THE WORLD OF TRADITIONAL MUSIC 6 CD STEREO COCORA RADIO FRANCE 1994 PRVO IZDANJE 1994. GODINA CD ORIGINAL i NEKORIŠĆENO U ZAŠTITNOJ KARTONSKOJ KUTIJI (solidno) APSOLUTNI I NEPONOVLJIVI HIT NA SRPSKOM TRŽIŠTU ******* KOLEKCIONARSKI, 1994 sk6

Ceca-Komplet x 6 CD svi diskovi su iz licne privatne kolekcije stanja diskova su svih oko 5- jedan je i nov neotpakovan u najlonu 1.Ceca-Hitovi 1.CD (2001) 2.Ceca-Decenija CD (2001) 3.Ceca-Poziv CD (2003) (disk ima povrsinskih linija ili linjica) 4.Ceca-Gore od Ljubavi CD (2004) (Disk Neotvoren u Najlonu). 5.Ceca-Idealno Losa CD (2006) 6.Ceca-Autogram CD (2016) Diskovi su svi preslusani i provereni rade maksimalno Odlicno osim albuma poziv koji ima sitnih linija ili linijica kod mene je radio bez preskoka ali kako ce raditi na drugom plejeru to ne mogu ni da predvidim ni da garantujem.

NEOTPAKOVAN CD+DVD José Feliciano Feat. Dragana Mirković ‎– Don`t Go Away - No Te Vallas Label: Not On Label (José Feliciano Feat. Dragana Mirković Self-Released) ‎– none Format: CD, Maxi-Single DVD, DVD-Video, PAL Country: Serbia Released: 23 Jul 2014 Genre: Latin, Pop Style: Flamenco Tracklist CD-1 Don`t Go Away / No Te Vallas - English 4:15 CD-2 No Te Vallas / Don`t Go Away - Spanish 4:15 CD-3 Don`t Go Away / No Te Vallas - Lambaton Remix 4:20 CD-4 Don`t Go Away / No Te Vallas - Club Remix 5:33 CD-5 Don`t Go Away / No Te Vallas - Radio Club Mix 3:59 CD-6 Don`t Go Away / No Te Vallas - Extended Club Mix 8:57 Video DVD-1 Don`t Go Away / No Te Vallas DVD-2 No Te Vallas / Don`t Go Away DVD-3 Don`T Go Away / No Te Vallas - Lambaton Remix Companies, etc. Mastered At – Gateway Mastering Credits Executive-Producer, Producer, Mixed By – Helmuth Schaerf* Mixed By – Walter Clissen Producer, Arranged By, Remix – Yavor Roussinoff* Notes Executive producer Helmuth Schaerf for Fireworks International and DM Sat. Mixed at Hearstudios, Camden, USA. Mastered at Gateway Mastering, Portland, USA. Many thanks to Jason Hearst and Bob Thompson for supporting our mixes at Hearstudios.

Nova 2.4GHz tehnologija Vam omogućava da Transmiter (daljinski) i receiver (prijemnik, u ovom slučaju helikopter) budu zaključani na istoj frenkvenciji omogućavajući pouzdaniji i mirniji let. Druga prednost 2.4Ghz sistema su osetljivije i brže komande u poređenju sa Mhz tehnologijom. Co-Axial je dizajniran pažljivo i veoma autetično. 2.4 GHz oprema troši manje struje pri letenju, nego standardni frekvencioni sistemi tj. let traje duže i duži je životni vek baterija u daljinskom i helikopteru. Dizajniran je kao RTF (100% sklopljen) sa 4 kanala radio kontrolisani električni helikopter. Co-Axial je 25% veći od ostale 4ch braće, ima jači motor i veću bateriju, duže elise. Može da leti i napolju. Lagan je za letenje i služi za učenje, pošto poseduje veoma osetljive karakteristike i punu kontrolu kao i vrsno lebdenje. U paketu sa helikopterom dobijete usb kabel preko koga možete priključiti daljinski na PC ili laptop, a u paketu se nalazi još i program FMS simulator letenja, pomoću koga možete trenirati svoje letenje. Helikopter predviđen za vožnju napolju. Radna frekvencija: 2.4Ghz Broj modova: 2 Dimenzije modela: dužina 51cm x visina 21cm x širina 11cm Dužina rotora: 460mm Baterija za model: 11,1V Li-poly 800mAh - isporučuje se uz model Punjač za baterije: 11.1V 500mAh - isporučuje se uz model Punjenje baterije: dok se ne ugasi crveni indikator Baterije za daljinski: 8 kom. x 1.5V AA - ne isporučuju se uz model Preporučeni uzrast: osobe starije od 14 godina ZBOG SITNIH DELOVA NIJE ZA DECU ISPOD 3 GODINE!!!

