RARITET! Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Radio-depeše Jugoslovenske vojske u otadžbini 1941-1942. Rade Ristanović, Milutin Živković, Miloš Čorbić Str 1021 Povez tvrd Stanje knjiga je nova OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

ravnogorski pokret jugoslovenska vojska u otadžbini radio veze i depeše nova tvrd povez borba srba protiv komunista

Црвена нит овог истраживања су радио-везе и депеше између Југословенске владе и Драже Михаиловића током Другог светског рата, под британском и мимо британске контроле. Аутор Милан Терзић истражио је и систематизовао обимну грађу похрањену у Војном архиву и Архиву Југославије која се односи на југословенско-британске преписке око радио-веза и депеша. Расветљавање ове важне комуникације омогућава да сагледамо шире преламање међународних односа на југословенску ратну ситуацију, а разрешењем појединих питања надопуњава се југословенски ратни мозаик. 17 х 24 цм, 444 стр., тврд повез

Svjetska štampa, televizija i radio o XIV Zimskim olimpijskim igrama. Knjiga je odlično očuvana. Izdavač: Organizacioni komitet XIV zimskih olimpijskih igara Broj strana: 174 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 23.5x23.5

Lepo očuvano Retko Bernard Stulli 1959. opis događanja iz februara 1918, 412 stranica, zaštitni omot na prednjoj strani pri ivici nešto razdvojeniji, latinica.. Rodio se u Dubrovniku 1915. godine. Studirao je u Zagrebu na Pravnom fakultetu na kojem je diplomirao 1941. godine. Nakon studija vratio se u Dubrovnik. Ondje je radio kao odvjetnički i sudski pripravnik, a onda još za rata zaposlio se u arhivu. Poslije rata radio je kao društveno-politički radnik. Bio je zastupnik u Saboru NR Hrvatske. Godine 1947. postao je opunomoćenikom ministarstva pomorstva FNRJ, a djelovao je pri Vladi NR Hrvatske. Od 1949. tajnikom je u Jadranskom institutu HAZU (ondašnje JAZU) u Zagrebu. Za manje od desetljeća bio je direktorom u toj ustanovi. Osnovao je slične ustanove i muzeje u Dubrovniku, Kotoru i Splitu. Nakon direktorskog staža u Jadranskom institutu, 1958. prešao je u Državni arhiv Hrvatske u kojem je radio sve do umirovljenja, oko 20 godina. Njegov je rad bio na području pravne i političke povijesti. Osobito je veliki njegov doprinos na području arhivistike: organizirao je arhivsku mrežu diljem Hrvatske (Varaždin, Bjelovar, Zagreb, Slavonski Brod, Osijek, Sisak, Karlovac, Rijeka, Pazin, Zadar, Split, Dubrovnik), zatim je mnogo pridonio zakonskim rješenjima i prijedlozima, elaboratima i sl. Bio je članom raznih arhivističkih i povjesničarskih tijela i organizacija u Hrvatskoj, a u CK SKH bio je predsjednik Komisije za historiju. Bio je članom uredništva raznih povjesničarskih i arhivističkih znanstvenih i stručnih časopisa, među ostalim Historijskog zbornika i Arhivskog vjesnika. Mnogo je radio na povratu arhivske građe iz Austrije i Italije. Područje njegovog znanstvenog interesa bio je Dubrovnik s okolicom, Istra, Zagora, razvitak željezničke mreže u Hrvatskoj u 19. st. i ina prometna pitanja, revolucionarna kretanja u Boki Kotorskoj i u Puli. Djela[uredi | uredi kod] mnoštvo studija, članaka, publiciranje arhivskih materijala knjige: Borba oko ribolova u obalnom moru Istre. Rovinj i Chioggia u 18. st Ustanak mornara u Boki Kotorskoj 1.-3. februara 1918. Prijedlozi i projekti željezničkih pruga u Hrvatskoj 1825-1863 Istarsko okružje 1825-1860 boka kotorska pomorstvo more jadran prvi svetski rat bitke na moru

Deset knjiga o arhitekturi Vitruvius Vitruvije veliki format luksuzno glanc novo KOLEKCIONARSKI primek mali potpis izdavac Svjetlost Sarajevo Tvrd povez Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri decem“ (Десет књига о архитектури). Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи Фано). Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет поглавља: планирање града, грађевински материјали, изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно грађевинарство (позоришта, бање), приватне грађевине, декорацијапода и зидова, хидраулика и цивилне и војне машине. Превод Витрувијево дело Десет књига о архитектури први пут је преведено на српски 1951. Преводилац је био Матија Лопац, а издавач „Свјетлост“ из Сарајева. Исти издавач је објавио дело и 1990. године.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

