Autor: Ričard Galand Žanrovi: Knjige za decu, Edukativni Pismo: Latinica Broj strana: 224 Povez: Mek Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2020. Izazovi, zadaci i zagonetke koji će te prodrmati kao struja. Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti duševno zdrav da razmišlja jasno, ali može razmišljati duboko i biti prilično lud.“ Nikola TeslaZakorači u opčinjavajući svet Nikole Tesle, pionira elektrotehnike, pronalazača, fizičara i futuriste. Najpoznatiji je po tome što je doprineo da se elektricitet proizvodi i koristi na način koji danas znamo. Tesla je zaslužan za razvoj naizmenične struje, a vršio je pionirska istraživanja koja obuhvataju rendgenske zrake, radio-talase, bežično upravljanje, fosforoscentnu svetlost, lasere...Ova knjiga će te gurnuti u svet Teslinih pronalazaka i eksperimenata dok rešavaš razne zadatke: zagonetke, logičke slagalice, glavolomke za lateralno razmišljanje, provere pamćenje i još mnogo toga.

Paralelni svet Fantazija ili stvarnost B.D.Benedikt Dopunjeno izdanje Lento Beograd, 2012. tvrd povez, ilustrovano. Stanje Vrlo dobro, posveta na predlistu. Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada.[1]. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“

O knjizi: Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna 'autostoperska' serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga koja je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Crtezi i vinjete: Ljubica Sokic Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac[1] čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu”.[2] Objavio je preko trideset knjiga, među kojima su „Pesma i grad”, „Lirika”, „Začarani krug”, „Srmena u gradu ptica”, zatim pesme za decu „Oživela crtanka”, „Šta meseci pričaju”, „Od oblaka do maslačka”, „Dedin šešir i vetar” i druge. Deo njegove zaostavštine nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja.[3] Biografija Rođen je 25. januara 1899. godine u Zagrebu, u uvaženoj i staroj grofovskoj porodici Tartalja (hrv. Tartaglia, od ital. tartagliare: mucati, tepati), jednoj od poslednjih porodica sa tom titulom na Balkanu.[4][5] Izvorno porodično prezime zabeleženo u 15. veku bilo je Jakovlić, potom promenjeno u Tartalić, a naposletku u Tartalja.[5] Titulu grofova porodici je dodelio mletački dužd 1444. godine.[5] Osnovnu i srednju školu Gvido je završio u Splitu, a nakon položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[6] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[6] i diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[6] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[7] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[8] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[9] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[6] Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[10] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[11] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[6] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [12]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[13] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 9. decembar 1914 — Beograd, 8. januar 2009) bila je srpska slikarka i akademik SANU. Biografija Rođena je kao kćerka Manojla Sokića (1887—1941),[1] prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista „Pravda“ i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović. Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu.[2] Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939.[3] u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Desetoro“. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove. Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala. Bavila se crtanjem stripa.[4] Preminula je 8. januara 2009. u Beogradu i sahranjena 13. januara na Novom groblju u Beogradu. Sačuvan je njen dnevnik iz 1940-1941 godine.[5][6] Slikarska grupa „Desetoro“ Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput.[7] Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.

