GZH, 1989. Odlično očuvana, jednom pročitana. Antun Šoljan (Beograd, 1932. – Zagreb, 1993.), možda najsvestraniji hrvatski pisac druge polovice 20. stoljeća, podrijetlom iz Starigrada na Hvaru, djetinjstvo je proveo u Pančevu i Slavonskom Brodu, školovao se i nastanio u Zagrebu, a poslije kao zaljubljenik u more i u Rovinju. U književnosti se pojavio ranih 1950-ih s piscima okupljenim oko časopisa Krugovi pa kao pjesnik, novelist, romanopisac, dramatičar, esejist, prevoditelj i antologičar obilježio hrvatsku književnu scenu svojim specifičnim, istinski modernim i postmodernim izričajem koji se uvijek oslanja na hrvatsku i svjetsku tradiciju. Objavio je sedam zbirki pjesama (među ostalima Na rubu ­svijeta, 1956., Gartlic za čas kratiti, 1965., Bacač kamena, 1985.; Prigovori, 1992.), petnaest dramskih tekstova za radio, kazalište, TV, čak i videoperformance (npr. Brdo, 1964., Galilejevo uzašašće, 1966., Dioklecijanova palača, 1969.), tri knjige eseja i feljtona, četiri knjige priča (Specijalni izaslanici, 1957., Deset kratkih priča za moju generaciju, 1966., Obiteljska večera, 1975., Hrvatski Joyce i druge igre, 1989.) i pet romana (Osumnjičeni, 1960., Izdajice, 1961., Kratki izlet, 1965., Luka, 1974. i Drugi ljudi na Mjesecu, 1978.).

Opis Mislili ste da znate kako funkcioniše svet špijunaže? Zaboravite to što ste dosad čuli. Ovo je priča koja će promeniti sve. Pakao postoji i bio sam u njemu. Tri stotine sedamdeset tri dana. O mom slučaju nije se pričalo i do sada se o njemu nije ništa znalo. Institucije i sudstvo ostali su gluvi na molbe moje porodice, advokata i malog broja onih koji su za njega znali. Uprkos činjenicama. Uprkos zakonima države. U besanim noćima svodio sam račune sa prošlošću i sa sadašnjošću. Od budućnosti sam se iz sujeverja uzdržavao, uopšte ne pokušavajući da zamišljam šta će biti posle. Upoznajte agenta Kaspera, operativca koji je radio i za italijansku i za američku tajnu službu. Zakoračite u svet tajni i senzacionalnih otkrića, svet falsifikata, drskih imitacija i očiglednih prevara. Carstvo večite dvosmislenosti, u kojem politika menja pravila i ravnotežu, preokreće saveze. Uđite u društvo najopasnijih tajnih agenata. Evo ih tu. Nagomilani na drvenim paletama, uvijeni u debeli plastični zaštitni omot. Dolari, dolari i opet dolari. Mirišu na štampu i na greh. Format: 145x205 br. str.: 328 povez: broš Pismo: latinica

Autor: Zoran Petrović / Zakleti Pripovedač Izdavač: `Katarina Bogdanović`, Kragujevac Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Zoran Petrović (Kragujevac, 5. mart 1954 — Kragujevac, 25. februar 2018) bio je pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Objavio je nekoliko knjiga pesama, knjiga pesama za decu, romana, kao i dve knjige iz publicistike. Bio je Direktor najstarijeg Srpskog teatra Joakim Vujić (Knjaževsko-srpski teatar). Radio je kao urednik izdavačke delatnosti Spomen - muzeja 21. oktobar (Spomen-park Kragujevački oktobar) i kao urednik kulture u kragujevačkom nedeljniku Svetlost. Bio je kolumnista je Blica. Preminuo je 25. februara 2018. godine u Kragujevcu. Roman je izgrađen na dve stilističke linije. Prva je umetnička i estetski cilj. A druga, vešto usklađivanje gracioznog jezičkog arhaičnog govora i savremenog literarnog jezika. U romanu su postavljena i razrešena mnoga pitanja: pitanja o umetnosti, filozofski pogled na smrt, starost, mladost, lepotu, egzistenciju i religiju, nastanku i nestanku naroda. Pisac snagom gogoljevskog duhovnog zamaha slika ljude i događaje svoga vremena, obojene toponističkim metaforama i simbolima. Knjiga je vrlo dobro očuvana. RETKO!!! (tiraž 250 primeraka)