Dobrivoje Borčić: `Rožanstvo - zapisi o mrtvima` Izdavač: Biblioteka `Ljubiša R. Đenić` Čajetina Tvrdi povez, iustracije, ćirilica, 234 strane, 24cm Opisan je ratni period, život na selu, svakodnevne obaveze seljaka u okupiranoj državi. Na knjizi sam radio tri godine. Istorija beleži uglavnom krupne događaje, pa iz tih događaja izdvaja znamenite ličnosti. Svi drugi učesnici u tim događajima su brojevi. Ja sam pokušao da te brojeve pretvorim u imena kada je u pitanju selo Rožanstvo. Dobrivoje Borčić.

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Rekvijem za Kraljevinu - - Uloga folksdojčera u rušenju Kraljevine Jugoslavije - Špijunski centri u Beogradu - Rad crnih kabineta - Pakt - Državni udar - Furor Germanicus Autor: Petar Đurić Izdavač: Jugoistok DOO Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23cm Str: 517 Ilustrovano _____ U jugosloslovenskom Generalštabu vođena je kartoteka sa podacima o više od sto hiljada osoba - špijuna, ustaša, članovima VMRO, masona, komunista, istaknutih folksdojčera, stranih novinara, anarhista, emigranata, stranih vojnih stručnjaka i instruktora, radio-amatera, planinara... _____

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fun with words : a picture dictionary for children - Višnja Anić, Branimir Dorotić Fun with words : tekst rječnika s prijevodom Zagreb : Školska knjiga, 1989. U ovom popularnom izdanju engleskog slikovnog rečnika mali čitaoci, koji su se odlučili na rano učenje engleskog jezika, mogu da nađu više od 2 000 reči i fraza u stripu. S luckastim zmajem Arturom i devojčicom Alisom učenje engleskog jezika postaje zabava. Branimir Dorotić (Supetar, 1951.), hrvatski slikar, ilustrator, dizajner, putopisac i pedagog. Živi i radi u Samoboru. Životopis Rodio se je 1951. godine u bračkom mjestu Supetru. Poslije završetka srednje škole radio je na crtanom filmu, gdje je radio kao ilustrator i pedagog. Studirao je u Zagrebu na Akademiji likovnih umjetnosti gdje je diplomirao 1983. godine u klasi prof. Vasilija Jordana. Kao slikar se istakao sakralnim opusom djela kojem raspon ide od oltarnih slika do vitraja. Djela mu se nalaze diljem Hrvatske i susjedstva, od Međugorja, preko Čakovca, Metkovića, Splita, Osijeka itd. Djela mu se nalaze i u inozemstvu: SAD, Francuska i Kanada. Izlagao je samostalno i skupno. Sudionik je brojnih likovnih kolonija. Brojna je djela donirao. Osim slikarskog posla, danas dizajnira i ilustrira časopise, slikovnice i knjige. Sudionik je Domovinskog rata, koji je zabilježio u putopisima-dnevnicima.

60390) Priče o lavu o slonu o mački i o čemu još , Klod Avlin , Dečja knjiga Beograd 1953, Priče o slonu, o mački, o ribi , o ptici i ... s francuskog preveo Aleksandar Vučo ; ilustracije Fransoaz Estaši , Превод дела: Histores de l`éléphant, du chat, du poisson, de l`oiseau et... De quoi encore? / Claude Aveline Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. Нjegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svetlana Slapšak očuvano , tvrd povez, format 17 x 22,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 47 strana

Reprint izdanja iz perioda 1901-1904. Izdavač: Kultura, Beograd Biblioteka Fototipskih izdanja Povez: tvrd Broj strana: 314 + 216 sa fotografijama Ilustrovano. Format: 26 x 35 cm Spolja kao na slikama. Dva podvučena retka, veoma dobro očuvana. Delo ZNAMENITI SRBI U XIX VEKU, kao svojevrsni zbornik životopisa, sačinio je profesor Andra Gavrilović, književnik i književni istoričar. Gavrilovićevo književno delo je raznostruko. Pisao je romane, pripovetke, pesme, ali i studije i rasprave, a između ostalog napisao je i istoriju srpske i hrvatske književnosti. Gavrilović je sam napisao biografije svih 216 ličnosti znamenitih Srba, a portreti su rađeni na osnovu slikarskih dela poznatih majstora (na čemu je radio Petar Nikolić iz Zagreba). (S-1)

