JAKO RETKO Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Najplaćeniji poslovi današnjice su vezani za kreativnost i stvaralaštvo (dizajneri, programeri, marketari...). Da li ja to mogu da radim? Pa naravno! U svakom od nas čuči mali umetnik. :) Tvoja mašta ti omogućava da istražuješ, zamišljaš i spajaš razne stvari, nekada naizgled i nespojive. Sada na jednom mestu imaš brdo ideja raspoređenih u 8 poglavlja koje će podstaći tvoju kreativnost i maštu. Zašto je to uopšte važno? Upravo je kreativnost potrebna za stvaranje, a to je najviši nivo učenja, razmišljanja i znanja. Podrazumeva da stvaraš neku celinu kombinujuću različite elemente. Uzmi stare krpice, čepove, boje, štapiće, možeš malo i voća i kreni ludo da se zabavljaš, dok učiš da stvaraš! 288 strana, format 29×25 cm

NAJBOLJI UVID U BUDUĆNOST PROFESIONALNOG SPORTA! U vreme profesionalizacije sportskog poslovanja kao i sportskog menadžmenta, ova knjiga je od velike važnosti s obzirom da predstavlja savršeni vodič za 21. vek, kako za studente, tako i za iskusne profesionalce. Za razliku od sličnih udžbenika na ovu temu, knjizi autora Beecha i Chadwicka ne nedostaje teorije menadžmenta. Korisna je za fakultetska predavanja, kao i za one koji se sportskim menadžmentom bave u praksi. Ova revolucionarna knjiga daje menadžerima i budućim menadžerima sportskih organizacija sve potrebne alate. Sportski menadžment je savršen za studente sportskog menadžmenta na studijima menadžmenta u slobodnom vremenu, sportu i poslovanju. Tekstove su pisali vodeći stručnjaci iz akademske zajednice i prakse iz Velike Britanije, Evrope i Australije, pa će biti vrlo zanimljiva i stručnjacima koji se već bave sportskim poslovanjem. Spajanjem teorije i prakse, knjiga Sportski menadžment daje uvid u specifičan kontekst sportskih organizacija. U njoj se proučavaju teorije i praksa upravljanja u sportu unutar funkcionalnih područja finansija, ljudskih potencijala i marketinga. Uz to se bavi i važnim savremenim pitanjima poput upravljanja rizicima, medija, sponzorstava i trgovine robom. Autori su birali podsticajne primere iz različitih sportova i iz različitih zemalja. Ključne odrednice knjige: Prvi poslovni udžbenik osmišljen za potrebe upravljanja u sportskom poslovanju za studente izvan SAD-a. Brojni izvorni slučajevi i primeri iz niza sportova podstiču studente da teoriju primene na scenarije iz stvarnog sveta. Ishodi, pitanja, vežbe i ideje za učenje, kojima se studentima pomaže strukturirano napredovanje. „Očajnički nam treba tekst iz ovog područja.“ - Dr. Kamel Mellahi, predavač Strateškog menadžmenta, Loughborough University Business School, Loughborough University, VB „Od srca preporučujem ovu knjigu, kako za uopštene procese profesionalizacije sportskih firmi tako i za konkretne poslove upravljanja u sportu. Ona vam nudi savršen vodič za studente, ali i iskusne stručnjake 21. veka.“ - Jos Verschueren, Programme Director Sports Management, VLEKHO Business School, Brisel, Belgija „Ovo je opsežan i koristan tekst koji će postati preporučena literatura svima koji studiraju upravljanje sportskim poslovanjem na dodiplomskom i postdiplomskom nivou.“ - Dr. Peter Williams, School of Leisure, Hospitality and Food Management, University of Salford, VB „Za razliku od brojnih drugih udžbenika, knjiga koju su napisali Beech i Chadwick je potpuna u području teorije upravljanja. Korisna je u akademskim predavanjima na predmetima koji se bave upravljanjem sportskim poslovanjem, ali i za stručnjake iz prakse u sportskom poslovanju.“ - Paul De Knop, redovni profesor Sportskog menadžmenta i Sportske sociologije na Univerzitetu u Briselu u Belgiji kao i na Univerzitetu Tilburg u Holandiji Kratak sadržaj Kontekst sporta Upravljanje i etika u sportu Uloga države u sportu Organizacijsko ponašanje u sportskim organizacijama Upravljanje ljudskim resursima u sportu Sportski marketing Financiranje u sportu Menadžment malih i neprofitnih sportskih organizacija Strategija i okolišna analiza u sportu Menadžment sportskih organizacija, kakvoće i izvedbe Informacijska tehnologija i informacijski sustavi menadžmenta u sportu Sportovi i pravo Upravljanje sportskim događajima i borilištima Pokrovitelji i osobno reklamiranje Emitiranje sporta E-menadžment potrošača u sportu Upravljanje rizikom u sportu Industrija klađenja u sportu Budućnost sportskog poslovanja J. BEECH je šef Katedre za menadžment odmora, sporta i turizma na Poslovnoj školi Coventry. Predaje na MBA (menadžment sporta) i naprednom diplomskom studiju (isti predmet), puno je objavljivao o uportrebi internet marketinga od strane fudbalskih klubova. S. CHADWICK predaje Marketing na Poslovnoj školi Univerziteta u Leedsu i direktor je diplomskog programa (MA), smera Oglašavanja i marketinga. Objavio je rad o marketingu i strateškoj saradnji u sportu, a nedavno je radio s Premier ligom, kao i Institutom za menadžment i administraciju u fudbalu.

