Rucni radio TRANZISTOR na dve baterije marke WATSON

Vjekoslav Majer - Slušamo radio , izdanje Mladost Zagreb iz 1971-ve . Knjiga - 4

Jako star radio, ima ovaj dodatak za klasicne baterije. Kontakti su korodirali.

Slobodan Stanišić - Ljubav zvana radio , izdanje RTS / Interpres . Potpis na predlistu osim toga kao nova..

STARI RADIO TRANZISTOR SONYYTR 1835 HC+3 TRANSISTORS,BATERY AA 1,5VX4 SONY CORP TOKIO JAPANSONY INTEGRATED CIRCUIT.DIMENZIJE 12X 18X 3 CM ISPRAVAN

Stari ruski radio prijemnik Sokol 310 U ispravnom stanju Radi na dve standardne baterije od 1,5v Pogledajte slike

Nasta Blabber Power Tronic 1985. Made in Hong Kong AM/FM 4xAA baterije Neispravno, unutra je sva elektronika i mehanizam za pomeranje donje usne.

DJURO SALAJ radio klub 1958-1988 prelepa stona plaketa

ULTRA RETKO ZA INTERNU UPOTREBU RADIO TELEVIZIJE SRBIJE,ANALIZA SADRZAJA EMISIJE VESELO VECE,IZ 1974 GODINE

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost dobro očuvana. Izdavač: Radio Novi Sad, 1976. god. Broširan povez, 24 cm. 250 str. Ilustrovano Anton Eberst - 25 godina muzičkog odeljenja Radio Novi Sad Anton Eberst (Vršac, 27. april 1920, Srbija, Kraljevina Jugoslavija - Novi Sad, 19. Februar 2005, Srbija) bio je srpski klarinetista, profesor klarineta u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ , Novi Sad, organizator muzičkog života u Novom Sadu, muzički pisac, autor brojnih knjiga o klarinetu i o duvačkim instrumentima.

ULTRA RETKO ,ZA INTERNU UPOTREBU REZULTATA ISTRAZIVANJA PROGRAMA RTB,SLUSAOCI O PROMENI SEME PRVOG PROGRAMA RADIO BEOGRADA IZ 1978,

Baterije su jos u fabrickoj foliji, naravno posto su proizvedene 1969-e godine one su procurele. Ovo je bas tesko naci.

Prodajem portabl radio aparat Super Knips 64 iz šezdesetih godina. Kupljen u Švedskoj, ispravan, u stanju sa slike.

RADIO BEOGRAD 202 2019 TABAK SA GRAVEROM.

EI vintage radio HSR ga zovu. Neispravan, neispitan detaljno, za delove ili restauraciju. Hvata par stanica. Mogu da vam ga dodatno ispitam pre kupovine 3K - 0843 - KH-MO-P001

Lambordzini u originalnoj kutiji..nedostaje daljinski otpala je antena i jedan točak koji idu sa autom Verujem da se to može popraviti ...baterije su bile unutra jedno 30-40 godina ima korozije na kontaktima i ako hocete da g dovedete u vozno stanje morate ih očistiti..đto se tiče motora zaista ne znam u kakvom je stanju ..spoljja mi je ok ..video sam ovakav na jednom starnom sajtu prodaje se za 40 funti

Slike autentične ponudjenom predmetu Odraz od sunca prilikom slikanja Kov br 5

radio televizija beograd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill. Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

PERFEKT PROMETEJ NOVI SAD RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE F-0

PERFEKT PROMETEJ NOVI SAD RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE F-0

Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

nekoriscena olovka fabricki naostrena, mislim da je radio toz zagreb za civilnu zastitu!!

mejbel sinkler stobart Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Istorija radiofonije u tri epohe 1877-1906 1906-1948 dve knjige, solidno očuvane kutija1 Prva knjiga koja pokriva period od 1877. do 1906. izašla je jubilarno povodom 80 godina radiodifuzije i 75 godina radio drame u Srbiji i bavi se tehničkim počecima radija. Ako se ova, inače najtanja od tri knjige, svede na osnovnu dilemu, ona bi bila pitanje ko je otac radija. Jokić svodi ovo pitanje na narodnu dilemu – šta je starije, kokoš ili jaje, odnosno žabac ili princ, ali, iako pošteno navodi gotovo sve bitnije ljude koji su doprineli nastanku radija ( Tomas Edison, Emil Berlinerpatentira, Hajnrih Herc, Samjuel F. B. Morze, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin, Guljelmo Markoni ), Jokić očigledno navija za Nikolu Teslu, zaključujući na samom kraju knjige da ima dosta očeva radija, ali samo jedan deda, ovaj čiji citat stoji u zaglavlju Radara. Za ljude koji su nepismeni ili nezainteresovani za fiziku i tehnologiju ova prva knjiga može biti zamorna, posebno zato što se oglušuje o pravilo koje je patentirao Stiven Hoking, a to je da ako želiš pisati knjigu o nauci za širu publiku, treba da izbegavaš formule i grafikone, jer se Jokić školski bavi i teorijama o prostiranju zvuka, da bi postupno došao do toga kako je zapravo nastao radio. Ovu prvu knjigu nikako ne treba preskakati zato što autor s pravom insistira na činjenici da je radio, tokom cele svoje istorije bio dete tehnologije i umetnosti koji su se međusobno inspirisali i podsticali. O tome najbolje svedoči tzv. Magnetofonska revolucija u kojoj je upravo jedno tehnološko otkriće kao što je magnetofon zapravo i omogućilo nastanak savremene radio drame zasnovane na montaži i umetničkoj manipulaciji snimljenim materijalom. Sa druge strane, prva knjiga omogućava savremenom čitaocu da zaviri u prve nade i viđenja radija od strane pionira na ovom polju koji, kada se danas sagledaju, ulivaju sasvim i nenadano svežu krv obnavljajući oduševljenje za ovu, može se reći, tehnološki prevaziđenu, birokratski zarobljenu i kulturološki svarenu stvar kao što je radio i, unutar njega, radio drama. Tako nas oduševljavanje Tesle za tranzistor kao čudesnu stvar koju će svaki bogovetni stvor na planeti moći da nosi u džepu i prima čudesne talase odozgo, podseća na činjenicu da je ovo malo sokoćalo, koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje je 60-ih godina bilo statusni simbol u našem gradu, zapravo pravo čudo! Čudo na koje smo se navikli. Takođe, u prvoj knjizi, Jokić se bavi pojmom radiofonije u njegovim začecima postavljajući ga u kontekst ostalih umetnosti poput filma sa kojim ga neretko poredi i sa kojim je, u svojoj istoriji, imao dosta dodirnih tačaka (recimo, braća Pate su svoj prvi kapital, kasnije uložen u film, zaradili valjajući fonografe po vašarima kao novo čudo tehnologije; kasnije, usavršavanjem radio drame, uostalom i drugih radijskih formi dolazi se do zaključka da umetnička komunikacija počiva na definisanju najmanje montažne jedinice koja nastaje snimanjem (kadra, odnosno zvučnog zapisa), te da su i filmski i radiofonijski jezik uslovljeni montažnim konstituisanjem najmanjih jedinica značenja – kadra i zvučnog zapisa). Ovakvo postupno traganje za počecima radija i u najzabitijim delovima sveta u vezi je sa Jokićevim insistiranjem na činjenici da je izumom radija promenjena logika kretanja čovekovog duha. Otuda, kako i sam kaže, bez radio-tehnike nemoguće je sagledati estetiku osme umetnosti. Takođe, vraćanjem u ove prenatalne dane radija, Jokić jasno ukazuje na jaku pupčanu vrpcu koja je od starta radio vezivala za institucije moći i kontrole, odnosno, na prvom mestu državu i vojsku. U prvim danima, za bilo kakve eksperimente koji bi ubrzali saznanja o radiju i njegovo usavršavanje bio je potreban novac, a samim tim i pokroviteljstvo države, a kasnije će se ova zavisnost usložniti, odnosno postati daleko perfidnija dovodeći radio u poslušnički položaj i čineći ga, u isto vreme, svedokom grubih promena u istorijskim tokovima na našim prostorima, zbog čega je Jokićevo delo u neku ruku i ogledno delo na polju domaće istorije u naznačenom periodu.