Therese Lenotre: POTOTO ET T.S.F. Izdavač HACHETTE Paris, edicija Petite bibliotheque blanche. Tvrdi povez, majstorski ilustrovano (autor Alain Stogan), 112 strana. Posveta na prvoj strani: učenik francusko-srpske privatne muške narodne škole Nikola Atanasijades dobio je ovu knjigu za odličan uspeh iz francuskog školske godine 1936-37. Dakle, junak knjige je dečak Fransoa koga ukućani od milja zovu Pototo. Pototo ima mamu, tatu, učiteljicu klavira,, drugove, mačka Mistigrija i plišanog medu Porfira, ali jedino što on zaista želi je radio, no kod ukućana njegova želja ne nailazi na razumevanje.

Овај роман део је популарне едиције „Свет је један“ и намењен је млађим основцима. Улф је сасвим обичан дечак, који живи у Стуребију, мирном предграђу с приватним кућама. Али када је тата радио-аматер позвао у госте правог шеика, мама је постала нервозна. Шта треба спремити за ручак кад у госте долази један шеик? Улф истовремено брине и због Персија, свог најбољег друга. Да ли ће се десити оно најгоре – да ли ће се Перси заиста одселити? И да ли ће Улф успети да хипнотише Маријану тако да она пожели да га пољуби?

Opis proizvoda Knjiga "Šta da radiš kada umre neko koga voliš" namenjena je deci u želji da im pomogne da se lakše suoče s osećanjima koja smrt voljene osobe može da izazove, i u nadi da će u ovoj knjizi naći reči utehe koje daju snagu da se ovakvi teški trenuci prebrode. Knjiga takođe može pomoći i roditeljima tako što će im ukazati na to kako deca mogu da dožive nečiju smrt. Ova knjiga nudi niz ideja šta da dete radi sa svojom tugom. Ona hrabri, umiruje i objašnjava.

RŠUM ZA DECU, IZBOR PESAMA I PRIČA, LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ ROĐEN 1939. GODINE U LJUBIŠU NA ZLATIBORU U PORODICI MILESE I MIHAILA RŠUMOVIĆA. U BEOGRADU JE UPOZNAO DUŠKA RADOVIĆA, POD ČIJIM UTICAJEM JE POČEO DA PIŠE PESME ZA DECU. RADIO JE NA RADIO BEOGRADU, ZATIM NA TELEVIZIJI BEOGRAD, GDE JE BIO AUTOR EMISIJA ZA DECU `HILJADU ZAŠTO `, `HAJDE DA RASTEMO` I `FAZONI I FORE` A ZA ČITAOCE `BLICA` PRIREDIO JE IZBOR SVOJIH NAJLEPŠIH PESAMA I PRIČA. NEVIDLJIVA PTICA VISINA PTICA CENTRALNO GREJANJE KLACKALICA UPOZORENJE ODA HLEBU NEVIĐENI PRONALAZAK TAPŠANJE POJAVA PRIBEGAVANJA MAŠINIZACIJA PRONAĐENA PROMAJA KORIST OD TELEVIZIJE UKRALI MU KREVET PRVA POMOĆ IZGUBLJENIMA JOŠ NAM SAMO ALE FALE ZAŠTO AŽDAJA PLAČE ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE JEDNA SLATKA AŽDAJA AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA SUNČANJE NA MESEČINI ŠKRGUT O RUKAMA ČEPRK O ŠARGANSKOJ REPI ZVEK O KOBRANU I VEČENEGI NARODALIJA O LETEĆOJ CRKVI ZUC O EDVARDOVOM PRSTENJU ISPRD O ČETIRI SOBARA BRUJ O VEČNOSTI MUK O UŠATIM MUDRACIMA PACERAJ O ČATURANGI FAZONI I FORE ZAŠTO JE BATA TUŽAN PESMA O ĆIRI DA LI JE TOČAK GLUP PROBLEM NEZAPOSLENOSTI RAŠA PRONALAZI NAOČARI MAGAREĆA KLUPA MIRA ALAPAČA NA MUKAMA NA AUTOBUSKOJ STANICI VIDOVITE PRIČE VID I ČVORAK VID I MAČOR Š ČVORAK ČEPA VIDA VID UČI NEZNANJE VID I ŽEDNI VRABAC VRABAC SREĆE STRANCA ĐURU VID ODBRINJAVA VRAPCA ODA ŠARGAREPI JEDNOG ZMAJA KRAJ ODJAVNA PESMA IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 FORMAT: 16 CM IMA 12 ILUSTRACIJA POVEZ: MEK

Voja Carić Šareni mostTvrdi povezDžepni formatVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.12/29

Meke korice Izdanje Nolit 2001 96 strana Rođen 20. aprila 1962. godine u Draževcu kod Obrenovca. Živi u svom rodnom selu. Bavi se zemljoradnjom. Knjige pesama: Potpor (Nolit 2000); Kiflice s makom, za decu (Nolit 2001); Zimske pesme (Nolit 2004); U zemaljskoj slavi i sjaju (Narodna knjiga 2006); Klimatske promene (Biblioteka ``Vlade Aksentijević`` Obrenovac 2009). Nestajanje – izabrane i nove pesme (Partenon, Beograd, 2013) Salon odbijenih, pesme (autorsko izdanje, 2014) i Jastuk od memorijske pene, priče za decu (izdavaštvo RTS, 2015). Nagrade: ``Nolitova nagrada`` za poeziju, nagrada Radio Beograda 1 za kratku priču za najmlađe ``DOBRO JUTRO DECO``, pesnička nagrada ``Srboljub Mitić``.

MOJ PRIJATELJ ŠEIK U STUREBIJU Ulf Stark Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Kreativni centar Broj strana: 114 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11x18 cm Godina izdanja: 2013. ID: A080506 Opis Ulf je sasvim običan dečak koji živi u Sturebiju, mirnom predgrađu s privatnim kućama. Ali kada je tata radio-amater pozvao u goste pravog šeika, mama je postala nervozna. Šta treba spremiti za ručak kad u goste dolazi pravi šeik? Ulf se istovremeno brine i zbog Persija, svog najboljeg druga. Da li će se desiti ono najgore – da li će se Persi zaista odseliti? I da li će Ulf uspeti da hipnotiše Marijanu tako da ona poželi da ga poljubi? S.S.

ok

Knjiga je u dobrom stanju Oljača, Mladen, srpski književnik (Devetaci kraj Bosanskog Novog, 10. X. 1926 – Beograd, 9. I. 1994). Sudjelovao u II. svjetskom ratu. Nakon rata studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu i radio kao novinar. U pripovijetkama i romanima živo i neposredno opisuje ratna i poratna zbivanja (Šapat borova, 1953; Tri života i dve smrti, 1953; Posle ponoći, 1954; Nađa, 1963). Tehniku modernoga pripovijedanja primijenio je u romanima Molitva za moju braću (1957), Crne sekire (1958) i Razvalina (1962). Roman Kozara (1966) književna je kronika o ljudima Bosanske krajine i prikaz jedne od najvećih bitaka. Autor je filmskoga scenarija Vrhovi Zelengore (1976). Veselin Masleša , Sarajevo Tvrd povez 188 strana. Biblioteka pingvin 1972 godina.

Profesionalni roštilji! ( sa štitnikom ) Cena - dogovor. Radim po narudzbini sve modele profesionalnih roštilja i rešetka! Radim po narudžbini i od prohroma razne modele škara i rešetka! Za sve informacije pozvati.

Tone Sliškar Družina sinji galebMeki povezRoman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj.Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast.BiografijaTone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa.Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.DelaPoezijaTrbovlje (1923)Knjiga drugova (1929)Pesme očekivanja (1937)Neprijatelj (1944)U krilu domovine (1947)Pesme i prepevi (1957)ProzaNasukani brod (1932)Kuća bez prozora (1936)Ruke Andreja PodlipnikaMi ćemo pobediti (1946)Noć i svitanje (1946)Tržišna cesta (1947)Ljudi sa crvenim cvetom (1961)Dela za mladeRudi (1929)Družina sinjeg galeba (1936)Janko i Metka (1939)Bujica (1939)Drugovi (1946)Mule (1948)Lisčki (1950)Djed som (1953)Posada bez broda (1955)Indijanci i gusari (1957)Velika gala predstava (1958)Devojčica sa herojskim srcem (1959)Ribar Luka i delfin (1963)6/20

Meki povezRoman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj.Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast.BiografijaTone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa.Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.DelaPoezijaTrbovlje (1923)Knjiga drugova (1929)Pesme očekivanja (1937)Neprijatelj (1944)U krilu domovine (1947)Pesme i prepevi (1957)ProzaNasukani brod (1932)Kuća bez prozora (1936)Ruke Andreja PodlipnikaMi ćemo pobediti (1946)Noć i svitanje (1946)Tržišna cesta (1947)Ljudi sa crvenim cvetom (1961)Dela za mladeRudi (1929)Družina sinjeg galeba (1936)Janko i Metka (1939)Bujica (1939)Drugovi (1946)Mule (1948)Lisčki (1950)Djed som (1953)Posada bez broda (1955)Indijanci i gusari (1957)Velika gala predstava (1958)Devojčica sa herojskim srcem (1959)Ribar Luka i delfin (1963)12/25

TONE SELIŠKAR DRUŽINA SINJI GALEB Meki povez Roman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj. Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast. Biografija Tone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa. Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti. Dela Poezija Trbovlje (1923) Knjiga drugova (1929) Pesme očekivanja (1937) Neprijatelj (1944) U krilu domovine (1947) Pesme i prepevi (1957) Proza Nasukani brod (1932) Kuća bez prozora (1936) Ruke Andreja Podlipnika Mi ćemo pobediti (1946) Noć i svitanje (1946) Tržišna cesta (1947) Ljudi sa crvenim cvetom (1961) Dela za mlade Rudi (1929) Družina sinjeg galeba (1936) Janko i Metka (1939) Bujica (1939) Drugovi (1946) Mule (1948) Lisčki (1950) Djed som (1953) Posada bez broda (1955) Indijanci i gusari (1957) Velika gala predstava (1958) Devojčica sa herojskim srcem (1959) Ribar Luka i delfin (1963)

TONE SELIŠKAR DRUŽINA SINJI GALEB Meki povez Roman Toneta Seliškara koji opisuje svakodnevnicu grupe dečaka na Galebovom ostrvu i uzbudljivu avanturu u koju upadaju kada odluče da ostvare svoje mladalačke snove. Glavni junak, siromašni lepuškasti dečak Ivo, živi u trošnoj kući, u malom ribarskom naselju na obali mora. Od roditelja mu ostaje jedino Sinji galeb, brod koji će biti centar zbivanja, kako Iva, tako i družine koju je okupio: Petar, Jure, Mihael, Pero i Franjo i Ivina najbolja prijateljica Mileva. Pred vama je uzbudljiva i dramatična priča o surovoj sudbini jednog dečaka, koji svojom odlučnošću i snagom duha uspeva da prebrodi mnoge teške životne situacije i ostvari zacrtani cilj. Anton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast. Biografija Tone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa. Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti. Dela Poezija Trbovlje (1923) Knjiga drugova (1929) Pesme očekivanja (1937) Neprijatelj (1944) U krilu domovine (1947) Pesme i prepevi (1957) Proza Nasukani brod (1932) Kuća bez prozora (1936) Ruke Andreja Podlipnika Mi ćemo pobediti (1946) Noć i svitanje (1946) Tržišna cesta (1947) Ljudi sa crvenim cvetom (1961) Dela za mlade Rudi (1929) Družina sinjeg galeba (1936) Janko i Metka (1939) Bujica (1939) Drugovi (1946) Mule (1948) Lisčki (1950) Djed som (1953) Posada bez broda (1955) Indijanci i gusari (1957) Velika gala predstava (1958) Devojčica sa herojskim srcem (1959) Ribar Luka i delfin (1963)

Profesionalni rostilji 18! ( Sa haubom i donjim delom ) Cena - Dogovor Radim po narudzbini sve modele profesionalnih rostilja i resetka! Radim po narudzbini i od prohroma razne modele skara i resetka! Za sve informacije pozvati.

Polu - profi rostilj 80 x 60! ( dva dela, sa haubom ) cena - dogovor radim po narudzbini razne modele skara i resetka! Radim po narudzbini i od prohroma razne modele skara i resetka! Za sve informacije pozvati.

Oglas vrsimo otkup bele tehnike ves masine zamrzivace frizidere klime sporete televizore bojlere i ostalu belu tehniku dolazak na adresu u toku dana radimo svaki dan od 08 do22 isplata odmah na licu mesta radimo ciscenje svih nepotrebnih stvari podruma garaza tavana dvorista

Voja Carić Beli vukMeki povezIzdavač ProsvetaVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.Sadrzaj:BELI VUKLepa Sava....7Baka...11Tresnja....17Tajanstveni svirac....21Beli vuk.....26Putopis.....32Hrabrost bez svedoka.....37Voz u snegu.....42Nevini krivac.....47Borba......52Zvonce.....56Neobicno pismo......62Slika.....66Pita.....71Teska noc.....74Pilot......78Jabka......83U kavezu.......86Moj Stric.......92Kuc - kuc......971/12

Prohrom Tanjiraca - Fi 500 ! ( Talandara ) Tanjiraca je velicine precnika 50cm, napravljena od 2mm debljine prohromskog lima otpornog na toplotu! Idealna je za spremanje mesa, riba, pomfrita itd... Radim po narudzbini razne modele skara i resetka! Radim po narudzbini i od prohroma razne modele skara i resetka! Za sve informacije pozvati.

