Radio A. D. Beograd (1929-1939) Spomenica (monografija) posvećena desetogodišnjici rada Radio Beograda Beograd 1939. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, 74 strane + strane sa fotografijama. Knjiga je odlično očuvana. D3 Retko 24 marta 1929 godine svečano je puštena u javni saobraćaj Beogradska radiostanica. Ove godine ona proslavlja svoju desetogodišnjicu i Uprava Radija Beograd želi da ovom Spomenicom sačuva od zaborava napore, teškoće i uspehe stanice u ovom početnom periodu svoga života, i da kao javna narodna ustanova, upozna kako državne vlasti tako i javnost i svoje pretplatnike sa svojim desetogodišnjim radom. Iz predgovora

Dual SIM Telefon LAND ROVER i Toki-Voki SIM FREE Pouzdan i kvalitetan telefon vecih dimenzija Telefon moze da sluzi kao externa baterija za punjenje drugih telefona. Telefon ima i funkciju Toki-Voki Telefon ima srpski jezik Karakteristike  radio stanice: – UHF 400-470 MHz – Ima 16 kanala memorisane – CXCSS, CTCSS, CDCSS – Pod.    jacine zvuka – Power set (High/Small) – Podesavanje vreme – Izuzetno jak zvučnik Specifikacije: * DUAL SIM * Operativni Sistem-TGuard * Slot za Micro SD (do 32GB) * GSM Dual Band 850/900/1800 / 1900MHz * Baterija: 3,7 V , 10000mAh Li-Ion baterija * Rezolucija kamere 2 MPx * Velicina : 140 x 60 x 28mm * Duzina antene je 100mm Osnovne Funkcije: – Bluetooth – Kamera – Imenik – FM radio – Kalendar – Digitron – Alarm – Diktafon – Audio player – Video player – File manager – Organizer – Profile – Igrice – Poruke – Built-in baterijska lampa – Internet servis

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ferdinand Fried, Društveni prevrat, 1944 g. Retko !!! Preobrazaj u gospodarstvu i drustvu Ferdinand Friedrich Zimmermann (14. kolovoza 1898. - 11. srpnja 1967.) bio je njemački pisac i novinar. Za objavljivanje je koristio svoj pseudonim Ferdinand Fried. Zimmermann je rođen u Bad Freienwaldeu, studirao je ekonomiju i filozofiju u Berlinu i radio za novine Vossische Zeitung i Berliner Morgenpost prije nego što se pridružio časopisu Die Tat 1931. Pristaša nacizma pridružio se Schutzstaffelu 1934. i samoj Nacističkoj stranci 1931. .[2] Tijekom rata radio je na njemačkom sveučilištu Charles-Ferdinand u Pragu. Poslije rata našao je posao u novinama Sonntagsblatt i Die Welt. Godine 1931. objavio je knjigu Das Ende des Kapitalismus (Kraj kapitalizma), u kojoj je iznio stav da je laissez-faire kapitalizam mrtav, a da je njemačka autarkija budućnost.

IVAN IVAČKOVIĆ THE ROLING STONES UMETNOST POBUNE za početnike RADIO B92 1997 Pažnja !!! POSVETA AUTORA Ivana Ivačkovića, datirana, juli 1998 !!!! a) Rolingstounsi (vokalno-instrumentalni sastav b) Rok muzika ........................................................... Prednje korice: MICK JAGGER, Stadion RFK, Vašington, 1994 Fotografije Broš Latinica 132 strane NEKORIŠĆENO Sa POSAVETOM raritet !!!!!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

VISLAVA ŠIMBORSKA IZABRANE PESME RADIO B92 BEOGRAD 1977 Biblioteka V R H O V I Pogovor: BISERKA RAJČIĆ Preveli s poljskog: PETAR VUJIČIĆ BISERKA RAJČIĆ ................................................................. BROJ PRIMERKA 282/500 LATINICA TVRDE KORICE OBELEŽIVAČ STRANICA O M O T NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI/ BIBLIOFILSKI PRIMERAK - 282 (od 500) Ekstra za POKLON ********** db/12

SPOMENICA PETSTOGODIŠNJICE SMEDEREVSKOGA GRADA DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA 1430-1930 - [историски део написао Љубомир Петровић, архитектонски део и чланак о лику Деспота Ђурђа написао Пера Ј. Поповић, део о предаји кључева града Смедерева Карађорђу написао Милан Ј. Константиновић ; илустрације по природи, графичке композиције и остале архитектонске цртеже радио Пера Ј. Поповић] Tvrd, šiveni povez, zlatotisk - format: 25x34cm, 147strana, V стр., [20] листова с таблама, [1] пресавијен лист с таблама : ilustrovano, izdavač: DRŽAVNA ŠTAMPARIJA - Beograd, na predlistu potpis - ostalo je sve u redu!!

Lale Andersen - Lili Marlen STrahov, Beograd, 1941. Dva lista, note. Osteceno pri vrhu, vidi se na slici. EKSTREMNO RETKO! Lili Marleen Lili Marleen (poznata i kao `Lili Marlen`, `Lilli Marlene`, `Lily Marlene`, `Lili Marlène` i sl.) njemačka je ljubavna pjesma koja je postala popularna tijekom Drugog svjetskog rata. Stihove je 1915. napisao Hans Leip, a uglazbio ju je Norbert Schultze 1938. godine. Pjesmu su preveli i Amerikanci, Rusi, Francuzi, a Britanci su na ratištu u Africi čak proglasili svojom pjesmom – “Eighth Army Song”. Izvorni naslov pjesme bio `Das Mädchen unter der Laterne` (Djevojka pod uličnom svjetiljkom), ali je postala popularna kao `Lili Marleen`. Njemačka varijanta snimljena je 1939. godine u izvedbi Lale Andersen, a verziju na engleskom jeziku pjevala je Marlene Dietrich. Nakon njemačkog zauzeća Beograda 18. travnja 1941. pjesma `Lili Marleen` u izvedbi Lale Andersen emitirana je svake večeri u 21:55 na tamošnjoj radio postaji Radio Beograd (tada radijska postaja njemačkih okupacijskih postrojbi pod nazivom „Soldatensender Belgrad“ („Vojnički radio Beograd“)), čiji se signal mogao dobiti diljem Europe i sjeverne Afrike. Tada je pjesma postala vrlo popularna. Njemački tekst Vor der Kaserne, Vor dem großen Tor, Stand eine Laterne. Und steht sie noch davor, So woll`n wir uns da wieder seh`n, Bei der Laterne wollen wir steh`n Wie einst, Lili Marleen. Uns`rer beiden Schatten Sah`n wie einer aus. Daß wir so lieb uns hatten, Das sah man gleich daraus. Und alle Leute soll`n es seh`n, Wenn wir bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen. Schon rief der Posten, Sie bliesen Zapfenstreich, Es kann drei Tage kosten, Kam`rad, ich komm` ja gleich, Da sagten wir auf Wiedersehn, Wie gerne würd` ich mit dir geh`n, Mit dir, Lili Marleen. Deine Schritte kennt sie, Deinen schönen Gang, Alle Abend brennt sie, Doch mich vergaß sie lang. Und sollte mir ein Leid gescheh`n, Wer wird bei der Laterne steh`n Mit dir, Lili Marleen? Aus dem stillen Raume, Aus der Erde Grund, Hebt mich wie im Traume Dein verliebter Mund. Wenn sich die späten Nebel drehn, Werd` ich bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen.

Omot Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bruno Traven Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo/first Godina: 1932 Uvez: tvrdi s klapnom Format: 14x20 Stranica: 312 Stanje omota kao na slici, unutra knjiga odlično očuvana. KC

JAKO RETKO Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Svetislav Mandić - Pesme ilustracije A. Deroko Beograd, 1966. godine na 36. nepovezanih strana, u 400. primeraka, ilustrovano. Knjiga je odlicno ocuvana. POSVETA AUTORA na predlistu. Svetislav Mandić (Mostar, 8. mart 1921 — Beograd, 4. oktobar 2003) je bio srpski pesnik, konzervator i slikar kopista fresaka. U rodnom mestu završio je osnovnu školu i gimnaziju (1939) a Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1950. Svoj radni vek proveo je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije i u Galeriji fresaka u Beogradu. Bio je i urednik u izdavačkim kućama „Novo pokoljenje“, „Jugoslavija“ i „Turistička štampa“. Poezijom je počeo da se bavi još u gimnazijskim danima, potom kao student, objavljujući u listovima i časopisima. U vreme dok je radio na konzervaciji i kopijama fresaka intenzivno se bavio proučavanjem srpske srednjovekovne kulture i prošlosti, ostavivši za sobom niz stručnih radova iz ove oblasti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Izdanje !!! Roman izgubljenog narastaja Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. jun 1899 — Zagreb, 30. oktobar 1977) bio je hrvatski književnik.[1] Biografija Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[2] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju.[1] U periodu između dva rata radio je različitim zagrebačkim redakcijama. Bio je urednik Nolita u Beogradu od 1929 do 1933. godine. [1] Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[3] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti.[4] Posle rata je bio dugogodišnji urednik u Nakladnom zavodu Hrvatske. Bavio se i novinarstvom. Od 1951. godine je član JAZU.[1] Posvetio se i pisanju za decu. Objavljivao je pesme u časopisu za decu Radost za koji je bio i jedan od glavnih osnivača.[4] Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo kratkog, neposrednog i jasnog izraza odražava vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta.[5] Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja.[5] Gustav Krklec je autor poetskih zbirki «Lirika» (1919), «Srebrna cesta» (1921), «Ljubav ptica» (1926), «Izlet u nebo» (1928). U vreme reakcije i nemačke okupacije u stihovima Krkleca pojavili su se osećaji bezizlaza, brige za sudbinu domovine (zbirke «San pod brezom», 1940, «Darovi za bezimenu», 1942, «Tamnica vremena», 1944). Pobedu nad nacizmom, i socijalno prestrojavanje u FNRJ opevao je u ciklusu stihova «Žubor života» (1955). Ljudska osećanja, rodni kraj, uloga pesnika u drušvu — osnovne su teme poezije Krkleca, u najvećem obimu napisane u vidu soneta. Njegova poezija za decu sadrži humorističke motive (Telegrafske basne, 1952). Nagrade Antunovska nagrada (1944)[3] Nagrada Vladimir Nazor za životno delo (1968) Disova nagrada Zmajeva nagrada Dela Lirika (1919) Srebrna cesta (1921) Beskućnici (1921) Nove pjesme (1923) Ljubav ptica (1926) Izlet u nebo (1928) San pod brezom (1940) Darovi za bezimenu (1942) Ranjeni galeb (1942) Tamnica vremena (1944) Lica i krajolici (1946) Pisma Martina Lipnjaka iz provincije (1956) Telegrafske basne (1952) Noćno iverje (1960) Povodom stogodišnjice rođenja Gustava Krkleca na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pesnik proveo detinjstvo. Matica hrvatska u Varaždinu i Opština Maruševec postavile su mu spomen-ploču. [4] U Varaždinskoj gradskoj biblioteci nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca Autor: Gustav Krklec Izdavač: Naklada St. Kugli Godina izdanja: 1921. Mjesto izdanja: Zagreb Broj stranica: 173 Format: 15×11 cm Uvez: meki Prvo izdanje.

Prvo izdanje Požutela na nekim mestima od starosti, inače lepo očuvano za svoje godine Druga knjiga u ediciji Pozorište Delo je kompletno Extra retko u ponudi Prelepa ilustracija na koricama Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Branislav Nušić Branislav Nušić 1904.jpg Branislav Nušić 1904. godine, fotografija njegovog kuma i fotografa Milana Jovanovića. Puno ime Alkibijad Nuša Nadimak Ben Akiba Datum rođenja 20. oktobar 1864. Mesto rođenja Beograd, Kneževina Srbija Datum smrti 19. januar 1938. (73 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Jugoslavija Nacionalnost Srbin Škola Velika škola u Beogradu (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) Supružnik Darinka Đorđević Deca Strahinja Ban, Margita, Olivera[1] Roditelji Đorđe (Georgijas) Nuša Ljubica Nuša[2] Najvažnija dela Gospođa ministarka Sumnjivo lice Narodni poslanik Retorika Nagrade Orden Svetog Save, Orden knjaza Danila I, Orden belog orla Potpis Zvanični veb-sajt https://nusicfondacija.rs/ Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Privatni život Odlikovanja Književna dela Uredi Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije Uredi „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[30] `Svinja` (1935)[31] „Dr“ (1936)[32] „Pokojnik“ (1937)[33] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[34]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[35]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani Uredi „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [36] Autobiografska proza Uredi „Autobiografija“ (1924) Drame Uredi „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Uredi Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije Uredi „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici Uredi „Retorika“ Putopisi Uredi Kosovo, Opis zemlje i naroda

TK 1 58311) FRA JUKIĆEVO ZNAMENJE , Borivoje Jevtić , Državna štamparija Sarajevo 1934 , framska hronika u 5 činova , predgovor napisao Viktor Rubčić , U ovoj dramskoj hronici g. Borivoje Jevtić dao je jedan detalj iz burnog perioda bosanske istorije pod turskom vladavinom, u doba kad je Turska pokušala još jednom da se afirmiše na balkanskom severu i da spreči opšte rasulo. U centru tih događaja živeo je i delovao fra Ivan Frano Jukić, mladi franjevac, koji je verovao da je nastupio čas konačnog oslobođenja i da bi do toga moglo da dođe i uz pomoć otomanskog namesnika Omerpaše Latasa. Fantastični snovi fra Jukića razbili su se vrlo brzo na stvarnosti koja mu nije bila naklonjena. Svoj zanos platio je glavom, u progonstvu. On je na taj način postao u neku ruku prethodnik u borbi za nacionalno oslobođenje u Bosni. Posle njega pojavio se ceo niz drugih, sve do Gavrila Principa 1914. Zato je on postavljen na čelo dramskih zbivanja u kojima će pisac ove hronike izneti velike potrese kroz koje je Bosna prošla poslednjih decenija. Cilj ovih redaka je da prikažu te događaje u jednoj zbijenoj slici kako bi čitaoci osetili atmosferu u kojoj se zbivala životna tragedija glavnog junaka. Viktor Rubčić Borivoje Jevtić – književnik, dramski pisac (Sarajevo, 30. VII 1894 – Sarajevo, 27. XI 1959). U rodnom gradu je završio osnovnu školu i klasičnu gimnaziju. Već 1910. javio se u „Bosanskoj vili“ prevodima Vitmenovih pesama u prozi Vlati trave. Кao učenik učestvovao je u revolucionarnom radu omladine i radio u redakciji časopisa „Srpska omladina“ (1912-1913). Bio je pripadnik pokreta „Mlada Bosna“ te je posle sarajevskog atentata 1914. uhapšen 1915. i osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, koju je izdržao u Zenici za vreme Prvog svetskog rata. Posle rata neko vreme se bavio novinarstvom, a 1920. se zaposlio kao umetnički prevodilac i dramaturg novoosnovanog NP u Sarajevu, u kojem je 1922. počeo i da režira. U školskoj 1925/26. u Beču je studirao dramaturgiju i režiju kod Maksa Rajnharta. U međuratnom periodu bio je član Grupe sarajevskih književnika. Uređivao je časopise: „Кnjiževna kritika“ (1923), „Кnjiževni pregled“ (1924), „Pregled“ (1929-1930), „Sarajevska scena“ (1936-1937) i „Srpska scena“ (1941-1942). Pobegavši od ustaša, živeo je u Bgdu (1941-1947), gde je radio u pozorištu. Potom je u NP u Šapcu (1947-1952) bio dramaturg. Vratio se u Sarajevo 1952. i u njemu ostao do smrti. mek povez, format 14,5 x 21,5 cm , ćirilica, 90 strana, posveta pisca na naslovnoj strani ,