Knjiga Industrije budućnosti istražuje industrije koje će poticati promjene u našim ekonomijama i društvima tokom sljedećih 20 godina. Njena se poglavlja vrte oko ključnih industrija budućnosti – robotike, naprednih znanosti o životu, kodifikacije novca, kibernetičke sigurnosti i analize velikih količina podataka (engl. big data), kao i oko geopolitičkog, kulturnog i generacijskog konteksta u kojem se one razvijaju. Napisana je za sve one koji žele znati kako će novi val inovacija i globalizacije utjecati na naše zemlje, naša društva i nas same. Knjiga je podijeljena u šest poglavlja: „Dolaze roboti” i „Budućnost stroja zvanog čovjek”, prvo i drugo poglavlje, istražuju kako će najsuvremeniji napreci u robotici i znanostima o životu promijeniti način na koji živimo i radimo – s ogromnim, ali nejednakim utjecajem na našu egzistenciju i naše živote. Kako roboti sve više zauzimaju svijet uz nas, globalna ekonomija proći će kroz revoluciju potaknutu umjetnom inteligencijom i učenje strojeva koja bi mogla imati jednake posljedice za radnu snagu kao i poljoprivredna, industrijska i digitalna revolucija koje su joj prethodile. U isto vrijeme dramatični napretci u znanosti o životu omogućit će ljudima da žive dulje i zdravije nego ikada prije – barem onima koji si to mogu priuštiti. Kao odgovor na to, društva će morati iznaći nove načine prilagodbe. „Kodifikacija novca, tržišta i povjerenja” i „Kodovi kao oružje” (treće i četvrto poglavlje) ispituju kako će rastuća primjena računalnih kodova u novim područjima ekonomije – i virtualnom i fizičkom svijetu – preoblikovati dva područja koja su tradicionalno državni monopoli: novac i sila. „Podaci: sirovina informacijskog doba” i „Geografija budućih tržišta” (peto i šesto poglavlje) ispituju mogućnosti rasta koje će stvoriti analiza velikih količina podataka i ograničenja koja će geopolitička situacija nametnuti globalnom tržištu. Kroz cijelu knjigu analizira se konkurentnost – što je to što je potrebno društvima, obiteljima i pojedincima da bi uspjeli. Konačno, knjiga nastoji istražiti kako možemo intervenirati u živote svoje djece da bismo ih najbolje pripremili za uspjeh u svijetu sve većih promjena i konkurencije. Roditeljstvo je najvažniji posao neke osobe, a naša djeca će odrasti i naslijediti svijet koji izgleda bitno drugačije od našega. Povez: broš Str: 312 Format: 15,3 x 22,9 cm

Knjiga je nova,u celofanu. ,,IV EVROPSKO IZDANJE NAJPOZNATIJEG SVETSKOG UDŽBENIKA IZ MARKETINGA NA SRPSKOM JEZIKU! Ovo je prvo prevedeno izdanje vrhunskog svetskog udžbenika neophodnog za sve koji se bave marketingom. Pokriva sva osnovna područja iz savremene marketinške teorije i prakse, pa je zbog toga nezaobilazno štivo za studente, ali i stručnjake koji žele da obnove ili dopune postojeća znanja. Knjiga „Principi marketinga“ daje sveobuhvatni uvid u tematiku na vrlo pristupačan način, sa puno primera i slučajeva iz prakse. Izuzetno dobro je grafički opremljena i aktuelna, jer autori, između ostalog, govore i o novim tendencijama u marketingu, kao što su internet poslovanje i e-trgovina, o globalnom marketingu u 21. veku, društvenoj odgovornosti, izgradnji i upravljanju globalnim markama, kao i o drugim područjima savremenog marketinga. Teorijska pojašnjenja i iznošenje primera iz prakse poznatih svetskih kompanija daju rešenja za probleme sa kojima se svakodnevno susreću menadžeri radeći u dinamičnom području modernog marketinga. Sadržaj knjige uključuje i strateški marketing i marketinško okruženje, ponašanje potrošača, marketinško istraživanje, segmentaciju i pozicioniranje, marketing odnosa, konkurentne strategije, kao i marketing mix sa svim njegovim delovima: proizvodom i uslugama, određivanjem cena, integrisanom marketinškom komunikacijom i upravljanjem distribucijom. Ilustrovani primeri i studije slučajeva iz cele Evrope i sveta izneseni su tako da teme poglavlja smeštaju u kontekst i tako postaju razumljive, zanimljive i bliže studentima. Knjiga je izvrsno grafički opremljena fotografijama u boji, oglasima, tabelama, slikama koje ilustruju i oživljavaju teme o kojima pišu autori. NAPOMENE ZA ČITAOCE: • Praktičan, menadžerski pristup marketingu vrhunskih znalaca u tom području priprema studente za poslovne izazove u stvarnom svetu. • Savremeni i relevantni primeri i primena objašnjavaju