U ovoj knjizi pronaći ćete životne priče četvorice umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Saznaćete sa kojim su izazovima morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama, otkrivajući nove načine samoizražavanja. Čitaćete o Mocartovoj neumornoj kreativnosti, Pikasovoj strasti, Van Gogovoj borbi sa bolešću i otkrićima Leonarda da Vinčija. Knjiga „Neverovatni umetnici" nudi vam pregršt zanimljivih informacija o životima četvorice značajnih umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Čitajte o tome kako su se Pablo Pikaso, Volfgang Amadeus Mocart, Leonardo da Vinči i Vinsent van Gog pripremali za svoj umetnički put i sa kojim su poteškoćama morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama i pronalazili nove načine samoizražavanja. Nikada ne odustajte od svojih snova i marljivo radite kako biste ih ostvarili – biće dragoceni savet koji će vam ova knjiga pružiti!

filozofija nefikcijski strip ILUSTROVANA Da li ljudski jezik pomaže u pronalaženju istine, ako može, kako? Da li su vlade korisne? Da li smo zaista slobodni da odlučujemo ko smo i šta da radimo? Ko nam kaže šta je istina? Šta je posebno u ljudskom umu i svesti? Kako treba da se odnosimo jedni prema drugima i kako treba da budu organizovana društva? I svejedno: za šta mi zapravo živimo? Filozofi su oduvek uživali da sebi i društvu postavljaju neprijatna i provokativna pitanja. Već su stari Grci postavljali sebi ova vanvremena i još uvek eksplozivna pitanja, koja su ih učinila „pronalazačima“ zapadne filozofije. Filozofija činjeničnog stripa stoga obuhvata luk od Aristotela do Avgustina, Dekarta, Hegela, Kanta, Vitgenštajna, Džefersona, Karla Popera do Fukoa i beleži njihove odgovore. Svako ima neki stav prema sebi i životu napolju. Ovde ih možete postati svesni i proveriti: za to želim da živim! nova

Znate li kako su nastale kuće, automobili, internet, video-igrice, a kako novac? Ova knjiga namenjena je svim mališanima koji uživaju u istraživanju sveta koji ih okružuje. Na jednostavan i jasan način prikazano je kako su nastale stvari koje svakodnevno koristimo. U domu u kom živite zasigurno koristite uređaje na električnu energiju. Koristite računar, igrate svoje omiljene video-igrice ili pak pretražujete internet. Možda je u vašoj garaži parkiran automobil, a za kupovinu ovih stvari potreban vam je novac. Sa svim ovim stvarima se svakodnevno srećemo, ali da li ste se ikada zapitali kako su nastale? Da li znate kako se pojavila potreba za njima i kako su se dalje razvijale? Znate li otkud toliko zanimljivih informacija na internetu? Možete li da pretpostavite koliko ljudi je radilo na izgradnji doma u kom živite? Ova knjiga pruža odgovore na ova i mnoga druga pitanja o svakodnevnim stvarima koje nas okružuju.

Znate li kako su nastale kuće, automobili, internet, video-igrice, a kako novac? Ova knjiga namenjena je svim mališanima koji uživaju u istraživanju sveta koji ih okružuje. Na jednostavan i jasan način prikazano je kako su nastale stvari koje svakodnevno koristimo. U domu u kom živite zasigurno koristite uređaje na električnu energiju. Koristite računar, igrate svoje omiljene video-igrice ili pak pretražujete internet. Možda je u vašoj garaži parkiran automobil, a za kupovinu ovih stvari potreban vam je novac. Sa svim ovim stvarima se svakodnevno srećemo, ali da li ste se ikada zapitali kako su nastale? Da li znate kako se pojavila potreba za njima i kako su se dalje razvijale? Znate li otkud toliko zanimljivih informacija na internetu? Možete li da pretpostavite koliko ljudi je radilo na izgradnji doma u kom živite? Ova knjiga pruža odgovore na ova i mnoga druga pitanja o svakodnevnim stvarima koje nas okružuju.

Prestolonasledik Petar Karadjordjevic i princevi Andrej i Tomislav Fotografija Vladimira Bencica. 17x12cm RETKO! Владимир Владо Бенчић (Бјеловар, 23. децембар 1896 — Београд, 1970) био је српски фото-репортер, атељејски фотограф. Деловао је између 1920. и 1950. године. Захваљујући полубрату по мајци, фотографу Милану Савићу, дошао у Београд почетком 20-их година 20. века. Осим у братовом атељеу, првобитно радио и као слободан фотограф-репортер, и сарадник београдског листа Недељне илустрације. Око 1925. отворио је сопствени атеље (улица Поенкарева 30-32; затим улица Краља Милана 26, „испред хотела Лондон“, а касније се спомиње у истој улици, у бр. 84). Атеље се сврстао међу најзначајније у Београду између два рата. Као активан члан управе (и помоћни секретар 1928-31) `Удружења србијанских фотографа`, био је и истакнути организатор у својој струци. Особине рада и дела Као атељејски фотограф превасходно је грађански портретиста, али се својим повремено неконвенционалним приступом издвајао од тадашњих стандарда струке. Међу првима се ослободио артифицијелних позадина и сувишног мобилијара, што је иначе одлика тога раздобља у опреми фот. атељеа, а истицао се и портретима са покушајем психолошког продубљивања фотографисане личности. Остварио је и запажене портрете глумаца (нпр. Портрет Даре Милошевић, око 1930) као и многобројне сценске фотографије за Народно позориште у Београду. Стизао је да буде и фотографски хроничар Београда, кроз снимке ведута и панорама града, који су објављивани у дневној штампи или на разгледницама. Међу ретким фотографима у Србији имао је приступ на двор Карађорђевића, па се према многим фотографијама (нпр. Венчање принца Павла Карађорђевића и принцезе Олге, 1923, и другим) објављеним, или сачуваним у збиркама, може сматрати истрајним визуелним хроничарем дворског живота у Србији између два светска рата. Год. 1936. среће се као „Фото Бенчић“ у Цриквеници, Хрватска, а 1948. под истом фирмом и у Дубровнику, али ту је реч о сезонском раду (у тим привременим атељеима су преко лета радили његови блиски рођаци, или помоћници). Збирке, изложбе, оцене дела Највећи део Бенчићевог опуса превасходно спада у грађанску занатску фотографију споменарског типа, снимљеног за приватну употребу, и као такав углавном није сачуван. Највеће вредности у његовим делима налазе се међу дворских и позоришним портретима и призорима опште документације (нпр. уличне сцене, спортски слетови, архитектура Београда...). Многа његова дела сачувана су у музејима (нпр. Музеј позоришне уметности Србије, Музеј града Београда, Архив Србије) и у збиркама фотографија приватних сакупљача. Два његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Тај, вреднији, део опуса је недовољно истражен, углавном је непознат јавности, али је запажен од струке и критике, а Бенчићево име је уврштено у Енциклопедију српског народа.

U ovoj knjizi pronaći ćete životne priče četvorice umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Saznaćete sa kojim su izazovima morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama, otkrivajući nove načine samoizražavanja. Čitaćete o Mocartovoj neumornoj kreativnosti, Pikasovoj strasti, Van Gogovoj borbi sa bolešću i otkrićima Leonarda da Vinčija. Knjiga „Neverovatni umetnici" nudi vam pregršt zanimljivih informacija o životima četvorice značajnih umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Čitajte o tome kako su se Pablo Pikaso, Volfgang Amadeus Mocart, Leonardo da Vinči i Vinsent van Gog pripremali za svoj umetnički put i sa kojim su poteškoćama morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama i pronalazili nove načine samoizražavanja. Nikada ne odustajte od svojih snova i marljivo radite kako biste ih ostvarili – biće dragoceni savet koji će vam ova knjiga pružiti! Povez knjige : tvrd Strana : 160 Format knjige : 233x277x19 mm Pismo : ćirilica

