Izdavač: RADIO B92, Beograd 1. DNEVNIK APATRIDA 2. BAROKNO OKO 3. PRIVATNA PRAKSA 4. NOVI STANAR 5. STAROST U BERLINU 6. PROJEKT KASPAR 13,5 x 20 cm - Latinica / Mek povez

Novo, nečitano, nema posvete. Film i muzika - Borislav Stojkov Godina izdanja: 2016 Broj strana: 192 Povez: Mek Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obiluju informativnim, stručnim, edukativnim i zanimljivim pojedinostima i temama vezanim ne samo za muziku već i za brojne filmove, njihove autore i protagoniste kao i za epohu i istorijski kontekst u kojima su nastali, uz bogat ilustrativni materijal. Ovaj radijski dijalog bio je prožet muzičkim numerama (koje su obeležene oznakom – od 1 do 92) čiji se spisak nalazi na kraju knjige.

Recnik knjizevnih termina, predstavlja enciklopediju svih pojmova vezanih za estetiku, jezik i lingvistiku kulturu, filozofiju ili istoriju, kao i za druge umetnicke discipline i medije - muziku, pozoriste, film, radio televiziju, slikarstvo i arhitekturu... Izdavac Logos Art Povez tvrd Strana 832 Godina 2010 drugo izdanje MOJ DUĆAN http://s.javorina.kupindo.com/kupindo Pogledajte moje ostale predmete `ALBUMI I SLICICE` https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=995 STRIPOVI i CASOPISI https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. [1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “ Видици” . Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „ Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “ Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “ Вестима” , “ Младој култури” , “ Омладини” , “ Студенту” , “ Летопису Матице српске” , “ Међају” , “ Политици” , “ Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности. [1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „ лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског” . [2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „ мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „ залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина10/5

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Agape antologija 6 - Aleksandar Gajšek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 224 Povez: Tvrd Knjiga Agape Antologija 6 sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva.Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov.Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.10/1310/5

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5 Tvrdi povez 1 Drame 2 Hleb i so 3 Boj na Kosovu 4 Duplo dno 5 Kovačnica na Čakovini Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Биографија Љубомир Симовић потписује књиге за Адлигат Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда. Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др. Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1] Рецепција Миодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2] Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5 Tvrdi povez 1 Drame 2 Hleb i so 3 Boj na Kosovu 4 Duplo dno 5 Kovačnica na Čakovini Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Биографија Љубомир Симовић потписује књиге за Адлигат Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда. Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др. Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1] Рецепција Миодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2] Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.[3]

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Život u rukavicama u centru svetske politike: Sećanja jednog diplomate - Prvoslav Davinić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 479 Povez: Mek – VECERA SA ŠVEDSKIM KRALJEM– UBISTVO AMBASADORA ROLOVICA U ŠVEDSKOJ– KAKO JE STRADAO DAG HAMARSELD, GENERALNISEKRETAR UN– KAKO JE CIA REGRUTOVALA NAJVIŠE RANGIRANOGPREDSTAVNIKA SSSR-a U UN– DA LI JE IRAK RADIO NA IZGRADNJI NUKLEARNEBOMBE?– RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM IRAKA SADAMOMHUSEINOM– RAZGOVORI SA RADOVANOM KARADŽICEM O NJEGOVOJPOLITICKOJ BUDUCNOSTI– DA LI JE ZAKLJUCEN SPORAZUMKARADŽIC–HOLBRUK–MILOŠEVIC?– SVEDOCENJE PRED HAŠKIM TRIBUNALOM O NAPADU NAPIJACU MARKALE U SARAJEVU– POVERLJIVA PORUKA SLOBODANU MILOŠEVICU OPLANIRANOJ VOJNOJ INTERVENCIJI NATO-a PROTIV SRJ– ISTINA O RACKU I NJEGOVOJ ULOZI U NATO AGRESIJI

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Brojanice od žada - Boris Akunjin Izdavač: Informatika Godina izdanja: 2009 Broj strana: 554 Format: 22 cm Povez: Broširani Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima je i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom. Gde je bio i šta je radio Erast Petrovič… Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja – na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi… Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu… I kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto – klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla… Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši“ tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.

