem pesama i pripovedaka. Zbog intervencije mitropolita Stratimirovića, bečke vlasti nisu dozvolile izdavanje zbirke bez dozvole budimskih vlasti. Kako je Vuk u to vreme boravio u Crnoj Gori, na Cetinju je 1836. štampao „Narodne srpske poslovice“ koje je posvetio vladici Petru II Petroviću Njegošu. Posle ovog izdanja Vuk je za života objavio još jedno izdanje poslovica. Sakupljanje narodnih običaja Specifičan život srpskog naroda za vreme vladavine Turaka, izolovan od savremenosti, učinio je da se arhaična patrijarhalna verovanja i običaji u njemu dugo očuvali. Stoga je Vuk Karadžić predano radio na opisivanju narodnog folklora. „Srpski rječnik“ je pružio prve bogate opise običaja i verovanja naroda. Tumačeći pojedine reči, Vuk je unosio i opise. Istoriografski rad Pored rada na reformi srpskog jezika i prikupljanju narodnih umotvorina, Vuk Karadžić se bavio i istoriografskim radom. Kao učesnik Prvog srpskog ustanka, Vuk je spremio ogroman materijal o događajima sve do 1814, kao i o vladavini kneza Miloša Obrenovića. Godine 1828. je objavio rad „Miloš Obrenović knjaz Serbiji“. Od obilne građe o Prvom srpskom ustanku, Vuk je izdao samo jedan deo „Praviteljstvujušči sovjet serbski...“, u kom je opisao najvažnije bitke iz Prvog srpskog ustanka i neslogu između srpskih starešina. Najistaknutije vođe Prvog srpskog ustanka Vuk je opisao u nekoliko istorijskih monografija. Tu su obuhvaćeni Hajduk Veljko Petrović, Miloje Petrović, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Hadži Ruvim i drugi. Konačno, Vuk je poznatom nemačkom istoričaru Leopoldu Rankeu dao materijal o Prvom srpskom ustanku, prema kojoj je Ranke kasnije napisao svoje delo „Srpska revolucija“ (nem. Die serbische Revolution). Vukov uticaj Filološki rad U prvoj polovini 19. veka, uz pomoć tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grim i austrijskih državnih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao srpsku ortografiju i pravopis, praveći veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje „Srpskog rječnika“ (1818), drugo, znatno prošireno (1852), te prevod „Novoga zavjeta“ (1847), postavili su temelje za savremeni standardni srpski jezik, a znatno su uticala i na oblik savremenog standardnog hrvatskog jezika, ponajviše u fazi hrvatskih vukovaca ili mladogramatičara. Osnovna načela Karadžićeve reforme se mogu sažeti u tri tačke: izjednačavanje narodnog i književnog jezika, tj. insistiranje na folklornim jezičkim oblicima, za koje se smatralo da su pouzdan vodič zabeležen u narodnim pesmama i poslovicama; prekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnog jezika bez oslona na tradiciju; i, novoštokavski folklorni purizam, što se ogledalo u čišćenju jezika od crkvenoslavizama koji su identifikovani kao ruskocrkvena naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatičkoj strukturi srpskog jezika. Na tehničkom nivou, Karadžićeva reforma se manifestovala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasnici (ъ, ь), apsorbovani (upijeni) grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj (Vuk je gotovo u potpunosti preuzeo grafiju „narodnog“ pisanog idiolekta Gavrila Stefanovića Venclovića, monaha u manastiru Rači s kraja 17. i početka 18. veka), te uvedena grafema j iz (nemačke) latinice. Novi fonološki pravopis, primeren prozirnom idiomu kakav je srpski, zamenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezički supstrat je bila novoštokavska ijekavština (istočnohercegovačko-krajiško narečje), koju je Vuk Karadžić stilizovao delom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati umesto ćerati, djevojka umesto đevojka, hoću umesto oću). Ali, zbog uticaja srpske građanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvaćena u nešto izmenjenom obliku: ijekavski refleks jata (ѣ) je zamenjen ekavskim (npr. dete umesto dijete). Srpski književni jezik ijekavskog refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, među Srbima i Hrvatskoj, kao i u narodnim govorima zapadne i jugozapadne Srbije. Nefilološki rad Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o načinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim običajima. U celini posmatrano, ovaj značajni doprinos Vuka Karadžića nije toliko poznat niti izučavan. Nagrade Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana berlinske, bečke, petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu i drugim gradovima. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, od pruskog kralja, i Ruske akademije nauka. Dodeljeni su mu Orden knjaza Danila I,[15] Orden Svete Ane sa krunom, Orden crvenog orla i Orden Franca Jozefa. Godine 1861, dodeljena mu je titula počasnog građanina grada Zagreba. Pokrenuta je inicijativa da jedna ulica u Beču dobije njegovo ime. MG130 (L)

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ SABRANA DELA 1-10 Tvrdi povez, zaštitni omot, deluju nekorišćen. Ovo delo štampano u Nolitu 1975. ovde je peta knjiga izdata 1977-e, isti izdavač, u istom stanju. 1. Srpske narodne pjesme I 2. Srpske narodne pjesme II 3. Srpske narodne pjesme III 4. Srpske narodne pjesme IV 5. Srpska istorija našeg vremena 6. Srpski rječnik 7. Crna Gora i Boka kotorska 8. Srpske narodne pripovjetke 9. Novi zavjet 10. Srpske narodne poslovice Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864)[1] био је српски лингвиста, филолог, антрополог, књижевник, преводилац и академик. Стефановић Караџић је најзначајнији српски лингвиста XIX века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.[2] Најзначајнија је личност српске књижевности прве половине XIX века.[3] Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко.[4] Стекао је и неколико почасних доктората.[5] Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало, у том крају, да је то због духова и вештица. После смрти своје браће родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице. Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852. За свој рад добио је неколико одликовања и других награда. Уврштен је у списак 100 најзнаменитијих Срба. Биографија Вукова спомен-кућа у Тршићу Вук Стефановић Караџић 1846. (сликар Урош Кнежевић) Спомен-плоча у Сремским Карловцима Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. године у Тршићу близу Лознице, у породици у којој су деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му зле силе не би наудиле. Његова породица се доселила из Црне Горе из Дробњака. Мајка Јегда, девојачки Зрнић, родом је из Озринића код Никшића. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића Чотрића, који је био један од ретких писмених људи у крају. Образовање је наставио у школи у Лозници, али је није завршио због болести. Школовање је касније наставио у манастиру Троноши, који је био центар писмености у том крају. Како су га у манастиру мање учили, а више терали да чува стоку, отац га је вратио кући. На почетку Првог српског устанка, Вук је био писар код церског хајдучког харамбаше Ђорђа Ћурчије. Исте године је отишао у Сремске Карловце да се упише у гимназију, али је са 17 година био престар. Једно време је провео у тамошњој чувеној Карловачкој богословији, где је као професор радио Лукијан Мушицки. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петрињу, где је провео неколико месеци учећи немачки језик. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја Обрадовића, ученог човека и просветитеља. Вук га је замолио за помоћ како би наставио са образовањем, али га је Доситеј одбио. Вук је разочаран отишао у Јадар и почео да ради као писар код Јакова Ненадовића. Заједно са рођаком Јевтом Савићем, који је постао члан Правитељствујушчег совјета, Вук је прешао у Београд и у Совјету је обављао писарске послове. Кад је Доситеј отворио Велику школу у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо је оболео и отишао је на лечење у Нови Сад и Пешту, али није успео да излечи болесну ногу, која је остала згрчена. Хром, Вук се 1810. вратио у Србију. Пошто је краће време у Београду радио као учитељ у основној школи, Вук је са Јевтом Савићем прешао у Неготинску крајину и тамо обављао чиновничке послове. Портрет младог Вука Стефановића Караџића 1816. Уље на платну, рад Певела Ђурковића (1772-1830). Овај портрет Вука, репродукован је на новчаницу од 10 динара. Изложен је у сталној поставци Музеја Вука и Доситеја у Београду. Након пропасти устанка 1813. Вук је са породицом прешао у Земун, а одатле одлази у Беч. Ту се упознао са Бечлијком Аном Маријом Краус, којом се оженио. Вук и Ана имали су много деце од којих су сви осим кћерке Мине и сина Димитрија, умрли у детињству и раној младости (Милутин, Милица, Божидар, Василија, двоје некрштених, Сава, Ружа, Амалија, Александрина). У Бечу је такође упознао цензора Јернеја Копитара, а повод је био један Вуков спис о пропасти устанка. Уз Копитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и са радом на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку народних песама коју је назвао „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“. Исте године је Вук објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“, прву граматику српског језика на народном говору. Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас Вуков и Доситејев музеј. Идуће године је издао другу збирку народних песама под именом „Народна сербска песнарица“. Због проблема са кнезом Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а једно време и у аустријској држави. Својим дугим и плодним радом стиче бројне пријатеље, па и помоћ у Русији, где је добио сталну пензију 1826. године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић. Сједињењем Магистрата и Суда београдског у пролеће 1831. године, Вук Караџић је именован 29. марта 1831. за председника те институције, што се у данашњим терминима сматра градоначелником Београда.[6] Као година Вукове победе узима се 1847. јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац“ (писан старим правописом) и Вуков превод Новог завјета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868, четири године након његове смрти.[7] Вукова смрт и сахрана Вук је умро у Бечу, 7. фебруара / 26. јануара 1864. године, поподне, `у Трауновој кући, у Мароканској улици, у Ландштрасима`.[8] „Примећујући да писац најопсежније монографије о Вуку, Љубомир Стојановић, није имао при руци ниједно сведочанство савременика о Вуковој смрти, Андра Гавриловић је скренуо пажњу на два чланка Александра Сандића у којима је дат краћи опис самога догађаја. Међутим,остало је заборављено да је Сандић још једном, по трећи пут, нешто шире забележио своја сећања о томе како је Вук умро`.[9] „Када је умро — 26. јануара 1864. године — Вук Караџић био је „оплакан од целог српства и целог ученог словенског света”. На вест о смрти, Вук Врчевић писао је одмах Мини: „Ово је први пут у моме животу да Bам пишем, а колико год је велика моја част, толика је двострука моја жалост што сад морам участник бити жалости благородне душе ваше за изгубитак неумрлог вашег оца а мојега највећега пријатеља и незаборављеног благодјетеља”. „На погребу Вуковом, пише један сувременик, била је — разуме се — сва омладина, а до гроба на Санкт-Марксовом гробљу носили су Вука ови омладинци: филозоф Александар Сандић и пет медицинара: Ђура Бастић, Иса Стојшић, Александар (Шаца) Степановић, Милан Јовановић (Морски) и ја. На опелу одржао је дугачки говор Александар Сандић, дугогодишњи Вуков пријатељ и помоћник у раду, а после опела, у грчкој капели, говорио је, тада још бечки студент, Владан Ђорђевић`.[10] Говор му је том приликом одржао архимандрит Герасим Петрановић.[11] Посмртни остаци пренесени су у Београд 12. октобра 1897. године и уз велике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића. Почасни је грађанин хрватске престонице, града Загреба.[12] Вуков рад Реформа ћирилице и рад на граматици и речнику Главни чланак: Вукова реформа Вуков гроб испред Саборне цркве у Београду Корице Српског рјечника из 1818. Подстакнут Копитаревим саветом да напише и граматику народног језика, Вук се прихватио овог посла, за који није имао довољно стручне спреме. Угледајући се на граматику славеносрпског језика, коју је у 18. веку написао Аврам Мразовић Вук је успео да заврши своје дело. Његова граматика коју је назвао „Писменица сербскога језика по Говору простога народа написана“, изашла је у Бечу 1814. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа. Свестан несавршености своје Писменице, Вук је прихватио примедбе Копитара и других научних радника, па је уз прво издање „Српског рјечника“ из 1818. објавио и друго, проширено издање своје граматике. У речнику је било 26.270 речи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини. Ово друго издање граматике је неколико година касније (1824) на немачки језик превео Јакоб Грим. Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио Аделунгов принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Ранији покушаји, попут Саве Мркаља, су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све знакове, који су се писала иако нису имала својих гласова. Стари правопис је подржавала Српска православна црква и део књижевника, који су у њему видела очување везе културе и писмености са исповедањем православне вере. Вук је створио нове знаке тако што је поједина слова спојио са танким полугласом (л + ь -> љ, н + ь -> њ). Изглед слова ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, џ је узео из неких старих румунских рукописа, а ћ из старих српских рукописа. Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа. Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова: А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Њима је додао једно из латинице: Ј ј И пет нових: Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ Избацио је следећа слова: Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и) Ѵ ѵ (и) Ѹ ѹ (у) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (мали јус) Ѫ ѫ (велики јус) Ы ы (јери, тврдо и) Ю ю (ју) Ѿ ѿ (от) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шћ) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс) Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь (меки полуглас) Я я (ја) У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица“ из 1836. године. Караџић је 1839. године избацио јотовање гласова д и т у српском књижевном језику. За друго издање „Српског рјечника“ Вук је прикупљао грађу из говора становништва Црне Горе, Дубровника, Далмације и Хрватске. Ово издање је објављено у Бечу 1852. године, и у њему се нашло 47.427 речи. Ово издање Рјечника на немачки је превео Јакоб Грим. До краја свог живота Вук је радио на даљем прикупљању грађе, али га је смрт спречила да спреми и треће издање. То су тек 1898. године учинила двојица његових поштовалаца, Пера Ђорђевић и Љубомир Стојановић. Борба за увођење народног језика у књижевност Изглед Вука Ст. Караџића у време рада на законику и слања чувеног писма „од пет табака“ кнезу Милошу (уље на платну Димитрија Лектарија 1832, Народни музеј у Београду) Вук Караџић, литографија Јозефа Крихубера. Повеља (писана ћирилицом) којом је Вук проглашен почасним грађанином Загреба 1861. Током рада на граматици, речнику и издавању