velike odluke s kojima se suočavaju marketinški menadžeri. • Svako poglavlje otvaraju Uvodni primeri koji prikazuju glavniprimer određene, zanimljive situacije na tržištu. • Uvid u marketing su tekstovi koji daju kratke primere i studije slučaja firmia. • Oglasi u boji ukazuju na snažan uticaj marketinga na naš svakodnevni život. • U potpunosti obnovljeni i osavremenjeni Uvodni primeri, Uvid u marketing i Primeri za zaključak odražavaju porast uticaja e-trgovine. • Obnovljene tablice u boji, oglasi i prikazi naglašavaju ključne ideje i marketinške strategije. • Sveobuhvatna Internet stranica, koja sadrži bogate materijale za nastavnike i studente, dostupna je na adresi www.pearsoned.co.uk/kotler. U potpunosti obnovljena, ta se stranica može pohvaliti odličnim dodacima, poput novih studija slučajeva, novih pitanja s višestrukim izborom i primerima odgovora na pitanja s DVD-a Marketing in Practice. ČETVRTO EVROPSKO IZDANJE: Četvrto evropsko izdanje Principi marketinga nudi značajna poboljšanja u uglu posmatranju, organizaciji, sadržaju i stilu. Uzevši u obzir internacionalnost Evrope, te rast globalizacije, primeri i slučajevi su uzeti ne samo iz Evrope, već i iz SAD-a, Japana, jugoistočne Azije i Afrike. Neki primeri i slučajevi se tiču nacionalnih pitanja, ali i oni su izabrani zato što prikazuju teme od važnosti za studente širom sveta. Mnogi uključuju razvoj elektronske trgovine, mobilnih komunikacija, mode i zabave. Iako takvi slučajevi pokrivaju mnoga tržišta i proizvode, marke i potrošači koje smo izabrali bliski su iskustvima i stremljenjima čitalaca. Ova knjiga ima osam delova. Prva četiri pokrivaju marketinške pojmove i strategiju, a druga četiri marketing miks. Prvi deo – Marketing danas – daje uvod u marketing u svetu koji se menja i zatim odmah uvodi temu strategijskog marketinga kao načina sjedinjavanja svih aktivnosti marketinga. Osim što daje prvi okvir za marketinško razmišljanje, poglavlje prikazuje veze između poglavlja koja slede i priprema teren za ostatak teksta. Drugi deo – Marketinške odrednice – počinje s trećim poglavljem koje istražuje sve dimenzije okruženja u kojem se takmiče današnja preduzeća. Za razliku od većine drugih tekstova, koji velike trendove koji se pojavljuju u okruženju poput internet revolucije, globalizacije i uloge marketinga u širem društvu, spominju u završnim primedbama na kraju knjige, Principi marketinga odmah uvode te teme. Novo, četvrto poglavlje razmatra kako bi marketinške strategije i praksu trebalo prilagoditi da bi iskoristile Internet, koji je postao važan element u savremenom marketingu. Peto poglavlje bavi se važnim pitanjima društveno odgovornog marketinga, dok šesto poglavlje obrađuje marketing na globalnom tržištu. Treći deo – Tržišta – obrađuje ponašanje potrošača i način prikupljanja informacija o tržištu. Sedmo poglavlje istražuje ponašanje potrošača i tržišta krajnje potrošnje u kome mi, krajnji potrošači, živimo. Osmo poglavlje, proučava marketing na tržištu poslovne potrošnje, uključujući prodaju međunarodnim vladinim agencijama. Iako su manje uočljiva u glavnoj trgovačkoj četvrti, najviše marketinških aktivnosti odvija se na tržištima poslovne potrošnje. Deveto poglavlje daje celoviti pregled marketinškog istraživanja i pokriva ceo niz metoda prikupljanja informacija važnih pri donošenju marketinških odluka. Četvrti deo – Strategija – započinje poglavljem o tome kako podeliti tržišta na tržišne segmente, izabrati ciljna tržišta i smestiti proizvode i usluge u glave potrošača. Jedanaesto poglavlje zatim prikazuje kako izgraditi odnos s potrošačima kroz zadovoljstvo kupaca, kvalitet, vrednost i uslugu, dok dvanaesto poglavlje istražuje načine osmišljavanja ske prednosti postojanja konkurencije i efikasnogtakmičenja. Poslednja četiri poglavlja obrađuju marketing miks. Peti deo – Proizvod – ima tri poglavlja. Trinaesto poglavlje, koje govori o strategijama proizvoda i kreiranja marki, opširno obrađuje savremene teme poput vrednosti marke (brenda), pozicioniranja marke, upravljanja markom i novog kreiranja marke (rebranding). Četrnaesto poglavlje bavi se razvojem novih proizvoda i marki te načinom upravljanja proizvodom tokom njegovog životnog veka. Poslednje poglavlje u ovom delu detaljno obrađuje vrlo važno područje marketinških usluga. Šesti