Miloš Ivković (Osijek, 1880–Beograd, 1950): Nekoliko dialektoloških napomena o `Pjevanici` Sime Milutinovića Nova štamparija Davidović - Beograd, 1909 godine Format: 33,9 x 16,2 cm Broj strana: 8 ( numerisano od 39-46 ) Solidno očuvano za svoje godine, jedan ćošak malo okrnjen ... Posvećeno mladome gospodinu Aleksandru Arnautoviću, saradniku Srpskog književnog glasnika. Potpis autentičan. ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, pismom ?-pitati za poštarinu... 1

Informacije o Proizvodu Brend: alexander mcqueen Grad: Beograd Materijali: plastika Tagovi: naocare novo mcqueen alexander Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: roza Nove naocare, sa vrecicom razmene ne radim

Informacije o Proizvodu Brend: glassing Grad: Beograd Materijali: plastika Tagovi: naocare sunce naočarezasunce suncanenaocare Stanje predmeta: novo bez etikete Ne radimo razmene. Uplata na račun pre slanja ili lično preuzimanje u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Tkalcic Tkalčić, Vladimir, hrvatski muzeolog i kulturni djelatnik (Zagreb, 30. IX. 1883 – Zagreb, 11. XI. 1971). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao zemljopis, povijest, arheologiju i povijest umjetnosti (1910). Od 1907. radio kao asistent Historijsko-arheološkoga odjela Hrvatskoga narodnoga muzeja (HNM) u Zagrebu. God. 1918. postao je kustos u HNM-u, odakle je 1919. prešao u novoosnovani Etnografski muzej, kojega je 1925–33. bio i ravnatelj. Od 1934. do umirovljenja 1952. ravnatelj Muzeja za umjetnost i obrt. Začetnik hrvatske muzeologije, izvrstan konzervator i fotograf. Postavio je temelje znanstvenoga i stručnoga rada u Etnografskom muzeju; autor je njegova prvoga postava (1919), organizator i provoditelj terenskih istraživanja uz primjenu fotografskoga i filmskoga snimanja te fonografskoga snimanja folklorne glazbe. Potaknuo je izdavačku djelatnost muzeja; pokrenuo je i uredio ediciju Zbirka jugoslavenskih ornamenata (I–VI, 1925–34) i Etnološku biblioteku (I–XXI, 1924–35). Pripremao je i inozemne etnografske izložbe (Barcelona, Pariz, Saarbrücken-Metz). Kao konzervator posebno je bio aktivan u spašavanju kulturnih dobara u I. i II. svjetskom ratu. Djela: Seljačke nošnje na području Zagrebačke gore (1925), Seljačko ćilimarstvo u Jugoslaviji (1929)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Tkalcic 30. str Tkalčić, Vladimir, hrvatski muzeolog i kulturni djelatnik (Zagreb, 30. IX. 1883 – Zagreb, 11. XI. 1971). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao zemljopis, povijest, arheologiju i povijest umjetnosti (1910). Od 1907. radio kao asistent Historijsko-arheološkoga odjela Hrvatskoga narodnoga muzeja (HNM) u Zagrebu. God. 1918. postao je kustos u HNM-u, odakle je 1919. prešao u novoosnovani Etnografski muzej, kojega je 1925–33. bio i ravnatelj. Od 1934. do umirovljenja 1952. ravnatelj Muzeja za umjetnost i obrt. Začetnik hrvatske muzeologije, izvrstan konzervator i fotograf. Postavio je temelje znanstvenoga i stručnoga rada u Etnografskom muzeju; autor je njegova prvoga postava (1919), organizator i provoditelj terenskih istraživanja uz primjenu fotografskoga i filmskoga snimanja te fonografskoga snimanja folklorne glazbe. Potaknuo je izdavačku djelatnost muzeja; pokrenuo je i uredio ediciju Zbirka jugoslavenskih ornamenata (I–VI, 1925–34) i Etnološku biblioteku (I–XXI, 1924–35). Pripremao je i inozemne etnografske izložbe (Barcelona, Pariz, Saarbrücken-Metz). Kao konzervator posebno je bio aktivan u spašavanju kulturnih dobara u I. i II. svjetskom ratu. Djela: Seljačke nošnje na području Zagrebačke gore (1925), Seljačko ćilimarstvo u Jugoslaviji (1929)

