SKU- 60-135 Model : ZRS-57 Konektor za auto radio Tip konektora: Sa kablovima Radio brend: Sony Modeli auto radia: CDX 2500, CDX 3000, CDX 3002, CDX 3100, CDX 3103, CDX 3150, CDX 3160, CDX 4100, CDX 4150, CDX 4160, CDX 4240, CDX 4250, CDX 5100, CDX 9100, CDX C 3180, CDX C 4180, CDX C 560, CDX C 580, CDX C 610, CDX C 760, CDX C 780, CDX C 810, CDX C 860, CDX C 910, MD C 7900, MDX C 670, MDX C 7890, XR 3501 MKII, XR 3503 MKII, XR 3690, XR 3700, XR 6600, XR 6690, XR 6759, XR 6859, XR C 100, XR C 101, XR C 102, XR C 110, XR C 111, XR C 113, XR C 180, XR C 220, XR C 223, XR C 290, XR C 300, XR C 4170, XR C 500, XR C 503, XR C 580, XR C 5800, XR C 650, XR C 653, XR C 700, XR C 7200, XR C 750, XR C 8100, XR C 850, XR C 900, XTC C 200 Broj pinova: 16

SKU- 60-109 Model : ZRS-115 Konektor za auto radio Tip konektora: Konektor sa kablovima Broj pinova: 16 Brend Radia: Pioneer Modeli radia: 6530 MP, DEH P 1500, DEH P 1530, DEH P 2500, DEH P 2530, DEH P 3500, DEH P 3530, DEH P 4500 MP, DEH P 4530 MP, DEH P 5500, DEH P 5530, DEH P 6500, DEH P 77 MP, KEH P 8800R

PISMA IZ AFRIKE - Zuko Džumhur Sjećanje Tuzla 40 str ilustracije Zulfikar Zuko Dzumhur, putopisac, slikar i karikaturista rodjen je u Konjicu 24. 09. 1920. godine. Potice iz stare ugledne ulemanske porodice. Otac mu je Abduselam i majka Vasvija rodjena Rufo. Osnovnu skolu i nizu gimnaziju je zavrsio u Beogradu, gdje mu je otac radio kao imam, a visu gimnaziju u Sarajevu 1939. Poceo je studirati pravo, ali je presao na likovnu akademiju i zavrsio je u klasi Petra Dobrovica. Prve crteze je objavio u Narodnoj armiji 1947. godine, a od tada saradjuje kao karikaturista i ilustrator u Jezu, Borbi, Vetrenjaci, Politici, Oslobodjenju, reviji Danas, NIN-u kao stalni saradnik i urednik. Objavio je vise od 10.000 karikatura. Napisao je scenarije za vise kratkih i tri za igrane filmove. Uradio je 35 scenografija za pozoriste, a posljednjih deset godina radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije Hodoljublje. Zulfikar Zuko Dzumhur je umro 27. novembra 1989. godine u Herceg Novom, a ukopan, 29. novembra, u rodnom Konjicu.

Albert Brahfolg Frideman BahMeki povezWilhelm Friedemann Bach (1710 - 1784) je bio najstariji sin Johana Sebastijana Baha i Marije Barbare Бах. Punih 16 godina radio je kao orguljaš Bogorodičine crkve u Haleu pa ga zovu i Bah iz Halea. Bio je slavan kao orguljaš i kompozitor. Pisao je crkvene kantate i instrumentalna dela (fuge, poloneze, fantazije za klavir, duete za flautu).6/22

Olen Stajnhauer - Turista Odlično očuvana, stranice sa spoljašnje strane malo potamnele Majlo Viver je pokušao za sobom da ostavi svoj nekadašnji život prepun tajni i laži u kojem je radio za Centralnu obaveštajnu službu kao „turista”, tajni agent bez kuće i identiteta. Međutim, povlačenje s terena će postati nemoguće u trenutku kad hapšenje traženog ubice dovede do istrage jednog od Majlovih najstarijih kolega.