KOMPL7)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. Djeca propasti slijede iza romana Djeca vremena. Smješten je u isti svemir s novim likovima i uzbudljivim narativom. Čekalo je stoljećima, a sada je došlo vrijeme za pustolovinu… Prije nebrojenih tisuća godina program teraformiranja krenuo je put zvijezda. Na svijetu nazvanom Nod znanstvenici su otkrili vanzemaljski život – no njihov je zadatak bio da svijet izbrišu i ispune ga sjećanjem na Zemlju. No tada je veliko ljudsko carstvo propalo, a odluke izgubljene u vremenu. Eonima kasnije, čovječanstvo i njihovi paukoliki saveznici otkrili su fragmentarne radio signale koji su stizali sa zvijezda. Odaslali su istraživački brod u nadi da se otkriju sunarodnjaci sa stare Zemlje. No, ti drevni teraformeri su na Nodu probudili nešto što nisu trebali. A ono ih je jedva dočekalo…

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vojvoda Stepa Stepanović, II tom - Petar Opačić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 301 Povez: Tvrd Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.Autori

Informacije o Proizvodu Brend: the manual co Grad: Beograd Materijali: prirodna koza 100% Tagovi: novo nitne manual crni kais Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: crna srebrna NOVO Crni The Manual Co kais sa nitnama. Prelepi ukrasni rad. Bez ostecenja, originalno pakovanje-kutija. Velicina 110 , mogu se probusiti dodatne rupice. Placen 4125 din. ** Ne radim razmene. ** ** Ne radim licno preuzimanje. ** ** Slanje paketa PostExpress-om ili kao CC paket. **

Kao novo. Bez posvete. Bruin sings the blues - Dušan Kovačević Godina izdanja: 2016 Broj strana: 294 Povez: Mek Dušan Kovačević was born on 12th July 1948 in Mrđenovac, near Šabac. He attended primary school in Šabac and gram mar school in Novi Sad, completing his secondary education in 1968. He studied at the Theatre, Film, Radio and Television Academy in Belgrade and graduated from the dramaturgy department in 1973. He lives and works in Belgrade. Plays: The Marathon Men Run the Lap of Honour, Radovan the Third (1973), What is it about a human being that drives him to drink (1976), Spring in January, Space Dragon (1977), Village Lights (1978), Collection Centre (1982), Balkan Spy (1983), St George Kills the Dragon (1986), Claustrophobic Comedy, (1987), The Professional (1990), Tragedy Burlesque (1991), Larry Thompson – a Tragedy of One Man’s Youth 1996), Five Star Dustbin (1999), Doctor Cobbler (2001).