Mišel Turnije Gašpar Melhior i ValtasarTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМишел Турније (Париз 19. децембар 1924 -- Шоазел 18. јануар 2016) био је француски писац. Добитник је награда као што су Велика награда за роман Француске академије 1967. године за роман Петко или лимбови Пацифика и Гонкурову награду за Краља Виловњака 1970. године. Његова инспирација укључивала је традиционалну немачку културу, католичанство и филозофије Gastonа Bachelardа-а. Становао је у Шоазелу и био члан Академие Гонкур. Његова аутобиографија преведена је и објављена као Дух ветра (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Био је номинован за Нобелову награду за књижевност. [1]БиографијаТурније је рођен у Француској од родитеља који су се упознали на Сорбони током студија немачког језика, а младост је провео у Сен Жермен ан Леу. Немачки је научио рано, боравећи сваког лета у Немачкој. Студирао је филозофију на Сорбони и на универзитету у Тибингену и похађао курс филозофа Мориса де Гандилака. Желео је да предаје филозофију у средњој школи, али, као и његов отац, није успео да добије француску агрегацију (такмичарски испит за државну службу у француском систему јавног образовања) .Турније се придружио Radio France-у као новинар и преводилац и водио L`heure de la culture française. Године 1954. радио је у реклами за Европу 1 . Такође је сарађивао за новинама Le Monde и Le Figaro. Од 1958. до 1968. године, Турније је био главни уредник француске издавачке куће Плон. Године 1967. Турније је објавио своју прву књигу, Петко или лимбови Пацифика, препричавање Робинзона Крусоа Даниела Дефоа, за коју је награђен Великом наградом за роман Француске академије.Суоснивач је, 1970. године, са фотографом Лисијеном Клергом (Lucien Clergue) и историчарем Жан-Морисом Рукетом (Jean-Maurice Rouquette), годишњег фестивала фотографије Rencontres d`Arles-а. У исто време направио је за телевизију педесет издања месечног програма Chambre noire, посвећених фотографији, уз интервјуисање фотографа за сваки програм.Турније је умро 18. јануара 2016. у Шоазелу у Француској у 91. години [2]9/11

PREVODILAC: Miloš Đurđević GODINA IZDANJA: 2021 JEZIK IZDANJA: Hrvatski BIBLIOTEKA: KDS SERIJAL: Jack Reacher IZDAVAČ: Znanje, Zagreb FORMAT: 123 x 190 mm BROJ STRANICA: 384 stranica POVEZ: meki MASA: 0.26 kg Dok Jack Reacher putuje međugradskim autobusom u nepoznatom smeru, na susednom sedištu primećuje starijeg čoveka kojem iz džepa viri podeblja koverta s novcem. U sledećem gradu Reacher silazi s autobusa i nakon što spreči napad na nepoznatog čoveka, pomogne mu da srećno stigne kući. Tamo doznaje da je stariji par postao žrtva zelenaša te im preti još veća opasnost. Jedan smeli potez vodi prema drugom i Reacher odjednom postaje najtraženija osoba usred surovog teritorijalnog rata ukrajinske i albanske bande. Reacher uvek mora biti korak ispred zelenaša, štemera i ubojica. Pridružuje mu se mlada konobarica, koja je upućenija u odnose u gradu nego što se isprva čini, pa zajedno kreću u osvetnički pohod na moćne kriminalce. Njihove su namere vrlo ambiciozne. Sve je okreće protiv njih. No, Jack Reacher veruje u pravdu – onu koja se, poput plavog meseca, pojavljuje vrlo retko. Li Čajld je rođen 1954. godine u Koventriju u Engleskoj, ali je veći deo detinjstva proveo u Birmingemu. Pohađao je istu srednju školu kao Tolkin. Završio je prava u Šefildu. Zaposlio se na televiziji Granada u Mančesteru i tamo radio kao jedan od direktora punih osamnaest godina za vreme zlatnog doba britanske televizije. U vreme dok je on radio na televiziji, snimljeni su serijali poput Brideshead Revisited, The Jewel in the Crown, Prime Suspect i Cracker. Godine 1995. otpušten je jer je kompanija morala da smanji broj zaposlenih. Tada već četrdesetogodišnjak, odlučio je da počne da piše jer je shvatio da je dobio priliku, te kupio je papir i olovke i napisao knjigu Mesto zločina, prvu u serijalu o Džeku Ričeru. Li ima tri doma – stan na Menhetnu, kuću na selu u južnoj Francuskoj i avion u kome se zadesi dok putuje na jedno od ova dva mesta. U SAD vozi jaguara. Svoje vreme provodi čitajući, slušajući muziku i gledajući fudbalske utakmice. Oženjen je. MG92 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pisac, sociolog i oštroumni esejista, Fransisko Ajala (Granada 1906), u toku svog života aktivno je učestvovao u događajima u toku tragične i nemirne istorije svoje zemlje, zbog čega pouzdano može da svedoči o njima sa svoje lične tačke gledišta. Njegova intelektualna iskrenost, nasuprot onome što samo sebe smatra najvišom istinom, ne dopušta kompromise, niti se zaklanja iza izgovora. Sećanja i zaboravi prvi put izlaze kao jedna knjiga, u kojoj Ajala spaja tri dela svojih memoara. Prvi deo „Iz raja u progonstvo” obuhvata period od piščevog detinjstva do kraja Španskog građanskog rata. Drugi deo „Egzil”, podseća na godine u toku kojih je autor, posle španske katastrofe, bio primoran da svoj život obnovi u Argentini, Brazilu i Porto Riku. Treći deo govori o njegovom boravku u SAD gde je radio kao profesor na najuglednijim univerzitetima, kao i o njegovom povratku (1960), u rodnu zemlju koju je dvadeset godina pre toga morao da napusti. Ajala je u karijeri dobio sve španske nagrade za književnost - od nagrade Servantes 1991. do nagrade Princ od Asturije 1998. Pre pet godina bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Prvu knjigu `Tragikomedija čoveka bez duha` Ajala je objavio 1925. Među njegovim napoznatijim delima su `Uzurpatori` iz 1949. godine, u kojima opisuje nemoral čoveka koji drugog podređuje svojoj volji, kao i zbirka priča o španskom građanskom ratu `Ovnujska glava`. Beznadežnost međuljudskih odnosa i pad morala teme su pesimističkih i satiričnih priča `Pseće smrti` i `Vrt naslada`. Ajala je aktivno učestvovao u dogadajima u svojoj zemlji, a tokom španskog građanskog rata otišao je u izgnanstvo, gde je proveo 20 godina. U knjizi `Sećanja i zaboravi` Ajala je spojio tri dela svojih memoara. Prvi deo `Iz raja u progonstvo` obuhvata period od piščevog detinjstva do kraja španskog gradanskog rata. Drugi deo `Egzil` svedoči o godinama u kojima je autor živeo u Argentini, Brazilu i Portoriku. Treći deo govori o njegovom boravku u SAD, gde je radio kao profesor na najuglednijim univerzitetima, kao i o njegovom povratku u rodnu zemlju.