Autor: Velimir Milosevic Izdavac: Oslobodjenje - Sarajevo, 1975. Tvrd povez, 301 str. Velimir Milošević (rođen 15. februara 1937. godine u Verićima kod Peći na Kosovu, umro 2004. ) je bio pjesnik za djecu, nekadašnja zvijezda Jutarnjeg programa Radio-Sarajeva. POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC A3/304

Knjiga je nekorišćena može da bude poklon. RTS izdavaštvo objavilo je knjigu Šest nemogućih stvari pre ručka. Autorka je Marija Mišić, novinarka Radio Beograda koja već više od 20 godina vodi emisiju Korak ka nauci. Jedna od rubrika emisije prerasla je 2018. godine u knjigu `Šest nemogućih stvari pre ručka`, pa smo tim povodom sa Marijom Mišić razgovarali u desetoj epizodi Eureke

Ružno pače, 2009. 12 x 19 cm, 107 ilustrovanih strana. Lepo očuvana, ima posvetu na predlistu. Veliki Albert priča nam šta je sve lepo radio u svom životu. Govori o svojoj strasti prema fizici, o sviranju na violini i o miru u svetu. Nije patentirao vremeplov, ali je – svojom veličanstvenom teorijom relativiteta – postavio teorijske osnove za njegovo konstruisanje... Jednoga dana, ko zna...

Vojislav Karanović : ZAPISNIK SA BUĐENJA , Matica srpska 1989, str. 84. Zbirka poezije. Očuvanost 4-. Vojislav Karanović je rođen 1. 1. 1961. godine u Subotici. Diplomirao je na katedri za jugoslovenske i i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.Piše poeziju, eseje. Pojedine pesme prevedene su mu na više jezika. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Živi u Beogradu

Đorđe Kostić : Pesme nepozvane / poezija Beograd : Biblioteka grada Beograda, 1987 , Fizički opis 63 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Nadrealistička izdanja Očuvanost 4. Đorđe Kostić: Ruma, 1909 – Beograd, 1995. Rođen je u svešteničkoj porodici. 1927. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je kratko boravio u Parizu. 1928. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem objavio je tri sveske časopisa Tragovi, a svaka je imala samo po osam primeraka. 1929. Sa O. Davičom, Đ. Jovanovićem i D. Matićem radio je na okupljanju grupe istomišljenika, među kojima su bili A. Vučo, M. Dedinac, M. Dimitrijević, koju je Ristić nazvao nadrealističkom. 1930. Jedan je od umetnika koji su potpisali manifest u almanahu Nemoguće–L`Impossible, gde je objavio i seriju crteža bez naslova (str. 32, 67, 104) i Tri puta san. 1931–1932. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem bio je osnivač časopisa Nadrealizam danas i ovde. 1931. Sa O. Davičom i D. Matićem objavio je Položaj nadrealizma u društvenom procesu. 1933. Policija ga je uhapsila zbog revolucionarne aktivnosti pa je proveo više meseci u zatvoru. 1934. Napustio je Beograd i otputovao u London gde je ostao nekoliko godina. 1936. Prisustvovao je otvaranju nadrealističke izložbe u New Burlington Galleries u Londonu. Napisao je monodramu Dan bez noći (Beograd, 1974). 1939. Sa D. Frajem objavio je A Serbo–croat Phonetic Reader u Londonu. 1944–1949. Radio je kao urednik emisija za inostranstvo na Radio Beogradu. 1949–1978. Bio je direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. 1968–1980. Redovno je posećivao Indiju radi lingvističkih istraživanja. Objavio je mnogo stručnih radova iz uporedne lingvistike. 1972. Napisao je knjigu posvećenu uspomenama na nadrealizam Do nemogućeg. 1976. Sa M. Ristićem napravio je knjigu pastela i pesama Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Objavio je knjigu U središtu nadrealizma, Čeljust dijalektike, posvećenu nadrealističkoj anketi iz almanaha.

SKU-60-086 Model : ZRS-61 Konektor za auto radio Tip konektora: Konektor sa kablovima Broj pinova: 16 Brend Radia: JVC Modeli radia: KD S 550, KD S 621, KD S 636, KD S 656, KD S 721, KD S 737, KD S 757, KD S 777, KS F 100, KS F 110, KS F 162, KS FX 100, KS FX 220, KS FX 230, KS FX 240