deo – Cena – predstavljena je u jednom, sveobuhvatnom poglavlju, šesnaestom, koje razrađuje ključna razmatranja i pristupe određivanju cena i utvrđivanje strategija određivanja cena u okruženju koje se sve više vodi vrednošću i dinamičnim određivanjem cena. Sedmi deo – Propaganda – sadrži tri poglavlja. Sedamnaesto poglavlje razmatra važnost razvoja strategije integrisanih marketinških komunikacija. Oglašavanje, unapređenje prodaje i odnosi s javnošću obrađeni su u osamnaestom poglavlju. Ovaj deo završava se devetnaestim poglavljem o ličnoj prodaji i drugim oblicima direktnog marketinga. Osmi deo – Distribucija – predstavlja poslednju etapu procesa dovođenja proizvoda ili usluga do kupca. Dvadeseto poglavlje, poslednje u knjizi, razmatra tradicionalni protok roba i usluga kroz kanale marketinga i logističko upravljanje veleprodajom i maloprodajom. POHVALE KNJIZI: “Novo izdanje ove zaista evropske knjige pokriva ne samo principe marketinga, nego i unapređuje teme na osnovu svojih inovativnih resursa i njene savremene rasprave o održivosti marketinga. Ovo poslednje je posebno važno jer njen uticaj na način na koji se praktikuje i izučava marketing se više ne može ignorisati i diskusijom o ovoj temi knjiga ostaje fundamentalni resurs.” — T. C. Melewar, profesor marketinga i strategije na Brunel Business School i urednik časopisa Journal of Brand Management “Principi marketinga je snažno napisan tekst koji kombinuje kompleksnu mešavinu akademskog uspeha i praktičnih iskustava na visoko angažovan način. Knjigu mora pročitati bilo ko ko želi da uči o najznačajnijim pitanjima danas kao što su održivost, etika, društvena odgovornost i ekologija. Ovo je verovatno prvi put u da jedna knjiga iz oblasti marketinga ide ovako daleko o tim pitanjima.” — Nnamdi O. Madichie, University of East London Business School “Održivi marketing je sada izuzetno aktuelan i ova knjiga obuhvata suštinu te teme na vrlo pristupačan način, koristeći savremene studije slučaja i kampanje. Stil i pristup daje dobar balans razumevanja uz kombinaciju akademskog i praktičnog aspekta.” — Dr Ruth Ashford, direktor departmana za marketing i prodaju, Manchester Metropolitan University Business School Kratak sadržaj: Prvi deo - Marketing danas Poglavlje 1: Marketing danas Poglavlje 2: Strategijski marketing Drugi deo - Marketinške odrednice Poglavlje 3: Marketinško okruženje Poglavlje 4: Marketing u doba interneta Poglavlje 5: Marketing i društvo: društvena odgovornost i marketinška etika Poglavlje 6: Globalno tržište Treći deo - Tržišta Poglavlje 7: Tržišta krajnje potrošnje Poglavlje 8: Tržišta poslovne potrošnje Poglavlje 9: Marketinška istraživanja Četvrti deo - Osnovna strategija Poglavlje 10: Segmentacija i pozicioniranje Poglavlje 11: Marketing odnosa Poglavlje 12: Strategija konkurencije Peti deo - Proizvod Poglavlje 13: Strategija proizvoda i kreiranja marke Poglavlje 14: Strategija razvoja novih proizvoda i životnog ciklusa proizvoda Poglavlje 15: Marketing usluga Šesti deo - Cena Poglavlje 16: Određivanje cena Sedmi deo - Propaganda Poglavlje 17: Strategija integrisanih marketinških komunikacija Poglavlje 18: Oglašavanje, unapređenje prodaje i odnosi s javnošću Poglavlje 19: Lična prodaja i direktni marketing Osmi deo - Distribucija Poglavlje 20: Upravljanje marketinškim kanalima Rečnik pojmova Indeks pojmova Indeks kompanija FILIP KOTLER (PHILIP KOTLER) je profesor međunarodnog marketinga, odlikovan počasnom titulom S. C. Johnson & Son Distinguished Professor, na J. L. Kellogg Graduate School of Management, Univerzitet Northwestern. Magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu u Čikagu a doktorirao iz iste oblasti na MIT-u. Dr Kotler je autor knjige Upravljanje marketingom (hrvatsko izdanje MATE, prim..prev.). Napisao je i nekoliko drugih vrlo uspešnih knjiga, kao i preko sto članaka za vodeće časopise. Jedini je trostruki dobitnik nagrade Alpha Kappa Psi za najbolji članak godine u časopisu Journal of Marketing. Između mnogobrojnih nagrada koje je primio valja istaći nagradu Paul D. Converse koju mu je dodelilo Američko udruženje za marketing (American Marketing Association) za „izuzetan doprinos nauci o marketingu“ i nagradu Stuart Henderson Brit za marketinškog stručnjaka godine. 