Radio u Institutu društvenih nauka u od 1981. do 2000, gde je 2001. godine stekao zvanje višeg naučnog saradnika. Od 2001. godine bio je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 2006. je u zvanju redovnog profesora. NOVO ČITANJE HAJDEGEROVE FILOZOFIJE Da li je Hajdeger zaista najveći filozof XX veka ili čak jedan od ne­kolicine najvećih u istoriji filozofije, kako se to često isti­če u li­teraturi? Jesu li te pohvale potkrepljene konkretnim ana­lizama nje­­govog dela, kako bismo znali na čemu se temelje tako las­­kave ocene? U ogromnoj li­teraturi o njemu, to, na iznenađenje, nije slučaj. Više se može govo­ri­ti o podrazumevanju, kao da je traženo obrazloženje – neko ne­kada negde izložio, tako da za po­nav­­­ljanjem kritike nema potrebe. To je razlog zašto je autor, posle usvajanja Hajdegerovog dela (Um crne šume, 2019), preduzeo njegovu temeljnu kritičku analizu. Osnovni zaključci su savim iznenađujući. Naime, Hajdegerovo glavno delo (Biće i vreme, 1927) se otkriva kao nespretno programski sročeno, eklekti­čno i prepuno protivrečnosti, nedo­re­čeno i bez izgleda u pogledu realizacije strateškog ci­lja. Autor kritike naročito potencira pro­blem funda­men­talne ontologije, s dva generalna zaključka: prvo, Haj­de­ger nije u stanju da razvije njen kon­­cept zato što je osujećen osnov­nim strateškim ciljem: pitanjem smisla bića kao bića. Drugo, autor poka­zuje na koji način je razvijanje njenog koncepta moguće i izlaže ga do stepena osnovne zaok­ru­ženosti. Ovo delo zaslužuje respekt zbog vidljivog truda koji je ulo­žen pri iščitavanju Hajdegera. Pleni autorov zahvat kojim sve pojedi­nač­nosti Hajdegerovog dela razmatra u okviru njegove celine, rekonst­ru­i­sa­ne iz njegovih sabranih dela. Autor suve­reno vla­da­ materijom, Haj­degera ob­rađuje imanentno kriti­čki i na osnovu dobijenih rezultata izvodi ocenu o značaju njegovog dela u fi­lo­zofiji XX veka. Poseban kva­­­­­litet izlaganja predstavlja autorovo ot­va­­ranje no­­vog horizonta in­te­­r­­pretacije, raz­gra­ni­če­njem ana­­­­­litičkih ni­voa, iz­laganjem dija­lek­ti­ke straha i strepnje i fi­lo­zofsko-teološkog smi­sla Hajdegerovog dela. Krunu ukupnog izla­ganja i kritike predsta­vlja autorov doprinos u koncipovanju fun­da­mentalne on­to­­logije kao jedino preostale „prve filozofije“ posle pada trans­cen­dencije (i smrti Boga). Upra­vo taj deo je od sredi­š­njeg značaja za naizgled pram­bi­ci­oznu nameru prevla­da­vanja Hajdegera. Posle ove, originalne ili sasvim ati­pične i kontroverzne knjige, u oblasti Haj­de­ger‒interpretacije, više ništa neće moći da bude kao pre. Ona će bez sumnje novim tumačima dava­ti podstrek za savim novo či­ta­nja i tumačenja Hajdegerove filo­zo­fije. Broj strana: 502 str. Pismo: ćirilica Format: 146×240 cm

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Ordan Petlevski Miroslav „Mika” Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Antićevo delo Spomen ploča na kući u Pančevu Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[4] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[5] U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[6] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[7] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[3] Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.

424 strane na nekakvom žućkastom papiru? žIVI ZAVET U ISTORIJI, SVETOST I TAJNA ISTORIJE, VLADIКA NjEGOŠ I VIZIJA SRPSКE ISTORIJE КAO NARODNO–CRКVENE SABORNOSTI, ZAVET I SRPSКA ISTORIJA, OBNOVA SVETOSAVSКOG ZAVETA Žarko Vidović je rođen 1921. godine u Bosni (Tešanj-Doboj). Gimnaziju završio u Novom Sadu, 1939. godine. Studirao u Zagrebu, od g.1939. do aprila 1941. Zahvaćen ratom, prošao kroz zatvore NDH, pa logore u Nemačkoj i Norveškoj, odakle je pobegao 1943. godine u Švedsku. Studirao dalje u Upsali, kao stpendista Kraljevine Švedske, zatim u Beogradu od 1948. do 1052. Studirao najpre medicinu, pa prekinuo, da bi nastavio istoriju filosofije, pa istoriju umetnosti. Diplomirao g.1952, na istoriji umetnosti, i doktorsku tezu odbranio u Beogradu 1958. godine. Od 1953, s prekidom zbog studijskog boravka u Francuskoj g. 1956. i 1957, predavao istoriju umetnosti i civilizacije na Univerzitetu u Sarajevu i na Sveučilištu u Zagrebu. Godine 1967. godine prešao je iz Zagreba u Beograd, gde je u Institutu za književnost i umetnost SR Srbije radio sve do penzije, g. 1986 SADRŽAJ ŽIVI ZAVET U ISTORIJI Sv. Vukašin Jasenovački u logorskoj istoriji Srba SVETOST I TAJNA ISTORIJE Istorija i vera Svetost i tajna istorije Pravoslavna ideja nacije i vernost Svetosavskom Zavetu Zavet svetosavske nacije Crkva - izvor i uporište zavetne nacije Nacija Zapada i narod Zaveta Srpski Zavet `Nebeski narod` znači - Crkva VLADIКA NJEGOŠ I VIZIJA ISTORIJE КAO CRКVENO-NARODNE SABORNOSTI Njegoševa trilogija Vladika-pesnik i vizija istorije kao crkveno-narodne sabornosti Poštujmo svetinju Meštrovićeva arhitektura - ideološki mrak na Lovćenu NACIJA, MONARHIJA DEMOКRATIJA (1991-1993) Nacija, monarhija i demokratija (između Кarla Velikog i Sv. Save) Monarhija i nacija Ni demokratija bez nacije, ni nacija bez demokratije Demokratija i nacija Imperija i nacija Istorijska svest, suština i moral nacije ZAVET I SRPSКA ISTORIJA Jesmo li izgubljeni? Gde smo? `Bog se dragi na Srbe razljuti Da li je Srpski narod bolestan? Sentandrejski sabor 1999. godine Reči i znaci srpske istorije i opstanka! Srpsko Badnje veče (Njegoš protiv epske i plemenske mitomanije) Junaštvo - Ravanica - Zavet Zavet, matica i krajine Opstanak i žrtva. Zašto bombe na Vaskrs (1944. i 1999.)? Pred haškim sudom - Bože pravde! OBNOVA SVETOSAVSКOG ZAVETA Šta je to Svetosavski Zavet? Duhovni preobražaj Srba - pitanje opstanka Obnova srpskog crkvenog života Neka bude volja Tvoja i na zemlji kao na Nebu! Iz zapisa nastalih tokom lečenja u bolnici Sveti Sava 27. H - 19. XI 2005. 394 BIOBIBLIOGRAFIJA Matej Arsenijević Кratka biobibliografija autora

Rođena pre više od 160 godina, Eni Bezant je bila jedan od najvećih svetskih učitelja i reformatora. Kao mlada žena, Bezant se pridružila Nacionalnom sekularnom društvu i Fabijanskom društvu i radila u radikalnim novinama Nacionalni reformator. Godine 1889. Pall Mall Gazette je zatražio od Besanta da pregleda Tajnu doktrinu H.P. Blavatski, zadatak koji je mladoj aktivistkinji pružio iskustvo otkrića i doveo do njenog svesrdnog prihvatanja teozofske doktrine i obuke u njoj. Postala je duhovni vođa Teozofskog društva nakon smrti Madame Blavatski 1891. Bezant je bila plodan pisac, a `Drevna mudrost` pokriva niz okultnih tema, uključujući sedmostruku prirodu čovečanstva (viša trijada i niži kvartar ), ljudska duhovna evolucija, karma, reinkarnacija, zakon žrtvovanja i različiti planovi postojanja. Knjiga velike dubine i duhovnosti, koja s pravom zaslužuje status klasičnog ezoterijskog teksta. Za one koji su zaplašeni masivnom i složenom tom Madame Blavatski, Tajna doktrina, Eni Bezant predstavlja osnovne postavke teozofske misli u sažetom, lako svarljivom formatu. Iako je mnogo lakša za čitanje, ova knjiga i dalje pruža pun spektar i dubinu teozofske filozofije. nova