07314) Tajna informacija o snazi i stanju kineske države , Sava Vladislavić , Radio televizija Srbije Beograd 2022 , Najvažniji literarni rad grofa Save Vladislavića Raguzinskog, jednog od najznačajnijih Srba svoga vremena, napokon je dostupan i na njegovom maternjem jeziku, 280 godina od nastanka. Ovo kapitalno delo, namenjenoj caru - Petru Velikom, odnosno carici - Katarini Velikoj i malom broju najviših državnih velikodostojnika posvećenih u tajne diplomatije ondašnje Rusije, za našu kulturu predstavlja isto što i „Milion` Marka Pola za italijansku. Nakon višegodišnjeg traganja, priređivač Vladimir Davidović tekst je pronašao u časopisu „Ruski vesnik`, gde je 1842. izašao u dva nastavka, čiji je reprint objavljen uporedo sa prevodom na srpski. NOVO , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zlatotisak, ćirilica, ilustrovano, 293 strane

RADOSLAV M. GRUJIĆ APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Izdavač - Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, Zagreb Godina - 2020 550 strana 24 cm Edicija - Djela Radoslava Grujića ISBN - 978-953-8307-13-3 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI Poreklo srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji -Kakove je vere autohtoni narod u Hrvatskoj i Slavoniji? -Kakove je narodnosti narod u Bosni? -Kakove su narodnosti takozvani Vlasi u Hrvatskoj i Slavoniji Srpska naselja u Hrvatskoj i Slavoniji Nacionalna svest Srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Srpski jezik i srpsko pismo Srpska narodna crkva Srpska narodna škola Dva posebna nacionalna obeležja srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Zaključak ČEDOMIR VIŠNJIĆ - Apologija, zauvijek PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Teritorij Srpska naselja po Slavoniji Požeška eparhija Marčanska eparhija Severinska eparhija Pakračka eparhija Statistički pregled Pakračke eparhije od 1702. do 1929. god ALEKSANDRA KUČEKOVIĆ - Pakračka eparhija Radoslava Grujića `Školovao se u rodnom mestu a bogosloviju je 1899. godine završio u Sremskim Karlovcima. Odmah po završetku bogoslovije rukopoložen je za sveštenika i postavljen za parohisjkog pomoćnika pri hramu Svete trojice u Zemunu. Starešina hrama za vreme Grujićevog službovanja bio je prota Dimitrije Rurarac. Nakon položenih dodatnih ispita postavljen je za profesora katihetu u Velikoj gimnaziji u Bjelovaru 1904. i na ovom mestu je ostao do 1914. godine. U Bjelovaru je počeo da prikuplja građu o srpskoj istoriji u Slavonijii širom Ugarske. U ovom periodu je završio studije prava u Beču (1908). Filozofske nauke studirao je u Zagrebu gde je diplomirao 1911. godine. Na istom fakultetu je 1919. i doktorirao. I pored profesionalnih obaveza u ovom peirodu je napisao i objavio 69 radova. Značajem se ističe Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji i njegovih glavnih obeležja (1909). Rad je bio koncipiran kao odgovor državnom tužiocu na procesu protiv pedeset trojice Srba poznatom kao veleizdajnički proces. Po početku Prvog svetskog rata zatvoren je kao veleizdajnik. Pušten je naredne 1915. godine, jedno vreme se nalazio u kućnom pritvoru a zatim je premešten u Gospić. Posle dve godine vraćen je u Bjelovar. Nakon završetka Prvog svetskog rata predavao je u Beogradu u Drugoj gimnaziji a zatim u Bogosloviji Sveti Sava. Godine 1920. izabran je za profesora nacionalne istorije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Period života u Skoplju je najintenzivniji period njegovog naučnog stvaralaštva. U dva navrata bio je dekan fakulteta u Skoplju (1930—1933. i 1935—1937). Osnovao je Skopsko naučno društvo kome je predsedavao od 1921. do 1937. godine. Pokrenuo je 1925. Glasnik skopskog naučnog društva koji je ubrajan među najznačajnije publikacije u objasti društvenih i istorijskih nauka u međuratnoj jugoslovenskoj državi. Osnivač je Muzeja Južne Srbije u Skoplju čiji je upravnik bio od 1921. do 1937. godine. Na poziv crkvenih vlasti dolazi 1937. u Beograd gde je postvaljen za redovnog profesora istorije Srpske pravoslavne crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U Beogradu je radio na obnavljanju Muzeja Srpske crkve u Konaku kneginje Ljubice. Izabran je za dopisnog člana SANU 1939. Bio je i redovni član Matice srpske, hrvatske i slovenčke i počasni član Studentskog istorijskog društva u Beogradu kao i saradnik Srpskog geografskog društva i Jugoslovenskog istorijskog društva u Beogradu. Za vreme Druog svetskog rata radio je na zbrinjavanju srpskih izbeglica kao i na očuvanju spomenika srpske pravoslavne crkve. Prema nalozima Srpske crkve 1942. radio je na prenošenju moštiju kneza Lazara, cara Stefana Uroša u kneza Stefana Štiljanovića iz fruškogorskih manastira u beogradsku Sabornu crkvu. Po završetku rata radio je na identifikaciji i vraćanju umetničkih predmeta koji su na teritoriji NDH opljačkani iz srpskih crkava i manastira.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Poletarac LETO-Duško Radović *02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.god. II.-izdanje ISBN 86-09-00173-3 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica., strana: 205.,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1610.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Poletarac JESEN Duško Radović 02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.g II.-izdanje ISBN 86-09-00174-1 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica,194.strane,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1520.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pavle Šosberger je rođen je u Budimpešti, 1920. godine. Počev od 1966. godine, bio je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad u tri mandata. Bavio se istorijskim radom i spisateljstvom. Napisao je 11 knjiga o Jevrejima Novog Sada i Vojvodine. Objavio je niz članaka o starom Novom Sadu. Učestvovao je u izradi Enciklopedije Novog Sada kao i mnogih TV i radio emisija, kao dokumentarnih filmova. Sarađivao je sa mnogim institucijama i pojedincima na proučavanju Holokausta na prostorima Vojvodine. Za imenik žrtava – Jevreja u Vojvodini, 1990. godine mu je od strane Jad Vašema uručena Zlatna menora. Nosilac je tri ordena, Megile zahvalnice Saveza JOJ (1969), plakete JONS (1985), Novembarske povelje Grada Novog Sada (2001). Umro je u Novom Sadu 27. marta 2012. godine.