Zapisi o ljudima, Radomir Putnik Zapisi o ljudima, Radomir Putnik. Izdanje Radio televizije Srbije, 2012. Mek povez, 244. Obogaćeno fotografijama. Zapisi o ljudima Radomir Putnik (autor) Izdavač: Radio Televizija Srbije Poslovi koje je obavljao Radomir Putnik, književnik i dramaturg, teatrolog i pozorišni kritičar, dugogodišnji urednik Dramskog, Igranog i Umetničkog programa TV Beograd, a i same životne okolnosti u kojima se nalazio, dovodili su ga često u poziciju svedoka i saučesnika, a pokatkad i neizbežnog učesnika, u raznim događajima vezanim za kreativne procese u književnosti, na televiziji i u pozorištu. Tokom minulih decenija upoznao je značajne ličnosti, među njima stvaraoce, pisce, reditelje, glumce, slikare i druge koji su ostavili trajan trag u našem kulturnom životu i umetnosti. Zapisi su posvećeni nekim od izuzetnih osoba koje je poznavao, ali, uz njih, i nekolicini živih ličnosti koje su svojim delom već ušle u zajedničku povest. Odlično ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 10022022K

TOMI VIRINGA LEPA MLADA ŽENA Prevod - Ivana Šćepanović Izdavač - Booka, Beograd Godina - 2018 126 strana 20 cm Edicija - Zapadno od sunca ISBN - 978-86-80830-07-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Uspešni naučnik, četrdesetdvogodišnji virolog Edvard Landauer, koji, reklo bi se, ima sve osim partnerke, pogođen je kao gromom iz vedra neba lepotom studentkinje koja je prošla pored njega na biciklu. Uslediće brz i pomalo neočekivan zaplet i rasplet: strasna ljubav, brak, njeno zaposedanje njegovog celokupnog života, stana i mišljenja, plačljivo dete koje ima sudbonosnu ulogu u njegovom životu, i njegovo gorko i potpuno razočaranje u sve što je znao, radio, u šta je verovao. Fascinantna, srećom duhovita i ironična, vivisekcija brzog uspona i još bržeg (ras)pada jedne veze i braka u maestralnom Viringinom romanu poprima razmere kratke ali ozbiljne studije današnjih porodičnih odnosa u kojima sva pravila polako prestaju da važe. „Brutalno precizno.“ — Cathy Rentzenbrink, Stylist „Književnost u najpotentnijem izdanju.“ — Julie Myerson, The Observer „Bolan i poput žileta oštar portret muškarca u srednjim godinama, napet, koncizan i prelepo napisan roman.“ — Mariella Frostrup, BBC Radio 4` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Tommy Wieringa Een mooie jonge vrouw A beautiful Young Wife

H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

42334) RAT SVETOVA , Herbert Džordž Vels , Prosveta Beograd 1981 , H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. biblioteka Plava ptica knjiga 1. , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, ćirilica,245 strana

Biblioteka Multimedia Rade Veljanovski Clio, 2005 8671022293, 9788671022293 MP, 307 str. savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom`.

NIKOLA Tesla je jedan od najblistavijih umova čovečanstva, uz sva svoja priznata dostignuća (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u nasleđe je ostavio mnogo nepoznanica. Za celokupnu javnost najzanimljivije su tri tajne. Da li je njegov neostvareni koncept bežicnog prenošenja energije kroz Zemlju ipak moguć? Šta je, u stvari, radio kada je eksperimentisao sa svojim, razornim zracima smrti? I, na kraju, šta se zapravo dogodilo sa njegovim nepatentiranim radovima i zabeleškama posle njegove smrti? Odgovori na ova pitanja nalaze se u knjizi `Tesla - dosije FBI`. Autor ovog štiva priredio je dokumente kojima se dokazuje da je Federalni istražni biro SAD pomno i u stopu pratio Nikolu Teslu do njegove smrti 1943-e godine, ali i mnogo godina kasnije svaki papirić iz njegove zaostavštine morao je da završi na stolu šefa FBI Edgara Džona Huvera. Ko je Huveru naložio da Teslu drži pod prismotrom, do danas je ostala tajna. On to nikada nije priznavao. Ali, posle Huverove smrti, kada je pod pritiskom Amandmana o slobodi informisanja obelodanjen i deo dosijea `Tesla`, jasno je da u FBI nisu smeli da dozvole da Teslini genijalni pronalasci slučajno dospeju u ruke njihovih neprijatelja.