U dobrom stanju! 49cm x 69cm Breaking Glass je britanski film iz 1980. godine u kojem glume Hazel O`Connor, Phil Daniels i Jonathan Pryce. Koproducirao ga je Dodi Fayed, a scenarij i režija Brian Gibson. [2] Početno financiranje od 30.000 GBP (korišteno za razvoj) osigurao je Goldcrest Films. To je tvrtka nadoknadila kad je Dodi Fayed stavio cjelokupni proračun od 3 milijuna dolara. [3] Goldcrest i Allied (Fayedova tvrtka) kasnije će raditi zajedno na Vatrenim kočijama. Film je prikazan izvan konkurencije na Filmskom festivalu u Cannesu 1980. [4] Album sa zvučnom trakom, koji sadrži pjesme u izvođenju O`Connora, dosegao je 5. mjesto u Velikoj Britaniji, a britanska fonografska industrija certificirala ga je zlatom. [5] Dva singla, `Osmi dan` i `Hoćeš li`, ušla su među 10 najboljih u Velikoj Britaniji. Directed by Brian Gibson Produced by Davina Belling Clive Parsons Written by Brian Gibson Starring Hazel O`Connor Phil Daniels Cinematography Stephen Goldblatt Edited by Michael Bradsell Distributed by Paramount Pictures Release date September 1980 Running time 104 minutes Country United Kingdom Language English Budget $3 million Filmski plakat

Drevna mudrost Eni Bezant Za one koji su zaplašeni masivnom i složenom tom Madame Blavatski, Tajna doktrina, Eni Bezant predstavlja osnovne postavke teozofske misli u sažetom, lako svarljivom formatu. Iako je mnogo lakša za čitanje, ova knjiga i dalje pruža pun spektar i dubinu teozofske filozofije. Rođena pre više od 160 godina, Eni Bezant je bila jedan od najvećih svetskih učitelja i reformatora. Kao mlada žena, Bezant se pridružila Nacionalnom sekularnom društvu i Fabijanskom društvu i radila u radikalnim novinama Nacionalni reformator. Godine 1889, Pall Mall Gazette je zatražio od Besanta da pregleda Tajnu doktrinu H.P. Blavatske, zadatak koji je pokazao otkriće za mladu aktivistkinju i doveo do njenog svesrdnog prihvatanja teozofske doktrine i obuke u njoj. Postala je duhovni vođa Teozofskog društva nakon smrti Madame Blavatski 1891. Bezant je bila plodan pisac, a `Drevna mudrost` pokriva niz okultnih tema, uključujući sedmostruku prirodu čovečanstva (viša trijada i niži kvartar ), ljudska duhovna evolucija, karma, reinkarnacija, zakon žrtvovanja i različiti nivoi postojanja. Knjiga velike dubine i duhovnosti, koja s pravom zaslužuje status klasičnog ezoterijskog teksta. odlično očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ima potpis na nultoj stranici, ostalo uredno! Jako lepo ilustrovano! Ilustracije: Mladen Veza Dobriša Cesarić (Slavonska Požega, 10. siječnja 1902. - Zagreb, 18. prosinca 1980.) hrvatski pjesnik. Dobriša Cesarić je rođen u Požegi 10. siječnja 1902.godine. Djetinjstvo provodi u Osijeku gdje završava osnovnu školu i četiri niža razreda gimnazije. U jeku Prvog svjetskog rata dolazi 1912. godine u Zagreb gdje završava gimnaziju, a poslije mature 1920. godine upisuje filozofiju. Kratko vrijeme radi u zagrebačkom kazalištu, a zatim dugo godina kao knjižničar u Higijenskom zavodu, da bi poslije Drugog svjetskog rata radio kao urednik u izdavačkom poduzeću Zora. Umro je u Zagrebu 18. prosinca 1980. godine. Bio je član Jugoslavenske akademije nauka i umjetnosti. Književna karijera U književnosti se prvi put, kao četrnaestogodišnjak, pojavio 1916.godine pjesmom `I ja ljubim`. Prvu zbirku pjesama `Lirika` objavljuje 1931. godine i za nju dobiva nagradu Jugoslavenske akademije. Surađuje u mnogim književnim časopisima - Književnoj republici, Pečat, Savremeniku, Kritici, Hrvatskoj reviji...- objavljuje književne prikaze, prevodi sa njemačkog i ruskog jezika. Objavio je sljedeće knjige: Lirika, Spasena svijetla; Izabrani stihovi; Pjesme; Knjiga prepjeva; Osvijetljeni put; Goli časovi; Izabrane pjesme, a izašla mu je i zbirka prijevoda svjetskih pjesnika, Knjiga prepjeva. Pjesničko djelo Dobriše Cesarića sadrži 10-ak knjiga pjesama te veći broj knjiga iz njegove poezije i prepjeva. Mladen Veža (Brist, 7. veljače 1916. – Zagreb, 19. veljače 2010.), hrvatski slikar, grafičar i ilustrator. S nepunih trinaest godina dolazi u Zagreb. Umjetničku akademiju završio je 1937. godine u Zagrebu pod vodstvom Vladimira Becića.[1] Iste godine prvi put izlaže u Salonu Urlich sa suizlagačem Slavkom Kopačem. Povremeno je podučavao na Akademiji primijenjenih umjetnosti do 1981. godine.[1] Godine 1938. godine sudjelovao je na prvoj izložbi u Domu primijenjenih umjetnosti pod nazivom Pola stoljeća hrvatske umjetnosti, koju je blagoslovio nadbiskup Alojzije Stepinac i otvorio Vladko Maček.[2] Također je sudjelovao na I., II., III. i IV. Izložbi hrvatskih umjetnika NDH (1941. – 44.). godine.[2] Na izložbama hrvatske umjetnosti u Berlinu, Beču i Bratislavi sudjelovao je s trima slikama. Neposredno nakon rata časni sud Hrvatskog društva likovnih umjetnika (HDLU) u sastavu Đuro Tiljak (predsjednik), Marino Tartaglia i kipar Grga Antunac, isključio ga je na godinu dana iz javnog djelovanja zajedno s Ljubom Babićem (oslobođen na intervenciju Krste Hegedušića). Nakon mjesec dana zabrane imenovali su ga voditeljem zagrebačkog Agitpropa. Za vrijeme rata politički je neaktivan, službovao je u gimnazijama u Zagrebu i Karlovcu, slikao rodni kraj i savske krajolike, portretirao, ilustrirao knjigu Danijela Crljena Naš Poglavnik. Imao je četiri brata i svi su bili u partizanima. Oženjen je s Mirjanom Vežom, povjesničarkom umjetnosti i enciklopedisticom. Mladen Veža je također izlagao i u Zagrebu, Beogradu, Sisaku, Mariboru, Splitu, rodnom Bristu, Sarajevu, Osijeku i Bejrutu.[3] Veža je primio mnoge nagrade i priznanja uključujući i nagradu Vladimir Nazor 1994. godine.[2] Preminuo je 19. veljače 2010. u Zagrebu.... Cesarić, Dobriša, hrvatski pjesnik i prevoditelj (Požega, 10. I. 1902 – Zagreb, 18. XII. 1980). Studirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje je živio od 1916. Radio je kao lektor i urednik. Redoviti član JAZU-a od 1951. Dobitnik je Nagrade »Vladimir Nazor« za životno djelo (1967) i Nagrade Goranov vijenac za cjelokupan pjesnički opus (1976). Prvu je pjesmu objavio 1916. u Pobratimu, a pjesničku afirmaciju stekao u vodećim književnim časopisima (Kritika, Savremenik, Literatura, Književnik, Hrvatska revija), no najviše pjesama objavio je u Književnoj republici. Od 165 pjesama njih 127 objavio je za života u 15 samostalnih zbirki. Lirika mu je bliska romantičarima i modernistima (doživljaji seoskoga i gradskoga krajolika, gradacije i kontrastiranja, romantički leksik i metaforika, ritmičnost i simboličko-alegorijske značajke). U pjesmama sa socijalnim temama (Mrtvačnica najbjednijih, Vagonaši, Zidari, Predgrađe) pridružio se struji tzv. socijalne književnosti između dvaju svjetskih ratova. Motivi iz gradskog života i sive gradske svakodnevice također su mu estetski privlačni, u njih unosi romantičke sadržaje, što ga čini tipičnim urbanim pjesnikom. Ugled jednoga od »najmuzikalnijih hrvatskih pjesnika« (M. Matković) zahvaljuje raznovrsnim ponavljanjima (glasova, riječi, stihova, strofa) naslijeđenima iz usmenoga pjesništva (romance i balade) i gradske popijevke. Pjesme mu odaju dojam spontanosti te lakoće i jednostavnosti, no Cesarić je osobitu pozornost pridavao kompoziciji pjesme, rješavajući ju najčešće po načelu cikličnosti. Kombinirajući tzv. visoke teme s niskim postupcima popularnih šansona i šlagera te avangardnih »praznih mjesta« (npr. Povratak, Balada iz predgrađa, Kronos i dr.), Cesarićeva lirika na umjetnički sugestivan način poništava jaz između običnoga i uzvišenoga te pokazuje da su svakodnevne, banalne stvari zapravo sudbinske. Lirika mu odaje nenametljivu misaonost čovjeka čiji se svjetonazor temelji na uočavanju opreka između prolaznoga i vječnoga, realnoga i idealnoga, običnoga i neobičnoga, lijepoga i ružnoga. Antiteza, kao glavno umjetničko načelo, prožima i Cesarićevu poetsku viziju te motivira njegov stvaralački čin u kojem se ne nalazi samo poticaj već i životni smisao. Svijet i postojanje stječu tako u Cesarića svoje opravdanje jedino kao estetski fenomen. Time se istodobno podnosi nesavršenost svijeta, njegova kontrastivna narav, nužnost i fatalnost kruga, tj. vječnoga vraćanja (Povratak), i prevladava pesimizam. Mnoge su Cesarićeve pjesme uglazbljene. Pisao je i kritičko-memoarsku prozu te objavljivao prepjeve s njemačkoga, ruskoga, bugarskoga i slovenskog jezika. Djela: Lirika (1931), Spasena svijetla (1938), Izabrani stihovi (1942), Pjesme (1951), Knjiga prepjeva (1951), Osvijetljeni put (1953), Tri pjesme (1955), Goli časovi (1956), Proljeće koje nije moje (1957), Izabrane pjesme (1960), Moj prijatelju (1966), Slap (1970), Izabrane pjesme (1973), Pjesme – Memoarska proza (1976), Voćka poslije kiše (1978)...