IST8 07076) Pillar of Fire: The Rebirth of Israel - A Visual History, by Yigal Lossin , Publisher ‏ Shikmona Publishing Company, Israel 1983 , Ponovno rođenje Izraela : fotomonografija o cionizmu i Jevrejskom narodu u XX veku do nastanka države Izrael ; Yigal Lossin is a senior producer at Israel Television. After studying Hebrew Literature and Philosophy at the Hebrew University of Jerusalem he began working in 1960 at Israel Radio as journalist and writer of documentary programs. Between 1968-1972 he was U.S. correspondent and head of the New York office of Israel Radio and Television. Upon his return to Jerusalem in 1972 he was appointed director of the department of documentary films at Israel Television. In the years 1976-1981 he wrote and produced `Pillar of Fire,` the highly-acclaimed television history of Israel`s rebirth. `... the book is so magnificent that it is almost impossible to find adequate superlatives for it... Lossin has done as excel- lent a job in editing the book as he did in the production of the film... (This) history of Zionism... provides a tragic and noble record of a people moving from horror and humilia- tion to triumph and nobility.` (Philip Gillon, `THE JERUSALEM POST`) `The reader is ensured of many hours of surprise and ex- cited admiration while reading his book.` (Yoram Bronowski, `HAARETZ`) `An important, monumental book-states in very clear language what the television series succeeded in bringing to every home in Israel...` (Moshe Ben-Shaul, `MAARIV`) `The most wonderful collection of photographs that has ever been seen about the history of the Jewish People... Recommended to every Jewish home.` (Dan Omer, `HAOLAM HAZEH`) `In this volume there are many pictures never before seen -pictures which move the heart more than thousands of words. I predict that `Pillar of Fire` will be a bestseller.` (Yaron London, `HA-IR`) engleski jezik, tvrd povez, format 21,5 x 29 cm , ilustrovano crno belim fotografijama , 547 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! JAŠA ALMULI ŽIVI I MRTVI RAZGOVORI SA JEVREJIMA SLOBODAN MAŠIĆ, nezavisni izdavač BEOGRAD 2001 BIBLIOTEKA NOVA187 a) JEVREJI - SRBIJA - 20v - INTERVJUI b) JEVREJI - PROGONI - JUGOSLAVIJA - 1939-1945 - U USPOMENAMA c) HOLOKAUST Jaša Almuli (Bukurešt, 25. avgust 1918– London, 2013), bio je novinar, publicista, predsednik Jevrejske opštine Beograd, i autor pet knjiga.[1] Biografija Njegov otac bio je beogradski trgovac rođen u Šapcu, Isak-Žak, a majka Sofija, rođena Koen. Završio je Osnovnu školu kod Saborne crkve i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu. Studirao je tehnologiju na Tehničkom fakultetu u Beogradu (1936 –1941). Predratni i ratni period Kao srednjoškolac bio je aktivan u levičarskoj cionističkoj omladinskoj organizaciji Hašomer hacair, koju je napustio sa 16 godina. Postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije 1934. godine. Na Univerzitetu pripadao je levom studentskom pokretu Narodni studenti. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1938. godine. U predratnom periodu bio je hapšen zbog političkog delovanja i proveo je mesec dana u beogradskom zatvoru Glavnjača. U jesen 1941. godine, njegova fotografija bila je izložena na Antimasonskoj i antikomunističkoj izložbi u Beogradu. Bombardovani Beograd napustio je 6. aprila 1941. godine, sa sestrom i nekoliko rođaka. Preko zapadne Srbije i Sarajeva stigli su u Kotorski zaliv. Smestili su se u Prčnju, u letovalištu Jevrejskog ženskog društva iz Beograda. Iz Prčnja, Italijani su ih, krajem jula 1941. godine, sproveli u Albaniju, u logor kod Kavaje. Početkom novembra iste godine prebacili su ih u Bari, a zatim vozom u Kalabriju, do logora Feramonti. Jedno vreme proveo je u slobodnoj konfinaciji u Mirandoli, kraj Modene. Početkom 1943. godine iz Italije, sa porodicom, odleteo je za Madrid, u kome su ostali godinu dana. Odatle odlaze za Haifu, u Palestinu, koja je tad bila pod britanskom upravom. Radio je privremeno