1985. godine imenovan je za prvog dobitnika dve velike nagrade: Nagrade za istaknutog marketinškog pedagoga koju dodeljuje Američko udruženje za marketing i Nagrade Filip Kotler (Philip Kotler) za izvanredan doprinos marketingu u oblasti zdravstva. Dr Kotler bio je predsednik Američkog udruženja za marketing. Savetuje mnoge velike američke i druge strane kompanije o marketinškoj strategiji. VERONIKA VONG (VERONICA WONG) je profesor marketinga i načelnica Odseka za marketing na Poslovnoj školi Aston. Diplomirala je i magistrirala na Univerzitetu u Bradfordu, a doktorirala na Univerzitetu u Mančesteru. Članica je Kraljevskog društva za humanističke nauke (Royal Society of Arts) i Instituta za marketing Čarterd (Chartered Institute of Marketing). Potpredsednica je Evropske akademije za marketing (European Marketing Academy) i britanskog Veća za ekonomska i socijalna istraživanja Virtuelnog koledža za menadžment, psihologiju, lingvistiku i obrazovanje (Economic and Social Research Council, Virtual College for Management, Psychology, Linguistics and Education). Rođena je u Maleziji gde se i školovala do odlaska na fakultet. Radila je na Univerzitetu u Lougborou (Loughborough-u) i Vorviku (Warwick-u). Takođe je podučavala u Maleziji i radila za Ciba Laboratories u Velikoj Britaniji. Sarađivala je s celim nizom međunarodnih kompanija i vladinim i privatnim telima koja se bave inovacijom proizvoda i upravljanjem proizvoda, uključujući Savetodavnu jedinicu za inovacije pri britanskom Ministarstvu trgovine i industrije i Veće za marketing. Objavila je preko šezdeset članaka u vodećim časopisima, uključujući Journal of International Business Studies, Journal of Product Innovation Management, Technovation i Industrial Marketing Management. DŽON SONDERS (JOHN SAUNDERS) je profesor marketinga, upravnik Poslovne škole Aston i prorektor Univerziteta Aston. Diplomirao je na Univerzitetu u Lougborou (Loughborough-u), magistrirao na Univerzitetu u Krenfildu (Cranfield-u). Član je Evropske akademije za marketing (European Marketing Academy), Britanske akademije za menadžment (British Academy of Management), Instituta za marketing Čarterd (Chartered Institute of Marketing) i Kraljevskog društva za podsticanje umetnosti, proizvodnje i trgovine (Royal Society for the Encouragement of Arts, Manufactures and Commerce). Radio je za Hawker Siddeley i British Aerospace, ali i kao konsultant za mnoge vodeće organizacije, uključujući Rolls-Royce, Unilever, Nestlé, Ford, Evropsku komisiju, Kabinet Vlade i singapursku Vladu. Dekan je senata Instituta za marketing Črterd (Chartered) i član Upravnog odbora Evropske fondacije za razvoj marketinga kao i Odbora za akreditaciju Udruženja za napredovanje poslovnih škola (Association to Advance Collegiate Schools of Business). Njegovo međunarodno iskustvo uključuje rad na akreditaciji poslovnih škola za EQUIS i AACSB, a takođe je učestvovao u ocenjivanju nacionalnog istraživanja u Velikoj Britaniji, Holandiji i Novom Zelandu. Napisao je knjigu The Marketing Initiative, a koautor je knjiga Marketing Strategy and Competitive Positioning. Objavio je preko osamdeset članaka u časopisima Journal of Marketing, Journal of Marketing Research, Marketing Science, Journal of International Business Studies, Journal of Product Innovation Management, International Journal of Research in Marketing i dr. GERI ARMSTRONG (GARY ARMSTRONG) je profesor i šef katedre za marketing na Poslovnoj školi Kenan-Flagler Univerziteta Severna Karolina u Čapel Hilu (Chapel Hill-u). Doktorirao je iz oblasti marketinga na Univerzitetu Northwestern. Dr Armstrong napisao je mnogobrojne članke za vodeće naučne časopise i sarađivao je s mnogim kompanijama kao konsultant za marketinšku strategiju; međutim, podučavanje je njegova prva ljubav. Vrlo je aktivan u organizaciji dodiplomskih poslovnih studija u školi Kenan-Flagler te je primio nekoliko nagrada za svoj rad. 2004. godine dr Armstrong je, po četvrti put od Odbora guvernera Univerziteta Severna Karolina, primio nagradu za izvanredan pedagoški rad, što je najveća nagrada koja se dodeljuje na tom Univerzitetu.``