Odlično stanje Retko u ponudi Prvo izdanje Pisac ovih redaka naklonosti veoma je obradovan Otićevom odlukom da ukoriči deo od svojih priča o običnicima u neobičnim vremenima. Naime, već dugi niz godina malo ko obraća pažnju na običnog čoveka, junaka svakodnevlja, a sva mudrost ovoga sveta ne počiva samo na iskazima genija i darovitih nego na mudrosti čoveka iz naroda. Da nije ove knjige i dugog, uspešnog, izvanrednog Otićevog radio i televizijskog stvaralačkog opusa, mnoge bi živote, dragocene za sveopšte življenje ljudi, prekrio kobni veo zaborava. Ništa od njih, sem uspomena koje nestaju sa onima koji uspomene pamte, ne bi ostalo. Ovako, imamo priliku da čitamo knjigu koja je napisana u slavu običnog življenja, knjigu u kojoj ljudi kazuju i kazivanjem ispisuju istine o lepoti i gorčini življenja. Onako kako govore, tako je i zapisano. I to je jedna od vrlina ove knjige: sačuvan jezik sredina, čitav rečnik provincijalizama, tako lepih i tako živototvornih. Ovi književni dragulji su otporni na uvrštavanje u književne žanrove, moglo bi se reći da su koktel priče i putopisa, sa povremenim insertiranjem iz vrhunske reportaže. Onaj koji piše je onaj koji sluša i beleži. Ali nisu zabeležene samo reči, zabeležene su osobine onog koji govori, likovi ove knjige otkrivaju se svojim divanima, ali i opisima pisca prostora i vremena u kojem priče nastaju. Prelepih priča ima u ovoj knjizi, tako bogatoj sudbinama i neobičnostima na oko običnih života. Samo neko ko veoma voli i razume ljude može da napiše ovakvu knjigu. A oni koji svojim životnim pričama, pričama iz svog života, čine tako zanimljivom ovu knjigu, otvaraju se sagovorniku jer mu veruju. Otić ume da stekne poverenje sabesednika, na tome počivaju, uglavnom, sem njegove darovitosti za razgovor, čari njegovih radijskih i televizijskih ostvarenja. Ova knjiga je prava riznica podataka o malim našim mestima, naseljima, kaštelima, dvorcima, selima i sredinama na rubu gradova, o rekama i šumama, o tome kako svaki život zavređuje priču, ako ne već roman. I u njoj je, kako sam već pominjao, sačuvan jezik koji nestaje i govor koji se kruni u modernim vremenima. Emisija šorom, sredom Vojvodina etnografija etnologija narodni obicaji vojvodine vojvodjana radio televizija rtv

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Razmišljaj kao šampion: neformalno obrazovanje u poslu i životu - Donald Tramp Godina izdanja: 2020 Broj strana: 210 Povez: Mek Jedna od prednosti rada s Donaldom je u tome što možete da ga gledate u akciji u stvarnom životu. S vremenom sam upoznao i pravog Donalda i „slavnog Donalda“. Otkrio sam da je to isti čovek... U stvari, on je zapravo veći u stvarnom životu nego u svojoj slavi.Dok sam radio s njim, gledao sam ga kako razmišlja, zatim slušao kako se njegove misli pretaču u reči i kako se njegove reči i misli pretvaraju u dela. U većini slučajeva su njegove misli, reči i dela isto. Možda je zbog toga direktan i bez dlake na jeziku. A može da bude takav jer su misli, reči i dela kod njega udružene, podudarne, funkcionišu kao jedno.Mnogi od nas znaju ljude koji zapravo imaju tri lica. Jedno misle, govore nešto drugo, a ne rade ni ono što govore niti ono štomisle. Posmatrao sam kako takvi ljudi, ljudi s tri lica, dostignu određen uspeh i vode sučeljene živote.

Knjiga je kao nova. Uvođenje u film - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 453 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rodoljub Čolaković - Izabrana djela 1-10, Oslobođenje, Sarajevo 1985/86 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Kazivanje o jednom pokoljenju 1 2. Kazivanje o jednom pokoljenju 2 3. Kazivanje o jednom pokoljenju 3 4. Kazivanje o jednom pokoljenju 4 5. Zapisi iz oslobodilačkog rata 1 6. Zapisi iz oslobodilačkog rata 2 7. Zapisi iz oslobodilačkog rata 3 8. Zapisi iz oslobodilačkog rata 4 9. Zapisi iz oslobodilačkog rata 5 10. Kuća oplakana Rodoljub Roćko Čolaković (Bijeljina, 7. juna 1900. – Beograd, 30. marta 1983.), revolucionar i književnik, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Bosne i Hercegovine, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Rođen je 7. 6. 1900. godine u Bijeljini. Potiče iz jedne od najbogatijih bijeljinskih građanskih porodica tog doba. Osnovnu i Nižu trgovačku školu završio je u Bijeljini, a Trgovačku akademiju u Sarajevu. Potom je studirao na Visokoj komercijalnoj školi u Zagrebu. Partijski rad U omladinski revolucionarni pokret uključio se u ranoj mladosti. Marta 1919. godine, postao je član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, a kada je formirana Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) (kasnije KPJ) postao je i njen član. Tad se upoznao sa Alijom Alijagićem, s kojim je radio na osnivanju organizacija Komunističke partije i učestvovao u radničkim štrajkovima. Crvena pravda u Zagrebu, koja je sebi stavila u zadatak da se obračunava sa tvorcima zloglasne Obznane. S leva na desno: Alija Alijagić, Nikola Petrović, Rodoljub Čolaković, Stevo Ivanović i Dinko Lopandić. Bista u Sarajevu Kada je decembra 1920. godine, vlast Kraljevine Jugoslavije, donela „Obznanu“, kojom je zabranjen rad KP Jugoslavije i počeo progon komunističkih i radničkih boraca, Čolaković je s Alijom Alijagićem i drugim mladim komunistima osnovao organizaciju „Crvena pravda“. Ogorčeni na „Obznanu“ kao akt bezakonja i nasilja, oni su smatrali da na teror treba odgovarati terorom, pa su u svoj program uneli i individualni teror kao sredstvo klasne borbe, iako je zvanična politika KPJ nikada nije odobravala takav stav. Oni su 21. 7. 1921. godine u Delnicama izveli atentat na ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića. Atentat je izvršio Alija Alijagić, a u njemu je učestvovao i Rodoljub Čolaković. Oni su odmah potom uhapšeni. Alija Alijagić je osuđen na smrt, a Čolaković je na 12 godina robije. Zatvorsku kaznu je izdržavao u Lepoglavi, Sremskoj Mitrovici i Mariboru. U teškim uslovima zatvorskog života, zajedno sa ostalim osuđenim komunistima, organizovao borbu za bolje uslove života političkih robijaša. Na robiji su organizovali ilegalni „Crveni univerzitet“, na kojem se učilo i prevodilo. Čolaković je preveo nekoliko dela klasičnog naučnog socijalizma, među kojima i Lenjinovu „Državu i revoluciju“, a zajedno sa Mošom Pijade i Prvi tom Marksovog „Kapitala“. U Mariborskom zatvoru se upoznao sa Josipom Brozom, tada metalskim radnikom. Zajedno sa Brozom bio je član zatvorskog komiteta KPJ i radio na ideološkom obrazovanju robijaša-komunista kao i na poboljšavanju veza između zatvorskog komiteta i partijske organizacije na terenu. Posle izlaska s robije, oktobra 1932. godine, obavljajući zadatke, koje je preuzeo u dogovoru s Josipom Brozom i Radom Vujovićem, izvesno vreme je boravio u Bijeljini, a zatim u Zagrebu i Beogradu. Početkom 1933. godine bio je prisiljen da emigrira, jer mu je zbog stalnog nadzora policije bilo onemogućeno da obavlja partijske zadatke. Po nalogu CK KPJ otišao je u Sovjetski Savez, i u Moskvi završio Međunarodnu „Lenjinovu školu“. Kasnije je bio uključen i u partijski rad u Moskvi, koji su sačinjavali istaknuti jugoslovenski komunisti. Prilikom održavanja Sedmog kongresa Kominterne, po nalogu CK KPJ, bio je određen da pomogne članovima delegacije KPJ, sa kojima je učestvovao u radu Kongresa, jula i avgusta 1935. godine. Krajem 1935. godine, dobio je zadatak da, kao instruktor CK KPJ, pređe na ilegalni rad u Jugoslaviju i radi na ideološkom obrazovanju kadrova, ali je zbog masovnog hapšenja komunista krajem 1935. i početkom 1936. godine, njegov dolazak odložen. Tada je radio u Centralnom komitetu, čije je središte bilo u Beču i pomagao Vladimiru Čopiću u uređivanju lista „Proleter“, a aprila 1936. godine učestvovao je na Plenumu CK KPJ. Krajem juna 1936. godine preko ilegalnih veza došao je u Split, gde je ostao oko dva meseca, pomažući na ideološkom obrazovanju članova Pokrajinskog komiteta KPJ za Dalmaciju. Potom je prešao u Zagreb, ali je zbog policijske provale morao da se vrati u Beč. Sredinom avgusta, postao je član kolektivnog rukovodstva KPJ (zajedno s Adolfom Mekom i Sretenom Žujovićem) u vreme kada su članovi Politbiroa bili pozvani u Kominternu, da bi rešili nastale probleme zbog