SV9 61908) RUKOPIS ZEMLJE , Euženio de Anrade , Književna opština Vršac 1996 , pesme, Euženio de Andrade (građansko ime Žoze Fontinaš) rođen je 1923. godine u mestu Povoa de Atalaja. Živeo je u Lisabonu i Koimbri. Od 1950. godine stalno nastanen u Portu. Prvu knigu objavio je 1942. godine. Bavio se vanknjževnim zanimanjem (poput Pesoe) i radio kao činovnik u medicinsko-socijalnoj službi. Važi za izvanrednog prevodioca sa španskog (preveo Lorku, brojne francuske, italijanske i savremene grčke pesnike, posebno Jana Ricosa, a takođe i jedan izbor iz Sapfine lirike). Njegova poezija prevedena je na francuski, španski, italijanski, engleski, nemački, ruski, švedski, rumunski, mađarski, norveški, kineski, itd. Zbirka Rukopis zemlje, izbor iz celokupnog pesništva Euženija de Andradea, prva je knjiga ovog pesnika na srpskom jeziku. Važnije zbirke pesama: Ruke i plodovi (1948), Ubogi ljubavnici (1950), Do sutra (1956), Srce dana (1958), More u septembru (1961), Rukopis zemlje i drugi eйišafi (1974), Težina senke (1982), Belo na belom (1984) i Drugo ime zemlje (1988). Razmotrivši predloge vezane za pesnički tradicionalno bogate nacionalne književnosti, kao i za one u kojima se novi pesnički naraštaji krajem milenijuma upisuju u planetarno pismo što preispituje sudbinu samog pesničkog znaka, žiri Evropske nagrade za poeziju KOV-a, koji je radio u sastavu: akademik Milorad Pavić (predsednik), Jovica Akin, Tanja Kragujević, Dragan Jovanović Danilov i Petru Krdu, jednoglasnom odlukom je za desetog dobitnika ovog priznanja proglasio portugalskog pesnika Euženija de Andradea. Redak je pesnik, koji je, poput Andradea, tokom više od pola veka stvaranja, kao savremenik i svedok najžešćih mena modernizma, avangardnih preloma i eksperimentalnih potresa, tako moćno odolevao uticajima, a čija monumentalna figura pri tom izražava duboko zasnovani govor kulture rodnog tla. Duhom i tonom moderne inkantacije, koja je portugalskom pesništvu podarila vanrednu melodioznost a svetskoj poeziji neponovljivu metaforičku koncioznost i dubinsku slikovitost, Euženio de Andrade nadahnuto i mudro iznova formuliše svet, čija struktura jasnosti i tajanstva izražava nostalgičnu svest o drami i frustracijama savremenog doba. mek povez, format 11 x 18,5 cm , ćirilica, 89 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U središtu ove živopisne sage je golemi brod, Ibis. Njezina je sudbina burno putovanje preko Indijskog oceana malo prije izbijanja Opijumskih ratova u Kini. U vrijeme kolonijalnog preokreta, sudbina je okupila raznoliku postavu Indijanaca i zapadnjaka, od bankrotiranog radže do udovice iz plemena, od mulata američkog oslobođenika do slobodoumnog francuskog siročeta. Kako su njihove stare obiteljske veze isprane, oni, poput svojih povijesnih kolega, počinju sebe gledati kao jahaj-bhaije, ili brodsku braću. Ogroman zamah ove povijesne avanture obuhvaća bujna polja maka Gangesa, valovito otvoreno more i egzotične zabačene ulice Cantona. Amitav Ghosh (rođen 11. srpnja 1956.)[1] je indijski pisac. Osvojio je 54. nagradu Jnanpith 2018., najveću književnu čast u Indiji. Ghoshovi ambiciozni romani koriste složene narativne strategije za ispitivanje prirode nacionalnog i osobnog identiteta, posebice naroda Indije i Južne Azije. Napisao je povijesnu fikciju, a također je napisao publicistička djela koja raspravljaju o temama poput kolonijalizma i klimatskih promjena. Ghosh je studirao na The Doon School u Dehradunu i stekao doktorat iz socijalne antropologije na Sveučilištu u Oxfordu. Radio je u novinama Indian Express u New Delhiju i nekoliko akademskih institucija. Njegov prvi roman The Circle of Reason objavljen je 1986., nakon čega je uslijedio s kasnijim fiktivnim djelima među kojima su The Shadow Lines i The Glass Palace. Između 2004. i 2015. radio je na trilogiji Ibis, koja se vrti oko razvoja i implikacija Prvog opijumskog rata. Njegov publicistički rad uključuje In an Antique Land i The Great Derangement: Climate Change and the Unthinkable. Ghosh ima dvije nagrade za životno djelo i četiri počasna doktorata. Godine 2007. predsjednik Indije dodijelio mu je Padma Shri, jednu od najvećih indijskih počasti. 2010. bio je zajednički dobitnik, uz Margaret Atwood, nagrade Dan David, a 2011. dobio je Grand Prix festivala Blue Metropolis u Montrealu. Bio je prvi pisac na engleskom jeziku koji je dobio nagradu. Časopis Foreign Policy ga je 2019. proglasio jednim od najvažnijih globalnih mislilaca prethodnog desetljeća.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Ratko Janjic Jobo Vesna Parun (Zlarin, 10. april 1922 - Stubičke Toplice, 25. oktobar 2010) bila je pesnik, dramski i dečji pisac. Studirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Detinjstvo je provela u Splitu, u Biogradu na moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju u Zagrebu, zbog rata je morala da pobegne u Split. Vratili su se u Zagreb 1942. Posle rata je upisala studije na Filozofskom fakultetu, odsek filozofija. 1947. je obolela od tifusa. Zbog bolesti i nesrećne ljubavi napušta studije. Od 1962. do 1967. živi u Bugarskoj gde se udaje i razvodi. Vraća se u Zagreb gde radi kao slobodni pisac. 2000. se iz svog doma premestila u dom u Stubičkim Toplicama, gde na kraju i umire. Ušla je u politiku u svojoj 85-oj godini. Učlanila se u Demokratsku stranku žena. Prva je žena u Hrvatskoj koja je živela isključivo od književnosti. Neke od knjiga je sama štampala i prodavala, pa čak i ilustrovala. Preminula je 25. oktobra 2010. Objavljeno je preko 70 knjiga poezije i proze i četiri drame. Štampala je i veliki broj knjiga za decu. Pesme su joj prevođene na mnoge strane jezike. 1932. Objavljuje prvu pesmu „Pramaljeće“ u listu „Anđeo Čuvar“. Od 1945. objavljuje pesme po časopisima i listovima. Dela su joj prevedena na više jezika. Prevodila je Hajnea, Getea, Rilkea. RATKO JANJIĆ JOBO rođen je 1941. godine u Splitu, gdje je završio srednju Tehničku školu – arhitektonski odjel, a diplomirao je 1965. na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, u klasi prof. Vjekoslava Paraća, dobivši i Nagradu slikarskoga odsjeka ALU. Poslijediplomski studij završio je u Majstorskoj radionici profesora Krste Hegedušića (1966. – 1971.) Od 1971. do 1974. godine surađivao je s profesorom Hegedušićem na razradi idejnog rješenja i izradi fresaka u Memorijalnom muzeju Bitke na Sutjesci na Tjentištu. Za cijelo to vrijeme naizmjence je po šest mjeseci boravio u Kini, u Zagrebu, na Tjentištu i u Italiji.Od 1975. do 1994. godine radio je u izdavačkom poduzeću „Naprijed“ kao likovni urednik, te urednik dječjih izdanja. Isto tako, djelovao je kao grafički urednik u listu „Paradoks“, a radio je i za izdavače „Školska knjiga“, „Mladost“, „Naša djeca“ i časopis „Smib“. Uz to, radio je scenografije i ilustrirao TV priče na školskoj TV-Zagreb, ali i scenografije i kostime u kazalištu i na filmu, grafički oblikujući isto tako knjige, plakate i propagandne publikacije, za što je dobivao više nagrada i priznanja. Godine 1986. postaje honorarnim predavačem na Tekstilno-tehnološkom fakultetu - Zavod za dizajn, u Zagrebu, za predmete Slikanje i Crtanje, te Akt, slikanje i crtanje. Od 1993. godine na istom fakultetu postaje izvanrednim profesorom, godine 2000. izabran je za redovnog profesora, a 2005. godine za redovnog profesora u trajnom zvanju. Samostalno izlaže od 1967. godine i do sada je održao 65 samostalnih izložbi, te sudjelovao na brojnim skupnim izložbama u zemlji i svijetu. Dobitnik je mnogih nagrada za slikarstvo (crtež - Rijeka, akvarel - Karlovac, na „Ex tempore“ Grožnjan i na „Ex tempore“ Volosko), kao i za grafički dizajn (za rješenja plakata i za brojna rješenja maraka). Autor je član HDLU-a Zagreb od 1965. godine. Živi i radi u Zagrebu....

Miloš Jevtić OSVAJANJE PROSTORA Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem Bogatu karijeru dugogodišnjeg direktora Saobraćajnog instituta CIP, iskusni pisac Miloš Jevtić predstavio je u knjizi `Osvajanje prostora - Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem`. - Srećan sam što sam došao do Miloša Jevtića, jer sam razmišljao kako da unucima i mlađim kolegama ostavim nešto od onoga što sam radio, a radim već 50 godina. To su ozbiljni projekti, od barske pruge 70-ih godina i evo do današnjeg dana pruga Beograd-Budimpešta za 200 km na sat. To su najveći svetski projekti. Saobraćajni institut CIP je najveća projektna kuća na ovim prostorima i šire - rekao je Ignjatović za eKapiju. On je dodao da je teško zaslužiti mesto u ovoj čuvenoj zbirci, gde su mesto našli, između ostalih Desanka Maksimović, Oskar Davičo, Mihajlo Lalić, Hugo Klajn, Raša Plaović, Mira Stupica i dugi. - Naći se u takavom društvu za mene predstavlja izuzetnu čast - kaže Ignjatović. ocuvana sa posvetom k91+

Kompromis - Sergej DovlatovIzdavač: LOMGodina izdanja: 2018Broj strana: 274Format: 20 cmPovez: BroširaniSergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

43865) KVAKA 22 1 i 2 , Džozef Heler ( Joseph Heller ) , Znanje Zagreb 1987 , roman po kojem je snimljen istoimeni legendarni film početkom sedamdesetih. Knjiga je prožeta crnim humorom, satirično prikazuje užase ratovanja i moderne civilizacije, pogotovo birokratskih struktura koje uništavaju ljudski duh. Mnogi skečevi iz filmai fazoni iz Knjige već su decenijama deo svakodnevnog govora i ponašanja današnjih generacija.Početkom Drugog svetskog rata Heler je radio u brodogradilištu dok nije pristupio vazduhoplovnim snagama SAD. Izvršio je šezdeset borbenih misija kao član posade bombardera B-25 u severnoj Africi i Italiji. Iz ovog iskustva rodio se roman po kome je snimljen istoimeni kultni film. Kvaka 22 prožeta je crnim humorom; satirično prikazuje užase rata i moć moderne civilizacije, pogotovo birokratskih institucija, koji uništavaju ljudski duh. biblioteka Evergreen , mek povez format 11,5 x 19,5 cm , latinica, 294 + 266 strana

KNJIGA FANTAZIJE DEJAN D MARKOVIC OD DREVNE KINE I JAPANA DO NASIH DANA -manji format ,brosirani povez -dereta -2010 godina -315 stranica - VRLO DOBRO OCUVANA ,MALO JE BILO vlaŽno na ivicama prve 2 stranice ,pa je blago zuce boje retko ,rasprodato izdanje - Dejan D. Marković rođen je u Beogradu 9. marta, 1948, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i studije na Filološkom fakultetu, Katedra za engleski jezik i književnost. Radio je kao profesor na specijalizovanim kursevima engleskog jezika. Od 1978. član je Udruženja stručnih i naučnih prevodilaca Srbije. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije postaje 1990, a 1991. dobija status slobodnog umetnika-prevodioca. Tokom poslednje dve decenije objavljeno mu je dvadesetak prevoda knjiga. Dve primarne oblasti interesovanja su mu sofisticirani Daleki Istok (Kina, a posebno Japan), i bit-hipi-pop-kiber Amerika, između kojih on vidi čvrste veze. (MALA gornja ladnica ,u sobi ,bela)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Žorž Perek (franc. Georges Perec, IPA: /peʁɛk/ ili /pɛʁɛk/;[1]; Pariz, 7. mart 1936 — Ivri sir Sen, 3. mart 1982) bio je poznati francuski pisac, sineast i esejista. Biografija Rođen je u Parizu 1936. godine. Studirao je istoriju. Radio je kao dokumentarista i sarađivao je sa časopisama Lettres nouvelles, NRF, Partisans i Cause commune. Za svoju prvu knjigu Stvari dobio je nagradu Remado 1965. Snimio je filmove Čovek koji spava (za koji je dobio nagradu Žan Vigo 1973), Mesta jednog bekstva, Gistav Flober, Priče sa ostrva Elis... Između ostalih, 1969. napisao i roman La Disparation sa nekih 300 strana bez upotrebe slova e. Tekstovi bez jednog ili više slova se nazivaju lipogramima. Roman je preveden na više jezika, takođe bez upotrebe slova e. Perek je bio član društva pjesnika OuLiPo.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Vlado Jakelic Pavičić, Josip, hrvatski književnik (Požega, 26. II. 1895 – Rijeka, 21. III. 1963). Za I. svjetskog rata bio na galicijskoj fronti, odakle se vratio kao invalid. Diplomirao 1928. na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gdje je radio kao činovnik. Novelama se javio u periodici 1930-ih. Zbirka novela iz života ratnih invalida I. svjetskog rata Memento (1937., prošireno izdanje Crvenim slovima, 1946), ujedno kritika društvenih i političkih prilika u Hrvatskoj između dvaju svjetskih ratova, bila mu je zaplijenjena i uništena. Objavio je i više djela za djecu i mladež (Poletarci, 1937; Koliba u vrbiku, 1939; Djeca majke zemlje, 1946; Kamena kolijevka, 1950; Staza kroz stoljeće, 1951; Što pričaju dan i noć, 1959., i dr.) te autobiografski roman o djetinjstvu Knjiga o davnini (1959). Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Leopold Suhodolčan (10. kolovoza 1928. - 8. veljače 1980.) bio je slovenski pisac, najpoznatiji po svojoj prozi za mlade. Zajedno sa Stankom Kotnikom bio je jedan od idejnih začetnika natjecanja Čitateljska značka Slovenije koje se i danas održava kao motivacija za osnovnoškolce u čitanju i opismenjavanju. Suhodolčan je rođen u Žirima 1928. godine. Radio je kao učitelj i ravnatelj u Prevaljama u slovenskoj Koruškoj. Iako je pisao beletristiku za odrasle, poznatiji je po pisanju za mlade čitatelje. Njegove knjige za djecu prevedene su i objavljene i izvan Slovenije. Umro je na Golniku 1980. Središnja koruška knjižnica Ravne na Koroškem ima Suhodolčanovu spomen sobu. Dva puta je dobio Levstikovu nagradu, 1965. za knjigu Velikan in Pajac (Div i klaun) i 1979. za knjigu Piko Dinozaver i druge knjige. Biblioteka Vjeverica

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Stvaranje sveta i vreme - Aurelije Avgustin Godina izdanja: 2018 Broj strana: 132 Povez: Mek Kad me pitate šta je vreme – ne znam.Kad me ne pitate – znam.AvgustinU ovim dvema knjigama iz svojih ispovesti, Stvaranje sveta i vreme i Nebo i zemlja, Avgustin iz Hipona, kasnije proglašen za sveca, živo iznosi svoje viđenje svakodnevnih pitanja koja sebi postavlja gotovo svaki hrišćanin.Šta je Bog radio pre nego što je stvorio svet? Polazeći od čega i kako ga je stvorio? Da li je vreme postojalo pre stvaranja sveta? Kako ga meriti? Šta je Božja večnost? Da li je prošlost različita od sadašnjosti i budućnosti ili je samo neki subjektivni doživljaj? Da li je nebo iznad naših glava isto s Božjim nebom? To su pitanja koja sebi postavljamo svakodnevno i na koja Avgustin pokušava da odgovori s dubokom verom povezanom sa zdravim razumom.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Svaštara - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 152 Povez: Mek Pesme, crtice, odlomci, dokumenti ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo. Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun.

Dobitnik Pulicerove nagrade. Američki Čehov XX veka. Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče.

Dobitnik Pulicerove nagrade. Američki Čehov XX veka. Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Mladost - Zagreb, 1979. god. Tvrd povez, 21 cm. 117 str. Ilustrovano Biblioteka Vjeverica Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 - Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“ . Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Kompromis - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 274 Format: 20 cm Povez: Broširani Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

POTPIS NA ZADNJOJ KORICI U KNJIZI br.2 UNUTRAŠNJOST ODLIČNA KVAKA 22 1 i 2 , Džozef Heler ( Joseph Heller ) , Znanje Zagreb 1987 , roman po kojem je snimljen istoimeni legendarni film početkom sedamdesetih. Knjiga je prožeta crnim humorom, satirično prikazuje užase ratovanja i moderne civilizacije, pogotovo birokratskih struktura koje uništavaju ljudski duh. Mnogi skečevi iz filmai fazoni iz Knjige već su decenijama deo svakodnevnog govora i ponašanja današnjih generacija.Početkom Drugog svetskog rata Heler je radio u brodogradilištu dok nije pristupio vazduhoplovnim snagama SAD. Izvršio je šezdeset borbenih misija kao član posade bombardera B-25 u severnoj Africi i Italiji. Iz ovog iskustva rodio se roman po kome je snimljen istoimeni kultni film. Kvaka 22 prožeta je crnim humorom; satirično prikazuje užase rata i moć moderne civilizacije, pogotovo birokratskih institucija, koji uništavaju ljudski duh. biblioteka Evergreen , mek povez format 11,5 x 19,5 cm , latinica, 294 + 266 strana

„Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York Times Poručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući. Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli. U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. Format : 145x205 br. str. : 272 povez : broš Pismo : latinica