Odlično Posveta autora Milovan Danojlić (Ivanovci, kod Ljiga, 3. jul 1937 — Poatje, 23. novembar 2022)[1][2] bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac i akademik. Danojlić je bio član SANU,[3] predsednik Srpske književne zadruge od 2013. godine[4] i član osnivač, kao i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu,[5] u kome se nalazi njegov legat. Bio je jedan od intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke. Biografija[uredi | uredi izvor] Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.[6][7] Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.[6] Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost). Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.[6] Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.[7] Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku. Milovan Danojlić sa Haroldom Pinterom (krajnje desno) i Sašom Milenićem (drugi sleva), u Londonu 2009. Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.[7] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je Crkvu Svetog Nikole, 2000. godine.[8] Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca[9] poput V. Šekspira (kompletni soneti), Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa”, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima” i „Balada o siromaštvu”. Za položaj pesnika je govorio: Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[10] O poeziji je pisao: Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti`.[10] Preminuo je 23. novembra 2022. godine u Poatjeu. Sahranjen je 28. novembra 2022. pored crkve koju je podigao u svom rodnom selu.[11] Kritika[uredi | uredi izvor] „Danojlić ide među one retke savremene srpske pesnike koji razumeju i znaju šta je svetost jezika.” - Mihajlo Pantić[12] „Prizivanje osnovnosti, prvobitnosti, posredno ili sasvim izričito, često je mesto u Danojlićevim pesmama, posebno u onim smeštenim u prirodu, u okruženje koje redovno potakne na temeljne zapitanosti i sagledanja.” - Dragan Hamović[12] „Oblikujući sliku prirode i društva, Danojlićeva poezija predstavlja čoveka u svome okruženju, među izazovima i ograničenjima. Odnos između prirode i društva u ovoj poeziji nije uvek jednostavan.” - Gojko Božović[12] „U poeziji Milovana Danojlića svi begovi i lutanja završavaju se u tački iz koje se i pošlo, geografski i biografski iz srca Šumadije, a poetički putem neosimbolizma, nadrealizma, sopstvenog panteističkog toka do religijskog.” - Svetlana Šeatović-Dimitrijević[12] Matija Bećković navodi da je Danojlić bio jezički znalac i čistunac, a od njegove lirske proze u „Godini koja prolazi kroz avliju” teško da imamo čistije lirike.[13] Legat Milovana Danojlića[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Legat Milovana Danojlića Legat Milovana Danojlića (desna strana prostorije) u Muzeju srpske književnosti. Milovan Danojlić jedan je od prvih ljudi koji je formirao svoj legat u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, odnosno Biblioteci Lazić, nedugo nakon njenog ponovnog otvaranja za javnost 2009. godine. Nakon osnivanja Udruženja i Muzeja srpske književnosti (2012), njegov legat smešten je u prostorije Muzeja i zvanično otvoren 2018. godine.[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Orden Svetog Save Nagrada lista „Mladost”, za zbirku pesama Kako spavaju tramvaji, 1960. Nagrada „Mlado pokolenje”, za zbirku pesama Kako spavaju tramvaji, 1960.[15] Književna nagrada „Neven”, za knjigu pesama Furunica jogunica, 1970.[15] Nagrada „Miloš N. Đurić”, za prevod dela Stanica u pustinji Josifa Brodskog, 1972.[15] Književna nagrada „Neven”, za knjigu pesama Rodna godina, 1973. Zmajeva nagrada, za knjigu pesama Put i sjaj, 1976.[15] Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu Zmijin svlak, 1979. Oktobarska nagrada grada Beograda, za knjigu Zmijin svlak, 1980. Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu Godina prolazi kroz avliju, 1992.[15] NIN-ova nagrada za delo Oslobodioci i izdajnici, 1997. Nagrada „Desanka Maksimović”, 1999.[15] Nagrada „Zlatni suncokret”, za knjigu Balada o siromaštvu, 1999. Nagrada „Žička hrisovulja”, 2004.[15] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2008. Dučićeva nagrada, 2010. Nagrada Srpske književne zadruge, 2010. Nagrada „Dr Špiro Matijević”, za roman Priča o pripovedaču, 2010. Nagrada „Izviiskra Njegoševa”, za celokupni rad, 2014. Nagrada „Pečat vremena”, za knjigu Pisma bez adrese, 2013.[15] Zlatna medalja za zasluge, 2016.[16] Nagrada „Drainac”, za zbirku pesama Životi, životi, 2017. Nagrada „Književni vijenac Kozare”, za životno delo, 2017.[17] Nagrada „Grigorije Božović”, za trilogiju Pisma bez adrese, za 2018. Velika nagrada „Ivo Andrić”, 2021.[18] Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture, 2023.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Rukopis Milovana Danojlića „Kako spavaju tramvaji` u Udruženju „Adligat` Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957. Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959. Kako spavaju tramvaji[6], Lykos, Zagreb, 1959. Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960. Balade, Nolit, Beograd, 1966. Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967. Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969. Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970. Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971. O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972. Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972. Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973. Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973. Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975. Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976. Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976. Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju[20], BIGZ, Beograd, 1977. Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977. Pesme, Nolit, Beograd, 1978. Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978. Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979. Zmijin svlak[21], Nolit, Beograd, 1979. Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979. Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980. Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980. To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980. Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981. Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982. Sunce je počelo da se zlati[22], Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982. Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982. Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984. Podguznica, M. Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984. Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984. Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985. Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986. Dragi moj Petroviću[23], Znanje, Zagreb, 1986. Čekajući da stane pljusak, [s.n.], Pariz, 1986. Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987. Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989. Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990. Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991. Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992. Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994. Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995. Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995. Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996. Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996. Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996. Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996. Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996. Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997. Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997. Oslobodioci i izdajnici[24], Filip Višnjić, Beograd, 1997. Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999. Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999. Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999. Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000. Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000. Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000. Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001. Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata `Nikola Tesla`, Novi Sad, 2001. Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001. Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002. Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004. Igre s rečima, Filip Višnjić, Beograd, 2005.[25] Srbija na zapadu[26], NB `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2005. Čovek čoveku, Književna zajednica `Borisav Stanković`, Vranje, 2006. Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007. Učenje jezika[27], Srpska književna zadruga, Beograd, 2008. Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009. Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010. Dobro jeste živeti[28], Albatros Plus, Beograd, 2010. Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010. Pisma bez adrese[29], Službeni glasnik, Beograd, 2012. Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014. Ispovest na trgu, SKZ, Beograd, 2022.[30] Prevodi Soneti - Šekspir Stanica u pustinji - Josif Brodski Kratak pregled raspadanja - Sioran

