Višnja na Tašmajdanu - Siniša Pavić Prvo delo Siniše Pavića, autora najgledanijih TV serija u istoriji RTS-a: `Vruč vetar`, `Bolji život`, `Srećni ljudi`, `Porodično blago` i `Stižu dolari`. Roman je preveden na poljski, nemački, češki i rumunski jezik, dramatizovan je za pozornicu i radio, a po njemu je 1968. godine snimljen i istoimeni film. BEOGRAD 1966 god, 227 str, po korici prosuta neka tečnost, unutrašnjost u vrlo dobrom stanju. K.D.S.O.2.P.1.

Pavle Stefanović: GAVRILO KUŽELJ, Nolit 1974, str. 240. Roman. Očuvanost 4. Павле Стефановић (Крушевац, 22. март 1901 — Београд, 29. октобар 1985) је филозоф, естетичар, есејиста, музички писац, критичар и књижевник. Павле Стефановић је рођен у Крушевцу 1901. године у породици интелектуалаца. Отац Светислав Стефановић био је лекар, песник, критичар и преводилац Шекспира. Мајка Милана Стефановић, рођена Бота, студирала је психологију и педагогију на Универзитету у Цириху (Швајцарска). Павле Стефановић је био филозоф, естетичар, есејиста, музички писац, критичар, књижевник. Дипломирао је на Филозофском факултету универзитета у Београду 1926. године. Радио је као библиотекар у Универзитетској библиотеци у Београду (од 1926. до 1948.), потом као музички коментатор у Радио Београду (од 1948. до 1956.). Још у деценији пред Други светски рат поставши познат као музички писац и критичар, Стефановић је, упоредо, напредовао у струци библиотекара. Био је свестрано ангажован у Друштву југословенских библиотекара, члан Београдске секције и члан Управе Друштва од 1931. У периоду пре Другог светског рата водио је говорни хор друштва Абрашевић за који је писао песме и припремао наступе. Почевши од раних тридесетих оглашавао се као музички критичар у листовима Правда, Штампа, Музички гласник, Време и другим. После ослобођења наставио је да пише. Више стотина текстова, осврта, критика и есеја Павле Стефановић је објавио у часописима Књижевност, Дело, Израз, Позориште, Сцена, Видици, Књижевне новине, Савременик, Политика, НИН, за програме Радио Београда и друге. Издваја се његова сарадња са Трећим програмом Радио Београда. Између марта 1941. и марта 1945. није објавио ни један текст. Павле Стефановић био је човек веома широких интересовања. Његов тематски опсег је захватао све уметности, па се поред музичке критике бавио и естетиком уметности и есејистиком. Писао је о свим уметничким областима – музичкој, ликовној, позоришној, књижевној, филмској. Павле Стефановић је објављивао прозу, најпре у периодици а потом у књизи прозе Гаврило Кужељ. Вођен уметничком радозналошћу, био је и глумац у филму Кичма Влатка Гилића. Истицао се изузетном ерудицијом и предавачким даром. На јавној сцени Србије и тадашње Југославије, држао је предавања, наступао на програмима радија и телевизије, тумачио дела класичне и, с посебним афинитетом, дела и правце модерне уметности. У најужем кругу Павлових пријатеља били су Јосип Славенски, Љубица Марић, Олга Јеврић, Енрико Јосиф, Милета Сајић, Бранимир Сакач, Радомир Константиновић и други. Пратио је књижевни, музички, ликовни и уопште културни живот Србије и тадашње Југославије, а посебно се истичу многобројни текстови које је посветио фестивалима који су се током 60-тих година прошлог века оснивали у свим крајевима земље. Тако је редовно пратио Бемус, Битеф, Фестивал камерне музике у Слатини Раденци, Трибину југословенске музике у Опатији, Загребачки Биенале... У Београду 2016. године је одржан мултидисциплинарни научни скуп О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901‒1985.). Организатори су били Удружење композитора Србије – Секција музичких писаца и Музиколошко друштво Србије.

Milan Osmak: KRVOTOK BRODA, Izdanje autora Rijeka 1965, str. 164. Roman. Očuvanost 4 i ima posvetu. Milan Osmak (1940-2015). Pisao je i pod pseudonimom Willy Stenton. Završio je gimnaziju u Rijeci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, komparativnu književnost i dva svjetska jezika. Radio je zatim kao novinar i urednik na Radio Zagrebu, u novinskim kućama Novi list u Rijeci, i Vjesnik u Zagrebu. Osnivač je povijesne revije “Fokus”. Bio je direktor izdavačkog poduzeća Stvarnost u Zagrebu, te uredio više od stotinu knjiga. Objavio je: Krvotok broda (roman), Rijeka 1965., Mare nostrum (antologija hrvat poezije o moru), Zagreb 1971., Sretni Posejdonov vrtlar (roman), Zagreb 1973., Lovci na amfore (roman), Zagreb, 1976., Ribohvatanje (priče za djecu), Zagreb, 1982. i 1983., Tajanstveni otoci (roman za djecu), Zagreb, 1985 i 1987. , Čežnja i požuda (roman), Zagreb 1985., Ispraznite Titanic (roman), Zagreb 1987., ZG Love story (roman), Zagreb, 1990., Ivana tajanstveni otok (roman za mlade), Zagreb 2004., Tulum sa tunama (roman za mlade), Zagreb 2005., Mario petnaestogodišnji kapetan (roman za mlade), Zagreb 2007. te Ljetovati na Marsu (roman za mlade), Zagreb, 2009. Prevedena djela su: Srebrna karavana, Bratislava 1984., Čovjek s ožiljkom, Bratislava 1988., Ribohvatanje, Prag 1989. te Ispraznite Titanic, Bratislava 1989.

Anastazija Bela Šubić : VELIKO LOVIŠTE, Džepna knjiga Sarajevo 1959, str. 209. Pripovetke. Očuvanost 4-. ŠUBIĆ, Anastazija (Beograd, 8. travnja 1933. – Sarajevo, 8. prosinca 1991.). Pripovjedačica, romanospisateljica, književna kritičarka, esejistica i dramska spisateljica. Kazališnu akademiju diplomirala u Beogradu. Na Radio Sarajevu izvjesno vrijeme obavljala poslove dramaturga. Djela: Veliko lovište (pripovijetke, 1959.), Naknada za život (roman, 1960.), Sa Šekspirom (studija, 1979.), Jedanput u našem životu, Biti u Kini, Stvari za sebe, Zove Los Anđelos, Amanet, Puna šaka kamenja (drame)

Harli Džejn Kozak Sastanci s nepoznatimaMeki povezU svrhe istraživačkog rada za radio-emisiju koja se bavi pitanjem kako izbeći da te momci stalno ostavljaju, Voli Šeli, vlasnica radnje kaja se bavi izradom i prodajom čestitki, treba da izađe sa četrdesetoricom muškaraca u periodu od šezdeset dana. Ona sve to nekako podnosi, ali jednog dana kada odlazi da poseti brata nailazi na leš na prilazu duševne bolnice. Sve to pokreće niz novih pustolovina, ali i novih intrigantnih, misterioznih i smrtno opasnih poznanstava...6/10

Kao nova Novica Savić (Gornje Svarče, Blace, 10. novembar 1943 — Beograd, 17. oktobar 2004) je bio srpski dramski pisac, pripovedač i romansijer. Biografija Uredi Rođen je u Gornjoj Svarči u Toplici, gde je proveo rano detinjstvo. Od šeste godiše živi u Beogradu, gde završava osnovnu i Srednju brodarsku školu. Godinu dana provešće radeći na rečnim brodovima, a onda upisuje dramaturgiju na Akademija za pozorište, film, radio i televiziju gde diplomira u klasi profesora Josipa Kulundžića. Kratko je radio u srednjoj školi i bio direktor Narodnog pozorišta u Subotici. Najveći deo radnog veka provodi kao slobodan umetnik. Pisao je televizijske drame i scenarije za igrane i dokumentarne serije i emisije, sarađujući sa gotovo svim televizijama u SR Jugoslaviji, a najviše sa Radio-televizijom Beograd. Istovremeno piše prozu i pozorišne komade koji su izvođeni i objavljivani širom zemlje. Nesklon samonametljivosti i reklamerstvu, u svom radu bio je uglavnom usmeren na anonimne književne konkurse. Nije postojao nijedan prozni, dramski ili televizijski konkurs u SR Jugoslaviji na kojem nije učestvovao i dobio nagradu. Njegove pozorišne komade su režirali: Borislav Gligorović, Branko Pleša, Radoslav Zlatan Dorić, Miomir Miki Stamenković, Slavoljub Stefanović Ravasi, Vladimir Putnik i drugi. Izvedeno mu je i preko sedamdest radio-drama, od kojih je većina emitovana širom Evrope. To ga svrstava među najplodnije stvaraoce u ovoj formi. O njegovom samopregornom radu i posvećenosti književnosti dovoljno govori podatak da je iza njegove tragične smrti ostalo 188 nebjavljenih rukopisa: 92 pozorišna komada, 52 televizijske drame i filmskih scenarija, 31 zbirka kratkih priča i 15 romana. Dela Uredi Proza Uredi Iz blata, iz prašine (kratke priče), I mi smo ljudi (pripovetke), Kaljuga (roman), Otkup (pripovetke), Igrani pozorišni komadi Uredi Pobratim (Narodno pozorište, Beograd), Kako potamaniti gamad (Zvezdara teatar), Krvava teta (Pokrajinsko narodno pozorište, Priština), Spomenik za druga Danila (Narodno pozorište, Zenica), Vozač (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar), Veliki Mak (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Noć usred dana (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Ne okreći se, sine (Narodno kazalište, Osijek), Objavljene drame Uredi Opet plače, al sad od sreće, Savremena srpska drama, br. 13, Kad onaj tamo umre, Savremena srpska drama, br. 15, Ovde nema lopova, Drama, Beograd, Televizijske drame Uredi Selo bez seljaka, TV serija, 1972. Pucanj u šljiviku preko reke, RTS, režija Zdravko Šotra, 1978. Gradilište, RTS, režija Slobodan Šijan, 1979. Balada o crvenokosom, Televizija Zagreb, Beg, Televizija Zagreb, režija Dražen Piškorić, Snegovi, život i smrt Filipa Filipovića, RTS, režija Miša Radivojević, Vatrogasac, TV Sarajevo, režija Muhamed Mehmedović, 1983. Pogon za preradu voća, TV Sarajevo, režija Milan Bilbija, Dve karte za grad, TV Zagreb, režija Zrinko Ogresta, 1984. Garsonjera, RTS, režija Duda Ćeramilac, Sa 204-272, 1991. Tridesetdva kvadrata, 2002. Nagrade Uredi Nagrada Branislav Nušić za najbolji dramski tekst (trostruki dobitnik za drame „Krvava teta“, „Kad onaj tamo umre“, „Ovde nema lopova“), Radoje Domanović za kratku satiričnu priču (višestruki dobitnik), Nagrada Dana komedije u Jagodini za najbolji komediografski tekst (dvostruki dobitnik: „Noć usred dana“ i „Kako potamaniti gamad“), Pobednik konkursa Narodnog pozorišta u Beogradu povodom 125. godišnjice postojanja (drama „Pobratim“)

Tvrd povez sa omotom, vrlo dobro očuvana, 196 strana, izdanje Znanje Zagreb 1980, edicija Hit Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja. Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić, baletska kritičarka i prevodilac. Član je Društva književnika Hrvatske od 1945. Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana. Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti). Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika. Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.

Autor - osoba Crnković, Predrag, 1967- = Crnković, Predrag, 1967- Naslov Beograd za pokojnike / Predrag Crnković Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : V.B.Z, 2008 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 165 str. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂAmbrozija / [VBZ, Beograd] ; ǂknj. ǂ233 ISBN (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Bilješka o autoru : str. 165 Napomene uz tekst. Sumorna slika glavnoga grada Srbije od vremena raspada jugoslovenske federacije do ovih dana, „bolno podsecanje na godine koje su nas usporile, deprimirale, umorile”. Politička previranja, medjunarodne sankcije, rat o kojem se ne govori, ali čije posledice Beograd oseća kao nestašicu osnovnih potrepština za život, tek je grubo naznačeni okvir u koji je autor smestio svoga glavnog junaka. Glavni lik Crnkovićevog romana senzibilan je i pred takvom zbiljom zbunjen intelektualac, a taj osećaj pojačava kontrast između njegovih filmskih, književnih i muzičkih evokacija i doslovne i prenesene izgladnelosti. On je gradski usamljenik ogoljen do srži: bez uporišta u porodici ili među prijateljima, bez kontakata sa svetom, bez posla i novca, opsednut hranom. Predrag Crnković, prevodilac i pisac. Preveo je 52 knjige s danskog (41 s tog jezika), norveškog, švedskog, engleskog i slovenačkog. Uređuje edicije „Severno svetlo”, „YUGO_ LIT” i „Van toka” u „Presingu”. Objavio je sedam romana i po jednu zbirku priča i poezije, tri radio-drame (dve nagrađene na konkursu Radio Beograda za originalni tekst i jedna adaptacija Mopasanove pripovetke) višekratno su izvođene na Radio Beogradu. Prevođen je na danski i slovenački. Rukopis romana Beograd za pokojnike osvojio je 2008. regionalnu nagradu V. B. Z.-a, dok je rukopis drame Trbuhozborci osvojio Nagradu „Branislav Nušić” Udruženja dramskih pisaca Srbije 2017. Iste godine pripovetka „Trema” je dobila Nagradu „Milutin Uskoković” NB u Užicu (ali mu je oduzeta, jer se žiri naljutio zato što se autor potpisao pseudonimom). U međuvremenu su mu pripovetke nagrađivane na konkursima za Nagradu „Laza Lazarević” Kulturnog centra u Šapcu, kao i na konkursima, časopisa Ulaznica iz Zrenjanina i Beležnica iz Bora. Kao prevodilac je 2013. dobio nagradu Državnog fonda za umetnost Danske za promovisanje savremene danske književnosti u Srbiji. Član je UKPS i OF-a (udruženja danskih prevodilaca, kao dela danskog udruženja književnika). MG27

Nikola Davidović : PROGONSTVO , Sloboda / Veljko Vlahović Beograd 1988, tvrdi povez, str. 289., drugo izdanje. Roman. Očuvanost 4-; korica ima manje fleke. Nikola Davidović je živeo i radio u Parizu. Ušao je u vreme 12.XII.1937. godine u Banja Luci, a izašao je iz vremena 9.IX.2014. u Parizu. Počiva na pariskom groblju Thiais. . Bio je član udruženja Maison des écrivains i PEN kluba Francuske. Autor je pet romana i Knjige razmišljanja. Iz rodnog kraja, današnje Republike Srpske, odselio je veoma mlad. Kao gimnazijalac i student objavljivao je pesme i lirske crtice. Okušao se i u novinarstvu. Bio je dopisnik Radio-Sarajeva i dopisnik beogradske Politike. Pre nego što se oslobodio svih obaveza i posvetio književnom radu bavio se naukom i izdavaštvom. Izvesno vreme radio je i kao profesor. Izuzmu li se prvi pokušaji, kojima bi se, s obzirom na zanimljivost i originalnost priča, trebalo vratiti, Apostoli su prvi roman. To je roman o otuđenju jastva. U njemu glavni lik narasta u istorijsku ličnost i gubi svoje prirodno ja. Drugi roman, Progonstvo, zamišljan je šesnaest godina pre no što je napisan. Razlog tako dugom odlaganju je traženje metafore koja će istovremeno da ukaže na izgnanstvo i čoveka i Boga. Radnja Progonstva sažima se u priču o sinu koji, ne zapamtivši oca i ne pronašavši dokaze o njegovom fizičkom izgledu, krade iz mauzoleja urnu sa očevim pepelom s namerom da pepeo preda nekom živom obliku. Pronoseći urnu kroz sve važnije dokaze postojanja, shvata da je sopstvenost nepresadiva i da je život i u iskonu progonstvo. I osnova Šeme je alegorična. I ovde se, kao i u Progonstvu, ne zna je li otac čovek ili nadbiće. Kroz priču, proizašlu iz istorijske činjenice, sagledane su dileme i ideološka neslaganja sinova. Našavši se pred mogućnošću da izbore pomilovanje oca, osuđenog na smrt, sinovi se sučeljavaju sa jednoobraznošću i stanovitošću zakona Prirode i Istorije i iz te neravnopravne borbe izlaze sa spoznajom da je suština nemenljiva. Progonstvo i Šema su štampani u Beogradu: Progonstvo u tri, a Šema u dva izdanja. U Iluzijama, četvrtom Davidovićevom romanu, sagledavaju se saodnosi nade i nemenljivosti prirodnih zakona. Peti roman, Amnezija, utemeljuje verovanje da je smrt odlazak u život i da se vaskrsnuti može jedino iz semena.

STANJE PREDMETA: Solidno očuvana. Dečije žvrljotine na prvom i poslednjem listu, kao i koricama. O AUTORU: Slobodan Stanišić (Velika Gradusa, 9. jula 1939), jedan od najproduktivnijih i najčitanijih srpskih pisaca za decu i mlade, decenijama je prisutan na literarnoj sceni. Njegova poezija, proza i dramsko stvaralaštvo nagrađeni su gotovo svim nagradama koje se u Srbiji dodeljuju stvaraocima za decu i mlade. Živi i stvara u Beogradu gde je završio Filološki fakultet i Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgije. Crtao karikature za mnoge domaće i strane listove, tokom godina uređivao brojne radio i televizijske programe za koje je dobijao visoka priznanja i nagrade RTS. Bio je urednik dečjeg lista Neven, a potom časopisa Lenji Gaša, Zmaj, Čika Jova (Švajcarska), a od 1996—2001. odgovorni urednik Programa za decu i mlade RTS-a. Poznat je po velikom broju književnih susreta, na kojima glumi, recituje i crta na licu mesta, koristeći desetogodišnje iskustvo saradnje sa „Ježom“ dok je radio kao karikaturista. Prevođen je na engleski, ruski, beloruski, kineski, švedski, mađarski, rumunski, bugarski, slovački, rusinski... Objavio je više od 125 knjiga romana, zbirki priča i pesama, autor je i 12 antologija i scenarija za mnoge televizijska emisije i serije. NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

O. Henry `Posljednji list`: sažetak. Priča vredna čitanja Poznati humorist napisao je bolno dirljivu priču punu dubokog značenja, tjerajući vas da razmišljate o životu, želji za životom, a prije svega da ostanete osoba sposobna za razumijevanje i suosjećanje. Riječ je o ovoj priči o čuvenom O. Henryju `Posljednji list`, čiji će sažetak biti opisan u ovom materijalu. Kratka biografija autora Majstor žanra kratke priče rođen je 11. rujna 1862. u Greensborou u Sjevernoj Karolini. Pokušao sam se u različitim profesijama. Radio je kao knjigovođa u nekretninskom poduzeću, kao crtač u zemljišnoj upravi i blagajnik u banci. Prvo iskustvo stečeno radom u duhovitom tjedniku u gradu Austinu. Suptilni humor i neočekivani rezultati karakteristični su za njegove priče. Tijekom svog stvaralačkog života napisano je oko 300 priča, kompletna zbirka njegovih djela je 18 svezaka.Kratka biografija autora Majstor žanra kratke priče rođen je 11. rujna 1862. u Greensborou u Sjevernoj Karolini. Pokušao sam se u različitim profesijama. Radio je kao knjigovođa u nekretninskom poduzeću, kao crtač u zemljišnoj upravi i blagajnik u banci. Prvo iskustvo stečeno radom u duhovitom tjedniku u gradu Austinu. Suptilni humor i neočekivani rezultati karakteristični su za njegove priče. Tijekom svog stvaralačkog života napisano je oko 300 priča, kompletna zbirka njegovih djela je 18 svezaka Izdavač:LUKA ŠTAMPA Beograd Broj strana:164 Pismo:Latinica Povez: MEK Format: 18 x11 cm Godina izdanja: 2002

Džejms Gripando je radio punih dvanaest godina kao advokat u jakoj firmi za pravne savete u Majamiju, pre nego što se posvetio pisanju trilera. Njegovi romani, pisani britkim stilom, puni su neizvesnosti i napetosti, istraživačkih putovanja, koja im daju elemente autentičnosti. U središtu ovog romana je advokat Džek, čija je devojka izvršila samoubistvo, koje poprima elemente ubistva, za koje je baš on optužen, a potencijalni ubica je van svake sumnje... Izdavač: Politika / Narodna knjiga Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 12x16.5 cm Broj strana: 331

SELJACI I VOJNICI - Metodije Fotev Matica Srpska 1977 Tvrd povez, 20 cm, 466 strana Metodija, makedonski književnik (Ljubojno kraj Prespe, 14. III. 1932). Završio učiteljsku školu u Bitolju, potom radio kao novinar i urednik Nove Makedonije i Radiotelevizije Skoplje. Predstavnik psihološkoga realizma i modernizma. U pripovijetkama i romanima tematizira predratnu, ratnu (okupacijsku) i poratnu društvenu zbilju makedonskoga sela. Važnija djela: Katovi potomci (Potomcite na Kat, 1966), Seljaci i vojnici (Selani i vojnici, 1969), Velike skitnice (Golemite skitači, 1970), Neplodna voda (Neplodnata voda, 1978). K.D.S.3.3.

Џејмс Мекгрегор Бернс (1918-2014) био је најпродаванији амерички историчар и политиколог чији је рад добио и Националну награду за књигу и Пулицерову награду. Рођен у Бостону, дипломирао је на Вилијамс колеџу, где се вратио да предаје историју и политичке науке након што је докторирао на Харварду и служио у Другом светском рату. Радио је као Вудро Вилсон професор владиног емеритуса на Вилијамс колеџу и као истакнути стипендиста за лидерство на Универзитету Мериленд до своје смрти 2014. Beograd 1961. 317 str. ilustrovana, očuvana JAN.21/4

Svetlana Nenadović : DETE JE OTAC ČOVEKA - 2 knjiga, RTS izdavaštvo 2011, drugo izdanje, str. 180. Sadržaj na slici. Očuvanost 4. Ненадовић, Светлана, 1934- U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo`, od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

Шта да радиш ако ти се родитељи разведу : приручник намењен деци Винчестер, Кент ; Бејер, Роберта Врста грађе - приручник ; дечје, опште Издавање и производња - Београд : Креативни центар, 2005 Језик - српски ISBN - 86-7781-398-5 COBISS.SR-ID - 126268172 ŠP P6

Ivan Kušan, hrvatski književnik i akademik najpoznatiji je po svom fantastičnom serijalu romana o Koku i remek-delu `Lažeš Melita`, a prema njegovoj knjizi `Koko i duhovi` snimljen je film istog naslova u režiji njegovog sina Danijela. Autor je mnoštva drama, filmskih scenarija, radio i televizijskih drama, romana, priča, eseja i kritika. Sastavio je nekoliko antologija. Priredio je dve samostalne izložbe. Dela su mu prevođena na više stranih jezika.Prevodio je Hartea, Saint-Exupéryja, Tolstoja, Maupassanta, Čehova, Twaina, Solženjicina, Ionescoa... Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada. Nolit, 1958., kartonski povez, 183 strane, nepodvlačena, nema posvetu, očuvana.

Luis Bromfild : SAVREMENI JUNAK , Rad 1973, tvrdi povez, str. 460. Američki roman. Očuvanost 4. Luis Bromfild (Louis Bromfield 1896 -1956) rođen je u Mensfieldu (Ohio), osim po svom pisanju za šta je dobio i Pulitzerovu nagradu, poznat je kao inovativni zaštitnik prirode i naučni poljoprivrednik. Studirao je agrokulturu a zatim je prešao na Columbia univerzitet da bi nastavio spisateljsku karijeru. Odlikovan je u Prvom svjetskom ratu, radio kao novinar i reporter, napisao veliki broj knjiga od kojih su neke poslužile kao podloga za filmove kao što su `Mrs. Parkington` i `Kiše dolaze`.

Luis Bromfild - Savremeni herojSvetski pisci, Beograd 1947 godineTvrd povez.460 stranaLuis Bromfild (Louis Bromfield 1896 -1956) rođen je u Mensfieldu (Ohio), osim po svom pisanju za šta je dobio i Pulitzerovu nagradu, poznat je kao inovativni zaštitnik prirode i naučni poljoprivrednik. Studirao je agrokulturu a zatim je prešao na Columbia univerzitet da bi nastavio spisateljsku karijeru. Odlikovan je u Prvom svjetskom ratu, radio kao novinar i reporter, napisao veliki broj knjiga od kojih su neke poslužile kao podloga za filmove kao što su `Mrs. Parkington` i `Kiše dolaze`.4/18

Zaludice - Mile Nović Mile Nović (pravo ime mu je Miodrag Milenović) se najviše bavio novinarstvom. Za publicistiku je nagrađivan dva puta nagradom `Svetozar Marković Toza`. U ovoj knjizi su sakupljene humoristično-satiričke priče koje su mu donele prvu nagradu Radio-Beograda, drugu i treću nagradu `Radoje Domanović` i desetak otkupnih nagrada na ovim i drugim konkursima. Priče `Knjiga` i `Bogojažljivi čuvar` Milovan Vitezović je uvrstio u Antologiju savremene srpske satirične priče. Povez: broš Broj str: 67 Format: 20 cm Godina: 1980. Izdavač: BIBLIOTEKA KARLO BIJELICKI iz Sombora HOD.D. 2.

Če - tragedija koja traje Matija Bećković, Dušan Radović Žanr Beletristika (domaći pisci) Izdavač: Dereta Br. strana: 205 Povez: broš Jezik: Srpski/Engleski , nemački Pismo: Latinica Format: 20cm Trojezično izdanje (Če – tragedija koja traje, Che – A Permanent Tragedy, Ce – Tragodie, die andauert). Dramska poema Če, tragedija koja traje (sa Dušanom Radovićem) prevedena je na nemački i engleski jezik i izvođena je kao radio drama i pozorišna predstava u Nemačkoj i SAD. Zajedno sa zapisima iz knjige O međuvremenu, objavljena je u Njujorku pod naslovom Random Targets. L.. SAJ.D. O.1. . P. 7

Luis Bromfild : GORKI LOTOS , Rad 1973, tvrdi povez, str. 284. Američki roman. Očuvanost 4. Luis Bromfild (Louis Bromfield 1896 -1956) rođen je u Mensfieldu (Ohio), osim po svom pisanju za šta je dobio i Pulitzerovu nagradu, poznat je kao inovativni zaštitnik prirode i naučni poljoprivrednik. Studirao je agrokulturu a zatim je prešao na Columbia univerzitet da bi nastavio spisateljsku karijeru. Odlikovan je u Prvom svjetskom ratu, radio kao novinar i reporter, napisao veliki broj knjiga od kojih su neke poslužile kao podloga za filmove kao što su `Mrs. Parkington` i `Kiše dolaze`.

Ljubislav Milićević : HRASTOVA VATRA , Obodsko slovo Rijeka Crnojevića Podgorica 2001, tvrdi povez, str. 96. Zbirka poezije. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Ljubislav Milićević 1930, novinar i pesnik iz Bijelog Polja, već pedeset i pet godina utire i ostavlja dubok trag u novinarstvu i književnosti. Pokrenu je `Bjelopoljske novine` i časopis `Odzivi` a godinama je uređivao časopis `Mostovi`, poznato glasilo za kulturu Međurepubličke zajednice za kulturu . Bio je i urednik crnogorske redakcije časopisa `Disov glasnik`. Od 1956. godine sarađuje sa Radio Titogradom, Politikom i brojnim drugim jugoslovenskim glasilima na stranicama posvećenim kulturi.

JESI LI TI RAZAPEO HRISTA? - Žak Konfino tvrd povez,omot veoma lepo očuvana, zapis na predlistu Žak Konfino (Leskovac, Srbija, 1892 - 1975.), jugoslovenski pisac i lekar, objavio je desetak knjiga pripovedaka i romana. Medicinu je studirao najpre u Beču (1910 - 1914.), a završio je u Bernu (1916 - 1918.). Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu, da bi se krajem 18. i početkom 19. veka doselili u Leskovac. Još u vreme prvog svetskog rata Žak Konfino se vratio u Srbiju i kao lekarski pomoćnik služio je u Valjevu i Leskovcu, zatim je sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju. U rodnom gradu Leskovcu radio je kao lekar od 1920. do 1936. godine, kada je prešao u Beograd i otvorio privatnu ordinaciju, kao stručnjak za lečenje astme i rentgenologiju. Zahvaljujući Konfinu ,Leskovac je dobio prvi rentgen aparat još 1924 godine. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeničkim logorima u Italiji, a posle oslobođenja Beograda radio je kao lekar Glavne vojne bolnice. Pisao je priče, humoreske, putopise, članke, i objavljivao ih najpre u `Leskovačkom glasniku`, a potom u `Jevrejskom životu`, `Južnom pogledu`, `Politici`, `Srpskom književnom glasniku`, `NIN`-u, `Medicinskom glasniku`, `Ježu` i drugde. Knjige su mu prevođene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski. Prevodio je s nemačkog i italijanskog, a služio se takođe francuskim i portugalskim. Žak Konfino se prvi put javio u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.

RŠUM ZA DECU, IZBOR PESAMA I PRIČA, LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ ROĐEN 1939. GODINE U LJUBIŠU NA ZLATIBORU U PORODICI MILESE I MIHAILA RŠUMOVIĆA. U BEOGRADU JE UPOZNAO DUŠKA RADOVIĆA, POD ČIJIM UTICAJEM JE POČEO DA PIŠE PESME ZA DECU. RADIO JE NA RADIO BEOGRADU, ZATIM NA TELEVIZIJI BEOGRAD, GDE JE BIO AUTOR EMISIJA ZA DECU `HILJADU ZAŠTO `, `HAJDE DA RASTEMO` I `FAZONI I FORE` A ZA ČITAOCE `BLICA` PRIREDIO JE IZBOR SVOJIH NAJLEPŠIH PESAMA I PRIČA. NEVIDLJIVA PTICA VISINA PTICA CENTRALNO GREJANJE KLACKALICA UPOZORENJE ODA HLEBU NEVIĐENI PRONALAZAK TAPŠANJE POJAVA PRIBEGAVANJA MAŠINIZACIJA PRONAĐENA PROMAJA KORIST OD TELEVIZIJE UKRALI MU KREVET PRVA POMOĆ IZGUBLJENIMA JOŠ NAM SAMO ALE FALE ZAŠTO AŽDAJA PLAČE ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE JEDNA SLATKA AŽDAJA AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA SUNČANJE NA MESEČINI ŠKRGUT O RUKAMA ČEPRK O ŠARGANSKOJ REPI ZVEK O KOBRANU I VEČENEGI NARODALIJA O LETEĆOJ CRKVI ZUC O EDVARDOVOM PRSTENJU ISPRD O ČETIRI SOBARA BRUJ O VEČNOSTI MUK O UŠATIM MUDRACIMA PACERAJ O ČATURANGI FAZONI I FORE ZAŠTO JE BATA TUŽAN PESMA O ĆIRI DA LI JE TOČAK GLUP PROBLEM NEZAPOSLENOSTI RAŠA PRONALAZI NAOČARI MAGAREĆA KLUPA MIRA ALAPAČA NA MUKAMA NA AUTOBUSKOJ STANICI VIDOVITE PRIČE VID I ČVORAK VID I MAČOR Š ČVORAK ČEPA VIDA VID UČI NEZNANJE VID I ŽEDNI VRABAC VRABAC SREĆE STRANCA ĐURU VID ODBRINJAVA VRAPCA ODA ŠARGAREPI JEDNOG ZMAJA KRAJ ODJAVNA PESMA IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 FORMAT: 16 CM IMA 12 ILUSTRACIJA POVEZ: MEK