Radila oko 2 godine u odlicnom stanju Linija Essential linija Energetski razred A Boja aparata Boja nerđajućeg čelika Boja ručke Boja nerđajućeg čelika Materijal komandne ploče Nerđajući čelik (Inox) Materijal unutrašnjosti rerne Eco Emajl (rerna i plehovi) TouchFree Inox TouchFree Inox (otporan na otiske prstiju) Efikasnost Vrsta rerne Konvencionalana rerna - 84 l Najveća upotrebljiva površina za pečenje Korisna zapremina rerne 84 l Maksimalna temperatura rerne 300 Najveća površina pleha za pečenje 1.360 cm² Glatka površina vrata rerne Ravna staklena površina vrata koja se jednostavno skida HomeMade Plus HomeMade Plus oblik rerne Upravljanje Upravljanje Mehaničko upravljanje rernom Oblik dizajn dugmeta Ergonomska dugmad Načini zagrevanja Načini zagrevanja Donji i gornji grejač, Donji grejač, Infra grejač, GentleBake progrm za lagano pečenje, Pizza funkcija, AquaClean - program samočišćenja Karakteristike Šarka vrata Classic Dodatna oprema 1 duboki emajlirani pleh za pečenje Yes Rešetka za rernu Mrežna rešetka Žičane vođice Yes Sigurnosni sistemi Termički osigurač sa automatskim isključenjem Yes DCS DC - Dinamičko hlađenje Temperatura vrata Dvostruko zastakljena vrata sa jednim temperaturnim deflektorom (CompactDoor) Jednostavno čišćenje Eco Clean Email (rerna i pleh) Yes Tehnički podaci Potrošnja energije 0,84 kWh (konvencionalna) Snaga grila (infra) 2.300 W Priključna snaga - el. 2,5 kW Dimenzije aparata (ŠxVxD) 59,5 × 59,5 × 56,4 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd

100% BEZ ŽICA: Kami bezžična spoljna kamera ne zahteva nikakva spoljna čvorišta ili monitore, samo napunite priložene baterije i vaša kamera je spremna za rad. Zahvaljujući 4 litijumske punjive baterije, Kami bežična besplatna kamera može da se koristi do 2 meseca u zavisnosti od vaših optimalnih podešavanja ili upotrebe. OTPORNO NA VREMENSKE VREME, POKRIVANJE CELE GODINE: Zahvaljujući širokom opsegu radne temperature ove kamere (14°F do 122°F) i IP-65 rejtingu otpornosti na vremenske uslove, ne morate da brinete o kiši, vetru ili snegu. Vaša kamera će raditi bez obzira na uslove na otvorenom. RADI SA VAŠIM PAMETNIM KUĆNIM UREĐAJIMA: Nije važno da li više volite Amazon Aleka ili Google Assistant, Kami bežična spoljna kamera radi sa oba pametna kućna uređaja (pod uslovom da imaju ekran) sa jednom jednostavnom glasovnom komandom koju možete da vidite kamere uživo sa vašeg uređaja. NAPREDNA DETEKCIJA PIR POKRETANJA: Provedite manje vremena proveravajući „lažne alarme“ i primajte upozorenja samo kada je to važno. Zahvaljujući najsavremenijem PIR senzoru, manja je verovatnoća da će ova kamera slati upozorenja o drveću u pokretu, zastavama i automobilima. ODRŽAVAJTE SVOJ SNIMAK BEZBEDNIM: Dobijanje plana usluge u oblaku vam omogućava da bezbedno čuvate svoje klipove, bez obzira šta se dešava sa vašom kamerom. Izaberite savršeni plan za sebe iz raznovrsnog izbora i nikada više ne brinite o punjenju memorijske kartice. A9

Odlicno stanje radila manje od 2 godine nova serija proizvedena 2020 godine zamenjena guma vrata ugradjena nova u ovlascenom Beko servisu - Samostojeće Prednje punjenje 7 kg 1400 - Ugrađeni ekrani - Higijenski/antialergijski, Crno, Bluza/košulja, Pamuk, Eco, Ručno/vuna, Mix, Brzi - AquaStop funkcija Sistem raspoređivanja opterećenja - Tajmer za odloženi start Indikator vremena završetka Zaštita od dece - Klasa centrifuge: B - 74 dB - 41 L Količina programa za pranje * 16 Nivo buke (centrifuga) * 74 dB Nivo buke (pranje) * 57 dB Tajmer za odloženi start * Odloženo startovanje 24 č Trajanje ciklusa pranja (maks.) 165 min Programi pranja * Higijenski/antialergijski, Crno, Bluza/košulja, Pamuk, Eco, Ručno/vuna, Mix, Brzi Podesiva brzina rotacije Sistem raspoređivanja opterećenja * AquaStop funkcija * Ostatak vlage 53% Ergonomija Zaštita od dece * Indikator vremena završetka * Indikator nedostatka izvora vode Ergonomija Alarm za otvorena vrata Menadžment potrošnje Klasa energetske efikasnosti (stara) A+++ Potročnja struje prilikom pranja 0,749 kWh Potrošnja vode po ciklusu * 41 L Potrošnja energije 2200 W Potrošnja energije (isključen) 0,20 W Ulazni napon naizmenične struje 230 V Ulazna frekvencija naizmenične struje 50 Hz Struja 10 A Težina i dimenzije Širina 600 mm Dubina 540 mm Visina 840 mm Težina 69 kg Podaci o pakovanju Širina paketa 650 mm Dubina paketa 600 mm Visina paketa 880 mm Težina paketa 70 kg Ostale karakteristike Godišnja potrošnja struje za pranje 171 kWh

Snaga: 1200W Režim rada: 600W / 1200W Grejna površina: u snopu IC grejača max do 10 m2 Grejač: C-Wave™ tehnologija, QC-Helix™ izvor topline Zaštita IPX4™ – otpornost na kišu iz svih smerova Dimenzije: 735x100x180 mm Težina: 2,5kg Dužina kabla: 1,6m Šifra proizvoda: 300030 Isporuka: Infracrvena grejalica, nosač za zid, šrafovi i uputstvo za korišćenje na srpskom jeziku Sertifikati: CE oznaka, RoHS, DEKRA GS, IPX4, Kvalitet Srbija Proizvođač: Miljöcenter AB, Švedska Zidna infracrvena grejalica 1200W (Patio Heater 1200 Wall IPX4™) koristi C-Wave™ tehnologiju koja pretvara električnu energiju u brzo, ugodno i direktno grejanje. Zidna infracrvena grejalica 1200W može raditi u dva režima rada odnosno podešavanjem snage grejača na 600W i 1200W. Toplotna efikasnost od čak 98% je postugnuta pomoću jedinstvenog Lw-IR GHS™ sistema (dugotalasne). Infracrvena grejalica ne greje prostor već isijava toplotu direktno u Vas, stimulira cirkulaciju krvi i akumuliranje toplote i bez isušivanje kože daje Vam osećaj ugodne toplote. Glavne karakteristike C-Wave™ tehnoligije Jedinstvena i napredna Silverline® C-Wave™ tehnologija grejanja stvara ugodno i zdravo zračenje toplote koje blago zagrejava mišiće i tkiva bez efekta isušivanja kože.Kao što je poznato, C-Wave™, FIR (Far Infrared Radiation) pospešuje cirkulaciju krvi, zahvaljujući čemu se ublažava napon u mišićima što dovodi do porasta opšte sposobnosti. Dostava je besplatna na teritoriji Beograda

Kratki opis Vrsta usisavanja: Za suvo čišćenje Bežična upotreba Vrsta akumulatora - baterije: Li-Ion Četka: Električna turbo četka Detalji GORENJE Usisivač SVC180FW 735396 2 U 1 Štapni ili ručni usisivač - Uživajte u svim prednostima štapnog usisivača koji se za samo nekoliko sekundi pretvara u ručni. Od usisavanja poda do brige o sofi, unutrašnjosti automobila ili teško dostupnim gornjim policama. Zahvaljujući snažnoj litiumskoj bateriji od 18 V nećete osetiti gubitak usisne snage tokom rada. Čak i kada je baterija poluprazna, usisivač će raditi sa maksimalnim performansama.Vreme trajanja do 50 minuta omogućava vam čišćenje kuće u jednom potezu. Turbo četka ima sopstveni elektromotor, koji mu omogućava da efikasno sakuplja prljavštinu tokom rada. Održavanje četke je jednostavno, jer je potreban samo jedan klik za demontažu i čišćenje. Potpuno savitljiva ručka omogućava odlaganje u manjem prostoru. Usisivač možete ostaviti na priključku za punjenje tako da bude spreman kada vam ponovo zatreba Snažne LED lampice osvetljavaju u tamnim područjima. Fleksibilan spoj omogućava lak pristup teško dostupnim mestima iza ormara, ispod sofe, stolova. Posuda za prašinu je jedostavna za pražnjenje. Samo otpustite ručicu, otvorite posudu i istresite prašinu. Vrsta aparata Usisivač Vrsta usisavanja Za suvo čišćenje Materijal kućište Plastika Boja aparata Bela Vrsta akumulatora - baterije Li-Ion Životni vek baterije 50 min Vreme punjenja 6h Broj nastavaka 2 Bežična upotreba Da Zapremina posude za prašinu 0,6 l Buka 72 dB(A)re1pW Napon 18 V Dimenzije aparata (ŠxVxD) 26 × 118 × 17 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd) 34,2 × 63 × 16 cm

Krčko lonac SC-350 Selection ima tri režima rada: Low, High i Warm čime je u stanju da odgovori na sve vaše potrebe. Ovi režimi rada omogućavaju vam da kuvanje automatizujete i obavljate dok spavate ili ste na poslu, odnosno van kuće. Ubacite namirnice u vaš aparat za sporo kuvanje, podesite režim u zavisnosti od recepta i Slow Cooker će celokupan posao obaviti umesto vas. Nije potrebno nadgledanje, dežuranje ili mešanje. Hrana neće zagoreti niti se zalepiti za posudu. Po povratku sa posla ili nakon ustajanja uživajte u hranljivom, ukusnom obroku koji će vas gotov čekati u kuhinji. Programi za Super Krčka: HIGH: vreme kuvanja minimum 4 h; temperatura od 85 do 95° C LOW: vreme kuvanja minimum 8 h; temperatura od 65 do 75° C WARM: održavanje temperature, podgrevanje ili odmrzavanje; temperatura od 60 do 65° C Vreme pripreme hrane je minimum 4 h u High režimu. Sve funkcije se biraju i menjaju okretanjem dugmeta za odabir režima rada. Po završetku odabranog režima rada, okretanjem dugmeta na položaj LOW, funkcija LOW će raditi sve dok je Vi ručno ne isključite okretanjem dugmeta za odabir režima rada na položaj Off. Odabrani režim rada, takođe, radi sve dok ga Vi ručno ne ugasite okretanjem dugmeta za odabir režima rada na položaj Off. Sve vreme jelo će se krčkati bez zagorevanja ili kipljenja. Karakteristike: Odvojiva keramička posuda od 5, 5 l Cilindrično kućište od čeličnog lima u crvenoj boji Vatrostalni stakleni poklopac Termoizolovane

Super Krčko (Slow Cooker) SC-320 Selection je aparat za sporo kuvanje sa kućištem od INOX-a kapaciteta 6, 5 litara i snagom od 350W. Uz pomoć njega kuvaćete lako sve – kuvana jela, supe, čorbe, umake, glavna jela, zimnicu, slatko, džemove, poslastice… Super Krčko štedi električnu energiju a možete ga koristiti i tokom noći po jeftinijoj struji. Namirnice nikada ne proključaju u vodi tako da nema opasnosti od zagorevanja i lepljenja za posudu. Super Krčko zadržava sve hranljive sastojke pa će obroci biti zdravi i izuzetno bogatog ukusa. Programi za Super Krčka: HIGH: vreme kuvanja minimum 4 h; temperatura od 85 do 95° C LOW: vreme kuvanja minimum 8 h; temperatura od 65 do 75° CWARM: održavanje temperature, podgrevanje ili odmrzavanje; temperatura od 60 do 65° CVreme pripreme hrane je minimum 4 h u High režimu. Sve funkcije se biraju i menjaju okretanjem dugmeta za odabir režima rada. Po završetku odabranog režima rada, okretanjem dugmeta na položaj LOW, funkcija LOW će raditi sve dok je Vi ručno ne isključite okretanjem dugmeta za odabir režima rada na položaj Off. Odabrani režim rada, takođe, radi sve dok ga Vi ručno ne ugasite okretanjem dugmeta za odabir režima rada na položaj Off. Sve vreme jelo će se krčkati bez zagorevanja ili kipljenja. Odvojiva keramička posuda od 6, 5 l Ovalno visokokvalitetno kućište od INOX-a Vatrostalni stakleni poklopac Termoizolovane ručke Tri režima rada: Slow, High, Auto Ravnomerna raspodela toplote 24 meseci garancije

Proizvođač TCL Zemlja porekla Кина Uvoznik COMTRADE DISTRIBUTION d.o.o TCL Sweeva 1000 Robot usisivač može nastaviti raditi 120 minuta, idealno za prostore do 120 m². * Kada je baterija niska od 15%, Sweeva će tražiti bazu za punjenje i automatski se vratiti radi daljeg čišćenja. Opis proizvoda: • Ultra tanak dizajn 6.9 cm. • Max 2 cm penjajući prag za čišćenje tvrdog poda i tepiha bez napora. • Napredni senzor za prevenciju pada i sudara. • Smanjite alergene i prašinu pomoću HEPA filtera koji se može oprati. • Velika posuda od 600ml sa manjom frekvencijom u pražnjenju. Tip: Robot Skladištenje prašine: Posuda za prašinu HEPA filtracija: Da Vreme rada: 120 min Zapremina kese/posude: 600ml Boja: Crna Nivo buke: 55dB Karakteristike baterije: 2600 mAh Oprema: Daljinski upravljač Dimenzije: 32 x 7 x 32.3 cm Neophodni kolačići pomažu da sajt bude upotrebljiv omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija na stranici i pristup bezbednim oblastima web sajta. Web sajt ne može da funkcioniše pravilno bez ovih kolačića. Trajne kolačiće koristimo za olakšanu funkcionalnost prijave korisnika, kao što je “Ostanite prijavljeni”. Takođe koristimo trajne kolačiće da bismo bolje razumeli navike korisnika, te kako bismo poboljšali web stranicu prema vašim navikama. Statistički kolačići pomažu vlasnicima web sajta da razumeju interakciju posetilaca sa web sajtom anonimnim sakupljanjem informacija i izveštavanjem. Marketing kolačići se koriste za praćenje posetioca na web sajtovima. Namera je da se prikažu reklame koje su relevantne i privlačne za pojedinačnog korisnika a time i od veće vrednosti za izdavače i treće strane oglašivače.

DVE PLOČE ZA MLEVENJE - Fino ili krupno mleveno Priprema raznovrsnih jela od mlevenog mesa zahteva različitu strukturu mesa. Zbog mogućeg izbora između ploča za mlevenje od 3 do 8 mm možete jednostavno prilagoditi rezultat mlevenja vašem omiljenom receptu i mesne kuglice, pljeskavice, lazanje, Bolonjeze, testenine od mesa ili kobasice će biti jednostavno savršene. Sigurnost na prvom mestu Nema potrebe da brinete jer imate tako moćan aparat u vašoj kuhinji. Opremljen je sigurnosnim sistemom u 3 tačke. Neće raditi osim ako priključak nije u potpunosti na svom mestu, ima zaštitu od pregrevanja i trenutno zaustavljanje motora kada se otkrije bilo kakva greška. Opšte Vrsta aparata: Aparat za mlevenje mesa Materijal kućište: Plastika i metal Efikasnost Snaga motora: 1600 W Kapacitet mlevenja (kg/min): 1.9 Upravljanje Vrsta ekrana: Nema Karakteristike Jednostavno čišćenje: Da Metalno kućište aparata: Da Reverzibilan rad: Da Oprema Potiskivač za meso: Da Materijal poslužavnika: Plastika Rešetke za mlevenje mesa: 2 Sigurnosni sistemi Zaštita od pregrevanja za dodatnu bezbednost: Da Sigurnosna sklopka: Da Zaustavljanje motora za povećanu sigurnost: Da Dodatna oprema Pregrade za odlaganje diskova za rezanje: Ne Nogice: Gumirane nogice za stabilnost Tehnički podaci Prečnik diska: 54 mm Deblijna diska za mlevenje 1: 3 mm Deblijna diska za mlevenje 2: 8 mm Dužina priključnog kabla: 1100 mm Širina proizvoda: 230 mm Visina proizvoda: 180 mm Dubina proizvoda: 230 mm Širina pakovanog proizvoda: 285 mm Visina pakovanog proizvoda: 230 mm Dubina pakovanog proizvoda: 225 mm Neto težina aparata: 2.2 kg Bruto težina aparata: 2.9 kg

Garancija 2 godine Snaga 19 bar Zapremina posude 0,6 l Garancija 2 godine Snaga 19 bar Zapremina posude 0,6 l Nespresso je kombinirao svoju stručnost i znanje o kavi u potpuno novom dizajnu i predstavio svoj najkompaktniji uređaj bez ikakvog kompromisa. Nova Essenza Mini kombinira jednostavnost upotrebe, minimalističku eleganciju i nenadmašnu Nespresso kvalitetu kako bi vam svaki put pružila savršenu šalicu kave. Mali je aparat koji otvara cijeli svijet Nespresso kave. Komentari Vaše ime Komentar Ocena: Pošalji Vezani artikli Srodni proizvodi Aparat za kafu Krups KP1A08 MP cena: 15.898,00 rsd 13.250,00 rsd Ušteda: 2.648,00 rsd Tip: Aparati za espresso kafu Boja: Crna Pritisak pumpe: 15 bar CLATRONIC - ES3643 Aparat za espresso MP cena: 19.434,00 rsd 16.200,00 rsd Ušteda: 3.234,00 rsd Tip: Aparati za espresso kafu Boja: Kombinovana Pritisak pumpe: 15 bar GORENJE ESCM 15DBK Aparat za espreso MP cena: 20.680,00 rsd 15.990,00 rsd Ušteda: 4.690,00 rsd Tip: Aparati za espresso kafu Boja: Kombinovana Nespresso Aparat za kafu Inissia Crveni MP cena: 17.240,00 rsd 15.990,00 rsd Ušteda: 1.250,00 rsd Boja: Crvena Pritisak pumpe: 19 bar Tempo D.O.O. Kragujevac Osnovani smo 1997. godine Dostava našim vozilima bele tehnike za Beograd, Novi Sad i Kragujevac. Tekući račun 1 : 325-9500500002416-29 Tekući račun 2 : 150-0000025008611-22 Tekući račun 3 : 160-450691-86 Tekući račun 4 : 205-531486-19 PIB: 101038590 Matični broj: 17017438 Šifra delatnosti: 4759 - Trgovina na malo nameštajem, opremom za osvetljenje i ostalim predmetima za domaćinstvo u specijalizovanim prodavnicama Kontakt mail: [email protected] www.tempo-tehnika.rs KORISNE Informacije Kako da kupujem? Načini plaćanja Kako funkcioniše dostava? Garancija & Reklamacije Odustanak od kupovine Blog O nama Pravila privatnosti Uslovi korišćenja Uslovi kupovine Kontaktirajte nas Dr Zorana Đinđića 13 Kragujevac 034 33 33 35 [email protected] Tempo DOO Kragujevac MALOPRODAJNI OBJEKTI Tempo Tehnika 1: Dr Zorana Đinđića 13 - Radno vreme: 08:00-20:00 Subotom: 09:00 - 16:00, Nedeljom ne radimo Tel: 034 33 66 50 Tempo Tehnika 2*: Dr Zorana Đinđića 19 - Radno vreme: 08:00-18:00 Subotom: 09:00 - 16:00, Nedeljom ne radimo Tel: 034 301 666 Trenutno se renovira* Tempo Tehnika 3: Save Kovačevića 48a RODA centar II sprat - Radno vreme (ponedeljak - subota): 09:00-21:00 Nedeljom: 09:00 - 18:00 Tel: : 034 301 667 Web Shop: Radno vreme: 08:00 - 20:00 Subotom: 09:00 - 16:00 Nedeljom ne radimoTel: 034 333 335 e-mail: : [email protected] BUDITE U TOKU... Za najnovije informacije o akcijskim artiklima prijavite se na našu e-mail listu. Prijavi se Cene su informativnog karaktera. Tempo D.O.O. Kragujevac ne odgovara za tačnost cena iskazanih na sajtu, zadržava pravo izmena cena. Ponudu za ostale artikle, informacije o stanju lagera i aktuelnim cenama možete dobiti na upit. Pored online plaćanja karticama, plaćanje se vrši i gotovinski ili bezgotovinski u zavisnosti od toga da li kupac preuzima kupljeni artikl ili mu se dostavlja na navedenu adresu. Tempo Tehnika © 2024. Sva prava zadržana. - Izrada internet prodavnice - Selltico. Upotreba kolačića (eng. Cookies) Ovaj web sajt koristi kolačiće u cilju unapređenja pretrage, analize saobraćaja, personalizacije sadržaja i ciljanog marketinga, da pruži bolje korisničko iskustvo. Ako nastavite da koristite naše web stranice, saglasni ste sa korišćenjem naših kolačića. Samo neophodni Dozvoli sve Neophodni Trajni Statistika Marketing Neophodni kolačići pomažu da sajt bude upotrebljiv omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija na stranici i pristup bezbednim oblastima web sajta. Web sajt ne može da funkcioniše pravilno bez ovih kolačića. Trajne kolačiće koristimo za olakšanu funkcionalnost prijave korisnika, kao što je “Ostanite prijavljeni”. Takođe koristimo trajne kolačiće da bismo bolje razumeli navike korisnika, te kako bismo poboljšali web stranicu prema vašim navikama. Statistički kolačići pomažu vlasnicima web sajta da razumeju interakciju posetilaca sa web sajtom anonimnim sakupljanjem informacija i izveštavanjem. Marketing kolačići se koriste za praćenje posetioca na web sajtovima. Namera je da se prikažu reklame koje su relevantne i privlačne za pojedinačnog korisnika a time i od veće vrednosti za izdavače i treće strane oglašivače. Neophodni kolačići pomažu da sajt bude upotrebljiv omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija na stranici i pristup bezbednim oblastima web sajta. Web sajt ne može da funkcioniše pravilno bez ovih kolačića. Trajne kolačiće koristimo za olakšanu funkcionalnost prijave korisnika, kao što je “Ostanite prijavljeni”. Takođe koristimo trajne kolačiće da bismo bolje razumeli navike korisnika, te kako bismo poboljšali web stranicu prema vašim navikama. Statistički kolačići pomažu vlasnicima web sajta da razumeju interakciju posetilaca sa web sajtom anonimnim sakupljanjem informacija i izveštavanjem. Marketing kolačići se koriste za praćenje posetioca na web sajtovima. Namera je da se prikažu reklame koje su relevantne i privlačne za pojedinačnog korisnika a time i od veće vrednosti za izdavače i treće strane oglašivače.

Oglas Molim Vas, pre kupovine obavezno pročitajte delove NAČINI SLANJA , kao i NAPOMENE (ispod OPIS ARTIKLA) Kontakt putem: - KP poruka - e-mail-a [email protected] - tekstualnih poruka na br. 0600767541 (SMS ,Viber, WhatsApp) OPIS ARTIKLA: Pretvarač napona MC-200B je najkvalitetniji pretvarač napona na našem tržištu, koji poseduje integrisanu bateriju koja obezbeđuje neprekidno napajanje potrošača do 100W u slučaju nestanka električne energije. Reč je o u potpunosti automatskom uređaju, koji pri nestanku struje detektuje i automatski prebacuje na neprekidno napajanje potrošača putem pretvarača napona. I sve ostale procese sam radi, jer je u njega ubačena zaštita akumulatora od potpunog pražnjenja kao i zaštita od kratkog spoja. Kada dođe struja akumulator automatski dopunjava do sledećeg nestanka električne energije. Izvor napajanja je standardna unutrašnja, hermetička, akumulatorska baterija (12v/18Ah) odličnog kvaliteta (radni vek min. 5 godina, uz pridržavanje uputstva proizviđača), iz koje se, uz pomoć pretvarača, napon od 12V transformiše u napon od 220V~50Hz. Uređaj poseduje automatski punjač, koji, uz prisustvo mrežnog napona, dopunjava akumulatorsku bateriju. Uređaj ima i EKO režim da bi se obezbedio ekonomičan rad uređaja i koji ga produžava za duplo (npr: 65w minimalno 3 sata, u Eco režimu 6 sati). Može se koristiti u razne svrhe, npr. pumpe za centralno grejanje, uređaje sa nižom potrošnjom (TV, računari, sijalice, fiskalne kase itd.)… Max. snaga svih priključenih potrošača ne sme da pređe 100W. Garancija 2 godine NAČINI SLANJA: 1.Lično preuzimanje u predhodno dogovoreno vreme na sledećim lokacijama: - naselje Sunčani breg (Rakovica) - Obrenovac (Kralja Petra prvog) - neki drugi deo Rakovice, odnosno Beograda, ukoliko sam u mogućnosti Konkretniji planer šaljem prilikom dogovora. 2.Kurirsko slanje putem Postekspresa (pouzećem ili pri predhodnoj uplati na račun) Najpouzdaniji su i jedini imaju mogućnosti ostavljanja paketa u pošti, ukoliko niste na adresi prilikom dolaska kurira. NAPOMENE: MOLIM VAS, BEZ CENKANJA! NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO! NE RADIM PREKO POSTNET-a! -uz robu dobijate fiskalni račun i garantni list (2 godine) - poštarina nije uključena u cenu (plaća je kupac) i zavisi od težine, načina plaćanja i doba dostave - ako peket ne podignete na vreme i vrati se, snosite dodatne troškove poštarine prilikom ponovnog slanja - preciznije detalje o načinima slanja i poštarinama šaljem pri dogovoru

Gorenje SVC144FBK 2u1 usisivač Gorenje G Force SVC144FBK usisivač odlikuju mnogobrojne karakteristike koje će ga učiniti jednim od omiljenih kućnih aparata. Dvostruki HEPA filter donosi više svežeg vazduha, tako što uklanja više od 99% čestica iz vazduha. Upravo ovo ga čini pogodnim za ljude koji pate od alergije ili astme. Turbo četka sa sopstvenim motorom i nastavak 2u1 učiniće i najudaljeniji ugao prostorije očišćenim. Zbog svog kompkatnog dizajna, ovaj usisivač je odličan izbor za manja domaćinstva. Motor sa mekim pokretanjem je energetski efikasniji i ima duži životni vek. Uzrok tome jeste manji broj obrtaja motora, čime se opterećenje postepeno prenosi na pokretne delove motora. Konstantna snaga - Nema gubitka usisne snage Zahvaljujući snažnoj litijumskoj bateriji nećete osetiti gubitak usisne snage tokom rada. Čak i kada je baterija poluprazna, usisivač će raditi sa maksimalnim performansama. Turbo četka sa motorom - Vrhunski pomoćnik u čišćenju svih vrsta podova Turbo četka ima svoj električni motor, koji omogućava izuzetno efikasno sakupljanje prašine u svakom trenutku rada. Čišćenje četke je lako, jer se odvojivi deo uklanja jednostavnim mehanizmom na dodir. Jednostavno odlaganje - Uvek pri ruci Potpuno savitljiva ručka omogućava odlaganje u manjem prostoru. Usisivač možete ostaviti na priključku za punjenje tako da uvek bude spreman, sa obzirom da poseduje prenaponsku zaštitu. Flexible LED - Bez neusisanih ćoškova Praktična LED svetla na prednjoj strani četke osvetliće i najskrivenije tamne uglove. Fleksibilni zglob omogućava da lako dosegnete ispod ormara, stolova ili kauča. 2 u 1 - Ručni ili uspravni usisivač Dva usisivača u jednom! Klasični usisivač se pretvara u ručni za svega nekoliko sekundi. Kada završite sa usisavanjem poda, možete produžiti sa policama, sofom i unutrašnjošću automobila. Jednostavno pražnjenje posude - Bez prljanja ruku Posuda za prašinu je jedostavna za pražnjenje. Samo otpustite ručicu, otvorite posudu i istresite prašinu. Produžen rad - Do 38 minuta bežičnog usisavanja Najnovija litijumska baterija omogućava značajno duži period rada u odnosu na ranije modele. Vreme rada u trajanju do 38 minuta omogućava čišćenje kuće u jednom ciklusu. U zavisnosti od podešavanja brzine, vrste poda i potrebne snage čišćenja. Takođe je bitno skraćen i period punjenja - nakon samo 4 do 6 sati vaš usisivač će biti spreman za novo čišćenje kuće. Karakteristike: Lagani start motora - Soft Start Gumirani točkovi HEPA filtracija Bežična upotreba Turbo četka sa motorom Posuda za prašinu LED svetlo Broj nastavaka: 2 Tehnički podaci: Snaga: 95 W Napon: 14.4 V Životni vek baterije: 38 min Zapremina posude za prašinu: 0.6 l Težina: 2.5 kg Bruto težina: 4,1 kg Dimenzije: 26 x 118 x 17 cm Dimenzije u ambalaži: 34,2 × 63 × 16 cm Protok vazduha: 11,5 L/s Buka: 78 dB

Premium punjivi digitalni slušni aparat sa 8 kanala Punjivi digitalni slušni aparat velike snage za gluve BTE Slusni aparat za ljude koji imaju ostecen sluh Baterija se puni na struju kao telefon. Tako da nema dodatnih troskova u vidu kupovine i menjanja baterija. Kada se isprazni ili je pri kraju samo ga napinite Mole se kupci da naglase za koje uvo im je potreban aparat (levo ili desno). Slušni aparati punjivi Jako mali slusni aparat. Veoma malo kuciste koje ide iza uvete. Tanka zicana cev koja je neprimetna, koja ide od slusnog aparata u sam usni kanal. Za osobe koje zele da imaju mali slusni aparat za jedno uvo koji je sto manje primetan i sto manje upadnljiv. Uz kupljeni artikal dobijate fiskalni racun Sifra artikla: 5 Karakteristike: Digitalni slusni aparat Nemacki cip, zvucnik i mikrofon Japanski Digitalni 8-mo kanalni cip daje perfektan zvuk Slušajte jasni i delikatniji zvuk sa jačom redukcijom šuma i potiskivanjem povratnih informacija pomoću naprednog inteligentnog čipa Stereo zvuk visoke definicije. Mozete cuti zvuk kao ranije i lako raditi sve omiljene stvari. Realan i jasan zvuk i glas Lagan kao pero svega 3.7g i neće osećatida ga nosite. Necete osetiti nikakav pritisak nakon dugotrajnog nošenja. Nećete propustiti ni jedan slog Brzo punjenje samo za 4h Vreme aktivnog rada (koriscenja) 40h 4 rezima slusanja (moda) za razlicita okruzenja, pogodno za vise prilika. Pritiskom na taster `M` menjate Veoma mali, nevidljiv za nosenje tako da ljudi nece ni primetiti da ga nosite. Specifikacija: Materijal: aparat - ABS , cepići za uši - silika gel Mak-OSPL90: ≤127dB+3dB HFA-SSPL90: 115dB±4dB Peak Gain: 38dB HFA Full-on Gain: 35dB Frekvencijski opseg: 400Hz~4500Hz THD at: 500 Hz: 1% / 800 Hz: 1% / 1600 Hz: 1% Ek. Nivo ulazne buke: 22dB Pražnjenje struje baterije: 2.5mA Baterija: Ugrađena litijumska baterija Vreme punjenja: 4 ~ 6 sati Radno vreme: 40 sati Certifikati: RoHs / FCC / ISO13485 / MSDS Veličina: 38×32×9mm Boja: Bež/Plava Pribor: Slušni uređaj: 1 , čepići za uši: 5 , četkica za čišćenje: 1 , kabal za punjenje: 1 , Glava za punjenje: 1 , uputstvo za upotrebu: 1 , kutija za skladištenje: 1 Kanali: 8 kanala Funkcija Poboljšajte sluh Funkcija: isplativ jer nema troska baterije Težina: 3,7 grama Prednosti: *Potpuno digitalna obrada signala *Prilagodljivo smanjenje buke *Adaptivno otkazivanje povratnih informacija *Višekanalni VDRC *16-pojasni grafički ekvilajzer *AGC_O sa promenljivim pragom *Digitalna kontrola jačine zvuka *4 Potpuno konfigurabilne memorije *Akustični indikatori *VC/režim Zapamtite kada se napajanje isključi Karakteristike: 1）O-N-H prekidač, punjivi 2)Niska potrošnja energije 3）Četiri režima slušanja 4）Glasovni režim pamti kada se isključi 5)Može se nositi u levom i desnom uhu. 6)Malog je oblika i udoban, za nevidljivo nošenje. 7）RIC Sifra artikla: 5

Premium punjivi digitalni slušni aparat sa 8 kanala Punjivi digitalni slušni aparat velike snage za gluve BTE Slusni aparat za ljude koji imaju ostecen sluh Baterija se puni na struju kao telefon. Tako da nema dodatnih troskova u vidu kupovine i menjanja baterija. Kada se isprazni ili je pri kraju samo ga napinite Mole se kupci da naglase za koje uvo im je potreban aparat (levo ili desno). Slušni aparati punjivi Jako mali slusni aparat. Veoma malo kuciste koje ide iza uvete. Tanka zicana cev koja je neprimetna, koja ide od slusnog aparata u sam usni kanal. Za osobe koje zele da imaju mali slusni aparat za jedno uvo koji je sto manje primetan i sto manje upadnljiv. Uz kupljeni artikal dobijate fiskalni racun Sifra artikla: 5 Karakteristike: Digitalni slusni aparat Nemacki cip, zvucnik i mikrofon Japanski Digitalni 8-mo kanalni cip daje perfektan zvuk Slušajte jasni i delikatniji zvuk sa jačom redukcijom šuma i potiskivanjem povratnih informacija pomoću naprednog inteligentnog čipa Stereo zvuk visoke definicije. Mozete cuti zvuk kao ranije i lako raditi sve omiljene stvari. Realan i jasan zvuk i glas Lagan kao pero svega 3.7g i neće osećatida ga nosite. Necete osetiti nikakav pritisak nakon dugotrajnog nošenja. Nećete propustiti ni jedan slog Brzo punjenje samo za 4h Vreme aktivnog rada (koriscenja) 40h 4 rezima slusanja (moda) za razlicita okruzenja, pogodno za vise prilika. Pritiskom na taster `M` menjate Veoma mali, nevidljiv za nosenje tako da ljudi nece ni primetiti da ga nosite. Specifikacija: Materijal: aparat - ABS , cepići za uši - silika gel Mak-OSPL90: ≤127dB+3dB HFA-SSPL90: 115dB±4dB Peak Gain: 38dB HFA Full-on Gain: 35dB Frekvencijski opseg: 400Hz~4500Hz THD at: 500 Hz: 1% / 800 Hz: 1% / 1600 Hz: 1% Ek. Nivo ulazne buke: 22dB Pražnjenje struje baterije: 2.5mA Baterija: Ugrađena litijumska baterija Vreme punjenja: 4 ~ 6 sati Radno vreme: 40 sati Certifikati: RoHs / FCC / ISO13485 / MSDS Veličina: 38×32×9mm Boja: Bež/Plava Pribor: Slušni uređaj: 1 , čepići za uši: 5 , četkica za čišćenje: 1 , kabal za punjenje: 1 , Glava za punjenje: 1 , uputstvo za upotrebu: 1 , kutija za skladištenje: 1 Kanali: 8 kanala Funkcija Poboljšajte sluh Funkcija: isplativ jer nema troska baterije Težina: 3,7 grama Prednosti: *Potpuno digitalna obrada signala *Prilagodljivo smanjenje buke *Adaptivno otkazivanje povratnih informacija *Višekanalni VDRC *16-pojasni grafički ekvilajzer *AGC_O sa promenljivim pragom *Digitalna kontrola jačine zvuka *4 Potpuno konfigurabilne memorije *Akustični indikatori *VC/režim Zapamtite kada se napajanje isključi Karakteristike: 1）O-N-H prekidač, punjivi 2)Niska potrošnja energije 3）Četiri režima slušanja 4）Glasovni režim pamti kada se isključi 5)Može se nositi u levom i desnom uhu. 6)Malog je oblika i udoban, za nevidljivo nošenje. 7）RIC Sifra artikla: 5

Kao na slikama Naslovna stranica zacepljena kao što je uslikano Ostalo je u redu Jako retko u ponudi Volter Elajas Dizni (engl. Walter Elias Disney; Čikago, 5. decembar 1901 — Berbank, 15. decembar 1966) bio je američki filmski producent, režiser, scenarista, animator i crtač stripova. Jedan je od najpoznatijih producenata pokretnih slika u svetu. Stvorio je zabavni park Diznilend, a zajedno sa svojim bratom Rojem Diznijem je osnovao Produkciju Volta Diznija (Walt Disney Productions), danas poznatu kao Kompanija „Volt Dizni” (The Walt Disney Company). Biografija[uredi | uredi izvor] Diznijevi roditelji 1913. godine Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu na aveniji Trip, kao četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol. Imao je trojicu starije braće Herberta, Rejmonda i Roja Olivera, i mlađu sestru, Rut Floru. Otac se bavio stočarstvom i voćarstvom, poreklom je iz Misurija iz irsko-kanadske porodice, dok su majčini preci bili doseljenici iz Nemačke. Volt je dobio ime po porodičnom svešteniku Voltu Paru.[1][2] Otac je kupio imanje u blizini mesta Marselin (Misuri), gde se cela porodica preselila 1906. godine, kada mu je bilo 5 godina. U blizini se nalazilo i imanje strica Roberta, od nekoliko stotina hektara. Nekoliko meseci kasnije, dva najstarija brata Herbert i Rejmond su se vratili u Čikago, dok je treći brat Roj ostao da radi na imanju. Tako je Volter često morao da se igra sam, a njegovo društvo su činile domaće životinje.[3] Sklonost prema crtanju pokazivao je vrlo rano, a njegov prvi učitelj bio je komšija i porodični prijatelj dr Šervurd. Već sa sedam godina naplaćivao je crteže, koje je pravio po komšiluku.[3] U leto 1910 porodica se preselila u Kanzas, a zatim 1917. su se ponovo vratili u Čikago gde je pohađao srednju školu. Mladost[uredi | uredi izvor] Istovremeno sa srednjom školom koju je upisao u Čikagu, noću je pohađao je Akademiju lepih umetnosti (engl. Chicago Art Institute) i počeo da crta stripove za školske novine, sa crtežima uglavnom rodoljubive tematike. Njegov učitelj je bio tada poznati novinski crtač stripova i karikaturista Liroj Goset. Sa 16 godina, pred kraj Prvog svetskog rata, ispisao se iz škole i odlučio da se prijavi za vojsku, ali kako je bio maloletan, nisu ga primili, pa se priključio američkom ogranku Crvenog krsta u Francuskoj, gde je bio vozač hitne pomoći, nije učestvovao u borbama.[1][3] Osnivanje studija[uredi | uredi izvor] Duration: 3 minutes and 23 seconds.3:23 Newman Laugh-O-Gram (1921) Po povratku u SAD, uz pomoć brata Roja Olivera, zaposlio se kao ilustrator u Kanzas Sitiju, gde je upoznao Juba Iverksa (engl. Ub Iwerks), sa kojim se sprijateljio i osnovao prvo preduzeće[1] Ajverks i Dizni, komercijalni umetnici[2], za crtanje reklama[3]. Ubrzo su ga pozvali iz kanzaške filmske kompanije da radi za njih, što je prihvatio, uz uslov da sa sobom dovede i svoju firmu. Zatim je osnovao još jedno filmsko preduzeće, koje je počelo da pravi crtane filmove, čija je glavna junakinja bila „Alisa u zemlji čuda”. Međutim, ovo preduzeće je propalo, posle čega se 1923. godine preselio u Los Anđeles, gde je uz pomoć strica Roberta i brata Roja osnovao filmski studio, koji najpre nosio ime Studio braće Dizni (engl. Disney Brothers Studio).[2] Sa dvadeset četiri godine Volt Dizni je stvorio svoj prvi originalan crtani lik: zeca Osvalda, ali mu ga je „Univerzal studio” oteo.[4] Ceo posao su započeli u garaži sa kamerom koju su kupili od pozajmljenih para, a vremenom su počele da stižu ponude, pa su zaposlili i nekoliko ljudi, a zatim su osnovali veći Volt Dizni studio (engl. „Walt Disney Studio”).[2][3] Posao oko distribucije crtanih filmova od 1930. godine preuzelo je preduzeće „Kolumbija pikčers”.[5] Sa svojim preduzećem, Dizni je nekoliko puta bio na ivici propasti, ali bi posle svake krize ono postajalo sve moćnije i veće.[2] Studio je i dalje jedna od najuspešnijih kompanija u SAD i na svetu. Porodica[uredi | uredi izvor] Bio je vredan i porodičan čovek. Sa dvadeset četiri godine se oženio s Lilijan Baunds, jednom od zaposlenih u odeljenju za bojenje u njegovom studiju. Oni su posle više godina braka dobili kćerku Dajanu Mari (1933—2013), a potom su usvojili i Šeron Me[2] (1936—1993). Dajana se kasnije udala za Rona Milera, bivšeg predsednika očeve firme i oni su zajedno imali sedmoro dece. Šaron je imala troje dece i umrla je 1993. godine.[3] Dugometražni filmovi[uredi | uredi izvor] „Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani mjuzikl u produkciji Volta Diznija. Do tada su u Diznijevoj produkciji realizovani samo kratki animirani filmovi i serije. To je istovremeno i prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu je započeo početkom 1934. Najveći deo filma režirao je Dejvid Hend, dok je grupa drugih režisera samo pojedinačne sekvence. Volt Dizni se od samog početka suočio sa problemima, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje, dok se on nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode, u čemu je na kraju i uspeo. Međutim, da bi obezbijedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku. Film je premijerno je prikazan 21. decembra 1937. u Holivudu (Los Anđelesu), a na redovnom bioskopskom repertoaru u Americi našao se u february 1938. godine.[6] S obzirom da je pravljen za vreme Velike depresije, troškovi za njegovu produkciju, koji su od planiranih 250 hiljada dostigli sumu od 1,5 miliona dolara, predstavljali su ogroman iznos.[3] Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar SAD i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.[6] Tokom narednih pet godina, dovršeno je još nekoliko animiranih filmova pravljenim po klasičnim bajkama, kao što su: Pinokio, Fantazije (1940), Dambo (1941) i Bambi (1942).[3] Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Film Fantazija, koji je završen 1940. godine je doživeo krah na bioskopskim blagajnama. Prema nekim autorima, ovaj neuspeh se može dugovati činjenici da je tih godina veliki deo tržišta bio zahvaćen ratom, a sa druge strane, film je baziran na ozbiljnim temama klasične muzike, što nije prihvaćeno u širokim slojevima publike. Osim toga, krajem 1940. godine organizovan je i veliki štrajk radnika, za koje je Dizni optuživao komuniste. Tako da se firma, sa novoizgrađenim studijima našla se u otežanoj finansijskoj situaciji. Iz tog razloga bila joj je potrebna pomoć države.[7][8] Diznija je država najpre bio angažovala u poboljšavanju imidža SAD i uspostavljanja boljih odnosa sa zemljama Južne Amerike. Početkom 1941. godine organizovana je desetonedeljna turneja po Brazilu, Argentini, Peruu i Čileu, u kojoj su učestvovali Dizni, njegova žena i još 16 njegovih vrhunskih umetnika, režisera, crtača i kompozitora. Kao rezultat ove turneje, sledeće godine nastao je 43-minutni dugometražni film pod nazivom Saludos Amigos, podeljen u četiri epizode, za svaku zemlju po jedna. Na taj način, stanovnici ovih južnoameričkih država imali su mogućnost da vide Diznijeve junake u svojoj sredini, dok je građanima SAD pružena mogućnost da upoznaju svet pun bogate kulture, tradicije, flore i faune, koji je za većinu do tada bio nedovoljno poznat.[8] U Drugom svetskom ratu Američki Kongres je odobrio Diznijevom preduzeću kredit od 250 miliona dolara za izradu propagandnih plakata, oznake jedinica, crtane filmove sa patriotski porukama i podršku američkim [9] ili savezničkim vojnicima u ratu.[10] Još pre nego što su SAD ušle u rat, za obuku mehaničara u fabrici vojnih aviona napravljen je film Četiri metode zakivanja (engl. Four Methods of Flush Riveting), koji se i danas uzima kao model obrazovnog animiranog filma. Za kanadsku vladu je uradio dva niskobudžetna filma za promociju prodaje ratnih obveznica. Od napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, najveći deo produkcije Diznijevog studija, radio je isključivo za američku vladu. No, proizvodi sa likom Volta Diznija i njegovih junaka mogli su se naći na obe strane fronta, pa je tako Mikijev lik stajao i na nekoliko nemačkih podmornica, koje su operisale na Atlantiku.[11] Poznato je da su Hitler i Gebels bili veliki fanovi Diznijevih filmova koje su često gledali u privatnosti svojih odaja, dok je zvanično ova produkcija bila zabranjena za prikazivanje u bioskopima.[12] Diznijev studio nije jedini studio angažovan u ratu, neki filmovi su rađeni u zajedničkoj produkciji, zbog čega nije poznat tačan broj filmova koje je ovaj studio proizveo u cilju ratne propagande. U cilju promovisanja vojske, i vojničkog života napravljen je niz filmova o Pajinom vojničkom životu, kao što su: „Paja je regrutovan”, „Nebeski vojnik”, „Odbrana zemlje”, „Patak komandos” i drugi.[13] Pluton je takođe bio glavni junak u dva filma ove namene. U jednom („Armijska maskota”) Pluton je prikazan kao dobro hranjena i pažena maskota u vojnom logoru, a u drugom „Vojnik Pluton” maršira i bori se da sačuva top od veverica Čipa i Dejla, koji pokušavaju da ga upotrebe za razbijanje oraha. Šilja je imao glavne uloge u filmovima: „Sredstva za pobedu”, u kome se bori sa nestašicom goriva i guma u Americi usled rata, te pokušava da nađe alternativni način prevoza, a u drugom u „Kako se postaje mornar” prikazana je istorija američke ratne mornarice.[14] U vreme produkcije filma „Maza i Lunja”, 15. juna 1955. godine otvoren je Diznilend.[3] Karakter[uredi | uredi izvor] Potpisana fotografija Volta Diznija tokom šetnje po Berlinu, deo kolekcije u Adligatu Mada su pod njegovim rukovodstvom nastali nezaboravni crtani filmovi namenjeni deci, Dizni je, prema nekim autorima ostao zapamćen kao rasista, antisemita i pobornik nejednakosti među polovima. Tako na primer, njegovi crtači su mogli da budu isključivo muškarci, dok je žene zapošljavao u odeljenju za bojenje slika, pa čak i tako one su dobijale otkaz posle navršene 30 godine.[15] Obavljao je i funkciju potpredsednika organizacije formirane 1944. pod nazivom „Filmsko udruženje za očuvanje američkih ideala”, izrazito antikomunističke organizacije, koja je okupljala desno orijentisane ličnosti iz filmske industrije, kao što su Gari Kuper, Klerk Gejbl, Barbara Stenvik, Džon Vejn. Pred kraj života je tvrdio da slava nije nikakvo preimućstvo, olakšanje, pa ni sreća u životu.[2] Diznijeva javna ličnost se veoma razlikovala od njegove stvarne ličnosti. Dramski pisac Robert E. Šervud opisao ga je kao „skoro bolno stidljivog ... samouveren` i samozatajan.[16] Prema njegovom biografu Ričardu Šikelu, Dizni je skrivao svoju stidljivu i nesigurnu ličnost iza svog javnog identiteta.[17] Kimbol tvrdi da je Dizni `igrao ulogu stidljivog tajkuna koji je bio posramljen`. u javnosti“ i znao da to čini.[18] Dizni je priznao fasadu i rekao prijatelju da „ja nisam Volt Dizni. Radim mnogo stvari koje Volt Dizni ne bi uradio. Volt Dizni ne puši, ja pušim. Volt Dizni ne pije, ja pijem.“ Stavovi o Dizniju i njegovom radu su se menjali tokom decenija, a bilo je i polarizovanih mišljenja.[19] Mark Langer, u Američkom rečniku nacionalne biografije, piše da su ga „Ranije ocene o Dizniju hvalile kao patriotu, narodnog umetnika i popularizatora kulture. U novije vreme, Dizni se smatra paradigmom američkog imperijalizma i netolerancije, kao i ponižavanjem kulture.“[20] Stiven Vots je napisao da neki prozivaju Diznija „kao ciničnog manipulatora kulturnih i komercijalnih formula“,[19] dok PBS beleži da su kritičari osuđivali njegov rad zbog njegove „glatke fasade sentimentalnosti i tvrdoglavog optimizma, zbog dobrog osećaja ponovnog pisanja američke istorije“. Bolest i smrt[uredi | uredi izvor] Grob Volta Diznija na groblju Forest Lawn u Glendejlu, Okrug Los Anđeles Oboleo je od raka pluća 1966. godine, pa mu je odstranjeno levo plućno krilo. Umro je u šezdeset petoj godini života, posle operacije, 15. decembra 1966. godine, u bolnici u Berbanku, nedaleko od studija. Kremiran je i sahranjen u Memorijalnom parku u Glendejl u Kaliforniji. Po njegovoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana.[2][21] Nagrade[uredi | uredi izvor] Za svoj rad dobio je ukupno 950 priznanja širom sveta.[3] Osvojio je dvadeset Oskara, od čega su tri posebna, a jedan mu je dodeljen posthumno, što je inače najveći broj Oskara za nekog filmskog umetnika.[1] Prvi animirani film u istoriji kinematografije koji je osvojio nagradu Američke akademije, upravo je Diznijev film „Cveće i drveće” iz 1932. godine.[2] Godine 1935, Dizni je nagrađen Ordenom Lige naroda za veliki umetnički doprinos. Nagrađen je i Predsedničkom medaljom za slobodu.[1] Junaci Diznijevih stripova i crtanih filmova[uredi | uredi izvor] Američka poštanska markica sa likom Volta Diznija, 1968. Najpoznatiji likovi Diznijevih stripova i crtanih filmova su: Paja Patak, Pata, Vlaja, Raja i Gaja, Baja Patak, Miki Maus, Mini Maus, Mića, Belka, Horacije, Pluton, Hromi Daba, Šilja, Cakani Caja, Crna Mrlja. Avanture Diznijevih junaka prvi put su se pojavile kod nas na stranicama dnevnog lista „Politike` i to u kaiševima. „Politikin zabavnik` ih je objavljivao od svog prvog broja koji je izašao 1939, ali tada još nije bila oformljena stalna ekipa novinara već su na njemu radila najpoznatija pera „Politike`. Tadašnji direktor „Politike` Vladislav Ribnikar i čuveni novinar Duda Timotijević dugo su mozgali dok nisu došli na ideju kako da nadenu imena tada u svetu već poznatim junacima Volta Diznija čijim su se doživljajima oduševljavali i mladi i stari. Miki je u početku bio Mika Miš, što je u stvari prevod originala, ali je kasnije ostalo samo ime Miki. Originalno ime Paje Patka je Donald Dak. Dak znači patak, pa su se Vladislav i Duda dogovorili da to bude prezime ovog omiljenog Diznijevog junaka, a ime je takođe trebalo da počinje slovom p i još da se rimuje sa Patak - odlučili su se za ime Paja. Raji, Gaji i Vlaji dali su imena prema njihovom ujaku Paji jer se s njim rimuju, a i zvučna su. Ribnikar i Timotijević su dali ime i Belki, dok je Horacije ostao kao i u originalu. Daba je u narodu ime za đavola, pa su se njih dvojica dosetili da bi to ime najviše odgovaralo razbojniku koji zagorčava život ostalim junacima Volta Diznija. Oni su kumovali i Gusanu Guti. Šilji su dali ime po jednom radniku iz „Politike` koji je svojim stasom, sav špicast i dugonog, najviše odgovarao ovom crtanom junaku. Kum Mikijevom sestriću Mići bio je glavni urednik i direktor „Politike` Danilo Purić 1952. godine. Ime mu je, najverovatnije, dao po nadimku svoje kćerke Miće. Pata se pre rata nije pojavljivala kod nas, a ime su joj posle rata dali poznati novinari i urednici Krinka Vitorović i Pavle Tokin koji su radili u „Politikinom zabavniku` od njegovog ponovnog pokretanja 1954. godine. Ime Pajine drugarice i izabranice trebalo je da se slaže s prezimenom Patak, ali i sa Paja, pa se tako došlo do imena Pata. Krinka Vitorović, koja je od 1954, pa sve do odlaska u penziju 1979. radila u „Politikinom zabavniku` i njegovom izdanju „Mikijevom zabavniku`, kumovala je gotovo svim ostalim junacima Volta Diznija koji su se pojavljivali kod nas. Ona je dala ime Baji, Staji, Cakanom Caji, Baka-Kati, Lati, Nati, Zlati, Vučku, ali i junacima koji se ne pojavljuju u „Mikijevom zabavniku`, a poznati su sa filma ili iz drugih stripskih izdanja. To su: Maza i Lunja, Snežana, Zvončica, princ Zoran i princeza Zorana, dobre vile Cvetana, Vedrana i Svetlana i zla vila Grdana. U traženju imena, Krinka je uvek polazila pre svega od toga da imena imaju smisla, da odgovaraju karakternim crtama junaka, ali i da se slažu ili rimuju između sebe.[22] Miki Maus[uredi | uredi izvor] Miki Maus se prvi put pojavio 1928. godine u prvom zvučnom crtanom filmu Parobrod Vili. Miki je zapravo nastao nekoliko godina ranije. Kada je imao 25 godina, Dizniju su u Metro-Goldvin-Mejeru za ovaj lik predskazivali da nikada neće uspeti da proda.[4] Miša je najpre nazvao po kućnom ljubimcu Mortimeru, ali se takvom imenu usprotivila njegova žena Lilijen, pa je ono promenjeno u Miki. O tome ko je prvi nacrtao lik Mikija Mausa postoje razne legende, s obzirom da je Volt, prema rečima svojih ilustratora, s naporom crtao ljudske likove, posebno lica, a često je u žurbi, za reklamne svrhe, potpisivao njihove crteže.[2] Mikiju je glas najpre pozajmljivao Volt Dizni lično, od prvog emitovanja 1928. godine, potom od 1947. Džimi Makdonald, a od 1977. i narednih trideset godina Vejn Olvajn, dok je Vejnova supruga Rasi Tejlor pozajmljuje glas Mini Maus.[23] Miki Maus je postao jedan od najpoznatijih animiranih likova popularne kulture i simbol cele firme.[5] Posle Mikija se pojavila čitava serija likova koje je kreirao isti studio. Ovi likovi u animiranim filmovima i stripovima, uz prateću industriju, koju je projektovao Dizni sa svojim saradnicima, brzo su se pročuli po celom svetu, a materijal koji su pravili je bio dovoljno univerzalan da je omogućio prevazilaženje čak i ideoloških prepreka. Diznijeva produkcija je bila poštovana i hvaljena čak i u Sovjetskom Savezu tridesetih godina prošlog veka, za vreme Staljina, a veštom primenom Diznijeve animacijske tehnike i stila, u nacističkoj Nemačkoj je obrazovana posebna grupa animatora, koja je svoja umeća koristila u humorističke ili propagandne svrhe.[24] Diznijeve kreacije su se često preplitale sa lokalnom umetničkom i industrijskom produkcijom širom sveta. Tako su u listu „Veseli četvrtak”, 1932. godine, domaći autori, a pre svih Ivan Šenšin, počeli da crtaju svoju verziju Mikija Mausa (nazvanog Mika Miš), u obliku proto-stripova[a]. Mika Miš je predstavljen kako luta po egzotičnim krajevima sveta, u društvu junaka koji uopšte ne postoje u originalnoj Diznijevoj verziji (noj, pelikan, japanski vojnik i dr). Tako su na primer, glavni junaci zabavljali stanovnike Afrike učeći da igraju kolo. U drugoj polovini tridesetih godina, u nekoliko beogradskih listova pojavio se i niz stripova u kojima su crtači predstavljali svoja viđenja Diznijevih likova.[24] Zanimljivo je da su 1968. godine Milton Glejser i Li Sevidž napravili kratak antiratni animirani film u trajanju od 1,07 minuta, u kome se Miki najpre prijavljuje u armiju, zatim prolazi obuku, zadužuje pušku i šlem, a potom brodom kreće u rat u Vijetnamu, gde odmah po iskrcavanju biva pogođen snajperskim metkom u glavu i umire. Namera autora je bila da ovaj film prikažu na festivalu, ali nisu dobili dozvolu od Diznijeve kompanije.[25] Jedan od najradikalnijih slučajeva upotrebe likova iz Diznijeve produkcije je dečji program palestinskog pokreta Hamas, pod nazivom Pioniri sutrašnjice, namenjen deci uzrasta od 7 do 13 godina. U nedostatku sredstava za sopstvenu produkciju, u emisiji se između ostalih likova, jedno vreme pojavljivao i Miš Farfur, kostimirana imitacija Mikija Mausa, sa sličnim piskavim glasom i pokretima tela, ali je njegova uloga bila da, uključujući se u razgovor sa decom, promoviše terorizam i govor mržnje prema Jevrejima, cionistima, Izraelu, Americi i njihovim liderima.[8] Paja Patak[uredi | uredi izvor] Paja Patak (engl. Donald Duck) je lik koga je prvi nacrtao Dik Landri. Pojavio se 9. juna 1934. godine, u epizodi crtanog filma–serije Šašave simfonije (engl. Silly Symphonies). Paja je zapravo patka sa žuto-narandžastim kljunom, najčešće obučena u mornarsku bluzu i kapu, ali bez pantalona i vozi razdrndani auto sa registracijom 313. Animator Karl Barks, za koga se zapravo smatra da ga je učinio poznatim, u kasnijem periodu mu je povećao glavu i oči i smanjio vrat. U stvaranje lika Paje Patka uloženo je više truda nego u bilo kog drugog Diznijevog junaka, čak više nego u Mikija, a Karl Barks mu je posvetio ceo svoj životni vek. Volt Dizni je u nekoliko navrata istakao da je Paju, temperamentnog patka, zamislio kao „protivtežu uvek savršenom mišu Mikiju Mausu”. Paja prepoznatljivo izražen karakter, po naravi je prgav, svadljiv, večito nezadovoljan, pesimističan, trapav, baksuzan,[26] netrpeljiv i sklon izlivima besa, ali takođe, na svoj način šarmantan.[27] Paja je 1937. godine prvi put postao glavni junak, a uz njega su se našli i njegovi rođaci Raja, Gaja i Vlaja, devojka Pata, stric bogataš i škrtica Baja. Bio je i junak osmominutnog crtanog filma „Firerovo lice” iz 1942. godine, u kojem dobija noćnu moru da se budi u totalitarnom režimu. Za ovo delo lik Paje Patka je dobio prvog, a Volt Dizni svog devetog Oskara. Paja Patak se u Srbiji i na Balkanu prvi put pojavio u Politici 13. marta 1938. godine, a ime mu je dao prevodilac istog lista. Do sankcija na SRJ redovno se pojavljivao u Mikijevom zabavniku.[26] Stripovi sa Pajom, Mikijem i Bojažljivim Ćirom pojavili su se i u prvom broju Politikinog Zabavnika od 28. februara 1939. godine.[28] Zanimljivo je da su stripovi o Paji Patku bili zabranjeni u Finskoj samo zato što ne nosi pantalone.[26] Glas mu je u originalnim crtanim filmovima pozajmljivao glumac Klarens Neš, do svoje smrti 1985, a kasnije Toni Anselmo.[27] Vidi još[uredi | uredi izvor] Zootropolis — grad životinja Napomene[uredi | uredi izvor] ^ U proto-stripovima je tekst ispisivan ispod slike, a ne u oblačićima, kao što se to radi danas Tags: Diznijeve priče Volt Dizni Svetovi mašte Volta Diznija čudesni svet bajke u slici marija paskval maja biblioteka bubamara decje knjige decije za decu

Odlično Posveta autora Milovan Danojlić (Ivanovci, kod Ljiga, 3. jul 1937 — Poatje, 23. novembar 2022)[1][2] bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac i akademik. Danojlić je bio član SANU,[3] predsednik Srpske književne zadruge od 2013. godine[4] i član osnivač, kao i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu,[5] u kome se nalazi njegov legat. Bio je jedan od intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke. Biografija[uredi | uredi izvor] Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.[6][7] Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.[6] Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost). Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.[6] Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.[7] Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku. Milovan Danojlić sa Haroldom Pinterom (krajnje desno) i Sašom Milenićem (drugi sleva), u Londonu 2009. Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.[7] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je Crkvu Svetog Nikole, 2000. godine.[8] Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca[9] poput V. Šekspira (kompletni soneti), Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa”, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima” i „Balada o siromaštvu”. Za položaj pesnika je govorio: Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[10] O poeziji je pisao: Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti`.[10] Preminuo je 23. novembra 2022. godine u Poatjeu. Sahranjen je 28. novembra 2022. pored crkve koju je podigao u svom rodnom selu.[11] Kritika[uredi | uredi izvor] „Danojlić ide među one retke savremene srpske pesnike koji razumeju i znaju šta je svetost jezika.” - Mihajlo Pantić[12] „Prizivanje osnovnosti, prvobitnosti, posredno ili sasvim izričito, često je mesto u Danojlićevim pesmama, posebno u onim smeštenim u prirodu, u okruženje koje redovno potakne na temeljne zapitanosti i sagledanja.” - Dragan Hamović[12] „Oblikujući sliku prirode i društva, Danojlićeva poezija predstavlja čoveka u svome okruženju, među izazovima i ograničenjima. Odnos između prirode i društva u ovoj poeziji nije uvek jednostavan.” - Gojko Božović[12] „U poeziji Milovana Danojlića svi begovi i lutanja završavaju se u tački iz koje se i pošlo, geografski i biografski iz srca Šumadije, a poetički putem neosimbolizma, nadrealizma, sopstvenog panteističkog toka do religijskog.” - Svetlana Šeatović-Dimitrijević[12] Matija Bećković navodi da je Danojlić bio jezički znalac i čistunac, a od njegove lirske proze u „Godini koja prolazi kroz avliju” teško da imamo čistije lirike.[13] Legat Milovana Danojlića[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Legat Milovana Danojlića Legat Milovana Danojlića (desna strana prostorije) u Muzeju srpske književnosti. Milovan Danojlić jedan je od prvih ljudi koji je formirao svoj legat u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, odnosno Biblioteci Lazić, nedugo nakon njenog ponovnog otvaranja za javnost 2009. godine. Nakon osnivanja Udruženja i Muzeja srpske književnosti (2012), njegov legat smešten je u prostorije Muzeja i zvanično otvoren 2018. godine.[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Orden Svetog Save Nagrada lista „Mladost”, za zbirku pesama Kako spavaju tramvaji, 1960. Nagrada „Mlado pokolenje”, za zbirku pesama Kako spavaju tramvaji, 1960.[15] Književna nagrada „Neven”, za knjigu pesama Furunica jogunica, 1970.[15] Nagrada „Miloš N. Đurić”, za prevod dela Stanica u pustinji Josifa Brodskog, 1972.[15] Književna nagrada „Neven”, za knjigu pesama Rodna godina, 1973. Zmajeva nagrada, za knjigu pesama Put i sjaj, 1976.[15] Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu Zmijin svlak, 1979. Oktobarska nagrada grada Beograda, za knjigu Zmijin svlak, 1980. Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu Godina prolazi kroz avliju, 1992.[15] NIN-ova nagrada za delo Oslobodioci i izdajnici, 1997. Nagrada „Desanka Maksimović”, 1999.[15] Nagrada „Zlatni suncokret”, za knjigu Balada o siromaštvu, 1999. Nagrada „Žička hrisovulja”, 2004.[15] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2008. Dučićeva nagrada, 2010. Nagrada Srpske književne zadruge, 2010. Nagrada „Dr Špiro Matijević”, za roman Priča o pripovedaču, 2010. Nagrada „Izviiskra Njegoševa”, za celokupni rad, 2014. Nagrada „Pečat vremena”, za knjigu Pisma bez adrese, 2013.[15] Zlatna medalja za zasluge, 2016.[16] Nagrada „Drainac”, za zbirku pesama Životi, životi, 2017. Nagrada „Književni vijenac Kozare”, za životno delo, 2017.[17] Nagrada „Grigorije Božović”, za trilogiju Pisma bez adrese, za 2018. Velika nagrada „Ivo Andrić”, 2021.[18] Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture, 2023.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Rukopis Milovana Danojlića „Kako spavaju tramvaji` u Udruženju „Adligat` Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957. Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959. Kako spavaju tramvaji[6], Lykos, Zagreb, 1959. Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960. Balade, Nolit, Beograd, 1966. Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967. Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969. Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970. Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971. O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972. Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972. Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973. Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973. Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975. Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976. Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976. Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju[20], BIGZ, Beograd, 1977. Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977. Pesme, Nolit, Beograd, 1978. Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978. Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979. Zmijin svlak[21], Nolit, Beograd, 1979. Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979. Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980. Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980. To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980. Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981. Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982. Sunce je počelo da se zlati[22], Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982. Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982. Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984. Podguznica, M. Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984. Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984. Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985. Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986. Dragi moj Petroviću[23], Znanje, Zagreb, 1986. Čekajući da stane pljusak, [s.n.], Pariz, 1986. Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987. Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989. Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990. Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991. Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992. Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994. Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995. Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995. Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996. Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996. Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996. Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996. Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996. Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997. Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997. Oslobodioci i izdajnici[24], Filip Višnjić, Beograd, 1997. Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999. Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999. Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999. Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000. Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000. Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000. Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001. Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata `Nikola Tesla`, Novi Sad, 2001. Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001. Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002. Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004. Igre s rečima, Filip Višnjić, Beograd, 2005.[25] Srbija na zapadu[26], NB `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2005. Čovek čoveku, Književna zajednica `Borisav Stanković`, Vranje, 2006. Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007. Učenje jezika[27], Srpska književna zadruga, Beograd, 2008. Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009. Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010. Dobro jeste živeti[28], Albatros Plus, Beograd, 2010. Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010. Pisma bez adrese[29], Službeni glasnik, Beograd, 2012. Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014. Ispovest na trgu, SKZ, Beograd, 2022.[30] Prevodi Soneti - Šekspir Stanica u pustinji - Josif Brodski Kratak pregled raspadanja - Sioran

Kao na slikama Lepo očuvano 1-10 Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Časopis „Poletarac“ izlazio je u Beogradu, od juna 1973. do juna 1975. godine. Izdavač ovog časopisa bio je Atelje za izdavačku delatnost novinsko-izdavačkog preduzeća „Borba“. Glavni i odgovorni urednik časopisa bio je književnik Dušan Radović. Članovi redakcije časopisa bili su Dragan Lukić, Milovan Danojlić, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Radoslav Zečević i Dušan Petričić. Ukupno je izašlo 19 brojeva – oko 1.600 stranica u velikom formatu. Komplimenti iz Evrope Bilo nam je žao dece, naljutili smo se i napravili „Poletarac“. On je toliko drugačiji od svega što se kod nas radilo za decu!“ objasnio je Dušan Radović nastanak ovog dečjeg časopisa. Tačnije, njegov povratak. „Poletarac“ je, zapravo, bio prvi posleratni dečji časopis, ali nije imao sreće, jer se ugasio 1969. godine. „U međuvremenu, u Srbiji su se pojavili neki listovi, koji ni izbliza ne mogu da zadovolje ni potrebe dece, niti da na dobar način reprezentuju književnost koja postoji. Na društvenu inicijativu, „Poletarac“ je obnovljen, s ambicijama da bude bolji i da okupi oko sebe najvrednije saradnike iz cele zemlje. I mi smo napravili list na mnogo strana, s najeminentnijim saradnicima. Dobili smo mnogo komplimenata, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, jer, po rečima nekih obaveštenih stranaca, takav časopis u Evropi ne postoji. Međutim, trebaće još mnogo vremena i novaca, da se kod nas razbiju neke predrasude i otpori. Kod nas još uvek najveći tiraž imaju loše stvari,“ kazao je Radović. Poletarac Dusko RadovicTim snova Poletarac je u svojoj redakciji okupio pisce i pesnike za decu kojima ni danas nema premca, ali su na njegovim stranama gostovali i mnogi drugi velikani (dečje) književnosti – Jovan Jovanović Zmaj, Petar Kočić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović. Bio je primer vrhunskog dizajna dečjeg časopisa, do danas neprevaziđenog u Srbiji . Pored ilustratora i karikaturiste Dušana Petričića, koji je listu dao vizuelni identitet, mnogi poznati slikari i ilustratori učestvovali su u Radovićevom kreiranju dečjeg časopisa – Miodrag Mića Popović, Ljubica Cuca Sokić, Rastko Ćirić, Predrag Koraksić. Nerazumevanje od prvog broja Međutim, od prvog dana bilo je mnogo onih koji nisu verovali u njega. U „Borbi“, koja ga je izdavala, od prvog broja su hteli da ga ukinu. Kao glavni urednik, Radović je dobio sobicu u koju je mogao da stane neveliki pisaći sto, a svoje vrhunske saradnike morao je da prima, praktično – u hodniku. „Istovremeno, na prvom i drugom spratu baškarili su se razni direktori, urednici, pomoćnici, savetnici i njihove sekretarice, u velikim kabinetima sa kožnim vratima, kožnim foteljama, kožnim trosedima i kožnim agendama. Na pitanje zašto Radoviću ne ustupi svoj kabinet, jedan od njih je iskreno odgovorio: Iz ove kože se ne može!“ pisao je Milovan Vitezović. Poletarac Dusko RadovicList za gospodsku decu Iz Jugoslavije su na račun „Poletarca“ stizale pokude – da je „list za gospodsku decu“, da objavljuje „rđave pesme“… Poletarac nije naišao na prijem i odjek koji su očekivali njegovi stvaraoci, pisci i likovni umetnici. Veliki format, modernost, koncept – sve to je, čini se, bilo suviše slobodno i nerazumljivo za to vreme. Radović je govorio o otporu na koji je „Poletarac“ nailazio u školama, o korumpiranom tržištu dečje štampe, o izdavačima koji spretno podmićuju nastavnike, svoje buduće akvizitere, kako bi učenicima „propisali“ čitanje njihovih listova. „Neki urednici su u stanju da neprestano jadikuju u kancelarijama uticajnih ljudi, da se rastrče po ustanovama kad zateba. Ja nisam bio za to spreman. Nisam imao ni vremena. Lako je ovima o kojima govorim – oni prave listove tako što slažu pričicu na pesmicu, pesmicu na pričicu, bez reda i smisla, dodaju neku vinjeticu i to je njihovo uređivanje. Ceo njihov godišnji posao se može obaviti za nedelju dana. Pristajem da sve listove koji se tako uređuju, tako uređujem sam i besplatno. Letnje pesmice u leto, prolećne u proleće, zimske u zimu, i eto formule. Zašto se naprezati, zašto izmišljati, zašto okupljati maštovite crtače, pisce, naručivati rešenja, izume, zašto tragati za novim i neobičnim, kad uspeva staro i obično?“ Poletarac Dusko RadovicIspuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. Poletarac Dusko RadovicOdlazak u podrume bibioteka Poletarac je pred svoj odlazak u podrume bibliotka počeo da stiče evropsku i svetsku slavu. Francuzi su nameravali da ga prave u Francuskoj, i Dušan Petričić, njegov ilustrator, bio je zamoljen da izradi naslovnu stranu francuske verzije. Predosećajući skori kraj časopisa, Dušan Radovć je u broju za maj-jun 1975., na strani 2, predložio da „Poletarac“ više ne bude mesečni časopis, već knjiga koja bi izlazila svakog godišnjeg doba, u ritmu prirode – na proleće, leto, jesen, zimu. Taj broj bio je i poslednji. Istoimena serija Ipak, nekoliko godina nakon gašenja časopisa, 1979. – „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. „Imao sam priliku da čujem njegovo mišljenje o mojoj adaptaciji. Kad je pročitao scenario, bio je očajan – rekao da nema veze sa njegovom časopisom i da ne želi da bude asociran sa televizijskom serijom. Međutim, više od godina dana kasnije, kad sam ga slučajno sreo posle početka emitovanja serije, pružio mi je ruku i iskreno čestitao, sa rečima: Očigledno ne umem da procenim scenarija!“ ispričao je jednom prilikom Bajford. Poletarac Dusko RadovicKako do “Poletarca” Dvanaest godina nakon prinudnog prizemljenja „Poletarca“, izdavačko preduzeće „Rad“ objavilo je izbor najboljih književnih i likovnih, odnosno zabavnih i poučnih priloga, u četiri knjige naslovljene onako kako je zamišljao Duško Radović. Ni njih više nema na policama knjižara. Roditelji koji nisu imali zadovoljstvo da u detinjstvu imaju ove vredne knjige, i da ih do danas sačuvaju za svoju decu, mogu ih, uz malo sreće, ponekad pronaći u antikvarnicama i na aukcijskim sajtovima. Ostali, ipak, mogu zaviriti među korice četiri knjige „Poletarca“ i prelistavati ih u elektronskoj verziji, na sajtu Srpske dečje digitalne biblioteke. Priredila: Jovana Papan

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U originalnoj kutiji. Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karakteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Natprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolenja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.... - Andersen Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha... - Sarl Pero Šarl Pero (franc. Charles Perrault; 12. januar 1628 — 16. maj 1703.) smatra se začetnikom moderne evropske bajke. Po profesiji advokat, zajedno sa svojom braćom Pjerom i Klodom pokazivao je interesovanje za književnost svoga vremena. Živeo je u vreme klasicizma. Biografija Pero je najpre radio kao činovnik zadužen za kraljevska zdanja. Književni ugled počeo je da stiče oko 1660. godine jednostavnijom poezijom i ljubavnim pesmama, a proveo ostatak života u unapređivanju znanja o književnosti i umetnosti. Godine 1671. izabran je za člana Francuske akademije, koja se uskoro oštro podelila na tradicionaliste i moderniste. Pero je podržao modernije poglede jer, mislio je, kako god civilizacija napreduje, tako napreduje i književnost, te je zbog toga stara književnost neizbežno grublja i varvarskija od moderne. U svojoj pesmi „Doba Luja Velikog“ postavio je moderne pisce poput Molijera i Fransoa de Malerbea iznad klasičnih grčkih i rimskih pisaca. Sa svojim demokratskim uverenjima, Šarl Pero se sudario sa klasicističkom doktrinom Nikole Boaloa. U to vreme u književnosti su vladali antički motivi, tzv. visoka književnost i pravilan klasicistički stih. Pero je ustao protiv aristokratskog klasicizma, boreći se za uvođenje tema iz svakodnevnog života. Uzimajući inspiraciju iz naroda, ali i nadograđujući folklor svojim stvaralačkim duhom, Pero je na najbolji mogući način pokazao koliko su nezaobilazna iskustva narodne tradicije ako se koriste za stvaranje originalnih književnih dela. Godine 1696. bez potpisa je objavio svoju prvu priču pod nazivom „Uspavana lepotica“. Naredne godine objavio je svoju prvu knjigu pod naslovom „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“. Pored „Uspavane lepotice“, tu se našlo još sedam bajki: „Crvenkapa“, „Mačak u čizmama“, „Pepeljuga“ i druge. Bajke Šarla Peroa su opšte prihvaćene kako kod dece, tako i kod odraslih, budući da zadovoljavaju nekoliko jednostavnih uslova: napisane su jednostavnim, razumljivim jezikom, sa uzbudljivim sadržajem i neskrivenom moralnom poukom. Peroove bajke ostavile su dubok trag u budućoj književnosti za decu. Njihov uticaj se oseća u književnom radu braće Grim, Andersena, Puškina i drugih. Petar Čajkovski je skladao muziku za balet na osnovu Peroove bajke „Uspavana lepotica”. Bio je član Francuske akademije, na poziciji 23, 1671-1703. Bajke Šarla Peroa Crvenkapica Trnova ružica Mačak u čizmama Vila Rike s čuperkom (Kraljević Čuperak) Palčić Frulaš iz Hamelina Plavobradi Doktor Sveznalić Pčelinja matica Četvorica snalažljive braće Šestorica prijatelja na putu oko sveta Magareća koža Grizelda Zvezdana kiša Federiko i Katalina Tri želje Zlatokosa Čudesni muzičar Bela mišica Kralj Mida Pepeljuga Roland Vuk i sedam jarića - Braca Grim Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812.), drugog sveska 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života. Braća Grim su začetnici umetničke bajke kao i Šarl Pero. Veze sa srpskom književnošću Braća Grim su znali i srpski jezik i deo bajki su preuzeli sa srpskog jezika. Bili su i u vezi sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Bajke braće Grim Detaljnije: Bajke braće Grim Snežana i sedam patuljaka Pepeljuga Ivica i Marica Crvenkapa Hrabri krojač Toma palčić Ramplstilskin ili Cvilidreta Zlatna guska Zlatokosa Kralj žaba Ivica i Marica Stočiću, postavi se Bratac i sestrica Vila Perka Tri brata Trnova Ružica...