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Planetes 1 - Makoto Jukimura Godina izdanja: 2022 Broj strana: 232 Povez: Mek U bliskoj budućnosti posada broda „Toj boks“ vodi brigu o svemirskom otpadu koji ugrožava bezbednost letenja. Svako od njih ima svoj razlog zbog kog se bavi ovim tegobnim poslom – nekome je to jedina šansa da boravi u svemiru, a drugi ne mogu da borave nigde drugde. Posada će biti upletena u događaje koje nisu mogli ni da zamisle. Ujedno će otkriti više o svojoj prošlosti i poreklu, ali i stvoriti neraskidive veze. I kada ne uklanja otpad u svemiru, Juri gleda ka mračnim bespućima kosmosa. Da ga kolege povremeno ne nateraju da se odmori, radio bi do smrti. Strašan gubitak i jedan izgubljen predmet Jurija gone da pretražuje beskrajni vakuum...Makoto Jukimura majstorski pripoveda ljudsku priču o svakom akteru ove svemirske pustolovine. Planetes se smatra modernim klasikom naučnofantastične mange, posebno zbog realističnog i detaljnog opisa boravka u svemiru i tehnologije. Dobitnik je nagrade Seijun, najprestižnije japanske nagrade za naučnu fantastiku, za najbolji strip 2002. godine.

Silmarilion - Tolkin Izdavač - Esotheria, Beograd, 1996.god. Broširan povez, latinica, 480. strana. Kao nova knjiga. Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer. Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Ispravna konzola sa dve igrice i djojstikom. Konzola moze raditi na baterije ili na ispravljac. Prodaje se bez baterija i ispravljaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekako s jeseni 2009. godine, odabrana publika je imala zadovoljstvo da u studiju „M“ RTV Novi Sad, prisustvuje svojevrsnom muzičkom omažu u čast Isidora Hadnađeva. Povod tom događaju bilo je obeležavanje 100-godišnjice rođenja ovog Bečejca, čije je ime zlatnim slovima upisano u muzičku knjigu Vojvodine. Isidor Hadnađev je rođen 1909. godine u Starom Bečeju. Otac Lazar je bio umetnički stolar, a amajka Stefanija domaćica. Inače, porodica Hadnađev jedna je od one dve, najstarije porodice u Bečeju, prema pouzdanim podacima. Kasnije, stvorivši sebi ime, Isidor Hadnađev je, u brojnim intervjuima za medije, često isticao sledeće: „Moj otac je, kao umetnički stolar, radio i muzičke instrumente. Kao malo dete, odlazio sam u radionicu i slušao kako isprobavaju instrumente i posebno mi se svideo zvuk violine i tambure...“. U nostalgičnim sećanjima na neka davna vremena, osvetljavao bi atmosferu na Bečejskim ulicama: „U četvrtom reonu, u Bečeju, poznatom po imenu Lapurda, s prvim prolećnim, letnjim i jesenjim, ređe zimskim sumrakom, čuo se zvuk harmonike koji se rasprostirao ulicama i zaustavljao na roglju (uglu, ćošku). Nedugo zatim, uz pridružene tambure i okupljenu „mladež“, začula bi se pesma koja je trajala do duboko u noć... Upravo iz takve sredine je i potekao junak ove priče. Bio je dete kad je naučio da svira violinu i tamburu, a još kao dećkić često bi se priključivao starijim muzičarima koji su svirali tokom žetelačkih svečanosti. Ubrzo nastavlja školovanje u Učiteljskoj školi u Somboru i 1928. godine stiče diplomu učitelja. Ali, u Somboru je završio i osnovno muzičko obrazovanje, kod tada poznatog pedagoga Antona Tune Osvalda. Svoje muzičko usavršavanje nastavio je u Beogradu, u muzičkoj školi „Kornelije Stanković“, a zatim i na Muzičkoj akademiji, u klasi poznatog pedagoga i akademika Mihajla Vukdragovića. Obogativši svoj prirodni talenat i formalnim muzičkim obrazovanjem, vratio se u rodni grad, u kome je vredno radio sve do 1960, godine. Već 1948, godine inicirao je osnivanje Niže muzičke škole, koja je ubrzo postala centar kulturnog i muzičkog života u Bečeju. Hadnađev je bio i njen direktor punih dvanaest godina. Vodio je i gradski mešoviti hor „Petar Konjović“, koji je bio podsticaj za negovanje horske muzike. To je kasnije bilo potvrđeno vrhunskim dostignućima Kamernog hora, pod upravom Milenka Šustrana. Poseban kuriozitet predstavlja podatak da jeIsidor Hadnađev bio prvi koji je još 1950. godine uveo tamburu kao nastavni predmet u lokalnoj muzičkoj školi. Bilo bi, istina, i inače vrhunskih dostignuća Janike Balaža i Svetozara Čiče Sladića, ali, da li bi i oni sami bilo onakvi kakvi jesu, da nije bilo Hadnađeva? Izuzetni muzički i stvaralački kapacitet Isidora Hadnađeva tražio je više prostora, te on 1960. godine postaje glavni urednik emisija narodne muzike u programu Radio Novog Sada. Kao urednik, ostavio je neizbrisiv trag u formiranju vrhunskih pevača narodne muzike, ali i u usavršavanju umetničkih i tehničkih umeća članova Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada. Njihove interpretacije podigle su renome ovog ansambla i njegovog rukovodioca Janike Balaža na najviši nivo. Hadnađeva je posebno zanimala izvorna, narodna muzika. Angažujući se i na polju melografskog rada, počeo je da prikuplja i beleži izvorne narodne pesme, pa jenjegova lista pesama spasenih od zaborava bila impozantna – prikupio je čak 650 autentično izvornih pesama! Uz to, sam se pozabavio komponovanjem, te je iza njega ostalo preko 30 narodnih pesama i spletova narodnih pesama. Među najpoznatijim narodnim pesmama su: „Tamburice kad bi plakat` znala“, „Pesma o ciganima“, „Htedoh piti, al` ne rujna vina“, „Vojvodino ravna“, „`Ajde nek` ide lanac i po livade“. Najpoznatiji spletovi vezani su za vojvođanske motive: „Kroz bačke sokake“, „Vojvodina peva“, „Sremom, Bačkom i Banatom“... Komponovao je i instrumentalne kompozicije „Veliko vojvođansko kolo“, „Malo bačko kolo“, „Tamburaško kolo 1,2,3,4“... Veliki deo njegovih muzičkih zapisa tradicionalnih srpskih seoskih i varoških pesama ostao je upamćen u interpretaciji eminentnih vokalnih solista: Jelene i Aleksandra Dejanovića, Mihajla Miše Oneščuka, Predraga Gojkovića Cuneta, Zvonka Bogdana, Vere Svobode, Gite Šerman, Merime Njegomir... Imao je vremena da učestvuje i u osnivanju specifičnog muškog vokalnog okteta „Neven“ kojim je rukovodio punu deceniju. Interesovanja i delatnost Isidora Hadnađeva nisu se iscrpela na polju izvorne narodne muzike. Napred je navedeno da je posle osnivanja muzičke škole vodio gradski mešoviti hor. Ali, to nije bio jedini hor koji je Hadnađev uspešno vodio. Između dva rata bio je takođe istaknuti horovođa nekoliko, tada poznatih mešovitih horova: „Hora jugoslovenske napredne omladine“, „Hora srpskog zanatskog pevačkog društva“, a bio je i dirigent „Srpskog crkvenog pevačkog društva“. Uspešno se bavio i komponovanjem horske muzike. Među horskim kompozicijama svetovnog karaktera najpoznatije su „Poklič slobodi“, „Iz sna slatkog što me budiš“, ali i dečje („Omladinska pesma“ i zbirka „Proleće“). Od duhovnih, crkvenih pesama ističu se „Kanon evharistije“ i „Hodite, poklonimo se“, koje i danas odjekuju srpskim pravoslavnih hramovima. Za svoj rad na polju razvoja, unapređivanja i širenja muzičke kulture, Isidor Hadnađev je nagrađen mnogobrojnim priznanjima. Da navedemo samo neka: „Oktobarska nagrada grada Bečeja“ (1978), plaketa za izuzetni doprinos u radu i afirmaciji Kulturnog centra mladih „Sonja Marinković“ iz Novog Sada, plaketa RTVNS za vanredni doprinos u realizaciji muzičkog festivala „Oj, Dunave, Dunave plovi“... Isidor Hadnađev je sa ženom Darkom imao sinove Radovana i Stanislava. Čika Isa, kako su ga zvali, umro je u Novom Sadu, 1990. godine.

Gurnite ovu staru parnu lokomotivu na prugu i pogledajte kako se klipovi pomeraju baš kao što su to radili na pravim lokomotivama u prošlosti.

Razne figurice i igračke za decake Prodajem sve kao paket Ne prodajem odvojeno Cena za sve Šaljem posle uplate na račun Ne radim zamene

Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga , kojem pripadaju i Senka vetra , Igra anđela i Zatočenik Nebesa . U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti , veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa . Međutim , u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove , iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši . Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima . Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao : nakon ovog slučaja je slobodna , može nastaviti život kako sama želi , bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje . Alisa, međutim , zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa , samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala . Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom : da zaborave na sve i da se, svako na svoj način , posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali , ili da na svoju ruku nastave istragu , potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali . Povez knjige : broširani Strana : 496 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Novo, nečitano, nema posvete. Pastorak - Jurij Hudolin Godina izdanja: 2017 Broj strana: 264 Povez: Mek Jedan od najboljih romana regionalne književnosti XXI veka.Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija je još bila država, donekle bezbedna, što je, osim žarke zaljubljenosti, mogao biti još jedan razlog da Ingrid spakuje Benjamina, ispiše ga iz slovenačke škole, napusti službu i posle nekoliko strastvenih poseta preseli se kod gospodina Čivitika na hrvatsku obalu.U istarskom primorskom selu tog avgusta Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt... „Hudolin sve do danas ostaje autor knjiga o kojima se mnogo piše, jer se njegov etos doslovno preliva u čitaočevu čašu.“ Vid Jeraj, Radio Študent

Novo, nečitano, nema posvete. Kada kažeš da sam tvoj - Goran Skrobonja Godina izdanja: 2017 Broj strana: 344 Povez: Mek „Amarkord i Grlom u jagode za generaciju koja je bila mlada osamdesetih!“ Svet knjigePriča o vremenu kada je bilo lepo biti mlad.Lazar Petronijević Laki, momak iz obične beogradske porodice, prevaliće u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka put od zbunjenog brucoša uzburkanih hormona do frontmena novotalasnog benda Kalkuta, rok senzacije koja je za sobom ostavila dva antologijska albuma i pregršt večitih pesama. Studije, žurke, erupcija kreativnosti u prestonici zemlje na izdisaju, velika imena domaćeg rokenrola, koncerti i turneje: Lakijeva priča izgleda kao uzbudljiva vožnja kojoj se ne nazire kraj – da bi taj kraj nastupio naglo i neočekivano, kako za njega i Kalkutu, tako i za zemlju koja je iznedrila njih i njihovu muziku.„Seks, droge i rokenrol – ne nužno tim redosledom!“ BG Rock radio„Nostalgija bez patetike: priča o životu običnom, povremeno komičnom, povremeno tragičnom… Laki Petronijević bi mogao da bude svako od nas.“ Nova srpska proza„I dinamičan i pitak, i ispovedan i dokumentaristički, i beogradski i globalan, roman Kada kažeš da sam tvoj čitaoca osvaja balansom između priče o pojedincu i priče o jednom vremenu.“ Vladislava Gordić Petković

Opis proizvoda „Оvа knjigа је izrаz pоštоvаnjа prеmа dеlu Dušаnа Rаdоvićа, а nаstаlа је pо nаrudžbi. I pо tоmе, nа Rаdоvićеvоm је trаgu: gоtоvо svе štо је pisао оn је nаpisао pо pоrudžbini ili zаdаtku. Аkо niје bilо nаrudžbе niје bilо ni gоtоvоg tеkstа. Štеtа је štо niје bilо višе nаrudžbi: rеcimо, u Rаdоvićеvој rukоpisnој оstаvštini nаlаzi sе оbimаn mаtеriјаl kојi је priprеmао zа bukvаr ili, kаkо gа је оn nаzivао, „prvu knjigu“ – јеr је bukvаr prvа knjigа sа kојоm ćе sе dеtе suоčiti. Niје gа nаprаviо: nikо iz nаšе tаdаšnjе držаvе niје sе sеtiо dа mu tај bukvаr – kојi niјеdnа оd nаših tzv. rеfоrmi оbrаzоvаnjа nе bi mоglа dа prеskоči – pоruči…“ „…U tоmе sаm biо nа Rаdоvićеvоm trаgu, аli u tеkstu nisаm mоgао, nаrаvnо, dа gа prаtim: kо pоkušа dа sе igrа kао Duškо, nаdајući sе dа ćе gа nаdmаšiti – prоmаšićе. Ipаk, dоbаr dео „mојih“ slоvа pristupа sаdržајu nа sаtiričаn i irоničаn nаčin, štо је čеstо rаdiо i Dušаn Rаdоvić. Drаgо mi је štо sаm tеmе kоје Duškо niје pоznаvао, јеr ih u njеgоvо vrеmе niје bilо, pоglеdао umеstо njеgа. Istоvrеmеnо mi је i žао, јеr znаm dа bi ih оn pоglеdао duhоvitiје i ubitаčniје.“ Vidi još informacija

NASLOV: Kroz buru AUTOR: Stanislav Krakov IZDAVAČ: Filip Višnjić GODINA: 1994 STRANA: 279 POVEZ: Tvrdi FORMAT (cm): 21 PISMO: ćirilica ISBN: 86-7363-137-8 TIRAŽ: 1500 TEŽINA (kg): 0,4 STANJE: NOVO OPIS: Stanislav Krakov – srpski novinar, književnik i filmski reditelј, jedan od najznačajnijih predstavnika modernog proznog izraza dvadesetih godina XX veka. Rođen je u Kragujevcu 1895, a umro u emigraciji, u Sen Žilijenu 1968. Uređivao je „Vreme”, „Telegram”, kao i niz drugih časopisa, poput glasila zalјublјenika u vazduhoplovstvo „Naša krila”. Bio je direktor Radio Beograda. Napisao je romane Kroz buru (1921) i Krila (1922), putopis Kroz Južnu Srbiju (1926), memoarsku prozu Naše poslednje pobede (1928) i knjigu novela Crveni Pjero (posthumno objavlјenu 1992), kao i autobiografsko delo Život čoveka na Balkanu. Godine 1932. snimio je dokumentarni film Kroz zemlјu naših careva i kralјeva. Reditelј je filmskog dela Za čast otadžbine koje je premijerno prikazano 25. marta 1930. Prva verzija tog filma bila je bez zvuka, zatim je dorađena i tek se 1938. pojavlјuje konačna verzija filma pod naslovom Golgota Srbije. Zbog političkog delovanja i povezanosti s Ljotićevim režimom, njegovo stvaralaštvo je kasnije često prećutkivano, pa i nepravedno osporavano.

Intrigantno putovanje u mracne lavirinte politicke korupcije, velicanstven nastavak serijala koji ruši stereotipe. Sandra Salman je bila srećna. Jezdila je kroz tminu, po pljusku, na svom novom belom skuteru, i bila je srećna. Onda je ostala bez goriva, motor se ugasio, a hladnoća joj se uvukla u kosti: samo je želela da što pre stigne kući. Ali čim je otvorila vrata, kao da se našla u najgoroj noćnoj mori. Njen otac se obesio. U trenu, njen dom bio je pun policajaca koji su želeli da brže-bolje arhiviraju slučaj kao samoubistvo. Jedino se Oliviji Riveri čini da se nešto u čitavoj priči ne uklapa. Pre svega, Bent Salman nije ostavio oproštajnu poruku. Osim toga, radio je u carinskoj upravi, odakle je nestala velika količina zaplenjenih narkotika. Možda je bio umešan u krađu? Ili je želeo da razotkrije krivca i zato je ućutkan? Olivija ne može da dozvoli da sva ova pitanja ostanu bez odgovora. Sa svih strana stižu prikrivene pretnje, ljudi povezani sa slučajem nestaju bez traga i ubrzo će postati jasno da je smrt Benta Salmana samo vrh ledenog brega koji pulta po crnom moru strašnih spoznaja.. Format : 145x205mm br. str. : 344 povez : broš Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U Engleskoj i Americi Dilan Tomas je svoju umetnost i ličnost učinio široko poznatim kroz javna čitanja, radio emisije i snimke. Mnoge od 25 kratkih priča, autobiografskih skica i eseja u knjizi Sasvim rano jedno jutro, svesci koju je Tomas planirao neposredno pre svoje smrti, pročitao je u takvim prilikama. Oni su živi sa njegovom verbalnom magijom, njegovom intenzivnom percepcijom života, njegovim ogromnim humorom i samim zvukom njegovog glasa. U ovu zbirku proznih dela uključeni su takvi omiljeni kao što su urnebesna „Poseta Americi“, izveštaj o čudesnom dnevnom izletu malog dečaka — „Priča“ i nezaboravni „Dečji Božić u Velsu“, koji je nazvan „Božićna pesma iz dvadesetog veka.“ Drugi komadi pokazuju Tomasovu moć kao osetljivog kritičara poezije i kao eksponenta njegove sopstvene namere kao pesnika. Dilan Marlajs Tomas (Svonzi, 27. oktobar 1914 — Njujork, 9. novembar 1953) je bio velški pesnik i pisac.[1] Živeći neurednim, boemskim životom, umro je u 39. godini života, za vreme turneje u Njujorku. Ostvarivši izvornu i impresivnu viziju nadrealizma, s doživljajima detinjstva u središtu, svojom lirikom zauzeo je jedno od prvih mesta u modernoj engleskoj poeziji.

Jedinstvena i neponovljiva, ova drama u stihovima najpoznatije je Geteovo delo i jedno od najznačajnijih u evropskoj i svetskoj književnosti. Gete je na svom Faustu radio šezdeset godina, gradeći monumentalno ostvarenje čija će ga slava ovenčati zvanjem najvećeg pisca na nemačkom jeziku i utisnuti lik Fausta u kolektivnu maštu kao oličenje duha savremenog čoveka. Stvarajući lik naučnika koji prodaje dušu đavolu u zamenu za mladost, mudrost i moć, pripovedajući o paktu između Fausta i Mefistofela i njihovom putovanju na kojem otkrivaju užitke i lepote sveta, Gete je dao oblik simbolu čovečanstva, podeljenog između dobra i zla, između žudnje za znanjem i svesti o sopstvenim ograničenjima, između prokletstva i iskupljenja. „U mojim grud’ma stanuju, ah! duše dve, jedna od druge hoće da se otrgne.“ „Meseče puni, bar da gledaš sad poslednji put na moj golemi jad! U ponoć kol’ko sam te puta dobdio na sedištu tom, za knjigom dočekô i hartijom, sumorni druže, da dolutaš! Da mi je da po gori hodam, tvom milom sjaju sav se odam, da lebdim s dusima nad gudurom, po livadi u sutonu da bludim tvom, oslobođena zagušnoga znanja, u rosi tvojoj duša da ozdravlja.“

Autor : Tor Hejerdal Hejerdal je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizovao je ekspediciju Kon-Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba. Hejerdal i njegovi pomoćnici otišli su u Peru, gdje su pomoću stabala i drugih lokalnih materijala izgradili splav od drveta balsa na domorodački način prema crtežima španjolskih konkvistadora. Zajedno s petoricom ljudi Hejerdal je na tom splavu plovio 101 dan i prešao 7.000 kilometara po Tihom okeanu dok se nije razbio na grebenu ostrva Raroia u ostrvlju Tuamotu 7. avgusta 1947. Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat. Kon-Tiki je splav na kojoj je norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal 1947. zaplovio u ekspediciju na Tihi okean. Dobila je ime po bogu sunca Inka Viracochi, koji se navodno nekad nazivao `Kon-Tiki`. Danas se istorijski splav nalazi u Muzeju Kon-Tiki, u Oslu, Glavnom gradu Norveške. Ekspedicija Kon-Tiki je najuzbudljivija putopisna avantura ikad napisana. Od prve do poslednje rečenice- istinita je. Neverovatno istinita FORMAT:B5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 282 P3

Jedinstvena i neponovljiva, ova drama u stihovima najpoznatije je Geteovo delo i jedno od najznačajnijih u evropskoj i svetskoj književnosti. Gete je na svom Faustu radio šezdeset godina, gradeći monumentalno ostvarenje čija će ga slava ovenčati zvanjem najvećeg pisca na nemačkom jeziku i utisnuti lik Fausta u kolektivnu maštu kao oličenje duha savremenog čoveka. Stvarajući lik naučnika koji prodaje dušu đavolu u zamenu za mladost, mudrost i moć, pripovedajući o paktu između Fausta i Mefistofela i njihovom putovanju na kojem otkrivaju užitke i lepote sveta, Gete je dao oblik simbolu čovečanstva, podeljenog između dobra i zla, između žudnje za znanjem i svesti o sopstvenim ograničenjima, između prokletstva i iskupljenja. „U mojim grud’ma stanuju, ah! duše dve, jedna od druge hoće da se otrgne.“ „Meseče puni, bar da gledaš sad poslednji put na moj golemi jad! U ponoć kol’ko sam te puta dobdio na sedištu tom, za knjigom dočekô i hartijom, sumorni druže, da dolutaš! Da mi je da po gori hodam, tvom milom sjaju sav se odam, da lebdim s dusima nad gudurom, po livadi u sutonu da bludim tvom, oslobođena zagušnoga znanja, u rosi tvojoj duša da ozdravlja.“

Informacije o Proizvodu Grad: Kruševac Materijali: xx Tagovi: nova novo puzle puzzle slagalica Stanje predmeta: novo sa etiketom Nova slagalica od 2000 delova. Neotvorena, u fabričkoj foliji. Ne radim razmene :)

Opis "Lavirint duhova 2 - Karlos Ruis Safon" Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali. Povez knjige : broširani Strana : 496 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Godina je 2033. Svijet je pretvoren u ruševine. Čovječanstvo je skoro izumrlo. Zbog radijacije polurazrušeni gradovi postali su nenastanjivi. Izvan njihovih granica, kažu, leže beskrajne spaljene pustinje i ostaci rascjepkanih šuma. Preživjeli se još sjećaju nekadašnje veličine čovječanstva. Ali posljednji ostaci civilizacije već su postali daleka uspomena, stvar mitova i legendi. Prošlo je više od 20 godina od kada je posljednji avion poletio sa Zemlje. Zahrđale željeznice vode u prazninu. Eter je prazan, a zračni valovi odjekuju bezdušnim zavijanjem tamo gdje su prije frekvencije bile pune vijesti iz Tokija, New Yorka, Buenos Airesa. Čovjek je upravljanje zemljom prepustio novim oblicima života. Mutirani radijacijom, bolje su prilagođeni novom svijetu. Čovjekovo vrijeme je prošlo. Nekoliko desetaka tisuća preživjelih živi i dalje, ne znajući jesu li oni jedini koji su ostali na zemlji. Žive u moskovskom metrou - najvećem skloništu od zračnih napada ikada izgrađenom. To je posljednje utočište čovječanstva. Postaje su postale male državice, njihovi ljudi koji se ujedinjuju oko ideja, religija, filtera za vodu - ili jednostavne potrebe da odbiju neprijateljski prodor. To je svijet bez sutrašnjice, u kojem nema mjesta za snove, planove, nade. Osjećaji su ustupili mjesto instinktima – od kojih je najvažniji preživljavanje. Opstanak po svaku cijenu. VDNKh je najsjevernija naseljena stanica na svojoj liniji. Bila je to jedna od najboljih stanica metroa i još uvijek je sigurna. Ali sada se pojavila nova i strašna prijetnja. Artyom, mladić koji živi u VDNKh, dobiva zadatak prodrijeti u srce metroa, u legendarni Polis, upozoriti sve na užasnu opasnost i potražiti pomoć. U svojim rukama drži budućnost svoje rodne stanice, cijelog Metroa - a možda i cijelog čovječanstva. Dimitrij Aleksejevič Gluhovski (Ruski: Dmítriй Alekséevič Gluhóvskiй) jeste ruski pisac i novinar jevrejskoga porekla. Najpoznatiji je po romanu naučne fantastike Metro 2033.[1] Kao novinar, Gluhovski je radio za Euronews, RT, i druge. Gluhovski je živeo u Izraelu, Nemačkoj i Francuskoj. Rani život Gluhovski je rođen i rastao je u Moskvi.[2] Završio je školu u Arbat distriktu, i začeo je ideju romana Metro 2033 kad je imao 15 godina.[3] Kad je napunio 17 godina, napustio je Rusiju da bi studirao u Izraelu i tamo je živeo 4 i po godine. U Izraelu je naučio hebrejski i diplomirao je Novinarstvo i međunarodne odnose na Hebrejskom univerzitetu. Nastavu je slušao na hebrejskom, kao i rođeni Izraelci od kojih je većina bila 5 godina starija od njega.[4] Karijera Gluhovski je knjigu Metro 2033 počeo da piše kad je imao 18 godina i zatim je objavio na svoj veb-sajtu 2002. godine kao deo interaktivnog eksperimenta. Nastavak, knjigu Metro 2034 objavio je 2009. godine koja je takođe bila besplatna onlajn. Od 2002. do 2017. godine, radio je na globalnoj evropskoj medijskoj platformi Euronews u Francuskoj, nakon čega se vratio u Rusiju i nastavio karijeru u novo-formiranoj RT. Tokom tri godine proputovao je veliki deo sveta, posetio je Bajkonur kosmodrom, zonu u Černobilju, kao i Severni pol. Ostala dela Sumrak Roman Sumrak objavljen je 2007. godine. Radi se o mračnoj priči prevodioca Dmitrija koji mora da prevede par desetina stranica isečenih od nečeg što se čini kao španska knjiga stara nekoliko vekova. On otkriva da je knjiga zapravo dnevnik ekspedicije Konkvistadora iz 16. veka. Dmitri čita priču deo po deo, dok je celu prevodi. Priča mu se zatim uvlači u realnost i postaje mu opasnost po život. Sumrak je takođe bio javni eksperiment jer je Gluhovski deo po deo romana objavljivao na svom blogu.[5] Priče o domovini 2010. godine objavljene su Priče o domovini, skup satiričnih priča o Rusiji. Buduć.nost Buduć.nost je distopijski roman objavljen u septembru 2013. godine u Rusiji. Radnja se odvija u Evropi u 25. veku kad je čovečanstvo smislilo način da zaustavi starenje. Da bi se sprečila prenaseljenost, vlada je uvela meru da ukoliko par želi dete, ili otac ili majka mora da se odrekne svoje besmrtnosti. Priča prati mladog čoveka koji je deo odreda koji reguliše i zaustavlja prenaseljenost kažnjavajući one koji ne registruju svoje dete. Tekst Tekst je prvi realističan roman Gluhovskog koji nema veze s naučnom fantastikom. Objavljen je 2017. godine. Lični život Gluhovski je bio oženjen Elenom Gluhovskom koju je upoznao dok je radio u RT. Imaju dvoje dece.[6] Gluhovski se razveo sa ženom 2020. godine. Gluhovski je izrazio podršu Ukrajini u Rusko-ukrajinskom ratu 2022. godine.

Spolja kao na slikama, unutra odlično očuvano. Autor - osoba Pekić, Borislav, 1930-1992 = Pekić, Borislav, 1930-1992 Naslov Argonautika : fantazmagorija / Borislav Pekić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1989 (Beograd : Štamparija Kultura) Fizički opis 495 str. ; 19 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ82, ǂknj. ǂ543 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Beleška o piscu: str. 491-492. Borislav Pekić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuđen je na petnaest godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom građanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. oženio se arhitektom Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića. Te godine je dobio prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao „Lovćen film“. Godine 1959. počinje da radi kao dramaturg i scenarista za ovu filmsku kuću, a iste godine sa Ljiljanom dobija ćerku Aleksandru. Na početku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu „Dan četrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu. Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme čuda”. Od tada se posvećuje isključivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Član je uredništva „Književnih novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u časopisima „Stvaranje”, „Književnost”, „Savremenik” i „Književna reč”, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970), dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. vlasti mu bez obrazloženja oduzimaju pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti postaje persona non grata. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju „Slova ljubve“ iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekić nije uspeo da pronađe izdavača koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela). Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavača i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani” (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekić 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine. Žanr-romanom „Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptičkom vizijom sveta u kojem živimo, Pekić je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman, zahvaljujući svojoj tematskoj provokativnosti, postao je bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Po mišljenu čitalaca, „Besnilo” je, pored „Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledećem, antropološkom romanu 1999, objavljenom 1984, za koji 1985. godine dobija nagradu za naučnu fantastiku, Pekić ostaje na tragu te uzbudljive fantastične utopije. Krajem 1984. godine, u izdanju „Partizanske knjige“ iz Beograda, izašla su Pekićeva „Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio „Nagradu Udruženja književnika Srbije“. Časopis „Književnost” dodeljuje mu 1986. godine, povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa, specijalnu „Povelju“. „Nolit“ objavljuje zbirku gotskih priča „Novi Jerusalim” 1988. godine. Za roman-epos „Atlantida” (1988) dobija „Goranovu nagradu“. Autobiografsko- memoarska proza „Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. godine nagradu „Miloš Crnjanski“ za memoarsku prozu. Iste godine „Srpska književna zadruga“ objavljuje njegovu fantazmagoriju „Argonautika”. Povelju „Majska rukovanja“ za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od Doma omladine „Budo Tomović“ iz Podgorice. „Pisma iz tuđine” (1987), „Nova pisma iz tuđine” (1989, nagrada Sent-Andreje „Jakov Ignjatović“ u Budimpešti 1990. godine) i „Poslednja pisma iz tuđine” (1991, godišnja nagrada Grafičkog ateljea „Dereta“ za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekićev publicistički stvaralački domen. Esejistička proza „Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Počasnu nagradu BIGZ-a. Borislav Pekić je autor i oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” beleži 300 izvođenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Između ostalih dramskih dela izvođena su „Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 189. stepenik (1982, Prva nagrada Radio Zagreba), a povodom „Dana Radio televizije Beograd“ godine 1987. dodeljena mu je diploma za osvojenu prvu nagradu na konkursu u kategoriji radiodramskih emisija. Drami „Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu „Kneginja Milica“ (1991) i iste godine plaketa „Pečat“ Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. Dela su mu prevođena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Godine 1990. postaje jedan od osnivača Demokratske stranke, potpredsednik i član Glavnog odbora. Učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista „Demokratija”, glasila Demokratske stranke i prvog demokratskog glasa Srbije. Pekić je bio dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, član Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih umetnika i član Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna plaketa „Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni“ povodom 50. godišnjice jugoslovenskog igranog filma. Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond „Borislav Pekić“, čiji su osnivači Srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekić, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekićevih dela, staranje o piščevoj zaostavštini kao i projekti „Borislav Pekić našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekić“ za književna dela u nastajanju. Fond redovno objavljuje i publikaciju „Anali Borislava Pekića”. Pisci koji su dobili nagradu Fonda „Borislav Pekić“ za nova dela vremenom su postali afirmisani stvaraoci savremene srpske književnosti. U „Analima Borislava Pekića” svake godine se štampaju kritike i studije o raznim aspektima Pekićevog stvaranja, kao i odlomci iz romana nagrađenih pisaca i iscrpna Pekićeva bibliografija, koja se svake godine ažurira. Nakon piščeve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt www.borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekić i ćerka Aleksandra Pekić. Izdavačka kuća „Laguna“, prvi put u Pekićevom umetničkom stvaralaštvu, objavljuje njegova celokupna književna dela u 14 knjiga. MG54