O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

Solidno očuvano. Izdaje RTB, edicija RTV teorija i praksa, mek povez, 206 str.

ČEKAJUĆI HIMNU Indeksovo radio pozorište beograd 1988 mek povez, strana 170 stanje bez nedostataka

Fischer Bücherei odlično očuvana DEUTSCH.9

O knjizi: Knjigu "Miloš Crnjanski - radio drame", koju prati i CD izdanje, uredila je Vesna Perić u okviru edicije "Opredmećeni zvuk". Knjiga sadrži najpoznatija dela našeg slavnog književnika - Seobe, Druga knjiga Seoba, Dnevnik o Čarnojeviću, Lirika Itake RADIO-DRAME. Početkom 2013. godine nastala je ideja da deo produkcije Dramskog programa Radio Beograda bude posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Ispostavilo se da je transponovanje njegovih dela u medij radija, otvorilo autorima nesagledivo polje slobode. Zvuk, umetnost zvuka, provokacija unutarnjeg slušaočevog oka, polje slika nesvesnog, magijskog, beskrajnoplavokružnog, ono specifično vreme koje samo radio ume da iznedri, pružili su autorima i saradnicima radost i privilegiju da pulsiraju njegovim istovremeno divljim i melanholičnim damarima. Sada se taj svet otvara i pred vama, slušaocima i čitaocima.

O knjizi: Knjigu "Miloš Crnjanski - radio drame", koju prati i CD izdanje, uredila je Vesna Perić u okviru edicije "Opredmećeni zvuk". Knjiga sadrži najpoznatija dela našeg slavnog književnika - Seobe, Druga knjiga Seoba, Dnevnik o Čarnojeviću, Lirika Itake RADIO-DRAME. Početkom 2013. godine nastala je ideja da deo produkcije Dramskog programa Radio Beograda bude posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Ispostavilo se da je transponovanje njegovih dela u medij radija, otvorilo autorima nesagledivo polje slobode. Zvuk, umetnost zvuka, provokacija unutarnjeg slušaočevog oka, polje slika nesvesnog, magijskog, beskrajnoplavokružnog, ono specifično vreme koje samo radio ume da iznedri, pružili su autorima i saradnicima radost i privilegiju da pulsiraju njegovim istovremeno divljim i melanholičnim damarima. Sada se taj svet otvara i pred vama, slušaocima i čitaocima.

Opis „Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu- počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje... Povez knjige : broš Strana : 117 Format : 14,5x20,5 cm Pismo : latinica

SEKSPIR NIKADA OVO NIJE RADIO - CARLS BUKOVSKI Trorog, 1989 92 str. Meki povez. Ilustrovano fotografijama. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Antologija Srpske Radio Drame 2 - Jokić - Kostić Naravno da nemam 1. knjigu jer bi inače bile prodavane u komletu, neću je nabavljati i ne znam ko je ima. Iz 2004. god. 294 str. odlično očuvano. ------------------ 23.10.23.K

Informacije SKU 9788679580061 Kategorije STRANI PISCI Težina 0.2 kg Proizvođač Lom Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Čarls Bukovski Izdavač LOM Jezik Srpski Tagovi Čarls Bukovski Knjiga Knjizara Lom Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Šekspir nikad ovo nije radio Čarls Bukovski

ŠEKSPIR NIKADA OVO NIJE RADIO - Čarls Bukovski Izdanje: LOM Beograd, 2010. F: 12x20 cm O: 117 str Mek povez, latinica, ilustrovano crno-belim fotografijama. Knjiga je potpuno N O V A. Knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog po Evropi počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje...

nedelja jugoslovenske radio drame 1970 tvrde korice odlično očuvana

Autor - osoba Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Naslov Bez tereta / Saša Jelenković Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2022 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis VI, 29, 33 str. ; 19 cm Zbirka ǂEdicija ǂDžepni anagram. Poezija Napomene Nasl. str. prištampanog teksta: Radio Itaka / Saša Janković Tiraž 300. Saša Jelenković (1964) Objavio knjige pesama: Neprijatna geometrija (1992) Ono što ostaje (1993) Heruvimske tajne (1994) Kraljevska objašnjenja (1998) Knjiga o srcu (2002) Elpenorova pisma (2003) Elpenorovo buđenje (2004) Elpenori (2006) Knjiga o sumnji (2010) Gola molitva (2013) Pedeset (2014) Sećanja počinju posle smrti (2017) Gibraltar (2018) Izabrane pesme (2019) VeriZen (2020) Dobitnik književnih nagrada: Matićev šal, 1992. Milan Rakić, 1993. Vasko Popa, 2003. Borislav Pekić, 2005. Disova nagrada, 2010.

Meki povez, dobro očuvana B2

Knjiga je u odličnom stanju,potpuno nova. Ima napisanu posvetu. Izdavač:(Narodna Knjiga Alfa Beograd 2003 god) Tvrd povez 129 str

F. G. Goodall - The Story of Radio (A Ladybird Achievements Book) Wills & Hepworth Ltd., 1968 52 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro A Ladybird Book Series 601 - Ladybird Achievements | Illustrated By Robert Ayton. Nonfiction, 0721402267

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evrop. Počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje… Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994) je bio američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.[1] Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu `Ham on Rye`. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču `Aftermath of a Lenghty Rejection Slip`. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles. Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa `Arlekin`. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u `Arlekinu` i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu `Post Office`. Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama `Flower, Fist and Bastial Wail` Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće `Outsider` Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu `Outsider of the Year`, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu `Chicago Literary Times`. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ` All Assholes in the World and Mine` objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama `At Terror Street and the Agony Way` (1968) i `The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill` (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom `The Notes of the Dirty Old Man` u časopisima `Open City` i ` Los Angeles Free Press` koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije. Godine 1970. Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće `Black Sparrow Press` Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman `Post Office`. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objaljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma `Bukovski` reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama. Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa `U-2` mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film `Priče o običnom ludilu` sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film `Barfly` koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ` The Last Night of the Earth Poems`, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u `Grean Hills` memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

- Bogdan Jovanović: LEKCIJA - Đorđe Labović: SVETLOSTI I SENKE - Jovan Hristić: OREST - Miodrag Đurđević: ODRPANAC I DVOJICA - Miodrag Pavlović: BDENJE - Radomir Konstantinović: IKAROV LET - Ivan V. Lalić: MAJSTOR HANUŠ - Momo Kapor: NA BLAGOJ LJULJAŠCI SNA - Svetozar Vlajković: MEĐ JOGURTOM I MEĐ SNOM odlično očuvana

RTS PJ Israživanja RTS Sektor za izdavačku delatnost Radio Beograd Dramski program 2005. 225 strana. Radio drame za decu MEDENI ŽIVOT HLEBNO DRVO LUTANI LAMEREDE DETE VAĐA ZVERINJAK ANĐEO JE PROŠAO LAKU NOĆ, DOBRO JUTRO, DOBAR DAN Radiodramske minijature LANJSKI SNEGOVI PO - GREŠNA VEZA OBJEKAT Radio drama s

ZORAN ĆIRIĆ Slivnik 2004 Narodna knjiga/Alfa Korice 4+ Unutrašnjost 5- Izvedena i kao radio drama na Radio Beogradu. Roman za prave sladokusce.

Smehotvorci: pola veka radio humora, satire i zabave Godna : 1986 RAdio BEograd STranica : 246 Stanje : Ima posvetu autora na predlistu, korice sa slika, malo pohabane, unutrasnjost bez nekih mana, cista, dobra za citanje, retko u ponudi. ter

62241) GOVORI F. GROMKI TMURNI , Zoran Stanojević , Draslar Beograd 2004 , Zoran Stanojević ( 1942 - 2021 ) pisac, satiričar i radijski voditelj. Rođen je 7. marta 1942. u Beogradu. Roditelji su mu bili Jelica i Tihomir Stanojević. Studirao je dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Objavio je 21 knjigu u periodu od 1968. do 2018. Zastupljen je u mnogim antologijama. Napisao je oko 60 drama, od kojih je trećina nagrađena na anonimnim radijskim konkursima. Radio-drame su mu igrane na svim većim radio-stanicama u Jugoslaviji i prevođenje u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji i Belgiji. Preveo je pet knjiga, među njima i trotomnog Tolkinovog `Gospodara prstenova`. Polovinu radnog veka proveo kao slobodan umetnik, a drugu kao voditelj i voditelj-urednik u Radio Beogradu. Sedam godina radio je čuveni emisiju `Vreme sporta i razonode`. Od 1976. do 2005. ostvario je oko 4.000 sati `živog` radijskog programa. Bio je i dopisnik Radio Beograda 2 iz Nemačke. Zoran je nagrađivan za svoj književni i voditeljski rad. roman, mek povez, format 12 x 20,5 cm , potpis i posveta autora na naslovnoj strani , ćirilica, 257 strana

Knjiga je dobro očuvana. ,,Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“. Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47. U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom. Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“. Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana. Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica. Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta. Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.` Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine. Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.``

Privezak - Radio industrija Zagreb (RIZ). Televizori, gramofoni, magnetofoni...