Branko Lazarević Originalni rukopis na vizit karti. Branko Lazarević (Vidin, 25. novembar 1883 — Herceg Novi, 6. oktobar 1963) je bio srpski književnik i diplomata. Branko Lazarević je rođen u Vidinu, u Bugarskoj, u imućnoj porodici Đorđa Lazarevića iz Negotina, gde mu je otac Đorđe, trgovac i radikalski prvak u Negotinu, bio izbegao posle Timočke bune. Majka Vukosava bratanica je pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Preci Đorđa Lazarevića došli su u Negotinsku krajinu iz Sjenice, sa Pešteri i iz Starog Vlaha, i učestvovali su u Srpskom ustanku. Po drugim izvorima Lazarević je rođen u Negotinu[2], a umro - ne 1963. godine nego 1968. Mladi Lazarević je pohađao Zaječarsku gimnaziju, a zatim studirao na Univerzitetu u Beogradu. Postao je 1911. godine suplent u Beogradu, a zatim nastavio obrazovanje u Evropi; u Parizu, Minhenu i Rimu, gde je specijalizovao estetiku i umetnost. Do oslobodilačkih ratova on se intenzivno bavi pisanjem; književnim radom i pozorišnom kritikom. U književnosti se javlja 1907. godine, u beogradskom `Srpskom književnom glasniku`, sa dvodelnom studijom o poeziji Svetislava Stefanovića. U balkanskim ratovima on je rezervni potporučnik srpske vojske. Tokom Prvog svetskog rata službovao je na frontu, a potom postavljen 1917. godine za šefa Presbiroa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Srbije, na Krfu. Branko Lazarević je od 1918. godine ušao u politiku i napravio je poput još nekih srpskih književnika, lepu diplomatsku karijeru. Prvo je postavljen 1918. godine za srpskog konzula u Vašingtonu[6], a potom do 1922. godine bio u Čikagu. Po povratku u Evropu, od 1922. godine je kratko vreme poslanik u Berlinu, pa prešao u Čehoslovačku republiku. Bio do marta 1929. godine dva puta (sa prekidom 1925) poslanik u Pragu, gde je ostavio vidnog traga o sebi. Govorio je češkim jezikom, stekao veliki ugled a njegovi brojni tamošnji prijatelji pomogli su da na češkom jeziku izađe njegova knjiga, sa naslovom: `Tri najveće jugoslovenske vrednosti`. U međuvremenu je radio kratko pri ministarstvu u Beogradu, te se istakao u specijalnoj diplomatskoj misiji u Tirani (1925). Sreće se Branko nakon praškog perioda, između 1929-1934. godine pri poslanstvu u Varšavi, zatim 1936-1937. godine on je `opunomoćeni ministar` Kraljevine Jugoslavije u Ankari. Boraveći u Poljskoj izabran je 1931. godine za člana `Jugoslovensko-poljskog naučnog instituta`. Kratko je 1937. godine jugoslovenski poslanik u Beču, pa 1938-1939. godine na istom položaju u Briselu. Posleratna komunistička vlast ga uklanja sa javne scene. Svoje neobjavljene političke rasprave, dnevnike, solilokvije, eseje i razmišljanja, Lazarević piše u nametnutoj izolaciji, sve dok nije bio isključen iz Saveza književnika i dok nije dopao zatvora (1948—1951). Izgubljena ostavština Branka Lazarevića nađena je slučajno. 2004. godine u Herceg Novom.

Stare posrebrene *Art Krupp Berndorf* kašike za čaj, kafu☕,šečer, i dezert iz perioda 1891-1927.god. Kompletan set 6/1 . Vrlo retko da se nađe ceo set a još ređe da je tako očuvan i u originalnoj kutiji. Odlično očuvane bez oštećenja. srebro nigde nije pohabano. Ima uobičajenih, standadnih rekoh bi minimalnih tragove koriščenja za kašike te starosti i godište. Vrlo kvalitetno i izuzetno lepo izgledaju. Na poleđini Brendorf žig sa crtežem medveda u sredini kruga. Uživo su neuporedivo bolje i lepše izgledaju nego na fotografijama. Pre kupovine i bez ikakvih obaveza možete pogledati kašike uživo i na licu mesta dovoljno je samo Kupindo-Limudo porukom da me o tome obavestite. Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti. O čuvenom Brendu *Berndorf* Austrijska fabrika `Berndorf Metalware Factory Arthur Krupp A.G.` koristila je žig na visoko-kvalitetnim posrebrenim predmetima (Alpacca Silber I) od 1891. do 1927. godine. Čuvena „German Berndorfer Metallwaarenfabrik“ (Nemačka fabrika metalskih proizvoda Berndorf) osnovana je 1843. godine u malom selu Berndorf, u Donjoj Austriji, tada Austrougarskoj monarhiji. Zbog zvučne sličnosti naziva sela sa nemačkom složenicom Bärendorf (nem. Selo medveda, Medveđe selo, Medvedovo, Medveđa), mnogi žigovi fabrike sadrže crtež medveda. Alexander Schoeller, austro-ugarski biznismen, uložio je znatnu sumu novca u kupovinu zemljišta i izgradnju fabrike, koja je radila pod imenom „Berndorf Metalware Factory Alexander Schoeller and Co.“ Hermann Krupp, otac Arthura Kruppa, pridružio se firmi 1844. godine i do 1849. godine već je posedovao više od polovine akcija fabrike. Kada je 1879. godine umro Hermann Krupp, njegovo mesto u upravi preuzeo je tada 23-godišnji Arthur, koji je već radio u fabrici. Posle smrti Alexandera Schoellera Arthur Krupp je isplatio veliku sumu njegovim naslednicima i 1890. godine postao jedini vlasnik kompanije. 1913. godine BMF je postala javno preduzeće. Kada je I Svetski rat okončan raspadom Austro-Ugarske monarhije, privreda cele Evrope našla se u krizi. Tržište je znatno smanjeno, uobičajen transport sirovina i gotovih proizvoda željeznicom velikim delom je bio prekinut. Ipak, do 1924. godine Arthur Krupp je uspeo da spase firmu i oživi proizvodnju. Međutim, pad ekonomskih aktivnosti u toku krize početkom 30-tih godina doveo je do zatvaranja pogona BMF i značajan pad zaposlenih, od 6000 na svega 800 radnika. Arthur Krupp je vodio komaniju sve do svoje smrti 1938. godine. Iste godine nacistička Nemačka izvršila je aneksiju Austrije. Nemačka kompanija “Friedrich Krupp A.G.” iz Essena preuzela je većinski udeo u `Berndorf Metalware Factory Arthur Krupp A.G.` i zadržala ga do kraja II Svetskog rata. Posle rata, savezničke snage su konfiskovale BMF, koja je učestvovala u proizvodnji naoružanja. Fabrikom je upravljala sovjetska administracija od 1945. do 1955. godine, a posle toga nacionalizovana je i ponovo postala austrijska javna kompanija. 14.

Kako orgonit funkcioniše? Orgonska energija, takođe poznata kao životna ili univerzalna energija, prema teoriji dr. Wilhelma Reicha, može biti uslovljena i blokirana u našem okruženju. Orgonit deluje kao energetski transformator, privlačeći negativne energije i pretvarajući ih u pozitivne. Jedinstvena. Elegantna. Moćna. Orgonit piramida sa ametistom takođe može biti izvanredan poklon za vaše najmilije. Poklanjajući im ovu piramidu, darujete im energiju ljubavi, mira i zaštite. Neka vaš dar bude simbol pažnje i brige za njihovo blagostanje. -*- Kada postavite Orgonit piramidu sa Ametistom u vaš prostor, možete očekivati brojne koristi. Prvo, osetićete povećanje pozitivne energije i mira. Ova piramida će pomoći u harmonizaciji vaše okoline, eliminisati štetna elektromagnetska zračenja iz elektronike i neutralisati negativne uticaje iz okruženja. Takođe će poboljšati kvalitet vašeg sna, smanjiti stres i umor te vam pomoći da se osećate osveženo i revitalizovano. Bilo da želite pročistiti svoju energiju, ojačati svoju intuiciju ili povećati svoju duhovnu vezu, ova piramida će vam pružiti podršku na putu samorazvoja i blagostanja. Poboljšajte svoje okruženje. Harmonizujte svoju energiju. Ametist, kamen mira i duhovnosti, oslobađa negativne energije i jača vašu intuiciju. Cena poštarine nije uključena u cenu artikala Slanje se vrši putem pošte Postexpres uslugom. Ne radim lično preuzimanje Hvala

Foreword by Nanetten Newman Eleo Gordon & Tony Lacy tvrde korice, omotnica, ilustrovana, veći format NOVA zacepljena omotnica 1 cm u gornjem delu na prednjoj strani The Really useful GRANDPARENTS` Book Are you eager to spend time with your grandchildren, but anxious about what to do with them? Заиста корисна књига ДЕДА Да ли желите да проводите време са својим унуцима, али бринете шта да радите са њима? Стварно корисна књига деда и бака је савршено решење. То је књига коју можете поделити са унуцима да бисте открили активности које ће вас приближити и забављати обоје цело поподне. Препуна информација о врстама ствари које ће дете желети да научи од најопаснијих животиња на свету до Моунт Евереста, од Александра Великог до Хенрија ВИИИ, ова књига учиниће учење забавним и занимљивим. Да ли је ваше унуче више заинтересовано за практичне активности? Научите како да играте игре и покупите хобије због којих ће их све скупити док мама дође по њих ноћу. Можда ћете засадити башту или играти рагби, научити како кројити или играти шах, написати реп или песму, направити оквир за знатижељу, направити логорску ватру, створити посебну плеј листу на иПоду и многе друге забавне ствари које заиста ће побољшати ваш однос са вашим унуком и обоје ћете за то бити богатији. ТОНИ ЛАЦЕИ је тридесет година радио као уредник у Пенгуину. Има двоје одрасле деце, као и две унуке и унука. ЕЛЕО ГОРДОН се такође бави издаваштвом. Њени родитељи су живели у иностранству и као дете је већи део празника проводила код баке и деке. Њен деда је био Американац, а бака Кубанка. Упознали су се у Њујорку, а касније су се настанили у Енглеској. The Really Useful Grandparents’ Book is the perfect solution. It’s a book that you can share with your grandchildren to discover the activities that will bring you closer and entertain you both all afternoon. Packed with information on the kinds of things a child will want to learn about from the world’s most dangerous animals to Mount Everest, from Alexander the Great to Henry VIII, this book will make learning fun and engaging. Is your grandchild more interested in hands-on activities? Learn how to play games and pick up hobbies that will have them all tuckered out by the time their mom comes to pick them up at night. Maybe you’ll plant a garden or play rugby, learn how to cross-stitch or play chess, write a rap or a poem, make a curiosity box, build a campfire, create a special playlist on your iPod and many other fun things which will truly enhance your relationship with your grandchild and leave both of you the richer for it. TONY LACEY has worked as an editor at Penguin for thirty years. He has two grown-up children, as well as two granddaughters and a grandson. ELEO GORDON also works in publishing. Her parents lived abroad and as a child she spent most of her holidays with her grandparents. Her grandfather was American and her grandmother Cuban and they met in New York and later settled in England.