народних песама, Вук је почео да се бави питањем књижевног језика, који је у његово време представљао хаотичну мешавину. Стара српска књижевност развијала се на српској редакцији старословенског језика све до почетка 19. века. У 18. веку дошло је до снажног утицаја руских црквених књига на књижевни живот Срба. Елементи руског језика су све више продирали у дотадашњи црквено-књижевни језик и тако је створен вештачки руско-словенски језик, који је у Вуково време био званични језик цркве, школа и књижевности. Школовани људи учили су из књига на старом језику, уносећи у њега елементе руског и српског народног језика. На тај начин створен је славеносрпски језик, којим се писало како је ко знао. Таква несређена ситуација је била основа са које је Вук кренуо у борбу против писаца старе школе. Борба је почела Вуковом критиком романа Усамљени јуноша 1815. и Љубомир у Елисијуму 1817. Милована Видаковића. Критика је била усмерена на лоше пишчево познавање језика, који је представљао несређену мешавину именских и глаголских облика старог, словенског и народног језика. Како је Видаковић у то време био најпопуларнији српски писац, па је овакав Вуков напад изазвао буру у књижевној јавности. Поред Видаковића, у полемици су учествовали и Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Павле Берић и Глиша Гершић. Црква и њени највиши представници су предњачили међу Вуковим противницима. Карловачки митрополит Стефан Стратимировић, је већ после првих Вукових књига, дејствовао преко будимских власти да се онемогући штампање књига. Стратимировић се посебно није мирио са Вуковом азбуком, због избацивања старих ћириличних слова и увођења слова Ј, сматрајући то напуштањем православља и покатоличавањем. Стефановић Караџић као део стратегије своју борбе за стандардизацију народног језика уводи аргументе који су истицали и исмевали недостатке недовољно прописаног, хибридног славеносрпског језика, који није имао званичне граматике, речника или правописа.[13] Вук је превео Нови завет на српски 1819. године и објавио га, после 27 година покушаја да добије благослов, под насловом Нови завјет Господа нашега Исуса Христа.[14] Поред српске цркве, највећи Вуков противник је био Јован Хаџић, оснивач и председник Матице српске и један од најобразованијих Срба тог времена. Хаџић, који је у почетку био Вуков сарадник, али су се касније разишли по питањима језика, је 1837. почео полемику са Вуком Караџићем. У спису „Ситнице језикословне“, Хаџић је дао упутства за рад будућим граматичарима. Вук је потом написао свој „Одговор на ситнице језикословне“, у ком је замерио Хаџићу на слабом познавању народног језика и непринципијелности у писању. Вуков одговор је био оштар, па је Хаџић наставио полемику написавши неколико чланака и брошура („Утук I“, „Утук II“, „Утук III“...). Полемика између Караџића и Хаџића је трајала скоро деценију, а Караџић је однео победу тек 1847. године. 1847. Година 1847. је година Вукове победе, и година у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба, тј. да је славеносербски језик мешавина рускословенског и српског народног језика без чвршћих правила. Те године издате су четири књиге Вука и његових сарадника: превод „Новог завјета“ са црквенословенског на српски језик, аутор:Вук расправа о језику „Рат за српски језик и правопис“, Ђуро Даничић, „Песме“,Бранка Радичевића „Горски вијенац“ [а] Петра Петровића Његоша Издавањем „Горског вијенца“, доказано је да се и највећа филозофска дела могу писати чистим српским народним језиком. Од 1814. до 1847. године Вукова побједа није била извесна. Иако је његов рад наишао на одобравање европских филолога и лингвиста, он је међу самим Србима имао жестоке противнике, који су му приговарали да њима не треба прости, говедарски језик. Сламајући противнике у полемикама и штампајући српске народне умотворине, којима се одушевљавала цијела Европа, па чак и највећи европски пјесник тога времена Нијемац Гете, Вук је својим противницима све више доказивао да нису у праву. Истовремено је добијао све више присталица међу млађим српским књижевним и културним радницима. До Вукове побједе 1847. долази управо захваљујући младом покољењу интелектуалаца. Те године су објављена горе наведена дјела којима је доказано да се на простом народном језику може писати како поезија, филозофија тако и сама Библија, чији превод не заостаје ни за једним преводом на други језик. Дјело Ђуре Даничића је докрајчило вишегодишњу Вукову полемику са његовим главним противником Јованом Хаџићем и потпуно оправдало Вукову реформу српске азбуке и правописа. Иако је Вукова реформа ове године постала стварност, требаће двадесет и једна година да се у Србији званично прихвати Вуков правопис. Његош о Вуковој редакцији српског језика Његош свједочи и потврђује своју сагласност Вуковом преводу `Новог завјета` на српски језик (прихвата Вукову редакцију српског језика)- Беч, 9. октобра 1833. г.: „ СВЈЕДОЏБА - Којом ми дољепотписани свједочимо да је познатог српског списатеља г. Вука Стефановића Караџића превод `Новог завјета` на српски језик чист и правилан и да је наша воља и жеља да се поменути превод на свијет изда на ползу језика и душевно спасеније српског народа ... Потпис :владика црногорски и брдски Петар Петровић ” [15] Сакупљање народних умотворина Значке учесника радне акције изградња Вуковог пута од Вукове куће до манастира Троноше На бележењу народних умотворина Вук је почео да ради одмах по познанству са Копитаром. Копитар је гајио велику љубав према словенским народима, интересујући се нарочито за народне песме, а немачки културни радници, који су у својој земљи сакупљали старине и изучавали народну прошлост, били су му блиски пријатељи. У Бечу је Вук 1814. штампао збирку народних песама названу „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“, у којој се нашло око 100 лирских и 6 епских песама. Ово је био први пут да се језик простог народа појавио у штампи. Идуће године је издао другу збирку народних песма под именом „Народна сербска песнарица“, са око стотину лирских и 17 епских песама, које је забележио по Срему, код Мушицког у Шишатовцу, Земуну, Панчеву, Сремској Митровици и Новом Саду. У овој збирци су се нашле песме које су испевали Тешан Подруговић и Филип Вишњић. Копитар је у страним листовима писао о српској народној поезији, па чак и преводио на немачки језик. Међу заинтересованим за српски језик нашли су се Немац Јохан Волфганг Гете и браћа Грим. Нова издања народних песмама изашла су 1823. и 1824. у Лајпцигу и 1833. у Бечу. Нова издања почела су излазити у шест књига од 1841. Због великих штампарских трошкова пета и шеста књига су се појавиле тек 1862. и 1864. После великог успеха са народним песмама, Вук је почео да ради на сакупљању свих врста народних умотворина. Прва збирка приповетки „Народне српске приповијетке“ су се штампале 1821. у Бечу. У овом издању се нашло 12 приповедака и 166 загонетки. Године 1853, у Бечу је изашло ново издање приповедака, које је Вук посветио Јакобу Гриму. Вукова кћерка Мина је следеће године превела приповетке на немачки језик. Бележење народних пословица је ишло паралелно са сакупљањем песама и приповедака. Због интервенције митрополита Стратимировића, бечке власти нису дозволиле издавање збирке без дозволе будимских власти. Како је Вук у то време боравио у Црној Гори, на Цетињу је 1836. штампао „Народне српске пословице“ које је посветио владици Петру II Петровићу Његошу. После овог издања Вук је за живота објавио још једно издање пословица. Сакупљање народних обичаја Специфичан живот српског народа за време владавине Турака, изолован од савремености, учинио је да се архаична патријархална веровања и обичаји у њему дуго очували. Стога је Вук Караџић предано радио на описивању народног фолклора. „Српски рјечник“ је пружио прве богате описе обичаја и веровања народа. Тумачећи поједине речи, Вук је уносио и описе. Историографски рад Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона Поред рада на реформи српског језика и прикупљању народних умотворина, Вук Караџић се бавио и историографским радом. Као учесник Првог српског устанка, Вук је спремио огроман материјал о догађајима све до 1814, као и о владавини кнеза Милоша Обреновића. Године 1828. је објавио рад „Милош Обреновић књаз Сербији“. Од обилне грађе о Првом српском устанку, Вук је издао само један део „Правитељствујушчи совјет сербски...