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U originalnoj kutiji. Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karakteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Natprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolenja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.... - Andersen Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha... - Sarl Pero Šarl Pero (franc. Charles Perrault; 12. januar 1628 — 16. maj 1703.) smatra se začetnikom moderne evropske bajke. Po profesiji advokat, zajedno sa svojom braćom Pjerom i Klodom pokazivao je interesovanje za književnost svoga vremena. Živeo je u vreme klasicizma. Biografija Pero je najpre radio kao činovnik zadužen za kraljevska zdanja. Književni ugled počeo je da stiče oko 1660. godine jednostavnijom poezijom i ljubavnim pesmama, a proveo ostatak života u unapređivanju znanja o književnosti i umetnosti. Godine 1671. izabran je za člana Francuske akademije, koja se uskoro oštro podelila na tradicionaliste i moderniste. Pero je podržao modernije poglede jer, mislio je, kako god civilizacija napreduje, tako napreduje i književnost, te je zbog toga stara književnost neizbežno grublja i varvarskija od moderne. U svojoj pesmi „Doba Luja Velikog“ postavio je moderne pisce poput Molijera i Fransoa de Malerbea iznad klasičnih grčkih i rimskih pisaca. Sa svojim demokratskim uverenjima, Šarl Pero se sudario sa klasicističkom doktrinom Nikole Boaloa. U to vreme u književnosti su vladali antički motivi, tzv. visoka književnost i pravilan klasicistički stih. Pero je ustao protiv aristokratskog klasicizma, boreći se za uvođenje tema iz svakodnevnog života. Uzimajući inspiraciju iz naroda, ali i nadograđujući folklor svojim stvaralačkim duhom, Pero je na najbolji mogući način pokazao koliko su nezaobilazna iskustva narodne tradicije ako se koriste za stvaranje originalnih književnih dela. Godine 1696. bez potpisa je objavio svoju prvu priču pod nazivom „Uspavana lepotica“. Naredne godine objavio je svoju prvu knjigu pod naslovom „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“. Pored „Uspavane lepotice“, tu se našlo još sedam bajki: „Crvenkapa“, „Mačak u čizmama“, „Pepeljuga“ i druge. Bajke Šarla Peroa su opšte prihvaćene kako kod dece, tako i kod odraslih, budući da zadovoljavaju nekoliko jednostavnih uslova: napisane su jednostavnim, razumljivim jezikom, sa uzbudljivim sadržajem i neskrivenom moralnom poukom. Peroove bajke ostavile su dubok trag u budućoj književnosti za decu. Njihov uticaj se oseća u književnom radu braće Grim, Andersena, Puškina i drugih. Petar Čajkovski je skladao muziku za balet na osnovu Peroove bajke „Uspavana lepotica”. Bio je član Francuske akademije, na poziciji 23, 1671-1703. Bajke Šarla Peroa Crvenkapica Trnova ružica Mačak u čizmama Vila Rike s čuperkom (Kraljević Čuperak) Palčić Frulaš iz Hamelina Plavobradi Doktor Sveznalić Pčelinja matica Četvorica snalažljive braće Šestorica prijatelja na putu oko sveta Magareća koža Grizelda Zvezdana kiša Federiko i Katalina Tri želje Zlatokosa Čudesni muzičar Bela mišica Kralj Mida Pepeljuga Roland Vuk i sedam jarića - Braca Grim Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812.), drugog sveska 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života. Braća Grim su začetnici umetničke bajke kao i Šarl Pero. Veze sa srpskom književnošću Braća Grim su znali i srpski jezik i deo bajki su preuzeli sa srpskog jezika. Bili su i u vezi sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Bajke braće Grim Detaljnije: Bajke braće Grim Snežana i sedam patuljaka Pepeljuga Ivica i Marica Crvenkapa Hrabri krojač Toma palčić Ramplstilskin ili Cvilidreta Zlatna guska Zlatokosa Kralj žaba Ivica i Marica Stočiću, postavi se Bratac i sestrica Vila Perka Tri brata Trnova Ružica...