u hemijskom pogonu, ali se posle tri meseca prebacio za Egipat, gde je pristupio tenkovskoj brigadi Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sa tenkovskom jedinicom došao je do oslobođenog juga Italije, odakle je upućen na ostrvo Vis. Radio je kao propagandista u štabu II dalmatinske brigade. Na lični zahtev poslat je u Srbiju, gde je prvo bio borac pa vodnik u HI srpskoj brigadi. Premešten je u Propagandno odeljenje Vrhovnog štaba Narodnooslobilačke vojske Jugoslavije i partizanskih odreda Jugoslavije. Nakon toga upućen je u Odeljenje za vezu sa stranim vojnim misijama. Novinarska karijera Septembra 1945. godine, po nalogu Agitpropa premešten je u agenciju Tanjug, gde je radio kao pomoćnik urednika spoljnopolitičke službe. Zatim, rukovodio je službom Emisija vesti za inostranstvo i potom službom Unutrašnjih vesti. Bio je specijalni izveštač Tanjuga sa Mirovne konferencije u Parizu 1946. godine. Dopisnik ove agencije iz Brazila bio je prvi put od 1952. do 1956. godine. Radio je jedno vreme u informativnom centru pri jugoslovenskoj ambasadi. Po povratku iz Brazila bio je, u Borbi, spoljnopolitički komentator (1956–1959). Po drugi put poslat je u Brazil 1959. godine, odakle je slao novinske izveštaje Tanjugu i Borbi. Vratio se u Beograd 1963. godine u Tanjug, gde je ponovo vodio službu Emisija vesti za inostranstvo. Iste godine, objavio je delo Brazil: putevi emancipacije. Drugo važno delo jeste Vojnici na sceni Latinske Amerike, koje je objavio 1964. godine. Zatim, postao je dopisnik Tanjuga iz Vašingtona (1967–1970). Nakon toga je u Londonu bio šef Odeljenja za informacije Međunarodne korporacije za investicije u Jugoslaviji (1970–1975). U toj korporaciji radio je u Beogradu do penzionisanja (1978). Od tada deluje kao slobodan novinar. Pisao je za Ekonomsku politiku i na TV Beograd davao komentare o ekonomskim temama. Predavao je domaćim i stranim novinarima na Institutu za novinarstvo u Beogradu. Bio je član Udruženja novinara Srbije. Potpredsednik predsedništva Udruženja novinara Srbije bio je od 1958. do 1960. godine. Učestvovao je u radu Komisije i redakcije za usmene novine (1958), bio je predsednik Sekcije spoljnopolitičkih novinara (1965). Na VI kongresu Saveza novinara Jugoslavije (1965) bio je izabran za člana Saveznog odbora. Prevodio je za Enciklopediju naivne umetnosti sveta (1984). Pisao je za časopis Socijalizam u svetu (1986–1988) i za zbornik Bezbednost i odbrana nesvrstanih zemalja (1989). Krajem osamdesetih godina 20. veka uključio se aktivnije u rad jevrejske zajednice. Započeo je sa snimanjem svedočanstava onih koji su preživeli Holokaust. Na osnovu tih iskaza i istorijskih istraživanja objavio je u Politici feljton Život i stradanja naših Jevreja (april / maj 1989). Tokom 1998. godine u NIN-u objavio je feljton Svedočanstva: Da li su četnici zaista ubijali Jevreje, takođe nastao na osnovu svedočenja preživelih. Nastavio je sa prikupljanjem svedočanstava i u periodu od 1989. do 1997. godine snimio je razgovore sa preko stotinu Jevreja iz različitih delova Jugoslavije i oko sedamdeset preživelih grčkih Jevreja. Iz ovih svedočanstava nastale su knjige Živi i mrtvi: razgovori s Jevrejima i Jevrejke govore. Knjiga Jevreji i Srbi u Jasenovcu objavljena je 2009. godine, Stradanje i spašavanje srpskih Jevreja 2010. godine, a poslednja knjiga Ostali su živi izdata je 2013. godine. U Politici je tokom 1993. godine objavio feljton Stvaranje velikih laži o Srbiji i Srbima kojim je pobijao medijske laži protiv Srbije. Vođenje Jevrejske opštine Beograd Od 1989. do 1992. godine bio je predsednik Jevrejske opštine Beograd. Tokom tog perioda obavljeni su radovi na sinagogi i grobljanskoj kapeli. Spomenik Nandor Glida Menora u plamenu, posvećen žrtvama nacizma u Srbiji, podignut je na njegovu inicijativu na obali Dunava 1990. godine. Bio je među osnivačima Kriznog štaba JOB i SJOJ 1991. godine. Odlikovan je Ordenom rada I stepena. Preminuo je u Londonu 2013. godine, u 96. godini života...