“, у ком је описао најважније битке из Првог српског устанка и неслогу између српских старешина. Најистакнутије вође Првог српског устанка Вук је описао у неколико историјских монографија. Ту су обухваћени Хајдук Вељко Петровић, Милоје Петровић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац, Хаџи Рувим и други. Коначно, Вук је познатом немачком историчару Леополду Ранкеу дао материјал о Првом српском устанку, према којој је Ранке касније написао своје дело „Српска револуција“ (нем. Die serbische Revolution). Вуков утицај Филолошки рад У првој половини 19. века, уз помоћ тадашњих врхунских филолога, као што су браћа Грим и аустријских државних власти које је представљао Јернеј Копитар, Вук Стефановић Караџић је реформисао српску ортографију и правопис, правећи велики рез између дотадашње славеносрпске културе и новог стандарда. Караџићева капитална дела, међу којима се истичу прво издање „Српског рјечника“ (1818), друго, знатно проширено (1852), те превод „Новога завјета“ (1847), поставили су темеље за савремени стандардни српски језик, а знатно су утицала и на облик савременог стандардног хрватског језика, понајвише у фази хрватских вуковаца или младограматичара. Основна начела Караџићеве реформе се могу сажети у три тачке: изједначавање народног и књижевног језика, тј. инсистирање на фолклорним језичким облицима, за које се сматрало да су поуздан водич забележен у народним песмама и пословицама; прекид са свим старијим облицима српске књижевности и писмености и ново утемељење стандардног језика без ослона на традицију; и, новоштокавски фолклорни пуризам, што се огледало у чишћењу језика од црквенославизама који су идентификовани као рускоцрквена наплавина која не одговара гласовној и граматичкој структури српског језика. На техничком нивоу, Караџићева реформа се манифестовала у новој српској ћирилици у којој су избачени непотребни полугласници (ъ, ь), апсорбовани (упијени) графеми за љ, њ, џ које је предлагао Сава Мркаљ (Вук је готово у потпуности преузео графију „народног“ писаног идиолекта Гаврила Стефановића Венцловића, монаха у манастиру Рачи с краја 17. и почетка 18. века), те уведена графема ј из (немачке) латинице. Нови фонолошки правопис, примерен прозирном идиому какав је српски, заменио је старији творбено-морфолошки. Језички супстрат је била новоштокавска ијекавштина (источнохерцеговачко-крајишко наречје), коју је Вук Караџић стилизовао делом и према хрватским писаним дјелима (тјерати уместо ћерати, дјевојка уместо ђевојка, хоћу уместо оћу). Али, због утицаја српске грађанске класе у Војводини и Србији, та је реформа прихваћена у нешто измењеном облику: ијекавски рефлекс јата (ѣ) је замењен екавским (нпр. дете уместо дијете). Српски књижевни језик ијекавског рефлекса јата остао је у Црној Гори, Босни и Херцеговини, међу Србима и Хрватској, као и у народним говорима западне и југозападне Србије. Караџићев филолошки рад имао је истакнуте следбенике међу српском интелигенцијом, као што су: Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, П. Милосављевић, Д. Петровић, Р. Маројевић, М. Ковачевић, Ј. Стојановић.[16] Нефилолошки рад Насловна страна првог броја часописа Даница, који је Вук уређивао 1826-1834. године Споменик Вуку Караџићу у Београду откривен је 7. новембра 1937. поводом 150 година од Вуковог рођења. Споменик је висок 7,25 метара и представља дело вајара Ђорђа Јовановића. Вук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору. Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Караџића није толико познат нити изучаван. (Караџић, В.: Сабрана дела, књига XVIII, Просвета, Београд 1972.) Двадесет и два европска композитора су компоновали на основу сакупљених народних песама Вука Стефановића Караџића.[17] Награде Вук је био цењен у Европи: биран је за члана берлинске, бечке, петроградске академије наука, примљен је за члана научних друштава у Кракову, Москви, Гетингену, Паризу и другим градовима. Одликован је од руског и хабзбуршког цара, од пруског краља, и Руске академије наука. Додељени су му Орден књаза Данила I,[18] Орден Свете Ане другог степена, Орден црвеног орла и Орден Франца Јозефа.[19] Године 1861. додељена му је титула почасног грађанина града Загреба.[20] Покренута је иницијатива да једна улица у Бечу добије његово име.[21] Одабранa дела Стефановић-Караџић, Вук (1818). Српски рјечник (1. изд.). Беч. Стефановић-Караџић, Вук (1852). Српски рјечник (2. изд.). Беч. Стефановић-Караџић, Вук (1826–1834), Даница, I-V, Беч. Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta`schen Buchhandlung. Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.

Lepo očuvano 1914 Jovan Skerlić (Beograd, 20. avgust 1877 — Beograd, 15. maj 1914) bio je srpski književnik i književni kritičar. Rođen je u Beogradu 20. avgusta (8. po julijanskom kalendaru) 1877. godine u građanskoj porodici od oca Miloša i majke Perside[1] rođ. Marković (iz Pešte), u porodičnoj kući na uglu Gospodar Jevremove i Dobračine ulice, kod Čukur-česme na Dorćolu. Njegov otac je bio vlasnik firme i prodavnice šešira, (majstor šeširdžijskog zanata) koji je imao radnju i prodavnicu u Vasinoj ulici kod Knez Mihailove ulice. Jovan Skerlić je imao dve sestre, Jovanku i Jelenu, udatu za Vladimira Ćorovića.[2] Imao je suprugu Klaru i kći Ljiljanu.[3], one su kasnije živele u Francuskoj.[4] Njegov životni moto glasio je: „Živeti — znači raditi!“. Život mu je bio neprekidan, naporan rad. On nije znao za odmor, niti je mario za umor, „sve dokle njegov premoreni i u radu sagoreli organizam nije klonuo pred čeljustima smrti“.[5] Preminuo je Jovan iznenada u 37. godini, 15. maja (2. maja po julijanskom kalendaru) 1914. Obrazovanje i prosvetni rad[uredi | uredi izvor] Jovan Skerlić sa roditeljima i sestrama Osnovnu školu, gimnaziju i studije filozofije je završio u Beogradu. Na Velikoj školi je diplomirao iz francuskog jezika sa književnošću i teorije književnosti, kao đak Bogdana Popovića. Potom je otišao u Lozanu, gde je položio doktorat iz francuske književnosti (L’Opinion publique en France d’après la poésie politique et sociale de 1830 à 1848).[6] Samo je kratko vreme bio gimnazijski nastavnik u Beogradu. Odmah po položenom doktorskom ispitu, postavljen je za nastavnika Univerziteta u Beogradu, prvo za francuski jezik i književnost, a zatim za srpsku književnost, koju je predavao sve do smrti. U dva maha je otpuštan iz državne službe zbog svojih političkih nazora.