Vladimir Nazor Partizanska prozaPartizanski dnevniciTvrdi povezIzdavač SpektarO autoruVladimir Nazor bio je poznati romanopisac, pjesnik i putopisac. Rodio se 1876. godine u mjestu Postirama na otoku Braču. Vladimir je na otoku išao u osnovnu školu, a kada je napunio deset godina otišao je u Split kako bi mogao upisati klasičnu gimnaziju.Nakon gimnazije je završio u Grazu studij prirodoslovnih znanosti, a potom otišao u Zadar kako bi radio kao profesor. Neko je vrijeme boravio u Crikvenici gdje je radio kao upravitelj, a nakon završetka rata, našao se na čelu Prezidija Hrvatskog sabora.Vladimir Nazor je osim u književnosti djelovao i u politici. Kada se pridružio partizanima postao je suradnik Josipa Broza Tita. Smatraju ga uspješnim piscem koji je napisao velik broj knjiga, a jedan je dio stvaralaštva posvetio upravo djeci.Vladimir Nazor bio je ne samo poznati pjesnik nego i političar, prozaist, prevoditelj te predsjednik Narodne Republike Hrvatske, a nalazio se i na čelu ZAVNOH-a. Velika karijera književnika počela je 1904. godine kada je objavljeno djelo "Knjiga o hrvatskim kraljevima".U to je vrijeme počeo pisati "Istarske priče", a uskoro je objavljen i "Veli Jože" u kojoj se može primijetiti proza koju je njegovao, ali ujedno smatrao neuspjelom. Uskoro su uslijedile knjige: "Stoimena", "Utva zlatokrila" i "Medvjed Bruno".Godine 1934. Vladimir je napravio pogrešan politički potez kada se odlučio za Jevtićevu listu nakon čega su mu bila zatvorena vrata izdavača, časopisa i novina. Samo pet godina nakon nemilog događaja Nazor je objavio: "Dedeka Kajbumščaka" i "Pastira Lodu".Kasnije se s Ivanom Goranom Kovačićem pridružio partizanima, a o čemu je izvijestio i poznati Radio London. Poznato je kako se Nazor sramio NDH pa je tako odlučio pridružiti se pokretu koji je zajedno sa saveznicima trebao osloboditi cijelo područje.Nazor je jedan od pisaca koji iza sebe ima plodan period stvaralaštva s mnoštvo novela, eseja, epova, romana, priča i članaka. Prva faza stvaralaštva obuhvaća razdoblje moderne i upravo u tom periodu Vladimir prelazi put od pjesnika koji traži vlastiti put ponesen slavenskim i hrvatskim motivima.Pjesme "Pjesni ljuvene" i "Intima" označile su Nazorovo povlačenje u unutarnji svijet kada je u djelima bila najviše prisutna tema o osamljenosti te unutarnjem pročišćenju. Kasnije je pokušao tražiti nove motive i izraz, pa se u djelima osvrnuo na sjećanja iz vlastitog života o mladosti i boravku na otoku.Kao rezultat neke nove inspiracije nastale su zbirke "Priče iz djetinjstva" , "Crikveničke proze" te "Priče s ostrva". Uskoro je počeo pisati eseje, studije i putopise, a počeo se baviti i prevođenjem, prepravljajući stara djela.Kada se priključio Partizanima Nazor je počeo s novom intonacijom i temama. Radi se o razdoblju kada su nastali neki od najboljih stihova povezani s nacionalnom tematikom poput "Hrvatskog jezika".Od njegovih radova najviše se izdvajaju djela poput: "Albus-kralj", "Minji", "Halugica", "Svjetionik", "Bijeli jelen"... Napisao je preko 500 pjesama, a najpoznatija prozna djela su: "Veli Jože", "Krvavi dani", "Zagrebačke novele", "Živana"...Umro je 1949. godine u Zagrebu. Njemu u čast svake se godine dodjeljuje nagrada s njegovim imenom za umjetnička dostignuća.7/21

Vladimir Nazor PričeTvrdi povezIzdavač Nakladni zavod HrvatskeZagreb O autoruVladimir Nazor bio je poznati romanopisac, pjesnik i putopisac. Rodio se 1876. godine u mjestu Postirama na otoku Braču. Vladimir je na otoku išao u osnovnu školu, a kada je napunio deset godina otišao je u Split kako bi mogao upisati klasičnu gimnaziju.Nakon gimnazije je završio u Grazu studij prirodoslovnih znanosti, a potom otišao u Zadar kako bi radio kao profesor. Neko je vrijeme boravio u Crikvenici gdje je radio kao upravitelj, a nakon završetka rata, našao se na čelu Prezidija Hrvatskog sabora.Vladimir Nazor je osim u književnosti djelovao i u politici. Kada se pridružio partizanima postao je suradnik Josipa Broza Tita. Smatraju ga uspješnim piscem koji je napisao velik broj knjiga, a jedan je dio stvaralaštva posvetio upravo djeci.Vladimir Nazor bio je ne samo poznati pjesnik nego i političar, prozaist, prevoditelj te predsjednik Narodne Republike Hrvatske, a nalazio se i na čelu ZAVNOH-a. Velika karijera književnika počela je 1904. godine kada je objavljeno djelo `Knjiga o hrvatskim kraljevima`.U to je vrijeme počeo pisati `Istarske priče`, a uskoro je objavljen i `Veli Jože` u kojoj se može primijetiti proza koju je njegovao, ali ujedno smatrao neuspjelom. Uskoro su uslijedile knjige: `Stoimena`, `Utva zlatokrila` i `Medvjed Bruno`.Godine 1934. Vladimir je napravio pogrešan politički potez kada se odlučio za Jevtićevu listu nakon čega su mu bila zatvorena vrata izdavača, časopisa i novina. Samo pet godina nakon nemilog događaja Nazor je objavio: `Dedeka Kajbumščaka` i `Pastira Lodu`.Kasnije se s Ivanom Goranom Kovačićem pridružio partizanima, a o čemu je izvijestio i poznati Radio London. Poznato je kako se Nazor sramio NDH pa je tako odlučio pridružiti se pokretu koji je zajedno sa saveznicima trebao osloboditi cijelo područje.Nazor je jedan od pisaca koji iza sebe ima plodan period stvaralaštva s mnoštvo novela, eseja, epova, romana, priča i članaka. Prva faza stvaralaštva obuhvaća razdoblje moderne i upravo u tom periodu Vladimir prelazi put od pjesnika koji traži vlastiti put ponesen slavenskim i hrvatskim motivima.Pjesme `Pjesni ljuvene` i `Intima` označile su Nazorovo povlačenje u unutarnji svijet kada je u djelima bila najviše prisutna tema o osamljenosti te unutarnjem pročišćenju. Kasnije je pokušao tražiti nove motive i izraz, pa se u djelima osvrnuo na sjećanja iz vlastitog života o mladosti i boravku na otoku.Kao rezultat neke nove inspiracije nastale su zbirke `Priče iz djetinjstva` , `Crikveničke proze` te `Priče s ostrva`. Uskoro je počeo pisati eseje, studije i putopise, a počeo se baviti i prevođenjem, prepravljajući stara djela.Kada se priključio Partizanima Nazor je počeo s novom intonacijom i temama. Radi se o razdoblju kada su nastali neki od najboljih stihova povezani s nacionalnom tematikom poput `Hrvatskog jezika`.Od njegovih radova najviše se izdvajaju djela poput: `Albus-kralj`, `Minji`, `Halugica`, `Svjetionik`, `Bijeli jelen`... Napisao je preko 500 pjesama, a najpoznatija prozna djela su: `Veli Jože`, `Krvavi dani`, `Zagrebačke novele`, `Živana`...Umro je 1949. godine u Zagrebu. Njemu u čast svake se godine dodjeljuje nagrada s njegovim imenom za umjetnička dostignuća.3/16

Dimitris Nolas- ZAMAGLJENA STAKLA, knjiga. Izdavac: Paidea, 2000.godina. Mek povez, odlicno stanje. Izvrsna knjiga, retko dostupna. Na mom profilu imate puno drugih knjiga iz oblasti beletristike/ popularne psihologije/ menadzmenta/ biznisa/ razno. `Dimitris Nolas (1940) je grčki pisac i scenarista. Njegovi radovi su nagrađivani Državnim književnim nagradama. Rođen je 1940. godine u Hadrijanu, Drama, od roditelja iz Epira.[3] Njegovu porodicu raselile su bugarske okupacione trupe i 1943. godine se nastanila u Atini. Dimitris Nolas je studirao na Atinskom koledžu [4] i studirao pravo i sociologiju u Atini i Frankfurtu. Propast porodičnog biznisa, od kojeg je stizao kao student, rezultirao je time da nije završio studije i prilično rano je bio odveden u biorvanje.[5] Od tada je dugo živeo i radio u Zapadnoj Evropi i Latinskoj Americi (1962–1975). Živi i radi u Atini.`

Miroslav Josić VišnjićPristup u svetlostTvrdi povezIzdavač DraganićMiroslav Josić Višnjić rođen je 15. decembra 1946. godine u Staparu (Bačka), srpski književnik. U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a Učiteljsku školu (Preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „ Student“ (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa `Relations`. Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku „ Novi Albatros“ . Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „ Književnoj fabrici MJV i deca“ . Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu. . .3/24

Miroslav Josić Višnjić Pristup u svetlost Tvrdi povez Izdavač Draganić Miroslav Josić Višnjić rođen je 15. decembra 1946. godine u Staparu (Bačka), srpski književnik.U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a Učiteljsku školu (Preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa `Relations`. Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“. Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“. Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu...

Dobro očuvana 145 strana 170 grama збирка седам приповедака објављена 1976. године, аутора Данила Киша. У неким тумачењима, ова књига заправо представља роман.[3] Приповетке су засноване на историјским догађајима и баве се темама политичке обмане, издаје и убиства у Источној Европи у првој половини 20. века (осим новеле Пси и књиге у којој се радња одвија у 14. веку). Неке од прича су написане као фиктивне биографије у којима главни ликови интерагују са стварним личностима. Киш је ову књигу написао док је радио на универзитету у Бордоу, мотивисан углавном својом фрустрацијом проузроченом незнањем и неверовањем својих студената који су, махом левичарски оријентисани, одбијали да поверују чак и у постојање гулага.[4] Недуго по објављивању, повела се о аутентичности књиге једна од највећих расправа у Европи у 20. веку.[7] stan

Božja senka - Lučijan Blaga (autor) reci misao broj 462 , retko . Izdavač: Rad Nagrada za prevod Petru Krduu. Drustva knjizevnika Vojvodine. Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 1995; Broširani povez; latinica; 10.5 x 18 cm; 80 str lepo ocuvana Lučijan Blaga (1895-1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850-1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis « Misao » i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... (mala donja ladnica ,u sobi ,bela)

KNJIGA JE U ODLIČNOM STANJU! Kratka ali ozbiljna i bolno tačna studija današnjih porodičnih odnosa u kojima sva pravila polako prestaju da važe. Uspešni naučnik, četrdesetdvogodišnji virolog Edvard Landauer, koji, reklo bi se, ima sve osim partnerke, pogođen je kao gromom iz vedra neba lepotom studentkinje koja je prošla pored njega na biciklu. Uslediće brz i pomalo neočekivan zaplet i rasplet: strasna ljubav, brak, njeno zaposedanje njegovog celokupnog života, stana i mišljenja, plačljivo dete koje ima sudbonosnu ulogu u njegovom životu, i njegovo gorko i potpuno razočaranje u sve što je znao, radio, u šta je verovao. Fascinantna, srećom duhovita i ironična, vivisekcija brzog uspona i još bržeg (ras)pada jedne veze i braka u maestralnom Viringinom romanu poprima razmere kratke ali ozbiljne studije današnjih porodičnih odnosa u kojima sva pravila polako prestaju da važe.

Autor Slobodan NovakNaslov NovelePovez TvrdIzdavač ProsvetaSlobodan Novak (Split, 3. studenog 1924. – Zagreb, 26. srpnja 2016.) je hrvatski prozaik, romanopisac i esejist.Pučku je školu završio u Rabu, a gimnaziju polazi u Splitu, te maturira u Sušaku. Diplomirao je hrvatski jezik i jugoslavenske književnosti u Zagrebu 1953. Drugi svjetski rat proveo je u partizanima, što je kasnije ironijski opisao u autobiografsko-esejističkim zapisima «Digresije» i «Protimbe» (2003). Radio je kao lektor i korektor, dramaturg u HNK u Splitu, te kao novinar i urednik u nakladničkim kućama. Član HAZU od 1983.Najpoznatije djelo mu je roman Mirisi, zlato i tamjan iz 1968. godine za koje je dobio NIN-ovu nagradu 1969. godine. Godine 1980. je svoj roman Izgubljeni zavičaj adaptirao u scenarij po kome je snimljen film u režiji Ante Babaje.3/4

Dobro očuvana 145 strana 170 grama збирка седам приповедака објављена 1976. године, аутора Данила Киша. У неким тумачењима, ова књига заправо представља роман.[3] Приповетке су засноване на историјским догађајима и баве се темама политичке обмане, издаје и убиства у Источној Европи у првој половини 20. века (осим новеле Пси и књиге у којој се радња одвија у 14. веку). Неке од прича су написане као фиктивне биографије у којима главни ликови интерагују са стварним личностима. Киш је ову књигу написао док је радио на универзитету у Бордоу, мотивисан углавном својом фрустрацијом проузроченом незнањем и неверовањем својих студената који су, махом левичарски оријентисани, одбијали да поверују чак и у постојање гулага.[4] Недуго по објављивању, повела се о аутентичности књиге једна од највећих расправа у Европи у 20. веку.[7]

Dušan Nedeljković GlavonjaMeki povezRoman o smaku polusveta„ Na našu književnu scenu Dule Nedeljković je stupio silnim korakom kao originalna karika lanca neodoljivih gradskih volšebnika poput Mike Oklopa, Nebojše Jevrića i Dušana Prelevića. Čedo beogradskog asfalta i neumerenosti, panker, radijski voditelj, bloger, stjuard, zvezdaš i mangup od klase, još od prvog oglašavanja knjigom Ponedeljak uredno nudi dušu i ponos na dlanu pišući o svom sudbinskom prtljagu, svojim ljubavima i zanosima, svojim saputnicima i svojoj početnoj i konačnoj luci. Koloritnim opservacijama i drastičnim trotoarskim humorom, ne štedeći nikoga, ponajmanje sebe, u knjizi sa autobiografskim elementima – Glavonja – po haosu rodnog grada traži zlatno trunje urušene generacije kojoj biološki i emotivno pripada. Prekopavajući po prošlosti tog naraštaja uspeva da mnogo mulja alhemijski transformiše u urbanu legendu. Na obodima kolektivnog ludila, pogođen procesom bolne ’odbeogradizacije’strasno ispisuje nepolirane priloge za dodatna tumačenja najplodnijeg perioda zajedničke kulture. “ Petar Peca Popović„ Vadeći prizore iz raskošnog fundusa stvarno preživljenog, Dule Nedeljković se ne libi da ih bestidno ubaci u veliki blender zajedno sa fikcijom i time sablazni sve hroničare mitova svoje generacije. Na papir nabacuje grehe koje jeste ili nije počinio, naposletku nas dovodeći do toga da sami sebi sve oprostimo i ponovo se zavolimo. Glavonja pred našim očima razvija sliku nove, sredovečne seksualnosti koja, po svojoj uzbudljivosti, ima ozbiljne šanse da u potpunosti desetkuje okrutnu planetarnu tiraniju mladosti. “ Igor KaranovDušan Nedeljković je rođen 1964. godine u Beogradu. Bio je urednik kultne radio-emisije Ritam srca, na Studiju B, jedan je od rodonačelnika komercijalnog Jutarnjeg programa Radija B92, pokretač demo top-liste na Studiju B, radio voditelj kultne emisije Zagrej stolicu, na B92. Bivši je stjuart i zvezda srpske blogerske scene. Objavljivao je tekstove u prestižnim magazinima (Fame, Prestup, Playboy, Time Out, Vodič za život) i dnevnim novinama (Borba, Press, Politika). Scenarista je serije Check Inn. Njegovo pojavljivanje na književnoj sceni obeležio je roman Ponedeljak. Usledili su romani Afrika, Poranio Milorad, Mamurluk, Rođeni zli, kojima se po rečima eminentnih ljudi svrstao u doajene urbanog narativa. Živi u Beogradu. Oženjen je Bojanom, s kojom ima ćerku Anju i sina Rašu.2/22

Хенри Милер: РАКОВА ОБРАТНИЦА Издавач: БИГЗ, Београд, 1985.год. Меки повез, 308 страна, латиница. Врло пристојно очувано `Хенри Валентајн Милер (енгл. Henry Valentine Miller; Њујорк, 26. децембар 1891 — Пацифик Палисејдс, 7. јун 1980) био је амерички књижевник. Уз Хемингвеја се сматра за једног од најзначајнијих америчких писаца двадесетог века. Рођен је у породици немачког кројача. Детињство и рану младост провео у Бруклину. Схвативши да академски живот није оно што га привлачи, радио је као таксиста и библиотекар како би се прехранио. Велики женскарош и идеалиста, 1917. године жени се првом од пет жена колико је имао, Беатрисом Силвас Викенс. Налази посао у „Вестерн Јунион“ телеграфској служби, где долази у додир са писањем. Милеров шеф је једног дана дошао на идеју да би неко требало да напише књигу о куририма. Милер се прихватио посла и тако је настала његова прва књига „Склопљена крила“. Курирска каријера трајала је четири године, када је са својој другом женом, Џун Едит Смит Менсфилд, такси возачем, 1928. године отишао на пропутовање кроз Европу. Брачне размирице постале су непремостиве, па је Милер 1930. године оставио жену и отишао у Париз. Деценију пре Другог светског рата, провео је, углавном боемски, у „граду светлости“ где је радио као новинар и где је написао више од 36 књига и других дела. Овде је објавио и своје најпознатије књиге. Прва - „Ракова обратница“ - говори о његовим искуствима о доживљајима у Паризу, а објављена је 1934. године. Затим: „Црно пролеће“ (1936), „Повратник јарца“ (1939), као и трилогије „Ружичасто распеће“ („Сексус“, „Плексус“, „Нексус“). Такође је објавио и путописе и драме. Његови радови убрзо су постали бестселери. После 1939. године, напустио је Париз и преселио се Грчку где је боравио шест месеци. Вративши се у Америку, почео је да пише о својим путовањима. Написао је чувени путопис из Грчке „Колос из Марусија“ (1941), „Мирни дани на Клишију“ (1956), као и неколико лирско-аутобиографских записа: „Велики југ и наранџе Хијеронимуса Боша“ (1957), (1962), „Грчка“ са цртежима Ане Пур (1964). Такође је писао путописне мемоаре, бавио се књижевном критиком и сликао аквареле.

BOŠKO LOMOVIĆ VIDOVITA ANA ILI ZAŠTO SMO UKRALI MAGARCA Tvrdi povez Izdavač Bookland Награде и признања Извори Спољашње везе Бошко Ломовић Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије Бошко Ломовић Датум рођења 1944. Место рођења Брезна Србија Бошко Ломовић (Брезна, 1944) српски је професор српскохрватског језика и књижевности народа Југославије, а по занимању новинар и књижевник, који је до сада објавио преко 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака. У Србији и другим земљама бивше Југославије освојио је чак 160 награда. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су му објављене у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику.[1][2] Књижевност поезија за одрасле: Сенке времена (Горњи Милановац, 1967), Пред нирваном (Сремска Митровица, 1993), Tombe la neige (Ивањица, 1997), Песме и пјесме, Београд, 2010; песме и приче за децу: Заљубљени бицикл (Сарајево, 1984), Рађање пјесме (Сарајево, 1985), На слово, на слово Љ (Тузла, 1987), Нешто важно (Сарајево, 1990), Наташа из треће клупе (Горњи Милановац, 1994), Мирјана нема појма (Горњи Милановац, 1995), Мој отац продаје шуму (Сремски Карловци, 1997), Шта ћу ја у Шангају (Нови Сад, 1997), Питај мога брата (Горњи Милановац, 2004); романи за децу: 15 дана ферија (Чачак, 2010), Дечак са кључем о врату (Чачак, 2011), Видовита Ана или зашто смо украли магарца, (Београд, 2012); приче и приповетке: Чари Пауле Пречисте (Брчко, 1980), Црни скакач на ц6 (Тузла, 1983), Милионер (Сарајево, 1989), Јелена, мајка које нема (Београд 2012); књижевна и ликовна критика: Читах, гледах, записах (Београд, 2006); публицистичке књиге: Хајдук Бојовић (заједно са М. Поповићем, Горњи Милановац, 1970), Црвена нит коридора (Београд, 1999), Књига о Дијани Будисављевић (Београд, 2013). Награде и признања „Иво Андрић“ у Сарајеву, „Зија Диздаревић“ у Сарајеву, „Булка“ у Црвенки, „Лаза Костић“ у Београду, „Аренина“ награда у Загребу... награда „Бранко Манас” 2016. године[3] „Маслинов вијенац” 2017. године[4]

Isak Samokovlija PripovijetkeTvrdi povezSavremenik Srpske književne zadrugeBeograd 1936Isak Samokovlija je rođen 3. septembra 1889. godine u Goraždu koji je u to vreme pripadao delu Austro-Ugarskog carstva, u porodici španskih (sefardskih) Jevreja. Prezime Somokovlija je dobio zato što se njegova porodica doselila u Bugarsku iz mesta Samokova.Posle detinjstva provedenog u rodnog kraju, Isak odlazi u Sarajevo gde završava gimnaziju, a medicinu upisuju u Beču. Posle studija, zapošljava se kao lekar u Sarajevu, Fojnici i Goraždu."Rafina avlija" je prva pripovetka koju objavljuje 1927. godine, a dve godine posle izdaje i svoju prvu zbirku pripovesti pod nazivom "Od proljeća do proljeća" u saradnji i izdanju Grupe sarajevskih književnika.Početkom Drugog svetskog rata radio je u bolnici u Sarajevu kao šef jednog od odeljenja, međutim ubrzo dobiva otkaz i primoran je nositi Davidovu zvezdu na žutoj traci koju su Nacisti koristili za obeležavanje Jeverja. Posle proglašenja NDH, ustaše ga zatvaraju, a posle je prebačen i u Sarajevo u izbeglički logor koji se nalazio na Alipašinom mostu. 1945. godine uspeva da pobegne od ustaša koji su ga prisilili da ide s njima, pa se tako krio sve dok se zemlja nije oslobodila.Krajem Drugog svetskog rata držao je razne pozicije u jugoslavenskim i bosanskohercegovačkim književnim krugovima. Od 1948. do 195. godine, radio je kao urednik za književni časopis "Brazda", a posle i za Izdavačko preduzeće "Svetlost".Veliki uticaj na njegovo književno stvaralaštvo je imalo detinjstvo i odrastanje uz reku Drinu. Književnik Ivo Andrić nazvao ga je jednim od najboljih književnika koje je Bosna i Hercegovina imala, a Meša Selimović da je posle Kočića najbolji bosanski pripovedač.Najpoznatija dela su mu: pripovetke "Od proljeća do proljeća" (1929.), "Nosač Samuel" (1946.), "Solomunovo slovo" (1949.), drame "Fuzija", "On je lud", "Plava Jevrejka" i "Hanka", zatim "Priča o radostima", "Đerdan" i "Tragom života".Umro je u Sarajevu 15. januara 1955. godine, a sahranjen na strmoj padini Trebevića na starom jeverjskom groblju.3/2

Autor: Božidar D. Benedikt Povez: meki Format: 14 x 20 cm Strana: 136 Pismo: latinica Kada je po raznim Evropskim letovalištima nestalo preko dvadeset `devica`, Interpol šalje svog najboljeg agenta u Italiju da rasvetli misteriju. Nakon uzbudljive istrage, ovaj pronalazi fantastično podzemno carstvo `devica` iz kojeg više ne može da izađe! Kanadski pisac i filmski reditelj, Božidar Damjanović Benedikt, rođen je 7 aprila 1938 godine u malom Hrvatskom mestu Vinici, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Božidar je autor 36 knjiga objavljenih na srpskom, hrvatskom, poljskom, Makedonskom i engleskom. Takođe je radio za Jugoslovensku, Nemačku, Kanadsku i Holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Benedikt je završio dva američka univerziteta, sa diplomom Mastera iz filmskog dizajna i Doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja Kanadskih Reditelja i Kanadske Filmske Akademije. k-3

Dosta dobro očuvana , vidi slike... 324 strane , 325 grama Bili su srodne duše. Radovali su se zajedničkom životu. A onda su se zatekli zarobljeni, omamljeni, bez vode i hrane; pored njih je samo pištolj sa jednim metkom u cevi i mobilni telefon s porukom: jedno od njih dvoje mora umreti... ono drugo se jedino tako može spasti. Zločinac omamljuje i otima parove: žrtve pokušavaju da dokuče šta je prethodilo njihovoj otmici, a njihove urlike niko ne može da čuje. Za ubicu je to uzbudljiv prizor, za zlosrećne parove nepodnošljiva agonija. Slučaj otmičara i ubice psihopate koji svoje žrtve bira nasumično poveren je detektivki Helen Grejs. Kad konačno ipak uoči vezu između žrtava, krug se zatvara jezivim preokretom... Prvi roman M.Dž. Arlidža, mladog britanskog autora koji je 15 godina radio kao producent i scenarista na britanskoj televiziji. H3

Grobnica za Borisa Davidoviča - Danilo Kiš Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman. Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima. Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga. Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.

Autor: Nikola Tesla Izdavač: `Prima`, Gornji Milanovac Broj strana: 96 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Nikola tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Veliki deo knjige posvetio je svom detinjstvu, roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka. Pored toga što je bio genijalan fizičar, Nikola Tesla je bio i veliki ljubitelj književnosti. Ta ljubav prema lepoj reči vidi se i u njegovim autobiografskim spisima gde na zanimljiv, gotovo novinarski način, izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima. Knjiga je odlično očuvana, osim što na predlistu ima posvetu. Na drugoj slici prikazan sadržaj knjige.

Autor: Saša Hadži Tančić Povez: broširan Br. strana: 133 Format: 12x20 `Navikao je da živi sam. On i nije želeo drugačije. Uživao je da je sam kad se probudi, ni reč da izusti. Ni na samo pitanje kako je spavao. Nijedna žena to ne bi shvatila. E, to je njemu sve: sam. Ovako je Saša Hadži Tančić video Stevana Sremca u romanu `Melanholija`, (izdavač `Rad`), posvećenoj složenoj ličnosti srpskog klasika. Istaknuti pripovedač, romansijer, esejista i pesnik, inače sada upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Hadži Tančić (1968) ispratio je sve najznačajnije događaje u Sremčevom životu: rano detinjstvo u Senti, školovanje u Beogradu kod ujaka, premeštaj u Niš gde je radio kao gimnazijski profesor, kratak boravak, po kazni, u Pirotu, pa povratak u Beograd, gde je napisao svoja najbolja dela, bolest, pokušaj oporavka u Dubrovniku, posete Mostaru i Kotoru, poslednji dani u Sokobanji.

Mihailo Lalić Poslednje brdoTvrdi povezMihailo Lalić savremeni je crnogorski književnik. Rodio se 1914. godine u selu Trepči u Crnoj Gori. Osnovnu školu pohađao je u selu, dok je gimnaziju pohađao u Beranama. Pravni fakultet pohađao je u Beogradu.Sve do početka Drugog svetskog rata boravio je u Beogradu gde je i počeo da se bavi književnošću. Pisao je za listove na fakultetu: "Student", "Pravda", "Mlada kultura" i drugi.Kada je izbio rat vratio se u Crnu Goru i priključio se partizanima. 1942. godine zarobili su ga četnici. U zarobljeništvu je bio sve do 1944. godine te se tada priključio Grčkom narodnoolobodlačkom pokretu.Po završetku rata radio je kao novinar, a neko vreme i kao urednik "Borbe". 1964. godine bio je izabran za člana srpske akademije nauka i umetnosti, a 1974. godine bio je jedan od osnivača i članova Crnogorske akademije nauka i umetnosti.3/8

Godina izdanja: 1964 Jezik: Srpski Autor: Strani Polovna knjiga, odlično očuvana. Izdavač: Svjetlost - Sarajevo, 1964. god. Broširan povez, 17 cm. 198 str. Мark Tven (еngl. Mark Twain), pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835 — Reding, 21. april 1910)[1] bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa. Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi. Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Mihailo Lalić Prvi snijegTvrdi povezMihailo Lalić savremeni je crnogorski književnik. Rodio se 1914. godine u selu Trepči u Crnoj Gori. Osnovnu školu pohađao je u selu, dok je gimnaziju pohađao u Beranama. Pravni fakultet pohađao je u Beogradu.Sve do početka Drugog svetskog rata boravio je u Beogradu gde je i počeo da se bavi književnošću. Pisao je za listove na fakultetu: "Student", "Pravda", "Mlada kultura" i drugi.Kada je izbio rat vratio se u Crnu Goru i priključio se partizanima. 1942. godine zarobili su ga četnici. U zarobljeništvu je bio sve do 1944. godine te se tada priključio Grčkom narodnoolobodlačkom pokretu.Po završetku rata radio je kao novinar, a neko vreme i kao urednik "Borbe". 1964. godine bio je izabran za člana srpske akademije nauka i umetnosti, a 1974. godine bio je jedan od osnivača i članova Crnogorske akademije nauka i umetnosti.3/8

Ivo Ćipiko Za kruhomTvrdi povezIzdavač NolitRoman `Za kruhom` sadrži i autobiografske crte. Glavni junak, obrazovani intelektualac Ivo Polić, vraća se iz grada u selo. Život u gradu svojim civilizacijskim normama i sukobima guši njegov istančan senzibilitet, i on pokušava da se povratkom u selo vrati prirodi i jednostavnom životu. To nije tako jednostavno, jer civilizacija prodire i u selo…Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 1867. - Kaštel Novi, 1923.) potiče iz porodice koja je rimskog plemićkog porekla. U mladosti je pohađao fratarsko semenište u Sinju gdje se, čitajući, oduševio srpskom književnošću. „Zanesoh se i postadoh Srbinom“, pisao je kasnije Ćipiko.Napustio je semenište i opredelio se za šumarski poziv. Službovao je na Braču, u Makarskoj, Kotoru i Hvaru.Godine 1911. prešao je u Srbiju, gde je bio ratni izveštač u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a potom je radio u ministarstvu šuma i ruda.9/6

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

E. D. Miler Ruska ljubavnicaMeki povezIzdavač Vulkan’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva.Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu...NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011„Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES„Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH„Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT2/25