Nova 2.4GHz tehnologija Vam omogućava da Transmiter (daljinski) i receiver (prijemnik, u ovom slučaju helikopter) budu zaključani na istoj frenkvenciji omogućavajući pouzdaniji i mirniji let. Druga prednost 2.4Ghz sistema su osetljivije i brže komande u poređenju sa Mhz tehnologijom. Co-Axial je dizajniran pažljivo i veoma autetično. 2.4 GHz oprema troši manje struje pri letenju, nego standardni frekvencioni sistemi tj. let traje duže i duži je životni vek baterija u daljinskom i helikopteru. Dizajniran je kao RTF (100% sklopljen) sa 4 kanala radio kontrolisani električni helikopter. Co-Axial je 25% veći od ostale 4ch braće, ima jači motor i veću bateriju, duže elise. Može da leti i napolju. Lagan je za letenje i služi za učenje, pošto poseduje veoma osetljive karakteristike i punu kontrolu kao i vrsno lebdenje. U paketu sa helikopterom dobijete usb kabel preko koga možete priključiti daljinski na PC ili laptop, a u paketu se nalazi još i program FMS simulator letenja, pomoću koga možete trenirati svoje letenje. Helikopter predviđen za vožnju napolju. Radna frekvencija: 2.4Ghz Broj modova: 2 Dimenzije modela: dužina 51cm x visina 21cm x širina 11cm Dužina rotora: 460mm Baterija za model: 11,1V Li-poly 800mAh - isporučuje se uz model Punjač za baterije: 11.1V 500mAh - isporučuje se uz model Punjenje baterije: dok se ne ugasi crveni indikator Baterije za daljinski: 8 kom. x 1.5V AA - ne isporučuju se uz model Preporučeni uzrast: osobe starije od 14 godina ZBOG SITNIH DELOVA NIJE ZA DECU ISPOD 3 GODINE!!!

5CD DISCA 5/5/5/5/5 BOX SET KUTIJE/BOOKLET SVE 5/5 Music Star Production ‎– CD//043 Music Star Production ‎– CD//044 Music Star Production ‎– CD//045 Music Star Production ‎– CD//046 REMASTERED Rock,Blues-Rock, Folk-Rock,Pop-Rock - Bijelo Dugme 01.Hej, Slaveni 02.Padaju Zvijezde 03.Meni Se Ne Spava 04.Za Esmu 05.Jer Kad Ostariš 06.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 07.Pediculis Pubis 08.Aiaio Radi Radio 09.Lažeš 10.Da Te Bogdo Ne Volim - Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01.Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 02.Zamisli 03.Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 04.Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 05.A I Ti Me Iznevjeri 06.Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 07.Hajdemo U Planine 08.Pjesma Za Malu Pticu 09.Ružica Si Bila Sada Više Nisi - Ćiribiribela 01.Ćiribiribela 02.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 03.Lijepa Naša 04.Neću To Na Brzaka 05.Napile Se Ulice 06.Ako Ima Boga 07.Nakon Svih Ovih Godina 08.Evo Zakleću Se 09.Šta Ima Novo - Mramor Kamen I Željezo 1-01.Mramor Kamen I Željezo 1-02.A Milicija Trenira Strogoću 1-03.Svi Marš Na Ples 1-04.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-05.Top 1-06.Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-07.Ako Možeš Zaboravi 1-08.Selma 2-01.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-02.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 2-03.Meni Se Ne Spava 2-04.Odlazim 2-05.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-06.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-07.Lažeš 2-08.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam

Bijelo Dugme - 1974 - 2004 Originalno izdanje, sadrzi cetiri albuma na pet CD-a. Made in Serbia and Montenegro Novo, neotpakovano, u celofanu! Spisak pesama: Bijelo Dugme 01 Hej, Slaveni 1:30 02 Padaju Zvijezde 4:40 03 Meni Se Ne Spava 4:43 04 Za Esmu 4:15 05 Jer Kad Ostariš 5:40 06 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07 Pediculis Pubis 4:25 08 Aiaio Radi Radio 2:53 09 Lažeš 3:47 10 Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02 Zamisli 4:12 03 Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04 Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05 A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06 Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07 Hajdemo U Planine 4:36 08 Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01 Ćiribiribela 4:12 02 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03 Lijepa Naša 3:18 04 Neću To Na Brzaka 4:10 05 Napile Se Ulice 2:49 06 Ako Ima Boga 5:18 07 Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08 Evo Zakleću Se 5:53 09 Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01 Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03 Svi Marš Na Ples 3:58 1-04 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05 Top 3:36 1-06 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07 Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08 Selma 2:21 2-01 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03 Meni Se Ne Spava 5:09 2-04 Odlazim 5:23 2-05 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07 Lažeš 4:48 2-08 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop rock, folk rock pvs1r0

Stanje > Diskovi 5/5/5/5- , Omot 5 , kutija 5 VEOMA RETKO U OVOM STANJU OČUVANOSTI!!! ------------------------------------------ Various ‎– The Italo Disco Collection Label: Galaxis ‎– GLX 74001-2 Series: The Italo Disco Collection – Format: 4 × CD, Compilation Country: Germany Released: 1989 Genre: Electronic Style: Italo-Disco Tracklist 1-1 –Eddy Huntington U.S.S.R. Producer – M. Chieregato*, R. Turatti* Written-By – M. Chieregato*, R. Turatti*, Tom Hooker 5:53 1-2 –Tullio De Piscopo Stop Bajon (Primavera) Producer – Willy David Written-By – Pino Daniele 7:15 1-3 –Hipnosis Pulstar Producer – A. Zanni* Written-By – Vangelis 5:55 1-4 –Max Him* Lady Fantasy Producer – Cruisin Records* Written-By – Dino Melotti, Roman Trevisani* 6:19 1-5 –Koto Jabdah Producer – A. Zanni*, S. Cundari* Written-By – A. Maiola*, S. Cundari* 7:35 1-6 –Scotch Disco Band Arranged By, Producer – David Zambelli, Walter Verdi Written-By – F. Margutti* 5:07 1-7 –P. Lion Happy Children Written-By – Pado Pelandi* 5:58 1-8 –Savage Don`t Cry Tonight Producer, Arranged By – Robyx Written-By – Roberto Zanetti 6:50 1-9 –Mr. Flagio Take A Chance Remix – De Scalzi*, Giorgio* Written-By – B. Laswell*, M. Beinhorm* 7:56 2-1 –Doctor`s Cat Feel The Drive Producer, Mixed By – A. Martinelli*, F. Gatto* Written-By – A. Martinelli* 6:26 2-2 –Ken Laszlo Hey Hey Guy Producer – A Zanni*, S. Cundari* Written-By – Oliva Sandro* 7:37 2-3 –Scotch Delirio Mind Producer, Arranged By – David Zambelli, Walter Verdi Written-By – F. Margutti*, V. Lancini* 4:35 2-4 –Valerie Dore Get Closer Producer – L. Nicolosi*, R. Gasparini* Written-By – B. Addoms*, P. & R. Nicolosi* 6:15 2-5 –Silver Pozzoli* Around My Dream Written-By – Graziano Pegoraro, Pier Michele Bozzetti, Romano Bais 5:38 2-6 –Baltimora Tarzan Boy Written-By – Maurizio Bassi, Naimy Hackett 3:48 2-7 –Sabrina Boys Producer – Claudio Cecchetto Written-By – Cecchetto*, Charlton*, Bonsanto*, Rossi* 3:56 2-8 –Valerie Dore The Night Producer – Lino Nicolosi, Roberto Gasparini Written-By – B. Addoms*, G. Nicolosi* 5:45 2-9 –Koto Chinese Revenge Producer – A. Zanni*, S. Cundari* Remix – Tess (2) Written-By – A. Maiola* 6:18 3-1 –Lee Marrow Shanghai Producer – D.J. Checco*, Soul Train Written-By – Jeffery* 5:25 3-2 –Raff* Self Control Producer – G. Bigazzi* Written-By – G. Bigazzi*, R. Riefoli*, S. Piccolo* 6:08 3-3 –Ryan Paris Dolce Vita Written-By – Mazzolini*, Giombini* 7:53 3-4 –Miko Mission How Old Are You? Producer – Tony Carrasco Written-By – Pegoraro*, Carrasco* 7:15 3-5 –Gazebo I Like Chopin Producer, Arranged By – P.L. Giombini* Written-By – Gazebo, P.L. Giombini* 7:40 3-6 –Den Harrow Don`t Break My Heart Producer – Baby Records (2) Written-By – M. Chieregato*, R. Ballerini*, S. Martin* 3:58 3-7 –Radio Rama* Chance To Desire Producer – Marco Bresciani, Paolo Gemna* Written-By – Martinelli*, Zanni*, Turkestan 4:07 3-8 –P4F Medley (P. Machinery-Relax) Executive-Producer – Matteo Bonsanto, Roberto Rossi (2) Written By – Martens / Dorper / Brucken / Freytag-Gill / Johnson / O`Toole Written-By [P. Machinery] – Brucken*, Martens*, Dorper*, Freytag* Written-By [Relax] – Johnson*, O`Toole*, Gill* 6:45 3-9 –Kano Another Life Producer – L. Ninzatti*, M. Bonsanto*, S. Pulga* Written-By – Addoms*, Ninzatti*, Mamared, Pulga* 4:10 4-1 –My Mine Hypnotic Tango Producer – A. Parodi*, M. del Vecchio* Written-By – Hatch*, Ginho*, Tayx 3:45 4-2 –Fun Fun Happy Station Written-By – Raimondi*, Abacab*, Spagna* 5:55 4-3 –Martinelli Cinderella Written-By – Martinelli*, Zanni* 3:56 4-4 –Spagna* Easy Lady Producer – Spagna*, Larry Pignagnoli, Theo Spagna Written-By – G. Spagna*, I. Spagna*, A. Pignagnoli* 4:50 4-5 –Ivan (4) Fotonovela Arranged By [Arrangement] – Chan `Ali` Güngör*, Kurt Heisler, Michael `Mike` Gunst* Written-By – L. Gomez Escolar*, RT. 1 6:08 4-6 –Joe Yellow Lover To Lover Written-By – Ricchini*, Formentelli* 4:19 4-7 –Righeira Vamos A La Playa Producer [Production] – La Bionda Written-By – Carmelo La Bionda, Stefano Righi 3:39 4-8 –Time Shaker Shake Written-By – White*, Percati*, Todesco* 5:54 4-9 –Albert One For Your Love Executive-Producer – G. Maiolini* Producer – Giuliano Crivellente, Mauro Farina Written-By – A. Carpiani*, G. Crivellente*, M. Farina* 3:55

Devetostruko CD BOX SET izadnje Slovenačke grupe Buldožer - LIK I DIJELO. Čitav njihov stvaralački opus. Retko izdanje, neotpakovano - novo - MINT STANJE. Idealno za poklon. CD 1: Pljuni Istini U Oči (1975) 1 Najpogodnije Mjesto 0:46 2 Život, To Je Feferon (7:34) A Život, Sreća, Ljubav B Tramvaj C Djevojčice Mila 3 Što To Radiš, Buldožeru Jedan?! (8:52) A Jedem Goveđu Supu B Bikova Osveta C Idem U Raj 4 Blues Gnjus 7:43 5 Ljubav Na Prvi Krevet 5:24 6 Yes My Baby, No (8:36) A Smrt Jednog Tranzistora B Yes My Baby Blue C Daltonisti I Oni Drugi D No My Baby Blue E I Don`t Wanna Be A Paraplegic CD 2 : Zabranjeno Plakatirati (1977) 1 Ne Brini, Mama 6:51 2 Dobro Jutro Madam Jovanović 9:15 3 Helga 3:42 4 Jeste Li Vidjeli Djevojčice? 6:41 5 Doktore Pomozite 3:46 CD 3 : Živi Bili Pa Vidjeli (1979) 1 Stari Druže 2:03 2 Poljubac I Motori 0:52 3 Jeftini Slatkiši 1:52 4 Sava 1:21 5 Monolog U Kafiću 0:22 6 Sava II 0:52 7 I Remember Chuck Berry 0:53 8 Novo Vrijeme 2:39 9 Zar Je Moguće? 1:23 10 Vožnja Taxijem 1:05 11 Monolog U Birou 0:18 12 Stari Druže II 1:59 13 Ovaj Krevet Je Sada Vaš 1:34 14 Krevet Na Bis 1:13 15 Jeftini Slatkiši II 1:02 CD 4 Izlog Jeftinih Slatkiša (1980) 1 Boogie Za Prijatelja 2:24 2 Hvala Ti Za Krv 3:03 3 Higijena 1:45 4 Okrutni Bogovi Istoka 5:39 5 Jeftini Slatkiši 3:55 6 Novo Vrijeme 2:39 7 Make-Down 2:41 8 Karlo 3:47 9 Slovinjak Punk 2:36 10 Žene I Muškarci 3:47 CD 5 : Rok End Roul Olstars Bend (1981) 1 Šesnaest Godina 2:29 2 Mlad I Vječan 2:29 3 Odmah Kaži Da 5:14 4 Ja Imam Ritam 2:14 5 Voli Me - Ne Voli Me 3:54 6 Plesne Cipele 2:40 CD 6 & 7 : Ako Ste Slobodni Večeras (1982) CD 6 1 Žene I Muškarci3:44 2 Ja Imam Ritam 2:14 3 Voli Me - Ne Voli Me 2:37 4 Yes My Baby, No 5:01 5 Kako Osvojiti Članove Buldožera 1:12 6 Odmah Kaži Da 5:00 7 Boogie Za Prijatelja 2:24 8 Helga 3:56 9 Helga II 3:02 10 Helga III 5:16 11 Helga IV 2:53 12 Život, To Je Feferon 2:19 CD 7 1 In Memoriam 3:49 2 Blues Gnjus 7:40 3 U Ime Naroda 2:19 4 Novo Vrijeme (Including It`s Now Or Never) 4:12 5 Hey Joe 2:20 6 Another Freak In The Hall 1:50 7 Karlo 4:29 8 Slovinjak Punk 2:33 9 Vodimo Ljubav 3:06 10 Nirvana 3:02 11 Plesne Cipele 2:57 12 Koji Broj Gaća Nosi Buldožer 0:37 13 Ko Jebe Buldožer 2:54 14 Tko Jede Dinje 0:35 CD 8 : Nevino Srce (1983 ) 1 Slovenija 4:22 2 Smrt Morisona Džima 4:09 3 Prljavi Muškarci 4:35 4 Mrtvaci 4:25 5 Nevino Srce 3:43 6 Volio Sam Enu Slovenku 3:32 7 Proljeće 2:58 8 Drugarice Vojniče 3:03 9 Garçon De Yougoslavie 3:40 CD 9 : Noć (1995) 1 Za Uvod 2:45 2 Vojno Lice 3:53 3 Kdo Sem Jaz? 3:35 4 Blues Napuštenog Psa 3:42 5 Ko Ob Tebi Ležim 4:39 6 Divje Horde 3:53 7 Usamljeni Jahač 5:02 8 Ejaculatio Praecox 1:16 9 Denarčke Štejem 4:05 10 Životinjo 3:33 11 Oh, Yeah! 3:37 12 Noć 7:28 Pesme sa CD-a 1 do 8 sniimljene u Jugoslaviji od 1975-1983, pesme sa CD 9 snimljene 1995.

Kao na slikama Naslovna stranica zacepljena kao što je uslikano Ostalo je u redu Jako retko u ponudi Volter Elajas Dizni (engl. Walter Elias Disney; Čikago, 5. decembar 1901 — Berbank, 15. decembar 1966) bio je američki filmski producent, režiser, scenarista, animator i crtač stripova. Jedan je od najpoznatijih producenata pokretnih slika u svetu. Stvorio je zabavni park Diznilend, a zajedno sa svojim bratom Rojem Diznijem je osnovao Produkciju Volta Diznija (Walt Disney Productions), danas poznatu kao Kompanija „Volt Dizni” (The Walt Disney Company). Biografija[uredi | uredi izvor] Diznijevi roditelji 1913. godine Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu na aveniji Trip, kao četvrto dete Elajasa Diznija i Flore Kol. Imao je trojicu starije braće Herberta, Rejmonda i Roja Olivera, i mlađu sestru, Rut Floru. Otac se bavio stočarstvom i voćarstvom, poreklom je iz Misurija iz irsko-kanadske porodice, dok su majčini preci bili doseljenici iz Nemačke. Volt je dobio ime po porodičnom svešteniku Voltu Paru.[1][2] Otac je kupio imanje u blizini mesta Marselin (Misuri), gde se cela porodica preselila 1906. godine, kada mu je bilo 5 godina. U blizini se nalazilo i imanje strica Roberta, od nekoliko stotina hektara. Nekoliko meseci kasnije, dva najstarija brata Herbert i Rejmond su se vratili u Čikago, dok je treći brat Roj ostao da radi na imanju. Tako je Volter često morao da se igra sam, a njegovo društvo su činile domaće životinje.[3] Sklonost prema crtanju pokazivao je vrlo rano, a njegov prvi učitelj bio je komšija i porodični prijatelj dr Šervurd. Već sa sedam godina naplaćivao je crteže, koje je pravio po komšiluku.[3] U leto 1910 porodica se preselila u Kanzas, a zatim 1917. su se ponovo vratili u Čikago gde je pohađao srednju školu. Mladost[uredi | uredi izvor] Istovremeno sa srednjom školom koju je upisao u Čikagu, noću je pohađao je Akademiju lepih umetnosti (engl. Chicago Art Institute) i počeo da crta stripove za školske novine, sa crtežima uglavnom rodoljubive tematike. Njegov učitelj je bio tada poznati novinski crtač stripova i karikaturista Liroj Goset. Sa 16 godina, pred kraj Prvog svetskog rata, ispisao se iz škole i odlučio da se prijavi za vojsku, ali kako je bio maloletan, nisu ga primili, pa se priključio američkom ogranku Crvenog krsta u Francuskoj, gde je bio vozač hitne pomoći, nije učestvovao u borbama.[1][3] Osnivanje studija[uredi | uredi izvor] Duration: 3 minutes and 23 seconds.3:23 Newman Laugh-O-Gram (1921) Po povratku u SAD, uz pomoć brata Roja Olivera, zaposlio se kao ilustrator u Kanzas Sitiju, gde je upoznao Juba Iverksa (engl. Ub Iwerks), sa kojim se sprijateljio i osnovao prvo preduzeće[1] Ajverks i Dizni, komercijalni umetnici[2], za crtanje reklama[3]. Ubrzo su ga pozvali iz kanzaške filmske kompanije da radi za njih, što je prihvatio, uz uslov da sa sobom dovede i svoju firmu. Zatim je osnovao još jedno filmsko preduzeće, koje je počelo da pravi crtane filmove, čija je glavna junakinja bila „Alisa u zemlji čuda”. Međutim, ovo preduzeće je propalo, posle čega se 1923. godine preselio u Los Anđeles, gde je uz pomoć strica Roberta i brata Roja osnovao filmski studio, koji najpre nosio ime Studio braće Dizni (engl. Disney Brothers Studio).[2] Sa dvadeset četiri godine Volt Dizni je stvorio svoj prvi originalan crtani lik: zeca Osvalda, ali mu ga je „Univerzal studio” oteo.[4] Ceo posao su započeli u garaži sa kamerom koju su kupili od pozajmljenih para, a vremenom su počele da stižu ponude, pa su zaposlili i nekoliko ljudi, a zatim su osnovali veći Volt Dizni studio (engl. „Walt Disney Studio”).[2][3] Posao oko distribucije crtanih filmova od 1930. godine preuzelo je preduzeće „Kolumbija pikčers”.[5] Sa svojim preduzećem, Dizni je nekoliko puta bio na ivici propasti, ali bi posle svake krize ono postajalo sve moćnije i veće.[2] Studio je i dalje jedna od najuspešnijih kompanija u SAD i na svetu. Porodica[uredi | uredi izvor] Bio je vredan i porodičan čovek. Sa dvadeset četiri godine se oženio s Lilijan Baunds, jednom od zaposlenih u odeljenju za bojenje u njegovom studiju. Oni su posle više godina braka dobili kćerku Dajanu Mari (1933—2013), a potom su usvojili i Šeron Me[2] (1936—1993). Dajana se kasnije udala za Rona Milera, bivšeg predsednika očeve firme i oni su zajedno imali sedmoro dece. Šaron je imala troje dece i umrla je 1993. godine.[3] Dugometražni filmovi[uredi | uredi izvor] „Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani mjuzikl u produkciji Volta Diznija. Do tada su u Diznijevoj produkciji realizovani samo kratki animirani filmovi i serije. To je istovremeno i prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu je započeo početkom 1934. Najveći deo filma režirao je Dejvid Hend, dok je grupa drugih režisera samo pojedinačne sekvence. Volt Dizni se od samog početka suočio sa problemima, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje, dok se on nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode, u čemu je na kraju i uspeo. Međutim, da bi obezbijedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku. Film je premijerno je prikazan 21. decembra 1937. u Holivudu (Los Anđelesu), a na redovnom bioskopskom repertoaru u Americi našao se u february 1938. godine.[6] S obzirom da je pravljen za vreme Velike depresije, troškovi za njegovu produkciju, koji su od planiranih 250 hiljada dostigli sumu od 1,5 miliona dolara, predstavljali su ogroman iznos.[3] Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar SAD i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.[6] Tokom narednih pet godina, dovršeno je još nekoliko animiranih filmova pravljenim po klasičnim bajkama, kao što su: Pinokio, Fantazije (1940), Dambo (1941) i Bambi (1942).[3] Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Film Fantazija, koji je završen 1940. godine je doživeo krah na bioskopskim blagajnama. Prema nekim autorima, ovaj neuspeh se može dugovati činjenici da je tih godina veliki deo tržišta bio zahvaćen ratom, a sa druge strane, film je baziran na ozbiljnim temama klasične muzike, što nije prihvaćeno u širokim slojevima publike. Osim toga, krajem 1940. godine organizovan je i veliki štrajk radnika, za koje je Dizni optuživao komuniste. Tako da se firma, sa novoizgrađenim studijima našla se u otežanoj finansijskoj situaciji. Iz tog razloga bila joj je potrebna pomoć države.[7][8] Diznija je država najpre bio angažovala u poboljšavanju imidža SAD i uspostavljanja boljih odnosa sa zemljama Južne Amerike. Početkom 1941. godine organizovana je desetonedeljna turneja po Brazilu, Argentini, Peruu i Čileu, u kojoj su učestvovali Dizni, njegova žena i još 16 njegovih vrhunskih umetnika, režisera, crtača i kompozitora. Kao rezultat ove turneje, sledeće godine nastao je 43-minutni dugometražni film pod nazivom Saludos Amigos, podeljen u četiri epizode, za svaku zemlju po jedna. Na taj način, stanovnici ovih južnoameričkih država imali su mogućnost da vide Diznijeve junake u svojoj sredini, dok je građanima SAD pružena mogućnost da upoznaju svet pun bogate kulture, tradicije, flore i faune, koji je za većinu do tada bio nedovoljno poznat.[8] U Drugom svetskom ratu Američki Kongres je odobrio Diznijevom preduzeću kredit od 250 miliona dolara za izradu propagandnih plakata, oznake jedinica, crtane filmove sa patriotski porukama i podršku američkim [9] ili savezničkim vojnicima u ratu.[10] Još pre nego što su SAD ušle u rat, za obuku mehaničara u fabrici vojnih aviona napravljen je film Četiri metode zakivanja (engl. Four Methods of Flush Riveting), koji se i danas uzima kao model obrazovnog animiranog filma. Za kanadsku vladu je uradio dva niskobudžetna filma za promociju prodaje ratnih obveznica. Od napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, najveći deo produkcije Diznijevog studija, radio je isključivo za američku vladu. No, proizvodi sa likom Volta Diznija i njegovih junaka mogli su se naći na obe strane fronta, pa je tako Mikijev lik stajao i na nekoliko nemačkih podmornica, koje su operisale na Atlantiku.[11] Poznato je da su Hitler i Gebels bili veliki fanovi Diznijevih filmova koje su često gledali u privatnosti svojih odaja, dok je zvanično ova produkcija bila zabranjena za prikazivanje u bioskopima.[12] Diznijev studio nije jedini studio angažovan u ratu, neki filmovi su rađeni u zajedničkoj produkciji, zbog čega nije poznat tačan broj filmova koje je ovaj studio proizveo u cilju ratne propagande. U cilju promovisanja vojske, i vojničkog života napravljen je niz filmova o Pajinom vojničkom životu, kao što su: „Paja je regrutovan”, „Nebeski vojnik”, „Odbrana zemlje”, „Patak komandos” i drugi.[13] Pluton je takođe bio glavni junak u dva filma ove namene. U jednom („Armijska maskota”) Pluton je prikazan kao dobro hranjena i pažena maskota u vojnom logoru, a u drugom „Vojnik Pluton” maršira i bori se da sačuva top od veverica Čipa i Dejla, koji pokušavaju da ga upotrebe za razbijanje oraha. Šilja je imao glavne uloge u filmovima: „Sredstva za pobedu”, u kome se bori sa nestašicom goriva i guma u Americi usled rata, te pokušava da nađe alternativni način prevoza, a u drugom u „Kako se postaje mornar” prikazana je istorija američke ratne mornarice.[14] U vreme produkcije filma „Maza i Lunja”, 15. juna 1955. godine otvoren je Diznilend.[3] Karakter[uredi | uredi izvor] Potpisana fotografija Volta Diznija tokom šetnje po Berlinu, deo kolekcije u Adligatu Mada su pod njegovim rukovodstvom nastali nezaboravni crtani filmovi namenjeni deci, Dizni je, prema nekim autorima ostao zapamćen kao rasista, antisemita i pobornik nejednakosti među polovima. Tako na primer, njegovi crtači su mogli da budu isključivo muškarci, dok je žene zapošljavao u odeljenju za bojenje slika, pa čak i tako one su dobijale otkaz posle navršene 30 godine.[15] Obavljao je i funkciju potpredsednika organizacije formirane 1944. pod nazivom „Filmsko udruženje za očuvanje američkih ideala”, izrazito antikomunističke organizacije, koja je okupljala desno orijentisane ličnosti iz filmske industrije, kao što su Gari Kuper, Klerk Gejbl, Barbara Stenvik, Džon Vejn. Pred kraj života je tvrdio da slava nije nikakvo preimućstvo, olakšanje, pa ni sreća u životu.[2] Diznijeva javna ličnost se veoma razlikovala od njegove stvarne ličnosti. Dramski pisac Robert E. Šervud opisao ga je kao „skoro bolno stidljivog ... samouveren` i samozatajan.[16] Prema njegovom biografu Ričardu Šikelu, Dizni je skrivao svoju stidljivu i nesigurnu ličnost iza svog javnog identiteta.[17] Kimbol tvrdi da je Dizni `igrao ulogu stidljivog tajkuna koji je bio posramljen`. u javnosti“ i znao da to čini.[18] Dizni je priznao fasadu i rekao prijatelju da „ja nisam Volt Dizni. Radim mnogo stvari koje Volt Dizni ne bi uradio. Volt Dizni ne puši, ja pušim. Volt Dizni ne pije, ja pijem.“ Stavovi o Dizniju i njegovom radu su se menjali tokom decenija, a bilo je i polarizovanih mišljenja.[19] Mark Langer, u Američkom rečniku nacionalne biografije, piše da su ga „Ranije ocene o Dizniju hvalile kao patriotu, narodnog umetnika i popularizatora kulture. U novije vreme, Dizni se smatra paradigmom američkog imperijalizma i netolerancije, kao i ponižavanjem kulture.“[20] Stiven Vots je napisao da neki prozivaju Diznija „kao ciničnog manipulatora kulturnih i komercijalnih formula“,[19] dok PBS beleži da su kritičari osuđivali njegov rad zbog njegove „glatke fasade sentimentalnosti i tvrdoglavog optimizma, zbog dobrog osećaja ponovnog pisanja američke istorije“. Bolest i smrt[uredi | uredi izvor] Grob Volta Diznija na groblju Forest Lawn u Glendejlu, Okrug Los Anđeles Oboleo je od raka pluća 1966. godine, pa mu je odstranjeno levo plućno krilo. Umro je u šezdeset petoj godini života, posle operacije, 15. decembra 1966. godine, u bolnici u Berbanku, nedaleko od studija. Kremiran je i sahranjen u Memorijalnom parku u Glendejl u Kaliforniji. Po njegovoj izričitoj volji, nije organizovana javna sahrana.[2][21] Nagrade[uredi | uredi izvor] Za svoj rad dobio je ukupno 950 priznanja širom sveta.[3] Osvojio je dvadeset Oskara, od čega su tri posebna, a jedan mu je dodeljen posthumno, što je inače najveći broj Oskara za nekog filmskog umetnika.[1] Prvi animirani film u istoriji kinematografije koji je osvojio nagradu Američke akademije, upravo je Diznijev film „Cveće i drveće” iz 1932. godine.[2] Godine 1935, Dizni je nagrađen Ordenom Lige naroda za veliki umetnički doprinos. Nagrađen je i Predsedničkom medaljom za slobodu.[1] Junaci Diznijevih stripova i crtanih filmova[uredi | uredi izvor] Američka poštanska markica sa likom Volta Diznija, 1968. Najpoznatiji likovi Diznijevih stripova i crtanih filmova su: Paja Patak, Pata, Vlaja, Raja i Gaja, Baja Patak, Miki Maus, Mini Maus, Mića, Belka, Horacije, Pluton, Hromi Daba, Šilja, Cakani Caja, Crna Mrlja. Avanture Diznijevih junaka prvi put su se pojavile kod nas na stranicama dnevnog lista „Politike` i to u kaiševima. „Politikin zabavnik` ih je objavljivao od svog prvog broja koji je izašao 1939, ali tada još nije bila oformljena stalna ekipa novinara već su na njemu radila najpoznatija pera „Politike`. Tadašnji direktor „Politike` Vladislav Ribnikar i čuveni novinar Duda Timotijević dugo su mozgali dok nisu došli na ideju kako da nadenu imena tada u svetu već poznatim junacima Volta Diznija čijim su se doživljajima oduševljavali i mladi i stari. Miki je u početku bio Mika Miš, što je u stvari prevod originala, ali je kasnije ostalo samo ime Miki. Originalno ime Paje Patka je Donald Dak. Dak znači patak, pa su se Vladislav i Duda dogovorili da to bude prezime ovog omiljenog Diznijevog junaka, a ime je takođe trebalo da počinje slovom p i još da se rimuje sa Patak - odlučili su se za ime Paja. Raji, Gaji i Vlaji dali su imena prema njihovom ujaku Paji jer se s njim rimuju, a i zvučna su. Ribnikar i Timotijević su dali ime i Belki, dok je Horacije ostao kao i u originalu. Daba je u narodu ime za đavola, pa su se njih dvojica dosetili da bi to ime najviše odgovaralo razbojniku koji zagorčava život ostalim junacima Volta Diznija. Oni su kumovali i Gusanu Guti. Šilji su dali ime po jednom radniku iz „Politike` koji je svojim stasom, sav špicast i dugonog, najviše odgovarao ovom crtanom junaku. Kum Mikijevom sestriću Mići bio je glavni urednik i direktor „Politike` Danilo Purić 1952. godine. Ime mu je, najverovatnije, dao po nadimku svoje kćerke Miće. Pata se pre rata nije pojavljivala kod nas, a ime su joj posle rata dali poznati novinari i urednici Krinka Vitorović i Pavle Tokin koji su radili u „Politikinom zabavniku` od njegovog ponovnog pokretanja 1954. godine. Ime Pajine drugarice i izabranice trebalo je da se slaže s prezimenom Patak, ali i sa Paja, pa se tako došlo do imena Pata. Krinka Vitorović, koja je od 1954, pa sve do odlaska u penziju 1979. radila u „Politikinom zabavniku` i njegovom izdanju „Mikijevom zabavniku`, kumovala je gotovo svim ostalim junacima Volta Diznija koji su se pojavljivali kod nas. Ona je dala ime Baji, Staji, Cakanom Caji, Baka-Kati, Lati, Nati, Zlati, Vučku, ali i junacima koji se ne pojavljuju u „Mikijevom zabavniku`, a poznati su sa filma ili iz drugih stripskih izdanja. To su: Maza i Lunja, Snežana, Zvončica, princ Zoran i princeza Zorana, dobre vile Cvetana, Vedrana i Svetlana i zla vila Grdana. U traženju imena, Krinka je uvek polazila pre svega od toga da imena imaju smisla, da odgovaraju karakternim crtama junaka, ali i da se slažu ili rimuju između sebe.[22] Miki Maus[uredi | uredi izvor] Miki Maus se prvi put pojavio 1928. godine u prvom zvučnom crtanom filmu Parobrod Vili. Miki je zapravo nastao nekoliko godina ranije. Kada je imao 25 godina, Dizniju su u Metro-Goldvin-Mejeru za ovaj lik predskazivali da nikada neće uspeti da proda.[4] Miša je najpre nazvao po kućnom ljubimcu Mortimeru, ali se takvom imenu usprotivila njegova žena Lilijen, pa je ono promenjeno u Miki. O tome ko je prvi nacrtao lik Mikija Mausa postoje razne legende, s obzirom da je Volt, prema rečima svojih ilustratora, s naporom crtao ljudske likove, posebno lica, a često je u žurbi, za reklamne svrhe, potpisivao njihove crteže.[2] Mikiju je glas najpre pozajmljivao Volt Dizni lično, od prvog emitovanja 1928. godine, potom od 1947. Džimi Makdonald, a od 1977. i narednih trideset godina Vejn Olvajn, dok je Vejnova supruga Rasi Tejlor pozajmljuje glas Mini Maus.[23] Miki Maus je postao jedan od najpoznatijih animiranih likova popularne kulture i simbol cele firme.[5] Posle Mikija se pojavila čitava serija likova koje je kreirao isti studio. Ovi likovi u animiranim filmovima i stripovima, uz prateću industriju, koju je projektovao Dizni sa svojim saradnicima, brzo su se pročuli po celom svetu, a materijal koji su pravili je bio dovoljno univerzalan da je omogućio prevazilaženje čak i ideoloških prepreka. Diznijeva produkcija je bila poštovana i hvaljena čak i u Sovjetskom Savezu tridesetih godina prošlog veka, za vreme Staljina, a veštom primenom Diznijeve animacijske tehnike i stila, u nacističkoj Nemačkoj je obrazovana posebna grupa animatora, koja je svoja umeća koristila u humorističke ili propagandne svrhe.[24] Diznijeve kreacije su se često preplitale sa lokalnom umetničkom i industrijskom produkcijom širom sveta. Tako su u listu „Veseli četvrtak”, 1932. godine, domaći autori, a pre svih Ivan Šenšin, počeli da crtaju svoju verziju Mikija Mausa (nazvanog Mika Miš), u obliku proto-stripova[a]. Mika Miš je predstavljen kako luta po egzotičnim krajevima sveta, u društvu junaka koji uopšte ne postoje u originalnoj Diznijevoj verziji (noj, pelikan, japanski vojnik i dr). Tako su na primer, glavni junaci zabavljali stanovnike Afrike učeći da igraju kolo. U drugoj polovini tridesetih godina, u nekoliko beogradskih listova pojavio se i niz stripova u kojima su crtači predstavljali svoja viđenja Diznijevih likova.[24] Zanimljivo je da su 1968. godine Milton Glejser i Li Sevidž napravili kratak antiratni animirani film u trajanju od 1,07 minuta, u kome se Miki najpre prijavljuje u armiju, zatim prolazi obuku, zadužuje pušku i šlem, a potom brodom kreće u rat u Vijetnamu, gde odmah po iskrcavanju biva pogođen snajperskim metkom u glavu i umire. Namera autora je bila da ovaj film prikažu na festivalu, ali nisu dobili dozvolu od Diznijeve kompanije.[25] Jedan od najradikalnijih slučajeva upotrebe likova iz Diznijeve produkcije je dečji program palestinskog pokreta Hamas, pod nazivom Pioniri sutrašnjice, namenjen deci uzrasta od 7 do 13 godina. U nedostatku sredstava za sopstvenu produkciju, u emisiji se između ostalih likova, jedno vreme pojavljivao i Miš Farfur, kostimirana imitacija Mikija Mausa, sa sličnim piskavim glasom i pokretima tela, ali je njegova uloga bila da, uključujući se u razgovor sa decom, promoviše terorizam i govor mržnje prema Jevrejima, cionistima, Izraelu, Americi i njihovim liderima.[8] Paja Patak[uredi | uredi izvor] Paja Patak (engl. Donald Duck) je lik koga je prvi nacrtao Dik Landri. Pojavio se 9. juna 1934. godine, u epizodi crtanog filma–serije Šašave simfonije (engl. Silly Symphonies). Paja je zapravo patka sa žuto-narandžastim kljunom, najčešće obučena u mornarsku bluzu i kapu, ali bez pantalona i vozi razdrndani auto sa registracijom 313. Animator Karl Barks, za koga se zapravo smatra da ga je učinio poznatim, u kasnijem periodu mu je povećao glavu i oči i smanjio vrat. U stvaranje lika Paje Patka uloženo je više truda nego u bilo kog drugog Diznijevog junaka, čak više nego u Mikija, a Karl Barks mu je posvetio ceo svoj životni vek. Volt Dizni je u nekoliko navrata istakao da je Paju, temperamentnog patka, zamislio kao „protivtežu uvek savršenom mišu Mikiju Mausu”. Paja prepoznatljivo izražen karakter, po naravi je prgav, svadljiv, večito nezadovoljan, pesimističan, trapav, baksuzan,[26] netrpeljiv i sklon izlivima besa, ali takođe, na svoj način šarmantan.[27] Paja je 1937. godine prvi put postao glavni junak, a uz njega su se našli i njegovi rođaci Raja, Gaja i Vlaja, devojka Pata, stric bogataš i škrtica Baja. Bio je i junak osmominutnog crtanog filma „Firerovo lice” iz 1942. godine, u kojem dobija noćnu moru da se budi u totalitarnom režimu. Za ovo delo lik Paje Patka je dobio prvog, a Volt Dizni svog devetog Oskara. Paja Patak se u Srbiji i na Balkanu prvi put pojavio u Politici 13. marta 1938. godine, a ime mu je dao prevodilac istog lista. Do sankcija na SRJ redovno se pojavljivao u Mikijevom zabavniku.[26] Stripovi sa Pajom, Mikijem i Bojažljivim Ćirom pojavili su se i u prvom broju Politikinog Zabavnika od 28. februara 1939. godine.[28] Zanimljivo je da su stripovi o Paji Patku bili zabranjeni u Finskoj samo zato što ne nosi pantalone.[26] Glas mu je u originalnim crtanim filmovima pozajmljivao glumac Klarens Neš, do svoje smrti 1985, a kasnije Toni Anselmo.[27] Vidi još[uredi | uredi izvor] Zootropolis — grad životinja Napomene[uredi | uredi izvor] ^ U proto-stripovima je tekst ispisivan ispod slike, a ne u oblačićima, kao što se to radi danas Tags: Diznijeve priče Volt Dizni Svetovi mašte Volta Diznija čudesni svet bajke u slici marija paskval maja biblioteka bubamara decje knjige decije za decu