[traži se izvor] Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1910. godine. Književni i nacionalno-politički rad[uredi | uredi izvor] Jovan Skerlić I pored svoje velike književne delatnosti, kojom se proslavio kao najpopularniji i najobilniji srpski kritičar, Skerlić je uporedo radio, isto tako neumorno i obilato, i na političkom i nacionalnom polju. Još kao đak je prišao socijalističkom pokretu i pisao socijalno-političke članke i studije u socijalističkoj štampi. Kasnije je pristupio Samostalnoj radikalnoj stranci, stvorenoj od levog krila radikalne stranke, i ubrzo postao njen glavni ideolog. Poslednje dve godine života je bio poslanik u Narodnoj skupštini, u kojoj se naročito istakao svojim borbenim govorom protiv „banko-kratije“, tj. protiv banaka koje svojim zelenaškim kamatama bezdušno iscrpljuju narod. Mnogo je važniji njegov rad na nacionalnom polju. Idejno, on je nesumnjivo bio najsmeliji i najistaknutiji propovednik i protagonista jugoslovenskog narodnog i državnog jedinstva. Od njegovih mnogobrojnih predavanja u krajevima bivše Austrougarske najznačajnije je ono u Pragu, na deset dana pred smrt. Od članaka i ogleda iz nacionalne ideologije, najbolji je ogled o Anti Starčeviću, propovedniku velikohrvatske ideje. Od ostalih nacionalno-kulturnih akcija, najznačajnija je ona za uvođenje latinice u Srba (anketa u Srpskom književnom glasniku). Lazar Tomanović je o tome zapisao: ...a Skerlić je bio gotov da i ćirilicu batali.[7] Iako je umro mlad, Skerlićev književni rad je veoma obiman. Njegovo najpoznatije i ujedno najbolje delo je Pisci i knjige (u devet svezaka). Sinteza celokupnog njegovog književnog rada je Istorija nove srpske književnosti, objavljena prvo u skraćenom obliku, kao srednjoškolski udžbenik, a potom u celini. Posebne su njegove studije o književnim epohama: Omladina i njena književnost i Srpska književnost u 18. veku, velika studija o Jakovu Ignjatoviću; zatim ogledi: Pogled na današnju francusku književnost, Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti, književno-politički ogled Svetozar Marković. Od 1905. godine do smrti uređivao je Srpski književni glasnik, u početku u društvu sa Pavlom Popovićem, a kasnije sam. Imao je dara jednog romanopisca. Objavio je dva nastavka dela Beogradske romanse, potpisujući se sa pseudonimom „Beograđanin“.[8] Kritički osvrt[uredi | uredi izvor] Tabla na zgradi gde je živeo Jovan Skerlić, ulica Gospodar Jovanova. Kao učenik Bogdana Popovića i francuske škole, Skerlić je i sam bio pristalica pozitivnog i naučnog metoda u istoriji književnosti i književnoj kritici — metoda koji izučava piščev temperament, nasledne osobine, uticaj sredine i vremena na uobličavanje posebne vrste njegovog talenta, ali ujedno ne zaboravlja ni vrednost samoga dela za sebe, čisto umetničku vrednost stila, kompozicije i jačine i kvaliteta osećanja. U osnovnim shvatanjima, njegova kritika proističe iz škole Bogdana Popovića. Međutim, dok je Bogdan Popović više polagao na artističku, upravo formalnu vrednost dela i ukrštenim metodama i sredstvima tražio osveštana estetička načela (dogme), dok je on, dalje, poglavito tražio „umetnost radi umetnosti“ i bio manje-više aristokratski ravnodušan prema socijalnim, etičkim i nacionalno-političkim smerovima, Skerlić je, naprotiv, manje polagao na oblik i izražajne vrednosti, a više na sadržaj i, kao borben duh, socijalan čovek i nacionalno-politički ideolog i duhovni vođ jednog pokolenja, bio je više pristalica utilitarističke književnosti. On je u književnosti poglavito tražio ideje, socijalno-etičke, pa čak i političke smerove, „napredne“ ideje i „napredne“ smerove. To „napredno“ on je shvatao na sasvim evropski način: u duhu racionalistički nastrojene misli. „Slobodni mislilac“ i pristalica istorijskog materijalizma, pobornik žilave i srčane borbe za ubeđenja, on nije mario za pesimizam, mistiku, romantička i sentimentalna raspoloženja, dekadansu i estetičku igru fantazije i reči. Bista Jovana Skerlića, na Kalemegdanu. Zato su u njegovoj istoriji književnosti rđavo prošli neki pisci koji su mu bili daleko svojim temperamentom i svojim socijalnim i moralnim shvatanjima, a suviše dobro neki pisci koji su njemu bili dragi zbog svoje prosvetiteljske i socijalne nastrojenosti. Tako shvatajući književnost, on se sav posvetio domaćoj literaturi i u njoj ispitivao uticaje mesta, vremena i rase, uzajamnost sa evropskim idejama i društvenim i kulturnim prilikama. On je imao naročito razvijeno istorijsko osećanje da zapazi osnovne crte koje karakterišu jednu epohu ili generaciju i da te crte razradi, sredi i predstavi. Isto tako, za ocenu knjiga i pisaca on je imao najviše smisla za osnovne karakteristike u opštim potezima i u tome se retko prevario. Zahvaljujući tim osobinama, on je mogao ne samo da kao književni kritičar neprekidno i sistematski prati razvitak savremene predratne književnosti, već i da izvrši jedan ogroman posao: da napiše istoriju celokupne nove srpske književnosti od početka 18. veka do Prvog svetskog rata. Tako je on vaskrsao čitava razdoblja naše prošlosti — 18. vek, omladinski romantičarski pokret, doba Svetozara Markovića, zatim mnoge već zaboravljene pisce, kao Dositeja Obradovića, Aleksandra Sandića,Jovana Steriju Popovića, Jakova Ignjatovića i druge. Dosledan svome metodu i radeći brzo i mnogo, Skerlić je katkada prenebregao da istakne mnoge umetničke tančine i da neke njegove opšte karakteristike o starijim piscima ostanu nedovoljno dokumentovane. Skerlić je naročito osvajao svojim stilom, koji se odlikovao jasnošću, logičnošću i plastikom, ali i vatrenim zanosom i krepkošću. Njegove studije o knjigama su bile dopadljivije i popularnije od samih knjiga. On je i o rđavim knjigama pisao sjajno. Njegove ocene katkada liče na obrasce velikih francuskih kritičara, prelivene u srpski jezik i primenjene na srpske pisce i prilike. U svoje doba, to je bilo čarobno kao novina; jedan deo velikog Skerlićevog uspeha leži u tome. Prvu naučnu monografiju o njemu napisala je 1937. godine Vukosava Milojević.[9] Dela[uredi | uredi izvor] Njegova sabrana dela u četrnaest knjiga uključuju: Pisci i knjige 1 Naslovna strana knjige Jakov Ignjatović književna studija (1904) Jovana Skerlića Pisci i knjige 2 Pisci i knjige 3 Pisci i knjige 4 Pisci i knjige 5 Pisci i knjige 6 Feljtoni skice i govori Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911 Javno mnenje u Francuskoj prema političkoj i socijalnoj poeziji od 1830. do 1848. Srpska književnost u XVIII veku Omladina i njena književnost (1848—1871) izučavanja o nacionalnom i književnom romantizmu kod Srba Svetozar Marković njegov život, rad i ideje Jakov Ignjatović književna studija Istorija nove srpske književnosti Jovan Skerlić čovek i dela by dr Midhat Begić

Scitec Nutrition 100% vegan protein (1kg) - 23 g proteina u prociji - Izvor kombinovanih proteina biljnog porekla - Vitamin B12 - Bez šećera, glutena i konzervansa - Pogodno za vegane Ako ste posvećeni vegetarijanac ili vegan, ili iz nekog drugog razloga (kao što je netolerancija) ne želite ili ne smete da konzumirate životinjske proteine, moraćete da razmotrite mogućnosti za izvore proteina na bazi biljaka. Biljni proteini, međutim, nemaju potpuni aminokiselinski profil, jer čak i ako sadrže sve esencijalne aminokiseline, njihov relativni odnos često ne odgovara ljudskim potrebama, za razliku od proteina životinjskog porekla. Sa druge strane, proteini doprinose rastu i održavanju mišića i održavanju normalne strukture kostiju i neophodno je unositi optimalnu količinu kvalitetnih proteina, koji sadrže sve nama potrebne aminokiseline. Šta treba da radite? Morate da kombinujete nekoliko vrsta biljnih proteina da biste mogli da nadoknadite nedostajuće aminokiseline iz pojedinačnh biljnih izvora. Tako npr. proteini graška sadrže značajne količine lizina ali su generalno deficitarni sa aminokiselinama koje sadrže sumpor: metioninom, cistinom i triptofanom. Međutim proteini pirinča obiluju metioninom, ali sa druge strane imaju malo lizina. Zato je dobro proteine graška (i ostalih leguminoza, npr. soje) kombinovati sa proteinima pirinča. 