ČASOPIS GRADAC - ISAIJA BERLIN 203 204 205 Izdavač - Gradac, Čačak Broj 203-205 - 2016-2017 276 strana 24 cm ISSN - 0351-0379 Uređivački odbor – Branko Kukić, Milosav Marinović, Vladan Matijević i Savo Stijepović Priredio – Muharem Bazdulj SADRŽAJ: MUHAREM BAZDULJ – Berlinov zid ISAIJA BERLIN – Žozef de Mestr ISAIJA BERLIN – Savijena grana – O usponu nacionalizma ISAIJA BERLIN – Nacionalizam – U prošlosti zanemaren, danas moćan ISAIJA BERLIN – Evropsko jedinstvo i njegove mene ISAIJA BERLIN – Da li politička teorija i dalje postoji? ISAIJA BERLIN – „Iz silne nade i straha“ ISAIJA BERLIN – Koncept naučne istorije ISAIJA BERLIN – Opadanje utopijskih ideja na Zapadu ISAIJA BERLIN – Banbatista Viko i kulturna istorija ISAIJA BERLIN – Susreti sa Anom Ahmatovom MAJKL IGNATIJEV – Život Isaije Berlina RAMIN DŽAHANBEGLU – Razgovori sa Isaijom Berlinom BRAJAN MAGI – Isaija kakvog sam poznavao ANATOLIJ NAJMAN – Ahmatova i ser JOSIF BRODSKI – Čaj u Ateneumu ŠLOMO AVINERI i ALAN RAJAN – Isaija Jevrejin IJAN BURUMA – Poslednji Englez Isaija Berlin mislioce delio na ježeve i lisice Ovaj istoričar ideja smatrao je da Velika Britanija nije liberalna zbog svojih mislilaca, među kojima je posebno uvažavao Džona Stjuarta Mila, „već zbog svojih ljudi od akcije, zbog svojih institucija, kulture, liberalne civilizacije i prakse” Jedno od važnih teorijskih pitanja Isaije Berlina (1909–1997) bavi se time u kojoj vrsti sveta je politička filozofija moguća. Odgovor koji je dao glasi: „Samo u svetu u kojem se ciljevi sudaraju”. Iz ovog stava može da usledi dijalektika njegovog filozofskog mišljenja koja se u pojedinačnom i društvenom smislu suprotstavlja svakoj unapred zadatoj shemi. To znači da čovek kome je društvo propisalo da bude slobodan u stvari nije slobodan, a da je društvo koje je fanatično usmereno ka jednom cilju na pogrešnom putu. Shvatanje slobode Isaije Berlina, strasnog poštovaoca ljudskih prava, izvire iz raznovrsnosti ljudskog iskustva. U časopisu „Gradac” posvećenom Berlinu (koji je priredio Muharem Bazdulj), može se pronaći podatak da je ovaj istoričar ideja smatrao da Velika Britanija nije liberalna zbog svojih mislilaca, među kojima je posebno uvažavao Džona Stjuarta Mila, „već zbog svojih ljudi od akcije, zbog svojih institucija, kulture, liberalne civilizacije i prakse”. Medicinska dostignuća brojnih civilizacija Kao što je verovao naš Laza Kostić, a zatim i Vinaver, da iz velikog ukrštaja nastaju izuzetne stvari, i u ličnosti Isaije Berlina bile su ukrštene dve nacije, letonska, kao deo Ruske carevine u doba njegovog rođenja – poreklom, i britanska – životom. „Dovođenje u vezu to dvoje, ruskog sna i britanske stvarnosti, podarilo je Isaiji tu neobičnu snagu, govorio je ne baš kao prorok, ali iz dubina ruskog iskustva, a opet sa iskustvom Britanije, koja je za njega i njegovu porodicu, kao i za mnoge druge Jevreje, bila raj u vreme kada je Rusija bila zatvor”, čitamo u „Gradcu”. Još kao dečak, posle Oktobarske revolucije, Isaija Berlin iz Petrograda je sa roditeljima došao u London. Postao je oksfordski đak, a kasnije i oksfordski profesor. Tokom Drugog svetskog rata radio je za britansku diplomatsku službu. Predsednik Britanske akademije bio je od 1974. do 1978. godine. Dobitnik je Nagrade Jerusalima za pisanje o individualnoj slobodi. Kada je držao predavanja ili kada je pisao, Isaija Berlin kao da je vodio uzbudljive razgovore, licem u lice, sa Makijavelijem, Herderom, Marksom, Černiševskim, Hercenom. Ane Ahmatove, koja je bila zatočenica Staljinovog diktatorskom režima, sećao se s bolom; Brodski je za njega bio najveći živi pesnik, sa Pasternakom je govorio ne o ruskoj književnosti već o Šekspiru i Prustu. Kada su u fokusu bila zbivanja u vezi sa sovjetskim ulaskom u Mađarsku 1956. godine, kubanska kriza, otpor Alžira francuskoj vladavini, nije stajao ni na čiju stranu osim na stranu zaštite ljudskih prava civila, zastupao je liberalna načela i protivio se svakoj vrsti nasilja. Kada se 1945. godine vratio u Moskvu, shvatio je da je „sat u Rusiji stao otprilike u 1928, prekidanjem veza sa spoljašnjim svetom”. Smatrao je sebe cionistom i nije mogao, kako je u jednom razgovoru kazao, „da svari” ideju Hane Arent o banalnosti zla. „Nacisti nisu bili `banalni`. Ajhman je, po vlastitom priznanju, u dubini duše, verovao u to što je radio”, smatrao je Berlin. Razloge nacionalističkog preterivanja Berlin je video u nedostatku „gladi za priznanjem” koju je po Hegelovoj analizi Zapad ipak zadovoljio, ali je takođe mislio da „u svetu rastrzanom ekscesima ne treba posebno isticati surovu i razornu snagu nacionalizma”. „Moramo priznati tu pojavu, koju evrocentrično društvo 19. veka nije predvidelo, i moramo u njoj prepoznati pokušaj novooslobođenih robova širom sveta, `dekolonizovanih`, da zadovolje jednu duboku i prirodnu potrebu. Zašto su svi prevideli takvu mogućnost razvoja događaja? Na to pitanje ne nudim odgovor”, pisao je Berlin. Logično slede neki njegovi zaključci, višeznačno se slivaju jedni u druge. Moguće je biti patriota, a ne biti nacionalista. Utopije se obično završavaju u gorčini i frustraciji. Manjine su stimulans, „kvasac”, sredstvo fermentacije, ali nikoga ne treba siliti da bude manjina. Treba razumeti ljude koji nam se suprotstavljaju. Svaki narod ima pravo na sopstveni razvoj. Znanje će nas učiniti slobodnijima samo ako zaista postoji sloboda izbora – ako se na osnovu našeg znanja možemo ponašati drugačije nego što bismo se ponašali bez njega. Samoća je kad te drugi ljudi ne razumeju.... Mislioce je Berlin delio na ježeve i lisice, i to je još jedna od osobenosti njegovog psihološkog pristupa pitanjima duha i kulture. Ovu klasifikaciju osmislio je kao igru: Puškin se kretao tamo gde ga je duh vodio, bio je lisica. Dostojevski je sve pokušavao da interpretira kroz prizmu jednog sistema – što rade ježevi. A Tolstoj je, po Berlinovom objašnjenju, bio lisica „koja je strastveno verovala da je zapravo jež”. Posebna zasluga Isaije Berlina je u tome što je oživeo shvatanje društvene evolucije Đanbatiste Vikoa, „oca modernog koncepta kulture”, i onoga što je sam nazvao „kulturnim pluralizmom”, a to je „panorama različitih kultura, potraga za drugačijim i ponekad nespojivim načinima života, idealima, vrednosnim standardima”. Isaiah Bryan Magee Joseph Brodsky Ryan Ian Isaja MG27 (K)

BIBLIOTEKA ZENIT IZADVAČ: JUGOSLAVIJA I PROSVETA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1983 FORMAT: 24 CM BR. STRANA: 280/264 POVEZ: TVRD SA ZAŠTITNIM OMOTOM, ILUSTROVANO CRNOBELO PISMO: LATINICA STANJE KNJIGA: OČUVANO. ALVIN TOFLER, JEDAN OD NAJPOZNATIJIH SVETSKIH FUTUROLOGA, UMRO JE 2016. GODINE U 87. GODINI, A JAVNOST SE UVELIKO BAVI STVARIMA KOJE JE USPEO DA PREDVIDI U SVOJIM NAJPOZNATIJIM KNJIGAMA `BUDUĆI UDARAC` I `TREĆI TALAS`. TOFLER JE U SVOJIM PREDVIĐANJIMA USPEO DA PREDVIDI USPON INTERNETA I KABLOVSKE TELEVIZIJE. - NAPREDNA TEHNOLOGIJA I INFORMACIONI SISTEMI DOPRINEĆE TOME DA ĆETE VEĆINU POSLA BITI SPOSOBNI DA RADITE OD KUĆE - NAPISAO JE ON. PREDVIDEO JE I GENETSKI INŽENJERING I KLONIRANJE, TVRDEĆI DA ĆE ŽENE BITI U MOGUĆNOSTI DA `KUPE MALI EMBRION, ODNESU GA KOD DOKTORA KOJI ĆE GA IMPLANTIRATI U MATERICU I RODE DETE`. - JEDNA OD NAJFANTASTIČNIJIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI BIĆE TO ŠTO ĆE ČOVEK BITI U STANJU DA NAPRAVI KOPIJU SEBE - NAPISAO JE TOFLER O KLONIRANJU. PORODICA KAO TRADICIONALNA ZAJEDNICA, TAKOĐE JE OPISANA U NJEGOVIM KNJIGAMA I ZA NJU KAŽE DA ĆE PROMENITI OBLIK U ŠIRENJU LGBT POPULACIJE I DOZVOLE ISTOPOLNIH BRAKOVA. SMATRAO JE DA JE KONZUMERIZAM GLOBALNI TREND I DA ĆE LJUDI U BUDUĆNOSTI NAJVIŠE PATITI ZBOG PREVELIKOG IZBORA ROBE NA TRŽIŠTU ČIJE ĆE POSTATI ŽRTVE.