Informacije o Proizvodu Grad: Kragujevac Materijali: metal staklo Tagovi: u boji zlata petrolej minđuše luksuzne minđuše viseće minđuše staklene minđuše Stanje predmeta: novo bez etikete Minđuše Meterjal: Metal, Staklo Primarna boja: Zelena, Plava Ostale boje: Zlatna ****************************** Ostale predmete u ponudi možete pronaći na sledećem linku: https://mojekrpice.rs/dobar-ukus-326318 ****************************** Poštovani kupci, Ne radim razmene, samo prodajem !!! Cene su fiksne. Robu šaljem nakon Vaše uplate na moj tekući račun ili nakon uplate u pošti post-netom.Poručenu robu šaljem kao preporučeno pismo ili brzom poštom. Ukoliko Vam pošaljem brzom poštom tada plaćate kuriru samo troškove dostave... tj postarinu placa kupac Rok za uplatu je 2 dana. Ne postoji mogućnost ličnog preuzimanja. Ukoliko se predomislite, stvari nije moguce vratiti. Rezervacije ne radim. Unapred zahvalna

Informacije o Proizvodu Brend: gucci Grad: Beograd Materijali: koža Tagovi: novo gucci kais Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: crna Potpuno novi Gucci kais, ceo je od prave koze, tu sam za sva pitanja, razmene ne radim!!!

Informacije o Proizvodu Brend: tommy hilfiger Grad: Niš Materijali: koža Tagovi: hilfiger zenski original kais tommy Stanje predmeta: veoma dobro Boja: svetlo plava Original Tommy Hilfiger kais u svetlo plavoj boji. Duzina je 85 cm. NE RADIMO RAZMENE

Informacije o Proizvodu Brend: mona Grad: Beograd Materijali: koža Tagovi: mona kaisevi mona Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: krem zlatna Pozdravi ko je zaintresovan moze u porukama da se javi, zamene ne radim. Meni licni mali, pa bih ga prodala.

Informacije o Proizvodu Brend: daisy dixon Grad: Gornji Milanovac Materijali: nerđajući celik Tagovi: sat narukvica Stanje predmeta: veoma dobro Boja: siva Daisy Dixon sat sa pancir narukvicom, dobijen na poklon 2-3x nošen. Ne radim razmene. Sve što vas zanima pitajte pre kupovine.

Informacije o Proizvodu Brend: handmade Grad: Sremska Mitrovica Materijali: žica i drago kamenje Tagovi: ogrlica rucni rad Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: siva zelena Ogrlica rađena po porudžbini. Žica i drago kamenje. Izrada 3-5 radnih dana. Radim svašta pd nakita. Instagram:@jovanovic_rukotvorine

Informacije o Proizvodu Brend: casio Grad: Zaječar Materijali: celik Tagovi: casio sat ručni Stanje predmeta: odlično Boja: srebrna Materijal kućišta: Čelik. Prikaz: Analogni. Tip mehanizma: Kvarcni. Tip narukvice: Čelik. Tip stakla: Mineralno. Vodootpornost: 50 metara. Vrsta kopče: Preklopna -potrebno je zameniti bateriju. Razmene ne radim