TASIN DNEVNIK 1870-1906 Priredio i predgovor napisao prof. dr Živojin Aleksić - Zapisi Tase Milenkovića prvog srpskog policajca - Vukolić Beograd, 1991. godine, 475 strana, tvrd povez, veći udžbenički format, ilustrovano fotografijama. Ćirilica. Knjiga je nekorišćena, sitni i zanemarljivi tragovi vremena - malo prašine odozgo. Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je svojevremeno objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori. Kroz ovu izvanrednu knjigu, pratimo istoriju Kneževine i Kraljevine Srbije, dinastički prevrat 1903, kao i niz drugih važnih činjenica za istoričare i istoriografe, kao i sve ljubitelje srpske istorije. # 71

ISBN: 9788689595956 Broj strana: 704 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Miba Books Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom.

Autor: Georgije Ostrogorski Žanr: Istorija Pismo: Ćirilica Broj strana: 704 Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2017. Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bosna i Hercegovina - između Tita i rata Neven Anđelić Knjiga `Bosna i Hercegovina – od Tita do rata`, sarajevskog novinara Nevena Anđelića, na nov način govori o uzrocima izbijanja rata u BIH. Neven Anđelić je ovu knjigu napisao na engleskom jeziku a kritika je jednoglasno ocenila da je on `veoma dobro potkovan da objasni kontekst u kome je izbio jedan od najstrašnijih oružanih sukoba u posleratnoj Evropi`, te da je `za razliku od mnogih drugih koji su pisali na ovu temu, Anđelić je pažljiv, oprezan i uravnotežen u svojim analizama i zaključcima.` Anđelić je u godinama pred raspad bivše Jugoslavije i izbijanje građanskog rata bio poznati novinar i urednik Omladinskog programa Radio Sarajeva. U političkim vodama se – kao izraziti protivnik nacionalističkih snaga – oprobao i angažovao kao član `Pokreta Zelenih`, `Saveza reformskih snaga Jugoslavije` za BiH i ostao upamćen kao organizator velikih antiratnih demonstracija u Sarajevu neposredno pred izbijanje sukoba u ovom gradu.