Vladimir Jagličić : NEMOJ DA ME ZOVEŠ , Prosveta 2002, str. 120. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Vladimir Jagličić (1961-2021) Jagličić je rođen 1961. godine u Kragujevcu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Bio je pesnik, prozaista, kritičar, esejista, antologičar, prevodilac. Važnije zbirke pesama „Izvan uma”, „Tamni vrt”, „Usamljeni putnik”, „Posle rata”, „U gorama”, „Srbija zemlja”, „Knjiga o zločinu”, „Nemoj da me zoveš” i druge. Poezija mu je prevođena na engleski, poljski, ukrajinski, bugarski i jermenski jezik. Sastavio antologiju savremene srpske poezije „Kad budemo trava” 1998. godine, kao i ruske poezije i anglofonog pesništva. Preveo duži niz knjiga sa ruskog jezika, različitih žanrova. Dobitnik je mnogih značajanih književnih prizanja u našoj zemlji, ali i u Rusiji. U svojoj profesionalnoj karijeri radio je kao sekretar Osnovne škole „Đura Jakšić“, zamenik glavnog urednika časopisa „Pogledi“, novinar - reporter lista „Nezavisna svetlost“. U periodu od 2004. do 2011.godine bio je direktor Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ gde je dao značajan doprinos uspešnom radu Ustanove i očuvanju svih tradicionalnih manfestacija. Takođe je pokrenuo i kulturno-umetničku manifestaciju „Bdenje“, koja se od 2006. godine održava noć uoči svakog 21. oktobra. Od 2011. godine radio je u Narodnom muzeju u Kragujevcu kao bibliotekar i urednik pojedinih muzejskih izdanja

Tone Seliškar DrugoviTvrdi povezBiblioteka PingvinAnton „Tone“ Seliškar (sloven. Tone Seliškar; Ljubljana, 1. april 1900 — Ljubljana, 10. avgust 1969) je bio slovenački književnik koji se najviše orijentisao pisanju dela za dečji uzrast.BiografijaTone Seliškar je rođen u radničkoj porodici u predgrađu Ljubljane. Već u osnovnoj školi je pokazao veliko interesovanje i talenat za pisanje. Dugo je radio kao profesor, prvo u Celju, a zatim u Trbolju. Učestvovao je u NOB-u, gde je radio na uređivanju partizanskih časopisa.Njegovi radovi su zastupljeni u zborniku socijalne lirike «Knjiga drugova» 1929. godine. Kroz svoja dela pokazuje puno širine i razumevanja pišući o iskušenjima i uzbuđenjima mladosti.DelaPoezijaTrbovlje (1923)Knjiga drugova (1929)Pesme očekivanja (1937)Neprijatelj (1944)U krilu domovine (1947)Pesme i prepevi (1957)ProzaNasukani brod (1932)Kuća bez prozora (1936)Ruke Andreja PodlipnikaMi ćemo pobediti (1946)Noć i svitanje (1946)Tržišna cesta (1947)Ljudi sa crvenim cvetom (1961)Dela za mladeRudi (1929)Družina sinjeg galeba (1936)Janko i Metka (1939)Bujica (1939)Drugovi (1946)Mule (1948)Lisčki (1950)Djed som (1953)Posada bez broda (1955)Indijanci i gusari (1957)Velika gala predstava (1958)Devojčica sa herojskim srcem (1959)Ribar Luka i delfin (1963)3/25

Nulta tačka : prema TV seriji Dosijei X : po likovima koje je stvorio Kris Karter / Kevin Džej Anderson ; prevela sa engleskog Milica Krstanović. - Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Zuhra). - 346 str. ; 19 cm. - (Biblioteka X) Prevod dela: The X Files: Ground Zero / Kevin J. Anderson. ISBN 86-7963-085-3 COBISS.SR-ID 62212620 Potpuno nov, nekorišćen primerak (IZ KNJIŽARE) Godina izdanja: 1998 Autor: Anderson, Kevin Džej Jezik: Srpski (latinica) Povez: Meki

Gojko Banović : PO NAŠOJ ZEMLJI - Reportaže , Beograd : Rad, 1949 (Beograd : Rad) Fizički opis 96 str. ; 20 cm Očuvanost 3- ; malo pohabano. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Najlepse francuske price SADRZAJ: Crveni balon Bela Griva ( samo 5 strana - preprican roman) Radio-lisica Patak i panter Izangrenov rep Zecic koji se hranio ruzama Rike s cuperkom Prica o Pen-Parasolu Vuk Pas Pri;a o veverici koja nikako nije htela da nauci da cisti A ako se lift ne zaustavi Izdavač: Prosveta, Beograd, 1964. