Knjiga je nekorišćena, spolja sitna okrznuća Zoran Popović je podjednako uspešan u svim oblicima radiofonske umetnosti, i u onoj koja oponaša život, karaktere, događaje i situacije, i u onoj drugoj - koju zovemo fantastičkom. U saradnji sa Dramskim programom Radio Beograda.

Dodatne informacije Pisac DANIJEL ALARKON Izdavač EVRO ĐUNTI – BEOGRAD Izdanje 2011 Povez MEKI Strana 292 Stanje Dobro

➤ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta ČARLS BUKOVSKI - Šekspir ovo nikad nije radio Izdanje 1989 godine Za očuvanost pogledajte slike.

IZDAVAC NARODNA KNJIGA,2003,125 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

Dobro jutro deco Narodna knjiga, 2003. 140 strana, tvrde korice, 14,5 x 20,5 cm. Zbirka kratkih priča za decu, koje su emitovane u istoimenoj radio emisiji Prvog programa Radio Beograda. Autori priča: Dejan Aleksić, Vladimir Andrić, Vesna Aleksić, Svetlana Pešić, Anđelko Erdeljan, Dušan Mijailović Adski, Olivera Jelkić, Mirjana Božin, Ivan Kolarić, Tatjana Pejić... Knjiga je potpuno nova, nekorišćena.

Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1998. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom autora,mek povez.format 20 cm,216 str. (63)

Milić Rakić 1986. 133 str. sadrži notni zapis jedne komponovane pesme na kraju knjige razgovor vođen sa Milošem Jevtićem na 2. programu Radio Beograda - str. 107-133 korice delimično oštećene i izlizane sadrži tekst nagrade učeniku Bio jednom jedan čovek

OBIČAN ČOVEK - Branko Čanković Branko Čanković Beograd 2022 158 str Branko Čanković je rođen u Varaždinu 1951. Godine. Od 1963. godine živi u Beogradu, gde je radio kao finansijski direktor Fabrike šećera Beograd, a zatim i Beogradske industrije piva. Nakon uspešne karijere u oblasti ekonomije, okrenuo se stanogradnji. K.D.S.3.1.

PISMA IZ AFRIKE - Zuko Džumhur Sjećanje Tuzla 40 str ilustracije Zulfikar Zuko Dzumhur, putopisac, slikar i karikaturista rodjen je u Konjicu 24. 09. 1920. godine. Potice iz stare ugledne ulemanske porodice. Otac mu je Abduselam i majka Vasvija rodjena Rufo. Osnovnu skolu i nizu gimnaziju je zavrsio u Beogradu, gdje mu je otac radio kao imam, a visu gimnaziju u Sarajevu 1939. Poceo je studirati pravo, ali je presao na likovnu akademiju i zavrsio je u klasi Petra Dobrovica. Prve crteze je objavio u Narodnoj armiji 1947. godine, a od tada saradjuje kao karikaturista i ilustrator u Jezu, Borbi, Vetrenjaci, Politici, Oslobodjenju, reviji Danas, NIN-u kao stalni saradnik i urednik. Objavio je vise od 10.000 karikatura. Napisao je scenarije za vise kratkih i tri za igrane filmove. Uradio je 35 scenografija za pozoriste, a posljednjih deset godina radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije Hodoljublje. Zulfikar Zuko Dzumhur je umro 27. novembra 1989. godine u Herceg Novom, a ukopan, 29. novembra, u rodnom Konjicu.

H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

42334) RAT SVETOVA , Herbert Džordž Vels , Prosveta Beograd 1981 , H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. biblioteka Plava ptica knjiga 1. , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, ćirilica,245 strana

Dobro očuvana, 136 strana, izdanje Povelja Kraljevo 2015, ima i posvetu autora na početku Risto Lazarov (Štip, 1949), pesnik, esejista, kritičar, novinar. Završio je jugoslovensku književnost i makedonski jezik na Filološkom fakultetu u Skoplju. Radio je kao novinar. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug. Bio je glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direktor i glavni urednik nacionalne televizije Telma. Predsednik je Makedonskog PEN centra.Objavio je više od dvadeset knjiga poezije, od prve Noćna ptica u parku (1972) do knjige Sitnokoračarka (2012). Objavio je nekoliko knjiga izabranih pesama i izabrane pesme u četiri toma (2009). Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Dobitnik je više književnih nagrada: „Mladi borac“, Nagrade grada Skoplja „13. novembar“, nagrade Makedonske radio televizije za najbolju knjigu za decu objavljenu između dve Struške večeri poezije, nagrade „Aco Šopov“ za najbolju pesničku knjigu, nagrade „Braća Miladinovci“ Struških večeri poezije, nagrade Praznik lipa, nagrade Književno žezlo i nagrade Velja kutija Makedonskih duhovnih konaka. Prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika. Preveo je knjige poezije Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgi Konstantinova, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića i drugih autora. Objavio je nekoliko publicističkih knjiga, među kojima i Prvo lice jednine (knjigu intervjua s najznačajnijim makedonskim književnicima i umetnicima) i knjigu zapisa i eseja List po list. Autor je više novinskih i televizijskih putopisa. Živi u Skoplju.

William Johnston - Dr. Kildare: The Faces of Love Fontana, 1965 125 str. meki povez stanje: vrlo dobro Dr. James Kildare was a fictional character, the primary character in a series of American theatrical films in the late 1930s and early 1940s, an early 1950s radio series, and a 1960s television series of the same name. This novel is based on the television series. Dr Kildare comes to the rescue of a young woman whose face has been hideously scarred in a laboratory accident. Fiction

Therese Lenotre: POTOTO ET T.S.F. Izdavač HACHETTE Paris, edicija Petite bibliotheque blanche. Tvrdi povez, majstorski ilustrovano (autor Alain Stogan), 112 strana. Posveta na prvoj strani: učenik francusko-srpske privatne muške narodne škole Nikola Atanasijades dobio je ovu knjigu za odličan uspeh iz francuskog školske godine 1936-37. Dakle, junak knjige je dečak Fransoa koga ukućani od milja zovu Pototo. Pototo ima mamu, tatu, učiteljicu klavira,, drugove, mačka Mistigrija i plišanog medu Porfira, ali jedino što on zaista želi je radio, no kod ukućana njegova želja ne nailazi na razumevanje.

ANTOLOGIJA PRIPOVETKI PISACA IZ EX YU U KOJIMA SE GOVORI O RATU I KAKO DALJE,spisak autora vidljiv na koricama, str 380, NOVO Govoreći o knjizi u kojoj se nalaze i priče Bore Ćosića, Nenada Veličkovića, Miljenka Јergovića, Davida Albaharija, vlasnik izdavačke i filmske kuće `Kult B` Mustafa Kapidžić rekao je da se u knjizi na objektivan način opisuju zbivanja u raspadu bivše Јugoslavije i ratu koji se dogodio na ovim prostorima.

Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: “Zov divljine”, “Beli očnjak”, “Gvozdena peta”, “Martin Idn”, “Ljudi sa ponora”, “Zlato”, “Kralj alkohol”, “Džeri ostrvljanin”, “Morski vuk”, “Mesečeva dolina”, “Priče s južnih mora”. Morski vuk/Džek London Beograd:Marso,2012.-358 str.

Autor: Stanislav Gašparovski Format: 19 Povez: broširan Br. strana: 139 Knjiga Beogradski mačor Stanislava Gašparovskog je neka vrsta humoreskne hronike Srbije u tranziciji, a njegovi zaključci su u konačnom smislu veoma ozbiljni i onespokojavajući. Upozorenje, koje nam kroz ovu knjigu šalje autor postaje još uverljivije, kada saznamo njegovu biografiju. Rođen je 1945. godine u Beogradu. Završio je Fakultet za naftu u Parizu. Radio je više od 20 godina u naftnoj industriji. U menadžmentu dve velike američke korporacije, zauzimao je visoke rukovodeće položaje. Bio je regionalni direktor korporacije za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Poslovi kojim se uspešno bavio pomogli su mu da bolje od drugih spozna savremenene ekonomske odnose i razume način funkcionisanja Zapada i prirodu njegovog odnosa prema zemljama Trećeg sveta. Ovo bogato iskustvo, autor na sebi svojstven način, želi da podeli sa čitaocem, i ovaj medikament u pisanoj formi, iako gorak, je veoma lekovit i otrežnjujući za sve one koji boluju od iluzija i nekritičkog odnosa prema Zapadu. Ovom knjigom javnost u Srbiji će se upoznati sa Stanislavom Gašparovskim kao piscem. Sa Gašparovskim kao nacionalnim delatnikom upoznati su mnogi naši ljudi u zemlji i dijaspori. Aktuelni je sekretar Komiteta za mir na Balkanu pri Britanskom parlamentu. Član je Britansko-srpske alijanse i zajedno je sa Mišom Gavrilovićem i Markom Gašićem, u vreme NATO agresije na Srbiju, organizovao demonstracije ispred Blerove rezidencije u Londonu, koje su neprekidno trajale 77 dana. Kao član Saveta Sabora dijaspore godinama je radio na prikupljanju pomoći i obnovi zemlje posle NATO bombardovanja. Stanislav Gašparovski živi i radi u Londonu.

m11 Vreme bez slike - Velimir Dejanović Vreme bez slike je zanimljiva i vrlo originalna knjiga Velimira Dejanovića namenjena periodu predistorije televizije u Srbiji od 1880. do 1958, vreme od objavljivanja prvog teksta o prenosu slike na daljinu u Srbiji do početka rada nacionalne televizije. Zbog navedene teme nosi naziv Vreme bez slike. Pionirski posao na polju istorije na našim prostorima pokrenuo je Petar Ivić, naš prvi istoričar televizije, nizom članaka u časopisima `Teorija i praksa`, `Galaksija` i sl. U Srbiji nije odbranjen ni jedan naučni rad na ovu temu, bilo u celini, bilo u nekom delu, pa stoga nema ni rezultata istraživanja iz perioda predistorije televizije u Srbiji. Zato je ovaj autorski rad originalan i predstavlja pravi doprinos proučavanju predistorije i istorije prenosa pokretnih zvučnih slika na daljinu u Srbiji. Po autorovim istraživanjima, ubrzo posle Prvog svetskog rata u Srbiji su doneti zakoni koji su se odnosili ne samo na radio, već su se kasnije mogli primeniti i na televiziju. Ovo je vrlo intrigantno jer, u poređenju s filmom - koji je valjaniju regulativu kod nas dobio tek nekoliko decenija posle prvih filmskih projekcija - propisi koji su regulisali rad elektronskih medija, a odnosili su se na radio i televiziju, doneti su u Srbiji znatno pre praktične pojave televizije. Knjiga opisuje i događaje koji su prethodili početku rada nacionalne televizije na teritoriji Srbije. TV program je u Beogradu prvi put emitovan bežičnim putem u julu 1956, dve godine pre početka zvaničnog rada televizije. Događaj je vredan pažnje, o njemu je malo pisano i objavljivano jer se nije uklapalo u zvanične stavove o početku rada nacionalne televizije. Redakcija za istoriografiju,278 strana, ilustrovano

M. T. Vid /Miroljub Todorović/ : GEJAK GLANCA GULJARKE, Zapis Beograd 1983, str.92, drugo dopunjeno izdanje. Šatrovačka poezija. Očuvanost 4. Miroljub Todorović rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica, sa majkom učiteljicom i sestrom, u mestima oko Velike Morave. Osmogodišnju školu učio je u Ćićevcu, Obrežu kod Varvarina i Lučini kod Stalaća. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju. Prvu pesmu objavio je još kao učenik osnovne škole 1953. godine u beogradskom časopisu ``Pionir``. Prve ``ozbiljne`` pesme objavljuje, kao učenik gimnazije ``Stevan Sremac``, u niškom književnom časopisu ``Gledišta`` (1958), radio Nišu, niškim Narodnim novinama, sarajevskom ``Životu`` i zagrebačkom ``Poletu``. Bio je član niškog književnog društva ``Nestor Žučni`` koje mu je objavilo i prvu knjigu, poemu ``Planeta`` 1965. godine. Kao književnik i umetnik formirao se u krugu niških stvaralaca, kada se u njemu i rodila ideja o scijentizmu (signalizmu). Diplomirao je na pravosudnom odseku Pravnog fakulteta u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je i na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu ``Vidici`` učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma ``Koračnica Crvenog univerziteta`` umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Sa grupom stvaralaca 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju ``Signal``. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu.

Vrlo dobro očuvana, 130 strana, izdanje Fabrika knjiga 2016, detaljniji opis: raša kominac radoslav ostao je privržen svojim junacima. Šta god da im se događa, on ih verno sledi i opisuje. Na početku nam se činilo da su ti karakteri gotovo nesposobni da od silne strasti i zagledanosti u sebe uspostave čvrste veze međusobnog poverenja i razumevanja. Ali takve kakvi su, kominac je svoje junake s pažnjom i saosećanjem vodio iz jedne zbirke u drugu, i širio sliku na kojoj su njihova ponašanja i zaslepljenosti traganjem za ljubavlju bili sve manje sebični, a sve više neuspešni odgovori na zlosrećne prilike. Tako smo zajedno sa njima, u ovoj knjizi, stigli do ivice, svi nagnuti nad provalijom na čijem dnu leže životi kominčevih junaka. Raša Kominac Radoslav (1967), pesnik i prozni pisac, objavio je sledeće knjige: Instant proza (kratke proze, Prosveta, Beograd, 1994), Pesme sa rasprodaje (pesme, Prosveta, Beograd, 1997), Matine kod mrtvog dobrotvora (pesme, Prosveta, Beograd, 1998), A dan je tako lepo počeo... (pesme&proze, Gradac, Raška, 2000), Bezumnik (roman, Prosveta, Beograd, 2002), Život strogo kontrolisanog minimuma (priče, Narodna knjiga, Beograd, 2004), Velika književna prevara (kratak roman, Beton+Hala+Teatar, Beograd, 2006), Isuviše smrti (pripovetke, Gradac, Raška, 2006), Šta se to, dođavola, dogodilo sa nama? (pesme, Otkrovenje, Beograd, 2008), Bezumnik - drugo izdanje romana+drama, (CZKD, Beograd+ Gradac, Raška 2008), Napisao je dve drame: Tužna bića sa unutrašnjim sagorevanjem i Bezumnik za koju je dobio nagradu Dragiša Kašiković (2005). Njegova Radio drama Izložba premijerno je emitovana na drugom programu Radio Beograda u proleće 2002, a drama Bezumnik u martu 2006. Za potrebe Gete Instituta napisao je triptih-pripovetku Granice mozga na temu Granice koja je objavljena u knjizi Grenzen-Recherchen

Savo Skoko / Petar OpačićVojvoda Stepa StepanovićKnjiga IITvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač BigzVojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.7/26

Autor: Vasa Stajić Povez: meki Format: 13 x 21 cm Strana: 160 Pismo: ćirilica Izdavač: Admiral Books reprint izd. iz 1933 knjižare `Slavija` Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti. Život i delo: Albert Ajnštajn – život i delo Demosten – život i delo Jovan Cvijić – žovot i delo Nikola Kopernik – život i delo

Informacije o Proizvodu Grad: Temerin Materijali: xx Tagovi: xx Stanje predmeta: veoma dobro Boja: roza Satovi su radili i pokvarila se baterija pretpostavljam da je samo do baterije i da kad bi se zamenila da bi radili ali ne mogu da garantujem cena je za oba

Dosta dobro očuvana , vidi slike... 324 strane , 325 grama Bili su srodne duše. Radovali su se zajedničkom životu. A onda su se zatekli zarobljeni, omamljeni, bez vode i hrane; pored njih je samo pištolj sa jednim metkom u cevi i mobilni telefon s porukom: jedno od njih dvoje mora umreti... ono drugo se jedino tako može spasti. Zločinac omamljuje i otima parove: žrtve pokušavaju da dokuče šta je prethodilo njihovoj otmici, a njihove urlike niko ne može da čuje. Za ubicu je to uzbudljiv prizor, za zlosrećne parove nepodnošljiva agonija. Slučaj otmičara i ubice psihopate koji svoje žrtve bira nasumično poveren je detektivki Helen Grejs. Kad konačno ipak uoči vezu između žrtava, krug se zatvara jezivim preokretom... Prvi roman M.Dž. Arlidža, mladog britanskog autora koji je 15 godina radio kao producent i scenarista na britanskoj televiziji. H3

Grobnica za Borisa Davidoviča - Danilo Kiš Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman. Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima. Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga. Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.