pojave grupaških i frakcijskih borbi unutar KPJ. U septembru 1936. godine otišao je u Pariz, a potom u Brisel, gde je prisustvovao Svetskom kongresu naroda za mir. Krajem oktobra ponovo je došao na ilegalni rad u Jugoslaviju, da pomogne partijskom rukovodstvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Pošto mu je policija ušla u trag, nekoliko dana po dolasku u Ljubljanu, bio je prinuđen da se povuče u ilegalnost, a krajem novembra je otišao iz zemlje. U međuvremenu je postao član Politbiroa novog rukovodstva KPJ, koje je imenovano u Moskvi, na čelu sa Milanom Gorkićem, kao generalinm sekretarom, i Josipom Brozom Titom, koji je odgovarao za rad Partije u zemlji. Posle prenošenja središta CK KPJ iz Beča u Pariz, početkom 1937. godine, Čolaković je određen za urednika listova „Proleter“ i „Klasna borba“, a kasnije je obavljao i dužnost organizacionog sekretara CK KPJ. Obavljajući funkciju člana najužeg rukovodstva KPJ, Čolaković je od septembra do novembra 1937. godine boravio u Španiji, gde je u to vreme bio građanski rat. Krajem decembra iste godine, Josip Broz Tito ga je uputio da obavi važne zadatke s partijskim rukovodstvima u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Zbog situacije koja je vladala u rukovodstvu KPJ i krize njenog položaja u Kominterni, iz Kominterne je stigao nalog da se Rodoljub Čolaković izbaci iz rukovodstva KPJ. Međutim, Tito je Čolakovića zadržao u rukovodstvu sve do marta 1938. godine. Posle povlačenja iz političkog života, Čolaković se posvetio pisanju. U tom periodu je napisao i knjigu „Kuća oplakana“ u kome je opisao život, stradanje i borbu komunista u zatvorima Jugoslavije. Radio je i u partijskim i drugim listovima, a u dogovoru s Josipom Brozom, maja 1939. godine, prešao je na partijski rad u zemlji. Kako bi se legalizovao, prijavio se policiji i bio uhapšen. Posle pola godine provedene u pritvoru i sudskog procesa, krajem februara 1940. godine oslobođen je zbog nedostatka dokaza i proteran u rodno mesto. Tokom 1940. i 1941. godine, po nalogu CK KPJ, ponovo je uključen u rad partijskog rukovodstva, najpre u odeljenju za Agitaciju i propagandu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a potom i u redakciji lista „Borba“, koja je trebao da bude pokrenut sredinom 1941. godine. Narodnooslobodičačka borba Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, bio je jedan od organizatora oružanog ustanka u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kao jedan od članova Glavnog štaba NOP odreda Srbije, na početku ustanka, jula 1941. godine, napustio je okupirani Beograd i otišao u Šumadiju. Tokom boravka u Šumadiji obilazio je i učestvovao u u organizovanju i učvršćivanju pojedinih partizanskih odreda; pomagao je njihovim Štabovima u organizovanju vojnog i političkog života jedinica, kao i u organizovanju akcija. Posetio je Prvi i Drugi šumadijski, Posavsko-kosmajski, Čačanski, Užički, Kragujevački i Jagodinski partizanski odred. Učestvovao je na savetovanju rukovodstva partizanskih odreda Šumadije i zapadne Srbije, u selu Dulenima, kod Kragujevca, a krajem septembra 1941. godine učestvuje na Savetovanju u Stolicama, kod Krupnja. Septembra 1941. godine bio je postavljen za političkog komesara Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine i prešao u istočnu Bosnu, gde je rukovodio oružanom borbom. Pored organizovanja oružane borbe, radio je i na organizovanju revolucionarne narodne vlasti. Bio je većnik AVNOJ-a i ZAVNOBiH-a. Na drugom zasedanju AVNOJ-a, novembra 1943. godine, u Jajcu, izabran je za sekretara Predsedništva AVNOJ-a. Godine 1943. bio je jedan od osnivača i prvi urednik „Oslobođenja“.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vukova azbuka po Dušanu Radoviću - Miroslav Maksimović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 76 Povez: Mek  „Оvа knjigа је izrаz pоštоvаnjа prеmа dеlu Dušаnа Rаdоvićа, а nаstаlа је pо nаrudžbi. I pо tоmе, nа Rаdоvićеvоm је trаgu: gоtоvо svе štо је pisао оn је nаpisао pо pоrudžbini ili zаdаtku. Аkо niје bilо nаrudžbе niје bilо ni gоtоvоg tеkstа. Štеtа је štо niје bilо višе nаrudžbi: rеcimо, u Rаdоvićеvој rukоpisnој оstаvštini nаlаzi sе оbimаn mаtеriјаl kојi је priprеmао zа bukvаr ili, kаkо gа је оn nаzivао, „prvu knjigu“ – јеr је bukvаr prvа knjigа sа kојоm ćе sе dеtе suоčiti. Niје gа nаprаviо: nikо iz nаšе tаdаšnjе držаvе niје sе sеtiо dа mu tај bukvаr – kојi niјеdnа оd nаših tzv. rеfоrmi оbrаzоvаnjа nе bi mоglа dа prеskоči – pоruči…“„…U tоmе sаm biо nа Rаdоvićеvоm trаgu, аli u tеkstu nisаm mоgао, nаrаvnо, dа gа prаtim: kо pоkušа dа sе igrа kао Duškо, nаdајući sе dа ćе gа nаdmаšiti – prоmаšićе. Ipаk, dоbаr dео „mојih“ slоvа pristupа sаdržајu nа sаtiričаn i irоničаn nаčin, štо је čеstо rаdiо i Dušаn Rаdоvić. Drаgо mi је štо sаm tеmе kоје Duškо niје pоznаvао, јеr ih u njеgоvо vrеmе niје bilо, pоglеdао umеstо njеgа. Istоvrеmеnо mi је i žао, јеr znаm dа bi ih оn pоglеdао duhоvitiје i ubitаčniје.“

Kao novo. Bez posvete. Arduino Uno - 45 projekata za početnike i stručnjake - Bert Van Dam Godina izdanja: 2016 Broj strana: 209 Povez: Mek Ova knjiga sadrži niz zabavnih i uzbudljivih projekata za Arduino, kao što su tihi alarm, ljudski senzor, svetlosni senzor, motorna kontrola, internet i bežična kontrola (pomoću radio veze). Za razliku od mnogih slobodnih projekata na internetu, svi projekti u ovoj knjizi su intenzivno testirani i njihov rad je zagarantovan!Ovu knjigu možete koristiti za projekte i napraviti više od 45 projekata za ličnu upotrebu. Jasna objašnjenja, šeme i slike svakog projekta čine ovo zabavnom aktivnošću. Na slikama su radni projekti, tako da možete biti sigurni da rade.Projekte iz ove knjige možete kombinovati kako biste napravili svoje projekte. Da bi se to olakšalo, data su jasna objašnjenja o tome kako rade ovi projekti i zašto su dizajnirani na taj način. Tako ćete naučiti mnogo o projektu i delovima koji se koriste, znanje koje možete iskoristiti u svojim projektima.Osim toga, ova knjiga se može koristiti kao referentni vodič. Pomoću indeksa lako možete da pronađete projekte koji služe kao primeri za C ++ komande i funkcionalnost Arduino ploče. I nakon što ste napravili sve projekte u ovoj knjizi, ona će i dalje biti dragoceni priručnik koji ćete držati pored računara.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Maks - Markus Orts Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 532 Format: 20 cm Povez: Broširani Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.