100% Vegan Protein sadrži pet različitih izvora proteina biljnog porekla. Ne sadrži šećer i gluten, ne sadrži konzervanse i obogaćen je vitaminom B12, koji igra važnu ulogu u smanjenju umora i iscrpljenosti i neophodan je vitamin za svakoga, bez obzira da li je vegan ili ne. Dakle, ako tražite kombinovani veganski izvor proteina, ne tražite dalje! Probajte Scitec Nutrition 100% Vegan Protein koji je dostupan u nekoliko primamljivih ukusa: čokolada, vanila, lešnik-orah, nar i biskvit-kruška. Namena proizvoda: Dodatak ishrani na bazi proteina biljnog porekla, obogaćen vitaminom B12. Vitamin B12 doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, održavanju normalnog energetskog metabolizma i normalnoj funkciji imunog sistema. *PDU = preporučeni dnevni unos; ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Vrednosti u tabelama prikazane su za ukus biskvit-kruška. Sastojci (ukus biskvit-kruška): Proteini graška Pisane®C9; aroma: biskvit i kruška; proteini pirinča; kuhinjska so; regulator kiselosti: jabučna kiselina; kakao prah smanjenog sadržaja masnoće; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Sastojci (ukus čokolada): Proteini graška Pisane® C9; aroma: čokolada; kakao prah smanjenog sadržaja masnoće; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Sastojci (ukus lešnik-orah): Proteini graška Pisane®C9; aroma: lešnik i orah; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; boja: karamel amonijačni, cijanokobalamin. Sastojci (ukus nar): Proteini graška Pisane®C9; aroma: nar; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; boje: riboflavini, ponso 4R***, cijanokobalamin. ***Boja ponso 4R može nepovoljno da utiče na aktivnost i pažnju kod dece. Sastojci (ukus vanila): Proteini graška Pisane®C9; aroma: vanila; proteini pirinča; kuhinjska so; proteini kokosa; proteini nara; proteini bundeve; sredstvo za zgušnjavanje: ksantan guma; zaslađivači: acesulfam K, sukraloza; cijanokobalamin. Način upotrebe: Pomešati 1 porciju (33 g = ¾ dozirne merice) sa 370 ml vode. Konzumirati jednu porciju dnevno, nakon treninga. U danima bez treninga konzumirati jednu porciju posle podne. Pripremati neposredno pre konzumiranja! Informacije o alergenima: Proizvedeno u objektu u kome se prerađuju i mleko, jaja, soja, kikiriki, jezgrasto voće, celer, riba, ljuskari i sumpor-dopksid. Upozorenja: Ne preporučuje se osobama preosetljivim na bilo koji od sastojaka, trudnicama i dojiljama, kao ni osobama mlađim od 18 godina. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara ili farmaceuta. Način čuvanja: Čuvati proizvod dobro zatvoren, na suvom i hladnom mestu. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Scitec Nutrition Zemlja uvoza: Mađarska Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Recite zbogom bolovima u donjem, ali i gornjem delu leđa uz magneti pojas za leđa! Ukoliko se osećate ukočeno, prati vas boli u leđima dok hodate i često uhvatite sebe kako nepravilno sedite, pojas za leđa sa magnetima će vratiti kičmu u pravilan položaj. Izgledaćete elegnatno i sedeti pravilno i pritom neutralisati bolove u leđima uz jedinstveni magnetni pojas! Pojas je opremljen sa čak 24 magneta. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Ko sme da koristi pojas za leđa sa magnetima? Preporučeni obim na kukovima Na koji način magnetni pojas neutrališe bol? Kako se koristi pojas sa magnetima? TOP 5 razloga zašto baš ovaj pojas Ko sme da koristi pojas za leđa sa magnetima? Magnetni pojas je namenjen muškarcima jednako kao i ženama, a mogu ga koristiti i deca nakon osme godine života. Posebno je važan u periodu puberteta kada deca urbzano rastu i nisu se i dalje navikla na svoju težinu i visinu, tako da često nepravilno sede. Ovaj proizvod će držati njihovu kičmu u pravilnom položaju i sprečiti krivljenje kičme (koje se u težim slučajevima ispravlja operacijom). Može neutralisati bol u leđima tako da uživaju u dnevnim aktivnostima dok se telo pravilno razvija! Sa druge strane, ukoliko radite za kompijuterom i sedite više od osam sati možete osetiti bolove u leđima. Upravo će vam magnetni pojas učiniti sate u kancelariji prijatnim i neutralisati bolove, tako da sedite pravilno u stolici, ali i opušteno! Preporučuje se i starijim osobama kojima olaškava hod, neutrališući bolove i težinu koju osećaju u leđima. Preporučeni obim na kukovima Pojas ima podesive bretele i čičak traku u visini lumbalnog dela leđa, ali su preporučene sledeće dimenzije što se obima tiče: M – 90 cm L – 95 cm XL – 100 cm XXL – 105 cm Pojas je namenjen je svim generacijama, jednostavan je i lagan za nošenje, ali i elegantnan, tako da se ne primeti ispod vaše garderobe! Pojas se prilagođava uz samu liniju leđa i odmah ćete zavoleti njegov dizajn! Dame ga mogu nositi ispod elegantne haljine, ali i sportske garderobe. Šta god da obučete neće se primetiti na vama, a vi ćete se osećati rasterećeno i olakšaće vam kretanje i sedenje. Muškarci obožavaju pojas za ledja sa magnetima i ne razdvajaju se od njega ni na poslovnim sastancima. Jednako dobro izgleda ispod košulje, ali i drugih odevnih komada – što je posebno važno i mladima u tinejdžerskom dobu. Na koji način magnetni pojas neutrališe bol? Suština ovog pojasa leži u pažljivo postavljenim magnetima duž cele kičme, sa posebnim fokusom na lumbalni deo i oblast ramena. Ovi magneti imaju dvostruku svrhu. Prvenstveno, asistiraju u očuvanju ispravnog položaja tela, što je esencijalno za prevenciju i tretman bolnih stanja. Dodatno, magneti stimulišu protok krvi u regiji leđa, što može doprineti smanjenju inflamatornih procesa i bolnih senzacija. Poboljšana cirkulacija takođe može doprineti bržem oporavku od različitih povreda ili mišićnih napetosti. Korišćenjem ovog magnetnog pojasa, nećete samo iskusiti trenutno olakšanje, već ćete tokom vremena primetiti i korekciju vašeg držanja. Ovo može doneti dugoročne benefite, s obzirom da ispravno držanje smanjuje šanse za razvoj hroničnih tegoba sa leđima i drugih kičmenih problema. Uz sve navedene prednosti, ovaj magnetni pojas je kreiran da pruži komfor i diskreciju. Može se nositi ispod svakodnevne odeće, čineći ga savršenim za kontinuiranu upotrebu, bilo da ste kod kuće, na radnom mestu ili vežbate. Sa pravilnom upotrebom, ovaj pojas može drastično unaprediti vašu svakodnevicu, smanjujući tegobe i omogućavajući vam veću slobodu pokreta. Kako se koristi pojas sa magnetima? Preporučuje se nošenje magnetnog pojasa za leđa do četri sata dnevno. Pojas ne treba da stavljaju trudnice, dojilje, osobe sa malignim i srčanim oboljenjima ali i osobe koje imaju ugrađene metalne delove u telu! Pojas za leđa sa magnetima omogućava koži da diše, lagan je i neprimetan ispod odeće, a pritom neutrališe bolove tako da se osećate poletno! Isprobajte ga što pre. TOP 5 razloga zašto baš ovaj pojas Magnetni pojas za ledja pomaže u neutralisanju ukočenosti i bolova u donjem i gornjem delu leđa i ramena. Posebno je koristan za osobe koje provode sate sedeći za računarom. Pojas za pravilno držanje leđa je opremljen magnetima koji pomažu u neutralisanju bolova duž kičme, posebno u lumbalnom delu. Magneti pospešuju cirkulaciju i efikasno smanjuju bolove. Dizajniran je da bude neprimetan ispod odeće, pružajući korisnicima eleganciju i udobnost. Preporučuje se svim generacijama, od dece nakon osme godine života do starijih osoba.

Biotech arthro guard powder (340g) - 6g kolagena u dnevnoj dozi - 1,5g glukozamin-sulfata, 1,2g hondroitin-sulfata i 2g MSM u dnevnoj dozi - Sprašena membrana ljuske jajeta - Biljni ekstrakti - Vitanin C i kalcijum - Atraktivni ukusi: tropsko voće i kajsija - Bez šećera, laktoze i glutena Ljudsko telo je jedna vrlo kompleksna "mašina", prirodom konstruisana od mnogo delova koji moraju raditi zajedno kako bi sve dobro funkcionisalo. Međutim naš brzi način života, svakodnevna žurba, želja i potreba da se ostvare zacrtani ciljevi, ovu osetljivu i komplikovanu mašineriju stavljaju pred izazov. Želimo da budemo fizički aktivni, bilo da je to zbog celokupnog psiho-fizičkog zdravlja ili životnog opredeljenj i poziva, ali često zaboravljamo da se pri tome naše telo zamara i troši i da moramo da obratimo pažnju na svaki pojedinači "zamajac". Fizički aktivan život ne bi bio moguć bez dobrog funkcionisanja zglobova. Da bismo očuvali dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje kostiju, hrskavica, zglobova i mišića, moramo unositi odgovarajuće hranljive materije. Međutim, zbog našeg užurbanog dnevnog rasporeda teško je obratiti pažnju na dobro uravnoteženu ishranu. Tokom formulisanja Arthro Guard-a vodilo se računa o sastojcima koji neguju tkiva koja formiraju kosti, zglobove, hrskavicu. Zbog toga Arthro Guard powder sadrži kolagen, glukozamin-sulfat, hondroitin-sulfat i MSM, plus kalcijum, koji doprinosi održavanju normalnih kostiju. Vitamin C je takođe bitna komponenta Arthro Guard napitka koji doprinosi normalnoj sintezi kolagena u telu i normalnom stanju kostiju i hrskavice. Sastojak proizvoda je i membrana ljuske jajeta koja se sastoji prvenstveno od vlaknastih proteina kao što je kolagen tipa I. Takođe sadrži i glikozaminoglikane, poput hondroitin sulfata i sulfatne glikoproteine, poput glukozamina, hijaluronsku kiselinu- esencijalne supstance zadužene za održanje zdravih zglobova i vezivnog tkiva. Uz redovne fizičke aktivnosti i istezanje i suplementaciju Arthro Guard-om vaši zglobovi će funkcionisati savršeno! Arthro Guard u prahu preporučujemo: - Muškarcima i ženama sa aktivnim životnim stilom - Osobama sa nedovoljno raznovrsnom ishranom Kao i svi BioTechUSA proizvodi, Arthro Guard u prahu sastoji se od sigurnih i pažljivo odabranih sastojaka. Namena proizvoda: Dodatak ishrani u prahu, za pripremu napitka sa kolagenom, MSM, glukozaminom, hondroitinom, kalcijumom, vitaminom C, biljnim ekstraktima i membranom jaja. *PDU = preporučeni dnevni unos ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Način primene: Pomešati jednu dozu (17 g praha = 3 u vrh pune merice ili 2 u vrh pune supene kašike) sa 350 ml vode u šejkeru. Kozumirati jednom dnevno, uz obrok. Sastojci (ukus kajsije): hidrolizovani kolagen; glukozamin-sulfat KCl (iz ŠKOLJKAŠA); metilsulfonilmetan (MSM) [metilsulfonilmetan, sredstvo protiv zgrudvavanja: silicijum-dioksid]; dikalcijum fosfat; hondroitin-sulfat; regulator kiselosti: limunska kiselina; aroma: kajsija; suvi ekstrakt korena đavolje kandže (Harpagophytum procumbens) 5:1 standardizovan na 4% harpagozida; sprašena membrana JAJA (Eggbrane®); sredstvo za povećanje zapremine: polidekstroza; suvi ekstrakt smole indijskog tamjanovca (Boswellia serrata) 4-6:1 standardizovan na 65% bosvelične kiseline; suvi ekstrakt rizoma kurkume (Curcuma longa) 25:1 standardizovan na 95% kurkuminoida; so; L-askorbinska kiselina; zaslađivač: sukraloza. Sastojci (ukus tropskog voća): hidrolizovani kolagen; glukozamin-sulfat KCl (iz ŠKOLJKAŠA); metilsulfonilmetan (MSM) [metilsulfonilmetan, sredstvo protiv zgrudvavanja: silicijum-dioksid]; dikalcijum fosfat; hondroitin-sulfat; aroma: tropsko voće; regulator kiselosti: limunska kiselina; suvi ekstrakt korena đavolje kandže (Harpagophytum procumbens) 5:1 standardizovan na 4% harpagozida; sprašena membrana JAJA (Eggbrane®); suvi ekstrakt smole indijskog tamjanovca (Boswellia serrata) 4-6:1 standardizovan na 65% bosvelične kiseline; suvi ekstrakt rizoma kurkume (Curcuma longa) 25:1 standardizovan na 95% kurkuminoida; sredstvo za povećanje zapremine: polidekstroza; so; L-askorbinska kiselina; zaslađivač: sukraloza. Informacije o alergenima: Sadrži JAJA i ŠKOLJKAŠE. Proizvedeno u pogonu u kome se prerađuju MLEKO, JAJA, GLUTEN, SOJA, SUMPOR-DIOKSID, ŠKOLJKAŠI i ostali MEKUŠCI i JEZGRASTO VOĆE. Upozorenja: Ne preporučuje se mlađim od 18 godina, trudnicama i dojiljama, kao ni osobama preosetljivim na bilo koji od sastojaka proizvoda ili osobama koje koriste neku terapiju. Ne preporučuje se primena kod osoba koje imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu i kamen u žučnoj kesi, kao ni kod osoba sa opstrukcijom žučnih puteva i kamenjem u žuči. Osobe sa oboljenjima jetre ili bubrega, osobe sa postojećim gastritisom, osobe koje uzimaju varfarin ili antritrombske lekove i osobe sa hemofilijom, osobe sa gastroezofagusnom refluksnom bolesti (GERB) i istorijom peptičkog ulkusa moraju biti vrlo oprezne kod upotrebe ovog preparata. Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara ili farmaceuta. Način čuvanja: Čuvati u dobro zatvorenoj ambalaži, na hladnom i suvom mestu. Nakon otvaranja ne uklanjati kesicu adsorbera vlage. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Biotech Zemlja uvoza: Mađarska Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Biotech black blood CAF+ (300g) - 400 mg kofeina u dnevnoj dozi - Bez kreatina - Bez šećera - Ukusi: borovnica, grožđe i kola / pakovanje: 10 g, 300 g Radikalna preworkout formula sa 400 mg kofeina, NOX kompleksom, bez kreatina, koja je namenjena ekstremnim potrebama. Probali ste većinu preworkout boostera, ali niste bili zadovoljni njihovim učinkom i razmišljate šta bi to moglo da se izbaci na tržište što bi stvarno radilo i što bi vaše treninge i motivaciju podiglo na novi viši nivo? Kompanija Biotech je izbacila ovaj sjajni proizvod koji, ne samo da radi posao nego će vas pretvoriti u pravu zver na treningu. Sa ovom moćnom formulom nema greške jer će vas motivisati da dižete tegove dok se gvožđe ne istopi u vašim rukama. Imaćete neverovatnu koncentraciju na treningu, takvu da ćete osetiti svako mišićno vlakno u vašem telu, koje se kontrahuje pod ogromnim naporima na novom i jačem treningu. Ta neverovatna promena neće proći nezapaženo od strane drugih ljudi koji treniraju pored vas. Energija, moć, volja, koncentracija i promene na vašem telu itekako će biti primećene. Sa kofeinom jačine 400mg, Black Blood se preporučuje onim vežbačima i sportistima koji se ne boje da probude zver u sebi. Reč je o novom revolucionarnom preworkout proizvodu sa garantovanom formulom aktivnih sastojaka, koji obezbeđuju žestoke treninge. Nemoguće se pretvara u moguće, nepoznato u poznato, a neistraženo u istraženo. Zato toplo preporučujemo ovaj proizvod kako biste napredovali u ostvarenju svojih ciljeva i ostali u fokusu. Sa Black Blood proizvodom fokus se diže na mnogo veći nivo, veza između mozga i mišića postaje ekstremno jaka i do rezultata se dolazi vrlo izvesno. Pored veće volje za jakim treningom, uz ovaj proizvod porašće vam i samopouzdanje, jer će vaši treninzi biti jači, a samim tim i vaša glad za većim dostignućima porašće do nebeskih granica. Vaš stav prema treningu se menja, glad u očima se budi, a vaše telo se sprema za eksploziju. Pronaći ćete novo JA u sebi, ja koje je jače, brže, bolje, gladnije sa većim apetitima nego bilo kada pre. Black Blood probudiće u vama vatru koja je do sada samo tinjala bez mogućnosti da pređe u požar. Sa ovim novim proizvodom ovo je moguće. Više neće biti priče u teretani, gubljenja vremena. Od sada će vam biti samo važne šipke, bučice, težine, snaga, performanse, koncentracija na nove ciljeve i podvige. Black Blood je kompleks koji je napravljen sa visokom dozom kofeina i aktivnim sastojcima koji će doprineti produkciji nitrogen monoksida i karnozina. Magnezijum, niacin i vitamin B6 doprinose normalizaciji energetskog balansa i metaboličkih procesa, a ujedno eliminisu stres i umor. Vitamin B6 doprinosi normalnoj proteinskoj sintezi kao i sintezi glikogena. Magnezijum doprinosi normalnoj funkciji mišića, cink metabolizmu i oksidaciji masti, kao i sintezi proteina, te podizanju testosterona u krvi. Sastav: Sastojci (ukus borovnice): L-arginin alfa ketoglurat, beta-alanin, L-citrulin, jabučna kiselina, aroma borovnice, instant crni čaj (ekstrakt lista Camellia sinensis, 4:1), kofein anhidrovani, magnezijum citrat, zgušnjivač: ksantan guma, zaslađivači: sukraloza, acesulfam K, sredstvo protiv zgrudvavanja: silicijum-dioksid, regulator kiselosti: natrijum-karbonat, cink oksid, boja: brilijant crna PN, piridoksin hidrohlorid, nikotinska kiselina. Sastojci (ukus grožđa): L-arginin alfa ketoglurat, beta-alanin, L-citrulin, jabučna kiselina, aroma grožđa, instant crni čaj (ekstrakt lista Camellia sinensis, 4:1), kofein anhidrovani, magnezijum citrat, zgušnjivač: ksantan guma, zaslađivači: sukraloza, acesulfam K, sredstvo protiv zgrudvavanja: silicijum-dioksid, regulator kiselosti: natrijum-karbonat, cink oksid, boja: brilijant crna PN, piridoksin hidrohlorid, nikotinska kiselina. Sastojci (ukus kole): L-arginin alfa ketoglurat, beta-alanin, L-citrulin, jabučna kiselina, aroma kole, instant crni čaj (ekstrakt lista Camellia sinensis, 4:1), kofein anhidrovani, magnezijum citrat, zgušnjivač: ksantan guma, zaslađivači: sukraloza, acesulfam K, sredstvo protiv zgrudvavanja: silicijum-dioksid, regulator kiselosti: natrijum-karbonat, cink oksid, boja: brilijant crna PN, piridoksin hidrohlorid, nikotinska kiselina. Način upotrebe: Razmutite 5 g (1 mericu) praška u 50 ml vode u šejker boci. Konzumirajte jednu porciju ujutru i jednu porciju 15 minuta pre treninga. Ukoliko proizvod uzimate u popodnevnim časovima, vodite računa da poslednja doza bude najmanje 6 časova pre odlaska na spavanje. Upozorenja: Ne preporučuje se osobama osetljivim na bilo koji od sastojaka preparata, osobama mlađim od 18 godina, trudnicama i dojiljama, osobama sa oštećenjem bubrega i jetre, osobama koje uzimaju bilo kakve lekove, osobe sa srčanim oboljenjima i visokim krvnim pritiskom. Moguća neželjena dejstva obuhvataju gastrointestinalne tegobe kao što su zatvor, nadimanje, grčevi, gasovi, mučnina i dijareja. Za vreme korišćenja preparata, ne smeju se uzimati drugi napici i hrana koja sadrži kofein. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomena: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu, uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara/farmaceuta. Informacije o alergenima: Proizvedeno u pogonu u kojem se prerađuju mleko, jaja, soja, gluten, ljuskari i školjkaši, sumpor-dioksid i jezgrasto voće. Način čuvanja: Čuvati proizvod dobro zatvoren, na hladnom i suvom mestu. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Biotech Zemlja uvoza: Mađarska Zemlja porekla: Mađarska Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog