Opis proizvoda Knjiga "Šta da radiš kada umre neko koga voliš" namenjena je deci u želji da im pomogne da se lakše suoče s osećanjima koja smrt voljene osobe može da izazove, i u nadi da će u ovoj knjizi naći reči utehe koje daju snagu da se ovakvi teški trenuci prebrode. Knjiga takođe može pomoći i roditeljima tako što će im ukazati na to kako deca mogu da dožive nečiju smrt. Ova knjiga nudi niz ideja šta da dete radi sa svojom tugom. Ona hrabri, umiruje i objašnjava.

KOV, 1997. Odlično očuvana, kao nova. Divna M. Vuksanović (Beograd, 1965) srpska je književnica, filozof, teoretičar medija i predsednica Estetičkog društva Srbije. Biografija Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, (odsek Menadžment u kulturi, pozorišna i radio produkcija), kao i na Filozofskom fakultetu, (odeljenje za filozofiju), u Beogradu. Od 1992. godine magistra je nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije, a od 1998. doktoresa filozofskih nauka iz oblasti savremene filozofije i estetike. Pedagoški rad Od 1997. godine radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, najpre na Katedri za menadžment u kulturi, pozorišnu i radio produkciju, a potom na Katedri za Teoriju i istoriju. Sredinom 2011. godine, izabrana je za redovnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za teoriju i istoriju, gde predaje na predmetima: Teorija kulture, Estetika, Savremena estetika, Estetika komunikacija, Estetika medija, Filozofija medija, Metodologija naučno-istraživačkog rada i Poetika, na svim nivoima studija. Naporedo s ovim, predavala je i Teoriju medija na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Estetiku na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. Takođe, na doktorskim studijama Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu predaje predmet Komunikologija. U periodu od 2004. do 2006. godine bila je prodekan za nauku Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i predsedavajuća Naučnog veća FDU, te direktor Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U drugom mandatu, na istim funkcijama obavljala je poslove od 2006. do 2007. godine. Potom je više godina bila zamenica šefa Katedre za teoriju i istoriju FDU, kao i članica Saveta FDU od 2013. godine, te predsednica Saveta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (2016—2019). Uvela je predmete Estetika komunikacija i Filozofija medija u visokoškolske institucije u Srbiji, i zajedno s nekoliko koleginica i kolega iz Hrvatske i Srbije utemeljila međunarodni naučni simpozijum Filozofija medija, koji se desetak godina u kontinuitetu održava u Hrvatskoj i Srbiji. Fotografija sa prezentacije knjige Članstvo i druga angažovanja Divna Vuksanović je aktuelna predsednica Estetičkog društva Srbije (drugi mandat) i Udruženja građana za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja „Mladi grašak” iz Beograda (od osnivanja 2001. godine). Uređivala je naučne časopise: Kultura (u dva mandata), kao i Zbornik radova fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i časopise In medias res (Hrvatska), Medijski dijalozi (Crna Gora). Trenutno je urednica časopisa CM, Communication and Media (Srbija). Bila je, takođe, dugogodišnja urednica edicije „Multimedia“ izdavačke kuće Klio iz Beograda. Bibliografija Do sada je objavila preko sto pedeset naučnih i stručnih radova, šest naučnih studija u domenu filozofije, a priredila je i desetak naučnih publikacija iz oblasti filozofije medija, kulture i estetike. U oblasti literarnog stvaralaštva, objavila je 13 knjiga (poezija, poetska proza, kratke priče, knjige za decu, roman), a na Radio Beogradu 2 izvedene su joj dve radio-drame u režiji Vlatka Ilića, kao i jedna adaptacija romana za decu.[1]-[2] Njen rad u oblasti filozofije priznat je i od strane SANU i Matice srpske, te je s referentnim radovima, kao posebna odrednica, ušla u drugi tom Srpske enciklopedije (str. 925), u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda. Objavljene knjige u oblasti književnosti Madona dugog vrata, poezija, Matica srpska, Novi Sad, 1992. Opažač, opažena, međužanr, Književna opština Vršac, 1997. Glava harfe, epistolarna poezija, (sa Draganom Jovanovićem Danilovom), Prosveta, Beograd, 1998. Život sa Trolovima (II deo), roman, Književna reč, Beograd, 1998. Patološke priče, kratke priče, Prosveta, Beograd, 1999. Život s trolovima, I i II, roman za decu, Narodna knjiga, Beograd, 2003. Avanture sa stvarima, međužanr – poetska proza, Narodna knjiga - Alfa. Београд. 2003. ISBN 978-86-331-1083-9.. Štipaljka u hulahopkama roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. . Београд. 2004. ISBN 978-86-331-1638-1.. Lezi mi na leđa trole!, roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. Okultno krvarenje, kratke priče, Zaječar. 2008. ISBN 978-86-86305-24-4.. Memo, kratke priče, Serbika, Kruševac, 2016. Vetar sa zvezdane planine, mini-roman za decu, Čigoja, Beograd, 2019. Devojka sa štapom, romanoid, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2020.[3] Objavljene naučne monografije u oblasti filozofije Postmoderna i fenomen sinkretizacije žanrova u jugoslovenskom pozorištu do 1991. godine, magistarski rad iz teatrologije, 1993. Barokni duh u savremenoj filozofiji: Benjamin, Adorno, Bloh, doktorska disertacija, Čigoja. . Београд. 2001. ISBN 978-86-80269-47-4.. Aesthetica Minima, Zograf, Niš. 2004. ISBN 978-86-7578-091-5.. Grupna fotografija Divne Vuksanović i kolega sa katedre Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika, monografija, 1. tom, Čigoja. . Београд. 2007. ISBN 978-86-82101-30-7.. Filozofija medija : ontologija, estetika, kritika, 2. tom, Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Čigoja. . Београд. 2011. ISBN 978-86-82101-41-3.. Filozofija medija 3: Ontologija, estetika, kritika, Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU – Čigoja, Beograd, 2017. Nova kritička teorija: Filozofija zabave (s Draganom Ćalovićem i Vlatkom Ilićem), Estetičko društvo Srbije – Čigoja, Beograd, 2021. Radio drame Život sa trolovima, 2014. (adaptacija: Olivera Kolarić)[4] Orbovi, male duše, 2015. Isceljenje, 2016. Priređena izdanja Fotografija Vuksanovićeve Šta je estetika?, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije. . Београд. 2006. ISBN 978-86-83453-77-1.. Umetnost u kulturi, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2007. 2008. ISBN 978-86-903729-2-8.. Knjiga za medije – mediji za knjigu, zbornik radova, Clio, Beograd 2008. 2008. ISBN 978-86-7102-330-6.. Kulturni identiteti gradova, časopis Kultura br. 122-123, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2009. Kulture ritmova i spektakla I i II, (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 126, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2010. Filozofija medija (sa Seadom Alićem i Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 133, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2011. (Ne)Kultura (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 137, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, Beograd, 2012. Mediji i javnost / Media and Publict, sa Seadom Alićem i Mariom Milkovićem, Zbornik radova sa međunarodnog znanstvenog simpozija Mediji i javnost, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb. 2014. ISBN 978-953-7809-25-6.. Umjetnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, zbornik, Sveučilište Sjever, Centar za filozofiju medija, Zagreb, 2013. Budućnost medija, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb, 2015. Kreativnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i CFM, Zagreb, 2016. Mediji i alternativa, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i alternativa, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2018. Mediji i konflikti, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova: Filozofija medija: Mediji i konflikti, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2020. Mediji i usamljenost, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i usamljenost, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Beograd, Jagodina, 2021.

ANTOLOGIJA PRIPOVETKI PISACA IZ EX YU U KOJIMA SE GOVORI O RATU I KAKO DALJE,spisak autora vidljiv na koricama, str 380, NOVO Govoreći o knjizi u kojoj se nalaze i priče Bore Ćosića, Nenada Veličkovića, Miljenka Јergovića, Davida Albaharija, vlasnik izdavačke i filmske kuće `Kult B` Mustafa Kapidžić rekao je da se u knjizi na objektivan način opisuju zbivanja u raspadu bivše Јugoslavije i ratu koji se dogodio na ovim prostorima.

Žak Konfino Jesi li ti razapeo HristaTvrdi povez sa zaštitnim omotomŽak Konfino (Leskovac, Srbija, 1892 - 1975.), jugoslovenski pisac i lekar, objavio je desetak knjiga pripovedaka i romana. Medicinu je studirao najpre u Beču (1910 - 1914.), a završio je u Bernu (1916 - 1918.). Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu, da bi se krajem 18. i početkom 19. veka doselili u Leskovac. Još u vreme prvog svetskog rata Žak Konfino se vratio u Srbiju i kao lekarski pomoćnik služio je u Valjevu i Leskovcu, zatim je sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.U rodnom gradu Leskovcu radio je kao lekar od 1920. do 1936. godine, kada je prešao u Beograd i otvorio privatnu ordinaciju, kao stručnjak za lečenje astme i rentgenologiju. Zahvaljujući Konfinu ,Leskovac je dobio prvi rentgen aparat još 1924 godine. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeničkim logorima u Italiji, a posle oslobođenja Beograda radio je kao lekar Glavne vojne bolnice.Pisao je priče, humoreske, putopise, članke, i objavljivao ih najpre u `Leskovačkom glasniku`, a potom u `Jevrejskom životu`, `Južnom pogledu`, `Politici`, `Srpskom književnom glasniku`, `NIN`-u, `Medicinskom glasniku`, `Ježu` i drugde. Knjige su mu prevođene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski. Prevodio je s nemačkog i italijanskog, a služio se takođe francuskim i portugalskim.Žak Konfino se prvi put javio u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.5/32

Autor: Ljubenko Zvizdić Povez: broširan Br. strana: 171 Format: 13x18,5 Ljubenko Zvizdić Ljubenko Zvizdić, novinar Radio Televizije Vojvodine. U Javnom servisu Vojvodine zaposlen je od 1991. godine. Do sada je u novinarstvu dobitnik više domaćih i međunarodnih priznanja. Dobitnik je četiri nagrade Radio difuzne organizacije Vojvodine, tri puta u žanru reporetaže i emisije kao celine ( Vršac, Sombor i Sremska Mitrovica ). Osim pomenutih priznanja dobitnik je tri međunardno nagrade za reportaže, dve Interefera ( Sombor ), Europres Travel Festa ( Subotica ) i Društva novinara Vojvodine ( Novi Sad ). Dve reporteaže čiji je on bio autor nagrađene su za tonsku realizaciju na međunarodnom festivalu Taktons u Novom Sadu. Dobitnik je specijalnog priznanja za izuzetno kvalitetan rad Festivala autorskog filma podunavskimh zemalja u žanru radijske reporteaže u Apatinu. Inače, Ljubenko Zvizdić je do sada objavio pet zbirki poezije „ Leptirica“ , „ Kapi“ , „ Miris zrelih trešanja“ , „ Sto puta ti kažem“ i „ Kraljivica snova“ . Uvršten je u antologiju savremene srpske poezije za decu i mlade „ Kad srce zasvetluca“ - selektor Pero Zubac. Autor je romana „ Kad su anđeli plakali“ i monografije „ Luka Marin“ . Dobitnik je međunarodne nagrede za poeziju „ Zlatno pero“ u Ljubljani 2012. godine. Na međunarodnom konkursu „ Karlovačkog lista“ povodom Svertskog dana pezije, dobitnik je treće nagrade u Sremskim Karlovcima 2015. godine. Dobitnik je međunarodne nagrede za poeziju „ Zlatno pero“ u Ljubljani 2012. godine. Predsednik je nadzornog odbora Udruženja novinara Srbije. NAPOMENA: Knjiga je apsolutno nova, na prvoj strani ima posvetu, ostalih oštećenja nema!

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Dr Branislav Dimitrijević bio je stomatolog, hirurg, redovni profesor na Stomatološkom fakultetu na predmetu maksilofacijalna hirurgija. Osnovna delatnost bila mu je maksilofacijalna protetika, disciplina u povoju, ne samo na Stomatološkom fakultetu nego i šire, u evropskim i svetskim razmerama. Na osnovu rezultata svog kliničkog rada smatran je u bivšoj SFRJ najistaknutijim stručnjakom u ovoj oblasti, a prema jednom američkom časopisu i jednim od istaknutijih u Evropi (Compend Contin Educ Dent, 1993, Vol. XIV, No 2, pp 194). Osnovao je 1993. godine Kabinet za maksilofacijalnu protetiku u Jerevanu (Jermenija). Stoga je proglašen počasnim doktorom Državnog medicinskog fakulteta u Jerevanu (1995). Pod književnim imenom Brana Dimitrijević objavio je niz proznih dela, priča, romana, eseja, putopisa, među kojima su i sledeća: Balada o košavi (Beograd, 1990), Ševa u vrtu predskazanja (Beograd, 1993), Umreti u Jermeniji (Beograd, 1995), U kontejneru – zapisi srpskog ratnog hirurga 1916–1918 (Beograd, 2001. i 2004), Jerevansko proročanstvo (Beograd, 2001), Stomatologija i kultura (Beograd 2002), Beogradski košmar Mihajla Bulgakova – Pseće srce drugi deo (Beograd, 2004), U ravnicama privida (Beograd, 2008), Moja gerila (Beograd, 2010). Godine 1990. postao je član Udruženja književnika Srbije, iz koga je istupio 1999. godine. U dnevnom listu Politika objavio je dva feljtona: Zaboravljeni gorostas (septembar – oktobar 2001) i Dobrudža 1916 (oktobar 2007). U nasleđe nam je ostavio i desetak izvedenih radio-drama, dva dokumentarna filma Podrum svetih žrtava (Radio-Televizija Srbije, 2005) i Od krojačke igle do hirurškog noža (Radio-Televizija Srbije, 2011) i dva televizijska serijala Legenda o Dragomancima (Radio-Televizija Srbije, 2003) i Srpski vojni sanitet u Velikom ratu (Radio-Televizija Srbije, 2014/2015), u kojima je bio scenarista i voditelj. Bio je predsednik Sekcije za istoriju medicine srpskog lekarskog društva (2009– 2015), a od 20. januara 2008. godine urednik elektronske biblioteke „Istorija medicine“ Međunarodne kulturne mreže „Projekat Rastko“ (www.rastko.rs/istorija/medicina). Za svestran rad na kulturnom planu nagrađen je Zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Nagrađen je Zahvalnicom s plaketom Vojske Srbije i Crne Gore – Sektor za logistiku GŠ VSCG Sanitetska uprava – za zasluge u izučavanju istorije saniteta srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Počasni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva postao je 2008. godine. Godine 2015. Srpsko lekarsko društvo nagradilo ga je Zlatnim perom. Organizovao je redovne godišnje kongrese 800 godina srpske medicine i kao urednik učestvovao u izdanju zbornika radova i monografija o istaknutim lekarima. Posle šestogodišnjeg mandata, za vreme koga je veoma unapredio rad Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, godine 2015. izabran je za počasnog predsednika Sekcije. Bio je pokretač i (u velikoj meri) realizator postavljanja spomen-ploče stranim medicinskim misijama koje su učestvovale u balkanskim ratovima (prva ploča 2012) i Velikom ratu (druga ploča 2015) na zgradi Srpskog lekarskog društva (Džordža Vašingtona 19). Pažnju istoričara medicine privukao je knjigom U kontejneru – zapisi srpskog ratnog hirurga 1916–1918, zasnovanom na analizi rukopisa jednog ratnog dnevnika koji se kao neidentifikovan čuvao u Arhivi SANU. Uz pomoć Milorada Radevića, istoričara, Brana Dimitirijević utvrdio je da je autor tih dnevničkih zapisa niko drugi do sanitetski general dr Mihailo Mika Petrović (1863–1934), načelnik Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Nišu, kasnije šef Hirurškog odeljelja Glavne vojne bolnice u Beogradu i profesor hirurške propedevtike na Medicinskom fakultetu u Beogradu – koji se opravdano smatra ocem srpske ratne hirurgije. Tada je zapisao: Onog trena kad sam rastumačio Petrovićev ratni dnevnik 1916–1918, i kad sam se spram Petrovića, njegove hrabrosti, odlučnosti, visokog ne samo profesionalnog nego i ličnog morala... lično osetio kao najobičnije zrnce peska, počela je možda moja gerila, moj unutrašnji preporod... Ako je Petrović mogao ono... zar ja ne mogu da bar obnovim sećanje na njegovo delo. Od tada se intenzivno bavio proučavanjem srpskog vojnog saniteta iz vremena Velikog rata, autentično, originalno, na nov način, na osnovu rukopisa, sećanja i uspomena lekara i medicinara, učesnika i svedoka rata. Lekari, učesnici rata, postali su lična preokupacija Brane Dimitrijevića, njihova stradanja njegova mora, namerni zaborav (kako je govorio) njihovog rada i muka bio je okidač za istraživanje njihovih života. Opisivao je bezizlazne situacije u kojima su se nalazili, u kojima su stradali i umirali, ali i one koje su savladali. Umro je iznenada 30. juna 2015. i za sobom ostavio nezavršen rukopis o ratnim, sanitetskim i humanitarnim svedočenjima lekara. dobro očuvana

28791-2) VRAČAR , Svetlana Velmar Janković , Čigoja Beograd 2005, Monografija? Roman? Istorija Vračara? Sve zajedno iz pera Svetlana Velmar Janković izuzetnog poznavaoca Beograda. Priča počinje u Beogradu sa opisom Vračara početkom 15. veka u vreme Stefana Lazarevića srpskog despota i teče do današnjih dana. Priča o Vračaru je i priča o Beogradu, srpskom narodu, njegovim vođama, ratovima, bunama i osvajanjima. Opremu ove izuzetne knjige radio je bard srpskog grafičkog dizajna Dobrilo M. Nikolić. Lepota knjige je ne samo lepota Svetlaninog rukopisa već i dizajna, starih gravura i fotografija. tvrd povez, format 8 x 16 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 95 strana,

Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: “Zov divljine”, “Beli očnjak”, “Gvozdena peta”, “Martin Idn”, “Ljudi sa ponora”, “Zlato”, “Kralj alkohol”, “Džeri ostrvljanin”, “Morski vuk”, “Mesečeva dolina”, “Priče s južnih mora”. Morski vuk/Džek London Beograd:Marso,2012.-358 str.

Danko Angjelinović Robovi zemljeTvrdi povezKnjiževna fotomontaža Bistre, jednoga sela u Hrvatskom zagorju. Danko Angjelinović potječe iz stare hvarske obitelji (Sućuraj). Završio je pravni studij u Zagrebu, te stekao stručni naziv doktora prava. Politički je bio orijentiran jugoslavensko-unitaristički, ali po dostupnim podatcima nije bio stranački organiziran. U vrijeme Drugog svjetskog rata surađuje s četnicima Ilije Trifunovića, zapovjednika četnika na području NDH, i talijanskim okupatorima. Djed je hrvatske političarke Vesne PusićDanko Angjelinović (Makarska, 1891. – Split, 1961.) Pjesnik, pripovjedač, putopisac i prevoditelj. Radio kao odvjetnik u Zagrebu.Robovi zemlje, roman iz 1933. Književna fotomontaža Bistre, sela u Hrvatskom zagorju. Prvo izdanje.3/20

Autor: Stanislav Gašparovski Format: 19 Povez: broširan Br. strana: 139 Knjiga Beogradski mačor Stanislava Gašparovskog je neka vrsta humoreskne hronike Srbije u tranziciji, a njegovi zaključci su u konačnom smislu veoma ozbiljni i onespokojavajući. Upozorenje, koje nam kroz ovu knjigu šalje autor postaje još uverljivije, kada saznamo njegovu biografiju. Rođen je 1945. godine u Beogradu. Završio je Fakultet za naftu u Parizu. Radio je više od 20 godina u naftnoj industriji. U menadžmentu dve velike američke korporacije, zauzimao je visoke rukovodeće položaje. Bio je regionalni direktor korporacije za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Poslovi kojim se uspešno bavio pomogli su mu da bolje od drugih spozna savremenene ekonomske odnose i razume način funkcionisanja Zapada i prirodu njegovog odnosa prema zemljama Trećeg sveta. Ovo bogato iskustvo, autor na sebi svojstven način, želi da podeli sa čitaocem, i ovaj medikament u pisanoj formi, iako gorak, je veoma lekovit i otrežnjujući za sve one koji boluju od iluzija i nekritičkog odnosa prema Zapadu. Ovom knjigom javnost u Srbiji će se upoznati sa Stanislavom Gašparovskim kao piscem. Sa Gašparovskim kao nacionalnim delatnikom upoznati su mnogi naši ljudi u zemlji i dijaspori. Aktuelni je sekretar Komiteta za mir na Balkanu pri Britanskom parlamentu. Član je Britansko-srpske alijanse i zajedno je sa Mišom Gavrilovićem i Markom Gašićem, u vreme NATO agresije na Srbiju, organizovao demonstracije ispred Blerove rezidencije u Londonu, koje su neprekidno trajale 77 dana. Kao član Saveta Sabora dijaspore godinama je radio na prikupljanju pomoći i obnovi zemlje posle NATO bombardovanja. Stanislav Gašparovski živi i radi u Londonu.

Borisav Stanković DrameTvrdi povezIzdavač NolitO autoruБорисав Бора Станковић (Врање, 31. март 1876 — Београд, 22. октобар 1927) био је српски приповедач, романсијер, драматичар. Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.[1] Његови романи и приповетке осликавају живот људи са југа Србије. Припада групи приповедача који су се појавили на прелазу у 20. век, Иви Ћипику, Петру Кочићу, Милутину Ускоковићу и другима.Правни факултет у Београду завршио је 1902. године. Државни службеник постаје 1904. као цариник, затим порезник и чиновник Министарства просвете. Стварао је у време кад се млађа генерација књижевника више оријентисала према западњачким узорима, док је он остао привржен реалистичким традицијама, са симпатијом за патријархални свет старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као поетичне жртве љубави, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу, проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа, окушао се и као драмски писац.[2]Своју најпознатију драму Коштана објављује 1902. године, где први пут у књижевном делу користи врањски изговор, што изазива велике књижевне критике. Један од најпознатијих српских романа, Нечиста крв, објављује 1910. године. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента. Уз помоћ пријатеља, пребачен је из Дервенте за Београд, где је радио као новинар. Након рата радио је у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Умро је 1927. године у Београду.9/9

Roman dobitnice nagrade `Isidora Sekulić` za najbolju knjigu objavljena na srpskom jeziku 2019. godine. Junak romana je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, uzbudljivi roman Nine Savčić pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez pomisli da ih ikada raskinemo. Upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti. Povez Tvrd Strana 152 Format 14x21 Godina 2021. Nina Savčić (Beograd, 13. maja 1970), književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka, kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) sa temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Autorka je romana `Vlasnik svega našeg` (2019.) za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radila grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

Za ovu prvu, antologiju srpske boemske poezije, može se reći da je radio znalac i zaljubljenik u naše pesnike boeme, u njihove pjanske i mamurne prosjaje, u one stvaralačke trenutke koji su zaista rezultirali izuzetnim umetničkim podvizima u stihu. To su oni trenuci, u pesničkom slučaju, koje je davno Tin Ujević nazvao `jutra nevolje i stida`. Čudni su to `prizori unutrašnjeg života pesnika, prizori koji reflektuju duhovnu i umaginativnu žeđ ovih primeraka življenja`, koji su jedva čekali noć da i njima svane. Na drugoj slici svi pesnici cije pesme su u knjizi.Malo podvlaceno, malo zaokruzivano. Strana 250 Tvrdi povez Dim 17x25cm Izdavac Vesti Cirilica

Momir Nikić: POSLEDNJA KNJIGA - Ihnatonova fuga, Pirg Beograd 1994, str. 345. Roman. Očuvanost 4 i ima posvetu (moguće od autora). Momir Nikić Momir Nikić je diplomirao i magistrirao opštu književnost sa teorijom književnosti, a doktorirao antropologiju na Beogradskom univerzitetu. Bio je urednik i glavni urednik BIGZ-a, radio u raznim ustanovama koje se bave pitanjima međunarodne naučne, kulturne i tehničke saradnje. Bio je stručnjak međunarodne organizacije rada u Somaliji, direktor Fulbrajtovog programa u Jugoslaviji. Objavljivao je radove po časopisima i listovima (Oko, Književnost, Književne novine, Međunarodna politika) o pitanjima međunarodne saradnje, istorije i teorije književnosti, antropologije... Posebno se zanima za oblast istorije kulture, novih tehnologija i literarnih komunikacija.

m11 Vreme bez slike - Velimir Dejanović Vreme bez slike je zanimljiva i vrlo originalna knjiga Velimira Dejanovića namenjena periodu predistorije televizije u Srbiji od 1880. do 1958, vreme od objavljivanja prvog teksta o prenosu slike na daljinu u Srbiji do početka rada nacionalne televizije. Zbog navedene teme nosi naziv Vreme bez slike. Pionirski posao na polju istorije na našim prostorima pokrenuo je Petar Ivić, naš prvi istoričar televizije, nizom članaka u časopisima `Teorija i praksa`, `Galaksija` i sl. U Srbiji nije odbranjen ni jedan naučni rad na ovu temu, bilo u celini, bilo u nekom delu, pa stoga nema ni rezultata istraživanja iz perioda predistorije televizije u Srbiji. Zato je ovaj autorski rad originalan i predstavlja pravi doprinos proučavanju predistorije i istorije prenosa pokretnih zvučnih slika na daljinu u Srbiji. Po autorovim istraživanjima, ubrzo posle Prvog svetskog rata u Srbiji su doneti zakoni koji su se odnosili ne samo na radio, već su se kasnije mogli primeniti i na televiziju. Ovo je vrlo intrigantno jer, u poređenju s filmom - koji je valjaniju regulativu kod nas dobio tek nekoliko decenija posle prvih filmskih projekcija - propisi koji su regulisali rad elektronskih medija, a odnosili su se na radio i televiziju, doneti su u Srbiji znatno pre praktične pojave televizije. Knjiga opisuje i događaje koji su prethodili početku rada nacionalne televizije na teritoriji Srbije. TV program je u Beogradu prvi put emitovan bežičnim putem u julu 1956, dve godine pre početka zvaničnog rada televizije. Događaj je vredan pažnje, o njemu je malo pisano i objavljivano jer se nije uklapalo u zvanične stavove o početku rada nacionalne televizije. Redakcija za istoriografiju,278 strana, ilustrovano

M. T. Vid /Miroljub Todorović/ : GEJAK GLANCA GULJARKE, Zapis Beograd 1983, str.92, drugo dopunjeno izdanje. Šatrovačka poezija. Očuvanost 4. Miroljub Todorović rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica, sa majkom učiteljicom i sestrom, u mestima oko Velike Morave. Osmogodišnju školu učio je u Ćićevcu, Obrežu kod Varvarina i Lučini kod Stalaća. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju. Prvu pesmu objavio je još kao učenik osnovne škole 1953. godine u beogradskom časopisu ``Pionir``. Prve ``ozbiljne`` pesme objavljuje, kao učenik gimnazije ``Stevan Sremac``, u niškom književnom časopisu ``Gledišta`` (1958), radio Nišu, niškim Narodnim novinama, sarajevskom ``Životu`` i zagrebačkom ``Poletu``. Bio je član niškog književnog društva ``Nestor Žučni`` koje mu je objavilo i prvu knjigu, poemu ``Planeta`` 1965. godine. Kao književnik i umetnik formirao se u krugu niških stvaralaca, kada se u njemu i rodila ideja o scijentizmu (signalizmu). Diplomirao je na pravosudnom odseku Pravnog fakulteta u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je i na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu ``Vidici`` učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma ``Koračnica Crvenog univerziteta`` umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Sa grupom stvaralaca 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju ``Signal``. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu.

Vrlo dobro očuvana, 130 strana, izdanje Fabrika knjiga 2016, detaljniji opis: raša kominac radoslav ostao je privržen svojim junacima. Šta god da im se događa, on ih verno sledi i opisuje. Na početku nam se činilo da su ti karakteri gotovo nesposobni da od silne strasti i zagledanosti u sebe uspostave čvrste veze međusobnog poverenja i razumevanja. Ali takve kakvi su, kominac je svoje junake s pažnjom i saosećanjem vodio iz jedne zbirke u drugu, i širio sliku na kojoj su njihova ponašanja i zaslepljenosti traganjem za ljubavlju bili sve manje sebični, a sve više neuspešni odgovori na zlosrećne prilike. Tako smo zajedno sa njima, u ovoj knjizi, stigli do ivice, svi nagnuti nad provalijom na čijem dnu leže životi kominčevih junaka. Raša Kominac Radoslav (1967), pesnik i prozni pisac, objavio je sledeće knjige: Instant proza (kratke proze, Prosveta, Beograd, 1994), Pesme sa rasprodaje (pesme, Prosveta, Beograd, 1997), Matine kod mrtvog dobrotvora (pesme, Prosveta, Beograd, 1998), A dan je tako lepo počeo... (pesme&proze, Gradac, Raška, 2000), Bezumnik (roman, Prosveta, Beograd, 2002), Život strogo kontrolisanog minimuma (priče, Narodna knjiga, Beograd, 2004), Velika književna prevara (kratak roman, Beton+Hala+Teatar, Beograd, 2006), Isuviše smrti (pripovetke, Gradac, Raška, 2006), Šta se to, dođavola, dogodilo sa nama? (pesme, Otkrovenje, Beograd, 2008), Bezumnik - drugo izdanje romana+drama, (CZKD, Beograd+ Gradac, Raška 2008), Napisao je dve drame: Tužna bića sa unutrašnjim sagorevanjem i Bezumnik za koju je dobio nagradu Dragiša Kašiković (2005). Njegova Radio drama Izložba premijerno je emitovana na drugom programu Radio Beograda u proleće 2002, a drama Bezumnik u martu 2006. Za potrebe Gete Instituta napisao je triptih-pripovetku Granice mozga na temu Granice koja je objavljena u knjizi Grenzen-Recherchen

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

ok

Sa Krke i sa CetinePripovetke Dinka ŠimunovićaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruДинко Шимуновић (1873 — 1933) је истакнути хрватски новелиста раздобља модерне књижевности. Рођен је у Книну, гдје је провео дјетињство. Радио је као учитељ у селима Далматинске загоре и Цетинске крајине и управо из тих средина је највише црпио теме за своја дела. Аутор је неколико књига приповедака. Поједине Шимуновићеве новеле врхунска су остварења у хрватској књижевности. Идеалним спојем народног и уметности, за чим је готово узалуд тежила старија хрватска приповетка, остварио је потпуно посебан тип новеле који у најбољим примерцима чува трајну свежину.Главна дела"Мркодол""Ђердан""Младост""Алкар""Туђинац""Породица Винчић""Дуга""Са Крке и Цетине""Муљка""Марица или Мари Џејн"9/5

Dejan Tomić Srpska poetska pletenicaTvrdi povezFormat: 25 cmPovez: Tvrd povezSrpske poetske pletenice su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić Dragomir Brajković Nenad Grujičić Miro Vuksanović Boško Ivkov Danica Vujkov Anđelko Erdeljanin Đorđo Sladoje Gordana Đilas Blagoje Baković Milutin Ž. Pavlov Mirjana Šuljmanac - Šećerov Milan Aleksić Miodrag Petrović Olivera Šijački Luka Hajduković Nebojša Devetak Spasenija Cana Sladojev dr Stojan Berber Radmila Đukelić Milan Tripković Marija Bugarski Dušica Pejović David Kecman Marina Žinić - Ilić Milan Micić Zorka Abadžić Lidija Đogo Ranka D. Srdić Aleksandar Savić Jelena Stojsavljević Vesna Mijin Radovan Vlahović Gordana Volaš Zvezdana Cvijić...7/29

Izdavač : EVEREST MEDIA Pismo Latinica Povez Broš Format 12x21 Strana 176 `Zlatna knjiga` je delo epske fantastike, koje svojom turbulentnom radnjom smeštenom u Užicu krajem 80-ih, najavljuje dešavanja koja će uslediti nekoliko godina kasnije na prostorima bivše Jugoslavije. Filipovićev roman je prvi put objavljen 1988. godine i tada je ravnopravno podelio nagradu `Lazar Komarčić` sa romanom Borislava Pekića `Atlantida`. Dragan R. Filipović je do sada objavio preko trideset priča u časopisima kao što su Sirius, Alef, Znak Sagite, Sveske, Književna reč. Zastupljen je u više antologija fantastičke proze i višestruki je dobitnik nagrade `Lazar Komarčić`. Tokom 90-ih godina radio je kao strip scenarista uglavnom za strip publikacije koje su izlazile na nemačkom tržištu.

Dosta dobro očuvano , vrlo malo oštećena zadnja korica zalepljeno selotejpom 353 strane 290 grama Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled. H1

Dosta dobro očuvano , vrlo malo oštećena zadnja korica zalepljeno selotejpom 353 strane 290 grama Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.