VINIL je ocuvan za ocenu 5- /// za omot pogledajte slike - prodaje se u stanju kao na slikama Radovanović, Pignon, Devčić, Kalčič ‎– Elektronski Studio Radio Beograda

Prvo izdanje, objavljeno za `M` produkciju Radio Novog Sada 1988. godine u tiražu od 500 primeraka. Ploča je nekorišćena, vinil 5 MINT. Omot izuzetno očuvan, stanje kao na slikama. Fotografije su originalne. Label: `M` Produkcija Radio Novog Sada ‎ – NL00104 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1988 Genre: Classical Style: Neo-Classical Tracklist A Gnossiennes No. 1, 2, 3, 4, 5, 6 20:55 B1 Avant – Derniè res Pensées - Idylle , Aubade, Méditation 4:10 B2 Les Trois Valses Distinguées Du Précieux Dégoû té- Son Binocle 1:20 B3 Piè ces Froides– Danse De Travers No.2 1:20 B4 Gymnopediés No. 1, 2, 3 13:00 Credits Artwork, Photography By – Borivoj Popržan Composed By – Erik Satie Photography By – Dragan Kurucić Piano – Branka Parlić Producer – Diana Eberst Recorded By – Julije Stefanides Notes Recorded at Studio M Radio Novi Sad. 500 copies only

PLOČA JE PROMOTIVMA, NOVA, NEKORIŠĆENA, NEIZVAĐENA IZ CELOFANA (MINT!) VINIL: 5 MINT OMOT: 5 A1 Radio Drama: Drama U Radiju A2 Godina Kulture A3 Odlazim A4 Car Core A5 Novosacki Vašar A6 Grill B1 Rokvić Radivoje B2 Fatamorgana B3 Rumba Argentino B4 Ja Sam Video, Video B5 Tetoviranje B6 Reč Dve O Biznisu B7 Felićita B8 Pećinko

Stanje> Ploca mint, Omot 5, VEOMA RETKO U OVOM STANJU OCUVANOSTI! ----------------------- Opsirnije: ----------------------- --------------Михаило Миша Блам (Београд, 15. децембар 1947 — Београд, 19. јун 2014) био је српски џез музичар, контрабасиста, композитор, џез публициста, аранжер и музички педагог. Биографија Рођен је у старој дорћолској јеврејској породици. Његов отац Рафаел је такође био џез музичар и оснивач Народног оркестра Радио Београда (сматра се да је донео џез у Београд), а деда Маркус Давид један од оснивача Радио Београда. Када је имао 4 године, почео је да учи виолину, али су родитељи убрзо схватили да то није инструмент за њега. Уписују га у музичку школу „Станковић“, смер клавир. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду и то на катедри за контрабас. Магистрирао је на Академији у Белгији и положио аудицију код чувеног диригента Херберта фон Карајана. Један је од иницијатора џез одсека у музичкој школи Станковић, у којој је касније радио као професор, пошавши стопама свога оца. Сестра му је чувена глумица Нада Блам. Женио се четири пута, а био је ожењен и чувеном певачицом Изворинком Милошевић, са којом је имао сина Давида. Најстаријег сина Маркуса добио је с првом супругом Биљаном Вуковић. Преминуо је изненада, 19. јуна 2014. године. Сахрањен је на јеврејском гробљу у Београду.[1][2] Музичка каријера Џез концерт у нишком Народном позоришту 1981. године: Нада Кнежевић (вокал), Миливоје Марковић (саксофон), Миша Блам (контрабас) Професионално је почео да се бави музиком 1964. године. Већ као средњошколац свирао је у Камерном оркестру Душана Сковрана, а затим и у Београдској филхармонији, под диригентском палицом Живојина Здравковића. Следи ангажовање у Берлинском радио оркестру, тада под руководством Херберта фон Карајана. Након тога одлази у Њујорк, где почиње џез каријеру свирајући по клубовима. Упознаје Чета Бејкера и са њим ради две године. У Југославију се враћа да би одслужио војни рок, свира у у Симфонијском оркестру ЈНА, а затим наставља џез каријеру у Немачкој, Израелу, Доминиканској Републици, Уганди. Свирао је и у Великом народном оркестру РТБ-а, џез секстету Марковић-Гут, Великом џез оркестру РТБ-а, Оркестру Мише Блама и другим. Снимио је преко 40 албума као контрабасиста и бас гитариста. Једини је контрабасиста на Балкану који је снимио три солистичке плоче џез музике. Поред џеза, свирао је и класичну, фанк и народну музику.[3][4] Сарађивао је са многим врсним домаћим и страним музичарима: Бором Дугићем, Душаном Прелевићем, Бокијем Милошевићем, Душком Гојковићем, Шабаном Бајрамовићем, Тонијем Скотом, Четом Бејкером и многим другима.[5] Компоновао је и музику за неколико представа: „Имитација живота“ (по тексту Мирјане Бобић Мојсиловић), „Муке са слободом“ (текст -Вида Огњеновић) и друге.[6] --------------------------------- Predmet prodaje je LP Miša Blam ‎– Sećanja Label: Beograd Disk ‎– LPD 0014 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1979 Genre: Jazz Style: Bop, Gospel, Jazz-Funk, Latin Jazz, Swing Tracklist A1 Dobro Jutro Music By, Arranged By – Miša Blam 4:07 A2 Sećanje Music By, Arranged By – Miša Blam 8:00 A3 Golden Gate Quartet Composed By – O. Wilson* Vocals – The Golden Gate Quartet 2:26 A4 Bočekova Balada Arranged By – Miša Blam Composed By – Josip Boček 3:37 A5 J. S. Bach Šala 1:14 A6 Golden Gate Quartet (Liv) Composed By – O. Wilson* Vocals – The Golden Gate Quartet 2:22 B1 Uvelo Lišće Arranged By – Miša Blam Composed By – J. Kosma* 4:38 B2 Idemo Odmah Composed By – S. Gut* 3:54 B3 Sedam Dvadesetpet Composed By – Miša Blam 7:25 B4 Insert 12 Composed By – Miša Blam 4:53

TRIO DAG Sećanja 1974. ORIGINAL RTB LP MINT OMOT-4 / PLOCA-5 racklist A1 Svitanje A2 Jutro Jednog Fauna A3 Ljubav A4 Cvet Starog Samuraja A5 Tragovi U Pesku B1 I Sad... B2 Na Drini Ćuprija B3 I Na Kraju Zvuk Companies, etc. Recorded At – Studio 10 Radio Beograd Printed By – Jež, Beograd Credits Acoustic Guitar, Electric Guitar, Vocals, Arranged By, Producer – Aleksandar Milovanović Acoustic Guitar, Harmonica, Vocals, Producer – Dragan Popović Bass Guitar – Dragislav Vokić*, Robert Nemeček Drums – Mihailo Popović*, Nikola Jager, Raša Đelmaš Flute – Branimir Malkoč Lyrics By – Marina Tucaković Music By – A. Milovanović* (tracks: A2 to A5, B3), D. Popović* (tracks: A1, B1, B2) Organ, Electric Piano – Slobodan Marković Percussion, Vocals, Design, Producer – Grujica Milovanović Producer, Engineer – Slobodan Petrović* Sitar – Ljubomir Ristić* Violin – Ljubica Perović, Vera Mirković Notes Recorded at Studio X, RTB. Catalog number LPV 5238 on the cover, LP 5238 on the labels. Music By credit for the track B1 `I sad...` misspelled on the back cover: `S. Popović`.

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU, VINIL SAVRŠEN, KAO UPRAVO ODŠTAMPAN! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Kreni Prema Meni A2 Sunca Sin A3 Zemljotres A4 Ona Sve Zna A5 Najbolje Se Putuje B1 Ono Što Pokušavam B2 Hipnotisana Gomila B3 Daleko Od Srca B4 Ja Radim Teško B5 Reći Ću Ti

LP PLOCA 5- OMOT 5- DISKOS LPD-20001633 Folk,World & Country,Folk - ANSAMBL JUZNI VETAR A1.ZASTO SI SE NAPIO A2.LJUBI ME LJUBI A3.IMA LI ZA MENE SRECE A4.SRECNO LJUBAVI A5.STA MI RADIS PROKLETI ZIVOTE B1.GDE STE SADA PRIJATELJI B2.7000 SUZA B3.RUZA I TRN B4.KADA ME PREGAZI VREME

Stanje: Ploča 4+ , Omot 4++ ---------------------------- Opsirnije: -------------------- Дејвид Роберт Џоунс (енгл. David Robert Jones; 8. јануар 1947 — 10. јануар 2016), познат под псеудонимом Дејвид Боуи (енгл. David Bowie), био је један је од најпознатијих британских рок музичара, певача, композитора и глумаца. Боуијева музичка каријера трајала је више од пет деценија, а био је склон сталном мењању музичког стила и имиџа, нарочито од 1970. године.[1] Преминуо је 10. јануара 2016. године[2], после осамнаестомесечне борбе са раком јетре. Младост Боуи је рођен као Дејвид Роберт Џоунс 8. јануара 1947. године у Брикстону. Његова мајка, Маргарет Мери „Пеги” (1913 – 2001)[3][4] је рођена у војном кампу Шорнклиф, поред Черитона у Кенту. Родитељи њеног оца су били ирски имигранти који су се населили у Манчестер. Она је радила као конобарица у биоскопу Ројал Танбриџ Велс.[5] Његов отац Хејвуд Стентон „Џон” Џоунс (1912–1969) је био из Донкастера и радио је као промотер за дечију хуманитарну организацију Бернандо. Породица је живела на граници између Брикстона и Стоквела у јужном Лондонском округу Ламбет. Боуи је похађао школу за децу Стоквел до шестогодишњег доба и тада је добио репутацију надареног, једнообразног детета и пркосне свађалице.[6] Боуи се преселио са породицом у Бромли. Две године касније, започео је похађање Брнт Еш основне школе. Школски хор је сматрао да има „адекватан” глас, а показао је надпросечне вештине свирања флауте. Када је имао девет година, његов плес на часовима покрета је био веома маштовит, толико да су наставници називали његове интерпретације „живописно уметничким”, а његов стил „задивљујућим” за дете.[6] Исте године, порастао је његов интерес за музику када му је отац купио колекцију плоча међу којима су биле плоче група Тинејџерс, Платерс, Фетс Домино, Елвис Присли и Литл Ричард. Након слушања песме Литл Ричарда Tutti Frutti, Боуи је касније рекао да је тада „чуо Бога”.[7] Боуи је студирао уметност, музику и дизајн. Његов полубрат Тери Бернс је утицао на његов ентузијазам када је реч о џез музици. Боуи је тада нарочито био заинтересован за Чарлса Мингуса и Џона Колтрејна, због чега му је мајка купила Графтон саксофон 1961. године. Након тога је започео часове код баритона саксофонисте Ронија Роса.[8] У школи је 1962. године задобио озбиљне повреде ока када се посвађао са Џорџом Андервудом око девојке. Имао је неколико операција током петомесечног периода.[9] Тада му је доктор рекао да штета не може у потпуности бити отклоњена, због чега је Боуи имао погрешну перцепцију дубине и промену у боји ока. Овакво око је касније постало најпрепознатљивији знак Боуија.[10] Упркос свађи, Боуи је остао у добрим односима са Андервудом, који је креирао уметничка дела за Боуијеве раније албуме. Музичар Боуи 1975. године Најранија песма којом се прославио био је сингл Space Oddity из 1969, који је због спуштања на Месец имао велик успех. Најзначајнији Боуијев албум био је The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. То је био концептуални албум са причом о ванземаљцу који долази на Земљу, постаје мегазвезда а на крају га убијају обожаваоци. Заштитни знак турнеје био је огромни стаклени паук, посебно израђен за ту прилику. Турнеју за албум `Ријалити` (2005), морао је да прекине због мањег срчаног удара. ---------------------------- Predmet prodaje je veoma redak LP David Bowie ‎– Low Label: RCA ‎– PL 12030, RCA Victor ‎– PL 12030 Format: Vinyl, LP, Album, Promo Country: Italy Released: Jan 1977 Genre: Electronic, Rock Style: Experimental, Ambient Tracklist A1 Speed Of Life A2 Breaking Glass A3 What In The World Backing Vocals – Iggy Pop Organ [Farfisa] – Roy Young A4 Sound And Vision Backing Vocals – Brian Eno, Mary Visconti Saxophone – David Bowie A5 Always Crashing In The Same Car Cello – David Bowie Effects [Guitar Treatments] – Brian Eno Organ – Roy Young A6 Be My Wife A7 A New Career In A New Town Harmonica – David Bowie B1 Warszawa Piano – Brian Eno B2 Art Decade Cello – Eduard Meyer Chamberlin [Chamberlain] – David Bowie B3 Weeping Wall Vibraphone, Xylophone, Synthesizer – David Bowie B4 Subterraneans Saxophone – David Bowie ------------------------------ Matrix / Runout (Runout side A): FKAY 31266 4S - 1A 8 Matrix / Runout (Runout side B): FKAY 31267 1S - 1A 9

Stanje: Ploča 5, Omot 4/4+ , veoma retko u ovom stanju očuvanosti!! ------------------------------- Opsirnije: -------------------------- Duško (Dušan) Gojković (Jajce, 14. oktobar 1931 — Minhen, 5. april 2023) bio je srpski svetski priznati džez trubač, kompozitor i aranžer. Bio je srpski džez muzičar koji je ušao u mnoge strane enciklopedije (od novijih: posebna biografska jedinica u popularnom džez vodiču Rough Guide), i postao „hodajuća enciklopedija džeza i imena iz tog svijeta”.[1] Život i karijera Rođen je u Jajcu, u Kraljevini Jugoslaviji, danas u Bosni i Hercegovini, 14. oktobra 1931. godine, od oca Vuksana i majke Kristine, kao jedno od njihove četvoro dece. Nakon ratnog i poratnog perioda života, jednim delom i u logoru, doživeo je porodićnu tragediju. Izgubio je oca koji je streljan kao pripadnik četničkog pokreta, i praktično, brata koji je doživotno izbegao u Australiju. Ostavši bez porodice on se 1946. godine obreo u Beogradu, kao gimnazijalac i učenik u Muzičkoj školi „Stanković” u Beogradu, pod neprestanom kontrolom ondašnjih komunističkih vlasti zbog sviranja zabranjivanog džeza na javnim mestima. „Na prijemnom ispitu u Muzičkoj školi Stanković otpevao sam neku rusku pesmu uz klavir i napomenuo im da želim da učim da sviram trubu jer imam taj instrument kući i da u školskom orkestru sviram džez. Direktor škole je sumnjičavo vrteo glavom zbog tog džeza, ali su me ipak primili i konačno sam počeo da sviram trubu. Moje improvizacije na trubi nijedan komesar nije mogao da kontroliše. Džez je sloboda.“ Muziku je studirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1948. do 1953. godine. Još kao student sa 18 godina svirao je trubu u mnogim džez i diksilend bendovima i sa velikim orkestrom Radio Beograda. Posle pet godina provedenih u Jugoslaviji, prerastao je nivo balkanskog muziciranja i odlučio da nastavi svoju karijeru u Zapadnoj Nemačkoj. Godine 1956. snimio je svoj prvi LP kao član grupe Frank All Stars. Sledeće četiri godine proveo je kao prvi trubač i član Kurt Edelhagenovog orkestra. Tokom godina svirao je sa značajnim džezerima kao što su Čet Bejker, Sten Gec i Oskar Petiford. Prvi put se obreo u Americi sa Evropskim omladinskim orkestrom 1958. u Njuportu na džez festivalu na Istočnoj obali, i svojim stilom muziciranja privukao veliku pažnju sa obe strane okeana. Godine 1961. ponuđena mu je stipendija za studije u oblasti komponovanja i aranžiranja u Berkliju, u vrsti muzike za koju teško da su tada drugde u svetu postojale neke škole. „Trebala mu je preporuka i – dobio ju je. Od Stena Geca, Arta Farmera i Oskara Petiforda, koji su je napisali i potpisali na masnom jelovniku nekog kafića u Frankfurtu u kome su doručkovali.”[2] Prihvatio je ponudu i završio studije. Kao priznati srpski i svetski džez muzičar, Gojković je dobio počasno mesto u Nišvil džez muzeju u Nišu, kome je poklonio svečanu odoru koju je nosio na dodeli doktorata Nakon studija u Berkliju pozvao ga je kanadski vođa benda Mejnard Ferguson da se pridruži njegovom bendu. Gojković je nastupao kao druga truba u ovom sastavu sve do pauze benda 1964. Njegov rad sa Fergusonom omogućio je Gojkoviću reputaciju odličnog i velikog muzičara i izvanrednog soliste. Vratio se u Evropu, i formirao svoj sekstet 1966. godine, sa kojim je snimio svoj prvi album Swinging Macedonia, u produkciji Eckart Rahn, sa muzikom koju je on izvorno komponovao inspirisan muzikom Balkana. Album se generalno smatra kamenom temeljcem balkanskog džeza. ------------------------------ Predmet prodaje je LP Duško Gojković* ‎– Belgrade Blues Label: PGP RTB ‎– LPV 4201 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Released: 1973 Genre: Jazz Style: Modal, Hard Bop, Big Band, Latin Jazz Tracklist A1 – Duško Gojković Sekstet* Belgrade Blues Written-By – N. Pierce* 6:15 A2 – Duško Gojković Sekstet* We Written-By – Sherman*, Tobias*, Woods* 5:15 A3 – Duško Gojković Sekstet* It`s The Talk Of The Town Written-By – Livingston* 4:30 A4 – Duško Gojković Sekstet* Be My Love Written-By – Kahn*, Brodsky* 7:50 B1 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* La Campimania Written-By – F. Boland* 3:50 B2 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* You`re Too Beautiful Written-By – Rodgers - Hart* 4:02 B3 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Lullaby Of The Leaves Written-By – Petkere*, Young* 3:03 B4 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Doo-Doosh Written-By – F. Boland* 3:25 B5 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Mr. X Written-By – M. Roach* 3:20 B6 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* That`s All Written-By – Brandt*, Haymes* 3:05

ISTORIJA CIVILIZACIJE I-XII Vil Djurant Tvrdi povez, format 17×24, Ukupno 10.500 strana NOVO 1. Istočne civilizacije 2. Život Grčke 3. Cezar i Hrist 4. Doba vere (I) 5. Doba vere (II) 6. Renesansa 7. Reformacija 8. Početak doba razuma 9. Doba Luja XIV 10. Volterovo doba 11. Ruso i revolucija 12. Napoleonovo doba Ovaj komplet Istorije civilizacije 1 – 12 predstavlja klasično remek-delo istorije civilizacije: drevne i moderne, istočne i zapadne! Namenjena je širokoj čitalačkoj publici. Naučna istraživanja pretočena su u enciklopedijske zanimljivosti, a svetska kulturna baština predstavljena je obiljem podataka, mudrih zaključaka, zanimljivih, dramatičnih, jednostavnih i duhovitih događaja i ličnosti. knjiga I – ISTOČNE CIVILIZACIJE Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do našnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Na ovoj knjizi dr Djurant radio je od 1927. do 1932. godine i knjiga predstavlja treću kompletno dopunjenu verziju. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. U njoj ćete naći sve o Sumeru kao kolevci prvih gradova i pisanih zakona, Egipćanima koji su usavršili monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vaviloncima koji su razvili astronomiju i fiziku i posadili seme zapadne mitologije, Judejce, bičeve božje Bliskog istoka i njihovog kralja Asurbanipala, koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, Judejce koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. knjiga II – ŽIVOT GRČKE Istorija grčke civilizacije od početaka i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra do rimskog osvajanja sa uvodom o preistorijskoj kulturi Krita. Tokom dinamične sinteze istorije sveta, u ovom tomu Vil Djurant se bavi večito fascinirajućim problemom grčke civilizacije. Život Grčke, drugi tom Istorije civilizacije, velika je knjiga čiji stil podseća na zlatno doba pisanja o istoriji, pre nego što je usko stručno proučavanje istorije okupiralo tu oblast.Vil Djurant je u potpunosti sagledao životni put Grčke – isto onako kao što je i jedan kultivisan petovekovni Atinjanin, sa svojim željnim znanja, stalno tragajućim umom gledao u divnu panoramu Periklove Atine. Ovo delo Vil Djurant je pripremao punih 50 godina i dobio Pulicerovu nagradu. knjiga III – CEZAR I HRIST Cezar i Hrist, treći tom Vil Djurantovog monumentalnog prikaza istorije sveta predstavlja rezultat dvadeset pet godina priprema i pet godina pisanja. Kao i prethodni tomovi, Cezar i Hrist je nezavistan samostalan deo Istorije civilizacije, Djurantove proslavljene kulturne istorije. Cezar i Hrist sadrži puno paralela sa savremenom istorijom, a doktor Djurant ih prikazuje veoma stručno. On veruje da čitanje događaja iz prošlosti treba da rasvetli sadašnjost. U klasnim borbama i manevrisanju za vlast koje simbolišu rimsku istoriju od braće Grah do Cezara, on nalazi analogiju sa razvojem Evrope i Amerike od Francuske revolucije do danas. On nas podseća da su diktatori uvek koristili iste metode. Kazuje nam da se socijalna pomoć koristila više od jednog veka pre Hrista i da je prvi rimski sindikat ustanovljen oko 600 godina pre Hrista. Saznajemo za bankrotstva banaka, „svinjsku burad“ (dotacije iz federalne državne blagajne za javne radove u rejonu nekog kongresmena ili senatora), depresije, vladine projekte i propise, državni socijalizam, prioritetne planove u doba rata, izbornu korupciju, trgovačka udruženja i druge fenomene starog Rima koji bi lako mogli da se uklope u današnje naslove naslovnih strana. knjiga IV – DOBA VERE deo I i knjiga V – DOBA VERE deo II Istorija srednjovekovne civilizacije – hrišcanske, islamske i judejske – od Konstantina do Dantea: od 325. do 1300. godine naše ere. Doba vere sadrži prikaz srednjevekovnih dostignuća i govori o tome kakav značaj za naše doba imaju hrišćanski, islamski i judejski život i kultura Srednjeg veka. Kao drugi tomovi Istorije civilizacije, ovo je zasebno delo koje se istovremeno uklapa u opštu istoriju čovečanstva. Ono sadrži uzbudljive priče o svetom Avgustinu, Hipatiji, Justinijanu, Muhamedu, Harunu al-Rašidu, Karlu Velikom, Vilijamu Osvajaču, Eleonori od Akvitanije, Ričardu Lavljeg Srca, Saladinu, Majmonidu, svetom Franji, svetom Tomi Akvinskom, Rodžeru Bejkonu i mnogim drugim – i sve je to dato kroz perspektivu integralne istorije. Najčuvenije ljubavne priče u istoriji književnosti – o Eloizi i Abelaru, o Danteu i Beatriče – ovde su ispričane sa uzbudljivom erudicijom. U tom duhu, Doba vere obuhvata ekonomiju, politiku, pravo, vlast, religiju, moral, ponašanje, obrazovanje, književnost, nauku, filozofiju i umetnost Hrišćana, Muslimana i Jevreja u toku jedne epohe koja je bila svedok sudbinskih borbi između tri velike religije, kao i borbe između religioznog i svetovnog pogleda na ljudski život. Jedna fascinantna priča spaja romantiku, siromaštvo, sjaj, pobožnost i poročnost, feudalizam i monaštvo, jeresi i inkvizicije, katedrale i univerzitete, trubadure i minezingere jednog živopisnog milenijuma. knjiga VI – RENESANSA Istorija italijanske civilizacije 1304-1576.Ovaj tom sadrži portret jednog sveta na njegovom slavnom vrhuncu – portret fascinantne i raskošne Italije u doba renesanse, od Petrarkinog rodenja 1304. do Ticijanove smrti 1576. godine .Vil Djurant u Renesansi izlaže uvodnu studiju ekonomske podloge koja obuhvata razvoj industrije, rast bankarskih porodica kao što su Medičijevi, kao i sukobe rada i kapitala. Na taj nacin on objašnjava razloge zbog kojih je Italija bila prva država, a Firenca prvi grad u Italiji koji ce doživeti budenje modernog doba. On prati procvat kulture od Firence do Milana, Mantove, Ferare, Verone i Venecije Padove i Parme, Bolonje, Riminija, Urbina, Perude, Sijene i Napulja, a povest dovodi do vrhunca u Rimu, gradu velikih papa renesansne epohe.U svakom gradu Italije, svedoci smo blistave parade princeva, kraljica, vojvoda ili duždeva; pesnika, istoricara, naucnika i filozofa; slikara, vajara, gravera, iluminatora, grncara i arhitekata; prisustvujemo razvitku industrije, obrazovanja, ponašanja, morala, kriminala i mode; pred nama se redaju žene, ljubavi i vencanja; epidemije, gladi, zemljotresi i pogibije. Pred nama je covecanstvo koje se smelo krece od konacnog sveta ka svetu beskonacnosti.To je i povest o narodu pod vedrom jutarnjom svetlošcu renesanse, kada su bronzana vrata krstionice u Firenci postala simbol pravih rajskih dveri. U takvom ambijentu, sa Pikom dela Mirandolom saznajemo kako je covek razmišljao, sa Makijavelijem kako je vladao, sa Kastiljoneom kako je živeo, sa Savonarolom kako je umirao.Na gotovo svakom koraku, Vil Djurant crta žive vinjete – Petrarke, Bokaca, Kozima, Medicija, Fra Andelika, Donatela, Lorenca Velicanstvenog, Boticelija, Andreje del Sarta, Lodovika Mora, Beatrice i Izabele d `Este, Leonarda da Vincija, Bramantea, Pjera dela Franceske, Sinjorelija, Perudina, Mantenje, Ariosta, Đovanija Belinija, Đorodonea, Aldusa Manucijusa, Koreda, Aleksandra VI, ezara i Lukreciju Bordžije, Julija II, Lava X, Rafaela, Mikelandela, Klementa VII.Djurant dovodi pricu do dramaticnog vrhunca sa rumenilom sutona Firence i Venecije posle strašnog pustošenja Rima 1527, ali pokazuje kako je cak i opadanje renesanse (1527-1576) bilo plodno zahvaljujuci Ticijanu, Aretinu, Veronezeu, Celiniju, i, možemo reci, novom Mikelandelovom životu. Djurant pokazuje kako je renesansa, oživljavajuci klasicnu kulturu, okoncala hiljadugodišnju vladavinu orijentalnog duha u Evropi. Na kraju nas priprema za Erazma, Bejkona i Dekarta, za Spinozu, Voltera, Gibona, Getea, kao i za titane našeg doba u kojima još živi duh renesanse: „Danas, u Evropi i Americi, svugde ima ljudi prefinjenog i snažnog duha – koji druguju u carstvu uma – koji svoju snagu crpe iz baštine duhovne slobode, estetskog senzibiliteta, prijateljskog i saosecajnog razumevanja; hrane se nasledem opraštanja životu za njegove tragedije, prihvatanja njegovih radosti cula, uma i duše; i hrane se time što u srcima, usred himni mržnje, uprkos grmljavini topova, uvek cuju carsku pesmu renesanse.“ knjiga VII – REFORMACIJA Istorija evropske civilizacije od Viklifa do Kalvina: 1300-1564. U ovom tomu Istorije civilizacije, Vil Djurant se bavi izučavanjem ljudi i ideja, verovanja i važnih događaja u doba reformacije. To je zasebna i nezavisna studija reformacije verovatno najznačajnijeg događaja moderne istorije i u isto vreme nastavak monumentalnog istoriografskog rada dr Djuranta. U ovom tomu, Vil Djurant oživljava i osvetljava snažnu dramu jedne epohe koju su, baš kao i našu, uznemiravale česte revolucije. On otkriva da socijalna revolucija prati versku revoluciju u gotovo svakoj fazi reformacije, i ova je knjiga napisana upravo sa tog nekonvencionalnog stanovišta dveju konvergentnih drama. Na početku autor razmišlja o religiji uopšte, o njenom delovanju na pojedinca i na grupu, kao i o stanju i problemima Rimokatoličke crkve u toku dva veka pre Lutera. On se bavi Engleskom, Nemačkom i Češkom, prikazujući ideje i sukobe luteranske reformacije, te sa simpatijama razmatra Erazmove napore usmerene na mirno samoreformisanje Crkve. Knjiga VIII – POČETAK DOBA RAZUMA Istorija evropske civilizacije u doba Šekspira, Bejkona, Montenja, Rembranta, Galilea i Dekarta: 1558-1648. Ovom knjigom nastavlja se rad na nečemu što se sada može zvati Djurantova porodica. Autori nam prikazuju razvoj nauke i vaskrsenje filozofije usred tih vojnih i verskih sukoba. To je takođe bilo doba Keplera i Galileja, Bruna i Dekarta, pronalaska složenog mikroskopa, teleskopa, termometra, i barometra, logaritamskog i decimalnog sistema, otkrića planetarnih orbita i zakona. Postepeno su se rađali moderna Evropa i moderni um… knjiga IX – DOBA LUJA XIV Kralj Sunce predstavljen je u ovom tomu u svom najboljem, najgorem i najviše ljudskom izdanju. Engleska i Kromvel, Milton, Čarls I, Džonatan Svift, od genijalnosti do ludila… Švedska, Rusija u doba Petra Velikog… Knjiga se završava sumrakom Kralja Sunca. knjiga X – DOBA VOLTERA Doba Voltera – Istorija Civilizacije predstavlja doba Prosvećenosti a najveći zalagač za procvat umetnosti i nauke bio je, svakako, Volter. U ovoj knjizi se Vil Djurant fokusirao na istoriju i dešavanja Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj u periodu od 1715. pa do 1756. godine. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Prvo poglavlje se bavi vladavinom Luja XV, drugo poglavlje se bavi engleskom filozofskom misli u prvoj polovini XVIII veka, treće najviše govori o Volterovom radu i tadašnjem okruženju u kom su njegovi tekstovi nastajali. Četvrto poglavlje govori najviše o Johanu Sebastijanu Bahu, jednom od najvećih kompozitora kako baroka, tako muzičke umetnosti uopšte. Peto poglavlje nastavlja sa mislima i tezama Voltera, kao i enciklopediji Denija Didroa i filosofskoj klimi tadašnje Evrope. knjiga XI – RUSO I RENESANSA Ruso i revolucija – Istorija Civilizacije bazira se na dežavanjima u Francuskoj i u ostatku Evrope u periodu stvaranja Žan Žak Rusoa i tokom Francuske revolucije. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Ovaj tom enciklopedijskih izdanja Vila Djuranta Istorija Civilizacije dobio je i Pulicerovu nagradu 1968. godine. Prvo poglavlje nas upoznaje sa događajima iz Sedmogodišnjeg rata, dok se drugo poglavlje bazira na razlikama i sličnostima dvojice savremenika: Voltera i Rusoa. Treće poglavlje: Katolički jug govori o kulturnim i političkim dešavanjima u tadašnjoj Italiji, Španiji i Portugalu, ali i o austrijskom vunderkindu – Mocartu. Četvrto poglavlje se bavi Slovenskim narodima i prisutnosti Osmanlija u tom delu Evrope, kao i o vladavini Katarine Velike u Rusiji. Peto poglavlje je posvećeno protestanskom severu kao i Kantovom filozofskom radu. Džonsonova Engleska kao i krah francuskog feudalizma predstavljaju teme iz poslednja dva podnaslova knjige. knjiga XII – NAPOLEONOVO DOBA Napoleonovo doba – Istorija Civilizacije prati dešavanja iz perioda Francuske revolucije, kao i vladavinu Napoleona, njegova osvajanja i ratove. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Osim što je u samom fokusu Francuska i Bonapartin uspon, ovaj tom knjige prati i kulturno-umetnička dešavanja i razvoj tadašnje Evrope, poput muzičkog komponovanja Betovena i književnih dela takozvanih Jezerskih pesnika Engleske. Poslednje poglavlje obrađuje opsadu Moskve, Vaterlo bitku, potpun krah Napoleonove vojske i njegov egzil na ostrvo Sveta Jelena, kao i dešavanja neposredno posle toga. Ovo je poslednja knjiga u seriji enciklopedija Vila Djuranta.