DRAGAN LUKIĆ (Beograd, 30.11.1928. — Beograd, 01.01.2006) Dragan Lukić, dečji pisac, rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. U jesen 1946. već počinje da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri. Godine 1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis `Zmaj`. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, `Nebom grada`. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić itd. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964-1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967-1993. Pisac: DRAGAN LUKIC Izdavac: NOLIT Izdanje: 1992. Povez: MEKI Broj strana: 153 Format (cm): 18

BOŠKO LOMOVIĆ VIDOVITA ANA ILI ZAŠTO SMO UKRALI MAGARCA Tvrdi povez Izdavač Bookland Награде и признања Извори Спољашње везе Бошко Ломовић Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије Бошко Ломовић Датум рођења 1944. Место рођења Брезна Србија Бошко Ломовић (Брезна, 1944) српски је професор српскохрватског језика и књижевности народа Југославије, а по занимању новинар и књижевник, који је до сада објавио преко 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака. У Србији и другим земљама бивше Југославије освојио је чак 160 награда. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су му објављене у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику.[1][2] Књижевност поезија за одрасле: Сенке времена (Горњи Милановац, 1967), Пред нирваном (Сремска Митровица, 1993), Tombe la neige (Ивањица, 1997), Песме и пјесме, Београд, 2010; песме и приче за децу: Заљубљени бицикл (Сарајево, 1984), Рађање пјесме (Сарајево, 1985), На слово, на слово Љ (Тузла, 1987), Нешто важно (Сарајево, 1990), Наташа из треће клупе (Горњи Милановац, 1994), Мирјана нема појма (Горњи Милановац, 1995), Мој отац продаје шуму (Сремски Карловци, 1997), Шта ћу ја у Шангају (Нови Сад, 1997), Питај мога брата (Горњи Милановац, 2004); романи за децу: 15 дана ферија (Чачак, 2010), Дечак са кључем о врату (Чачак, 2011), Видовита Ана или зашто смо украли магарца, (Београд, 2012); приче и приповетке: Чари Пауле Пречисте (Брчко, 1980), Црни скакач на ц6 (Тузла, 1983), Милионер (Сарајево, 1989), Јелена, мајка које нема (Београд 2012); књижевна и ликовна критика: Читах, гледах, записах (Београд, 2006); публицистичке књиге: Хајдук Бојовић (заједно са М. Поповићем, Горњи Милановац, 1970), Црвена нит коридора (Београд, 1999), Књига о Дијани Будисављевић (Београд, 2013). Награде и признања „Иво Андрић“ у Сарајеву, „Зија Диздаревић“ у Сарајеву, „Булка“ у Црвенки, „Лаза Костић“ у Београду, „Аренина“ награда у Загребу... награда „Бранко Манас” 2016. године[3] „Маслинов вијенац” 2017. године[4]

Okvir skare je napravljen od dekapiranog lima otpornog na toplotu. Resetka je napravljena od firiketa i na šarkama je postavljena, ofarbana je vatrostalnom bojom! Dimenzije skare: 40 x 25 ( 40cm x 25cm ). Visina 15cm, dubina 10cm. Radim po narudžbini razne modele skara i rešetka! Radim po narudžbini i od prohroma razne modele skara i rešetka! Za sve informacije pozvati.

Radimo prodaju tea peci Aeg

Dragan Lukić : GLEDAO PA SMISLIO, Univerzal Tuzla 1988, tvrdi povez, str. 90. Priče za decu. Očuvanost 4 i ima posvetu. За чланак о глумцу, погледајте Драган Лукић „Омољац” Драган Лукић (30. новембар 1928 — 1. јануар 2006) био је српски дечји писац. Рођен је у Београду 1928. од оца Александра и мајке Томаније. Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са свеже одштампаним књигама. У јесен 1946. почео је да објављује прве радове, а почетком педесетих већ је постао афирмисани дечји песник и 1952. објављује своје прве књиге (поеме-сликовнице): Велика трка и Звери као фудбалери. Године 1954, завршио је студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, а затим је почео да предаје дечју књижевност у Школи за васпитаче. После осам година запослио се као уредник програма за децу на Радио Београду и ту је радио све до пензионисања 1989. године. Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис „Змај”. Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душко Радовић, Арсен Диклић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Добрица Ерић и други. Објавио је преко стотину књига, међу којима су најпознатије: Како се коме чини, Мој прадед и ја, Овде станују песме, Вагон прве класе, Фифи, Како расту ногавице, Шта тата каже, Од куће до школе, Ловац Јоца, Вожња по граду.[1] Објавио је романе: Небодер Ц17, Три гускетара, Бомба у белој кафи итд. Познат је и по лектири за 3. разред ученика основне школе, „Небом града”. Целокупним својим делом, за које је добио највише награде и признања, био је и остао у самом врху југословенске и српске књижевности намењене младим нараштајима. Добио је велики број награда: Невен, Змајева награда, Курирчек, Младо поколење, Награда Политикиног забавника, Награда Златни кључић, Октобарска награда града Београда, Орден рада са златним венцем. Био је почасни председник Змајевих дечјих игара од 1993. па до смрти, пре њега били су то Вељко Петровић у периоду 1964—1967 и Десанка Максимовић у периоду 1967—1993. После дуже и тешке болести преминуо је у Београду 1. јануара 2006.

Prodajem polovne veš mašine. Radim i vikendom. Novi sad i okolina.