Kao novo. Bez posvete. Put - Toni Robins Godina izdanja: 2023 Broj strana: 251 Povez: Mek Put – ubrzajte svoje putovanje do finansijske slobode – autor Toni Robins i Piter Maluk Svi mi želimo da budemo slobodni. Slobodni da što više radimo ono što želimo, i da to podelimo sa onima koje volimo. Slobodni da živimo strasno, velikodušno, zahvalno i mirno.

Informacije o Proizvodu Brend: italy Grad: Beograd Materijali: svila 100% Tagovi: nova kocije svila lila Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: lila Nova svilena marama ...divna za poklon Dođite , probajte , uverite se 0638441659 RAZMENE NE RADIM. ŠALJEM POSTEXPRESOM NAKON UPLATE NA RAČIN. NOVAC NE VRAĆAM ZATO PITAJTE SVE , BAŠ SVE ŠTO VAS INTERESUJE PRE KUPOVINE . LIČNO PREUZIMANJE ISPRED MAŠINSKOG FAKULTETA

Informacije o Proizvodu Brend: italy Grad: Beograd Materijali: 100%svila Tagovi: zebra crnobela svila Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: crna bela Velika kao zebra šarena svila .Svila je tanka koa paučina. Divan poklon ! Dođite , probajte , uverite se 0638441659 RAZMENE NE RADIM. ŠALJEM POSTEXPRESOM NAKON UPLATE NA RAČIN. NOVAC NE VRAĆAM ZATO PITAJTE SVE , BAŠ SVE ŠTO VAS INTERESUJE PRE KUPOVINE . LIČNO PREUZIMANJE ISPRED MAŠINSKOG FAKULTETA

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Priče o jazzu i drugi zapisi - Saša Drach Izdavač: Sandorf Godina izdanja: 2012 Broj strana: 181 Format: 21 cm Povez: Broširani Nemoguće je čitati Priče o jazzu i druge zapise Saše Dracha, a ne poželjeti što prije poslušati albume o kojima piše — a piše u opuštenoj maniri znalca i insajdera, čas ekstatično, ali staloženo, čas euforično, ali skulirano — uz obilje anegdota iz vlastitog života i života jazzista s kojima se susretao. A život i jazz su kod njega neraskidivo isprepleteni još od prvih pubertetskih pokušaja da impresionira djevojku iz razreda, preko šljakeraja na minhenskoj baušteli, boravka na slavonskom bojištu, vođenja kultne knjižare, druženja sa svjetski poznatim glazbenicima pa do posljednjeg ispraćaja voljene osobe — jazz je život je jazz je život je… improvizacija. Reminiscencije na vrhunske koncerte, fragmenti razgovora vođenih s manje ili više ekscentričnim umjetnicima, impresije o pojedinim skladbama ili albumima, štikleci iz biografija legendi jazza, uz intimna, topla, smiješna i tužna prisjećanja na trenutke provedene s najbližima, i sve to ispripovijedano nepretenciozno, neusiljeno, gotovo samozatajno, s prstohvatom autoironije i iskrenog oduševljenja. Priče o jazzu i drugi zapisi Saše Dracha osebujna su proza koja čitatelja poziva na jazzerski kreativan pristup životu. Saša Drach (1961.), zagrebački antikvar, novinar i prevoditelj. Radio kao knjižar, književni i novinski urednik, a za novine i časopise piše o knjigama, filmu, fotografiji i jazzu. Preveo je četrdesetak knjiga. Kod Sandorfa je 2012. objavio Dnevnik bez reda, svojevrsni tumač svakodnevice iz pera najraznovrsnijih umjetnika, vojnika, pustolova.