Knjiga je nova, bez ikakvih oštećenja. Izdavać- Mladinska knjiga. 352 STRANE ZA JAČANJE SIVE MASE Svi mi povremeno imamo probleme sa pamćenjem. Gde sam stavio ključeve? Gde su mi naočare? U koji registrator sam stavio to pismo? To može biti izuzetno frustrirajuće! Međutim, nije smak sveta jer bez obzira na vaše godine te iritirajuće poteškoće mogu biti prevaziđene. Proverite svoje moždane vijuge, vežbajte svoj mozak! PAMĆENJE SE TRENIRA! U ovoj knjizi pronaći ćete više od 500 slovnih, brojevnih, logičkih zadataka, igara opažanja, testova znanja iz istorije, geografije i kulture, kao i upitnika koji će vam pomoći da otkrijete koje su vam jače a koje slabije strane kad su mentalne operacije u pitanju. Radite ih brzinom koja vam odgovara i uverićete se i sami da pamtite sve bolje! RAZVIJTE SVOJU MEMORIJU Vaša memorija je uvek aktivna, stvara slike i asocijativno ih povezuje. Ova knjiga će vam objasniti sve što je potrebno da znate o tome kako pamtimo i otkriti vam trikove i strategije za bolje pamćenje, i sve to kroz zabavu! Za nekoliko nedelja poboljšaćete sposobnost pamćenja imena, reči, lozinki, pin-kodova, telefonskih brojeva... Zahvaljujući ovoj knjizi veoma brzo naučićete kako da koristite izuzetne mogućnosti svoje memorije – one koje su ovom trenutnku možda u malo učmalom stanju.

Opis proizvoda: Čudo Geološkog Veka: Kristali i minerali koje danas držite u ruci predstavljaju dragoceni dar Zemljine prošlosti, formirani tokom geoloških procesa koji su trajali milijardama godina. Ovo je prilika da dodirnete komadić istorije. Za Kolekcionare i Entuzijaste: Ovaj Kristalni Set 20 Tumblovanih Kristala i Minerala je san svakog kolekcionara, od početnika do strastvenih ljubitelja minerala. Svaki kristal je jedinstveno remek-delo prirode. Dar za Sva Vremena: Zahvaljujući pažljivoj prezentaciji sa odeljcima za svaki dragulj, ovaj set je idealan i kao poklon za vašu decu koja dele interesovanje za čarobne svetove kristala i minerala. Neka ova strast bude pokretačka snaga za ceo život. Bogatstvo Simbolike i Lepote: Kristali i minerali su kroz istoriju imali duboku simboliku i značenje. Osim što su bili deo umetnosti i nakita, koristili su se kao talismani, alati, i statusni simboli. Ovaj set vas vodi kroz tajanstvenu priču ovih dragocenosti. Individualna Energija svakog Kristala: Svaki od 20 kristala u ovom setu nosi svoju jedinstvenu energiju i moć. Od strastvenog Karneola do smirujućeg Rozenkvarca, svaki kristal ima svoj specifičan doprinos vašem duhovnom i emocionalnom balansu. Prirodna Raznolikost: Set uključuje raznovrsne kristale i minerale, uključujući Hematit, Ametist, Citrin, Tigrovo Oko, i mnoge druge dragocene darove prirode. Veličina svakog dragulja varira do 2cm. Poslati poruku Ne radim lično preuzimanje Hvala

*Ostale informacije potražite na -> vilinskidar.com // Opis proizvoda: // Misteriozna Elegancija: Naša Crna Mačko-šolja donosi misterioznu i elegantnu notu svakom trenutku. Očaravajući dizajn sa mačkom dodaje šarm vašem ritualu ispijanja omiljenog napitka. Jedinstveni Kvalitet: Svaka Mačko-šolja je unikatna! Nećete dobiti istu šolju kao na fotografijama, ali ćete dobiti šolju visokog kvaliteta i sličnog izgleda. Očekujte prirodne varijacije u dizajnu. Ručno Izrađena sa Ljubavlju: Svaka šolja je ručno izrađena s pažnjom prema svakom detalju. Idealna za Poklon: Crna Mačko-šolja je savršen poklon za ljubitelje mačaka, tajanstvenih trenutaka ili jednostavno za one koji cene unikatan i elegantan dizajn. Napomena: Očekujte prirodne varijacije u dizajnu i izgledu šolje. Vaša Mačko-šolja će biti jedinstvena, baš kao i vi! Osetite misterioznu eleganciju s našom Crnom Mačko-šoljom! Uživajte u svakom gutljaju uz ovaj unikatan dizajn. Naručite svoju Mačko-šolju sada! // Kako poručiti? // Poslati poruku Navedite tačan naziv artikla Vaše podatke: Ime i prezime, mesto, poštanski broj, ulica i broj i broj telefona Cena poštarine nije uključena u cenu artikala Proizvod se šalje istog dana, najkasnije dan nakon poručivanja Slanje se vrši putem pošte POSTEXPRES uslugom. - NE RADIM LIČNO PREUZIMANJE - // Kontakti: // Web: vilinskidar.com Facebook: fb.me/Kristalni.Dar Instagram: instagram.com/kristalni.dar Email: [email protected] Viber: 062/1427-147 *Hvala*

gornji desni cosak ostecen,inace u dobrom stanju Ilija Milosavljević Kolarac Rođen je oko 1800. godine u selu Kolari nadomak Smedereva, po kome je i dobio nadimak Kolarac, a umro je 6. oktobra 1878. u Beogradu. Otac Milosav bio je abadžija, a majka se zvala Jovanka. Kao dete je ranjen u Prvom ustanku. Po njegovoj propasti, Ilijina porodica prebegla je preko Dunava, ali se Ilija brzo našao u Beogradu, sa 30 para. Radio je kao trgovački momak za druge trgovce, a 1827. godine oženio se ćerkom jednog od njih Milutina Radovanovića, Sinđelijom Radovanović, rođenom 1809. godine. Otvorio je sopstvenu radnju, boltu. Nedugo zatim, preselio se u Pančevo, zbog straha od kneza Miloša. Naime, postoji priča da kada je Ilija boravio u Beogradu, počnu neki mlađi beograđani nositi neke kape, sa zlatnim širitima. Knez Miloš, mrzeći na rasipanje i luksuz, i držeći da mu valja Srbe od tog palila sklanjati, makar kakvim merama, zapovedi te se nekoliko Beograđana, s tim zlatali kapama, obale i istuku batinama. Ilija se, od te mere, toliko uplaši, da je odmah ostavio Beograd, i preselio se u Pančevo. Međutim, sam Kolarac će napisati da je u Pančevo došao zbog trgovine i sigurne zarade u carsko-kraljevskoj austrijskoj državi, 1828. godine. Tamo je razvio veliku trgovinu i sa Srbijom i unutar Austrougarske, prvenstveno sa hranom, ali i sa stokom, i veoma se obogatio. Izvozio je pšenicu, ječam, ovas, suražicu, proso i kukuruz. Imao je svoje brodove, koji su se zvali Nemanja i Sveti Đorđe. Takođe, bavio se i uzgojem i prodajom svinja. Kolarac je napustio Pančevo 1856. godine. Ilija je žitar trgovac u Pančevu sredinom 1855. godine, koji prilaže 10 f. za spomenik pesniku Lukijanu Mušickom u Karlovcu. Sinđelija, koju je vrlo voleo, umrla je 1855. godine u Pešti, a sahranjena je u Beogradu, gde se i sam preselio sledeće godine. Tu se bavio trgovinom solju i šalitrom, a ulagao je i u rudnike. Dugo je pomagao stvaraoce u književnosti, a 1861. je osnovao Književni fond Ilije Milosavljevića Kolarca uz pomoć Koste Cukića. Do Prvog svetskog rata fond je izdao 120 knjiga. Kolarac je donirao i hiljadu forinti za osnivanje pravne Akademije u Novom Sadu. Krajem 1877. godine zamalo je stradao. Vlada ga je optužila za veleizdaju zbog navodnog učešća u Topolskoj buni, zajedno sa Jevremom Markovićem i Aćimom Čumićem, a preki vojni sud osudio na tamnicu. Knez Milan ga je ubrzo pomilovao, ali je zatvor narušio Kolarčevo zdravlje i ubrzo je umro. Testamentom je ostavio svoje imanje (oko milion tadašnjih dinara) fondu za stvaranje beogradskog univerziteta, što je bila velika Kolarčeva želja, i fondu za pomaganje književnosti. Po smrti Kolarca, dve sinovice, žene Velizara Karapešića i profesora Dimitrija Nešića, povele su sudski spor za obaranje testamenta, podržane od tadašnjih vlasti. Tek je Kasacioni sud osnažio Kolarčev testament. Draginja Petrović je potraživala iz zaostavštine nakit svoje sestre, Kolarčeve žene. Spada u velike zadužbinare Srbije. Njegova najpoznatija zadužbina je Kolarčev univerzitet. Po njemu je nazvan Restoran „Kolarac”. Osnovna škola u rodnim Kolarima nosi njegovo ime.

17 x 9 cm Milan Jovanović, (oktobar 1863, Vršac – 17. marta 1944. Beograd) je bio građanski i dvorski fotograf. Sin je fotografa Stevana Jovanovića, brat slikara Paje Jovanovića i otac vajara Dušana Jovanovića. Učio je fotografiju u očevom ateljeu u Vršcu, zatim, u razdoblju 1879–1887. u Beču, Minhenu i Pariz i Trstu. NJegova najveća aktivnost traje do 1914. godine kada je mobilisan, otišao u rat (na dužnost posilnog kneza Đorđa Karađorđevića), a posle navodnog ranjavanja, i oporavka u Firenci, kraće vreme nastavio je rad u Beogradu (1920–1921). Godine 1887. otvorio je svoj prvi fotografski atelje u Beogradu, na Obilićevom vencu, preko puta spomenika knezu Mihailu (danas palata Kulturnog centra Beograda). Od 1902. godine radio u novom ateljeu (ul. Kralja Milana 46 – danas bioskop “Zvezda”), prvoj namenski, za fotografski atelje, podignutoj zgradi u Srbiji, čiji je fasadni izgled (ateljea) još uvek delimično očuvan. Tokom dve i po decenije uspešnog delovanja u fotografiji Jovanović se ispoljio u različitim temama. Isprva je građanski fotograf-portretista, i ta delatnost će ostati dominantna tokom celog njegovog radnog veka. Početkom devete decenije 19. veka uveo u svoj rad i snimanje veduta i panorama Beograda, a iste prizore je docnije prenosio na razglednica, čime se svrstao među prve izdavače poštanskih karata sa slikom u Srbiji, od 1896. U gotovo celom razdoblju svoga rada bio je fotograf-saradnik Kraljevskog narodnog pozorišta u Beogradu, uz to ostvario je veliki broj portreta glumaca, reditelja, dramskih pisaca i pozorišnih saradnika. Najveći doprinos srpskoj kulturi dao je velikom grupom portreta savremenika; njegovom fotografskim aparatom zabeleženi su likovi akademika, književnika, slikara, novinara, političara, i mnogobrojnih drugih znamenitih ličnosti srpske kulture, nauke ili umetnosti poslednje decenije 19. veka i prve decenije 20-og. Ostvario je antologijske portrete, autentične tipske pojave u portretnoj fotografiji kod Srba – među kojima su LJubomir Nenadović (1888); Milovan Glišić (1888); Vela Nigrinova; Beta Vukanović (1896); Stojan Novaković (1898); Jovan Dragašević; Radoje Domanović (1900); Stevan Sremac (1901); Bora Stanković; Ana Lozanić; Đorđe Krstić, Vladislav Petković Dis (1903); Branislav Nušić; Bogdan Popović (1904); Ilija Stanojević (1908) i drugi. Milan Jovanović je od 1893. dvorski fotograf kralja Srbije. Uradio je i portrete srpskih vladara: kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića, kraljice Natalije i, kasnije, kraljice Drage. Posle dvorskog puča (28. maja 1903) i smene dinastija u Srbiji 1903. godine, Jovanović je, kao prijatelj dvora, po svemu sudeći, bio za kratko u nemilosti kod novog vladara. Ipak, sredinom 1904. snimio je portrete kneginje Jelene i mladih kneževića Đorđa, Aleksandra i Pavla Karađorđevića, a zatim mu je dozvoljeno da i dalje koristi titulu fotografa srpske kraljevske kuće. Od 1904. uradio je gotovo sve zvanične portrete kralja Petra Prvog Karađorđevića i članova njegove porodice. Od 1896. nosio je titulu i dvorskog fotografa knjaza Crne Gore i Brda, ali, začudo, nijedna Jovanovićeva fotografija sa likom kneza, docnije kralja Nikole, ili članova crnogorske vladajuće porodice, nije zabeležena u literaturi.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Klasne suprotnosti u doba francuske revolucije - Karl Kaucki Karl Johan Kaucki (/ˈkaʊtski/; nemački: [ˈkaʊtski]; 16. oktobar 1854 — 17. oktobar 1938) je bio češko-austrijski filozof, novinar i marksistički teoretičar. Kaucki je bio jedan od najautoritativnijih propagatora ortodoksnog marksizma nakon smrti Fridriha Engelsa 1895. do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. godine. Bio je najznačajniji socijalistički teoretičar u godinama Druge internacionale. Osnovao je socijalistički časopis Neue Zeit. Posle rata, Kaucki je bio otvoreni kritičar boljševičke revolucije, upuštajući se u polemiku sa Vladimirom Lenjinom, Lavom Trockim i Josifom Staljinom o prirodi sovjetske države. Karl Kaucki je rođen u Pragu u porodici umetnika i srednje klase – roditelji su mu bili Johan Kaucki (češki scenski dizajner) i Mina, rođena Jaich (austrijska glumica i pisac). Porodica se preselila u Beč kada je Kaucki imao sedam godina. Studirao je istoriju, filozofiju i ekonomiju na Univerzitetu u Beču od 1874. godine, a postao je član Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) 1875. Godine 1880. pridružio se grupi nemačkih socijalista u Cirihu koje je finansijski podržavao Karl Hochberg. , i koji je švercovao socijalistički materijal u Nemačku u vreme antisocijalističkih zakona (1878–1890). Politička karijera Kaucki je 1883. u Štutgartu osnovao mesečnik Die Neue Zeit („Novo vreme“), koji je 1890. postao nedeljnik. Uređivao je časopis do septembra 1917. godine: to mu je davalo stalne prihode i omogućavalo mu da propagira marksizam.[1] ] Od 1885. do 1890. boravio je u Londonu, gde je postao blizak prijatelj Fridriha Engelsa. Njegov položaj istaknutog marksističkog teoretičara je osiguran 1888. godine, kada ga je Engels stavio na zadatak da uređuje Marksovo trotomno delo Teorije viška vrednosti.[2] Godine 1891. bio je koautor Erfurtskog programa Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) zajedno sa Avgustom Bebelom i Eduardom Bernštajnom. Nakon Engelsove smrti 1895. godine, Kaucki je postao jedan od najvažnijih i najuticajnijih teoretičara marksizma, koji je zajedno sa Avgustom Bebelom predstavljao glavni tok partije i izložio marksističku teoriju imperijalizma. Kada je Bernštajn napao tradicionalni marksistički stav o neophodnosti revolucije kasnih 1890-ih, Kaucki ga je osudio, tvrdeći da je Bernštajnovo isticanje etičkih osnova socijalizma otvorilo put pozivu na savez sa „progresivnom“ buržoazijom i ne- klasni pristup. Ratne godine Godine 1914, kada su nemački socijaldemokratski poslanici u Rajhstagu glasali za ratne kredite, Kaucki (koji nije bio poslanik, ali je prisustvovao njihovim sastancima) je predložio da bude uzdržan. Kaucki je tvrdio da Nemačka vodi odbrambeni rat protiv pretnje carske Rusije. Međutim, u junu 1915. godine, desetak meseci nakon što je rat počeo i kada je postalo očigledno da će ovo biti trajna, zastrašujuće brutalna i skupa borba, on je sa Eduardom Bernštajnom i Hugom Haaseom uputio apel protiv proratne lideri SPD-a i osudili aneksionističke ciljeve nemačke vlade. Godine 1917. napustio je SPD u Nezavisnu socijaldemokratsku partiju Nemačke (USPD) sa udruženim socijalistima koji su se protivili ratu. Posle Novembarske revolucije u Nemačkoj, Kaucki je služio kao podsekretar u Ministarstvu spoljnih poslova u kratkotrajnoj revolucionarnoj vladi SPD-USPD i radio je na pronalaženju dokumenata koji su dokazivali ratnu krivicu carske Nemačke....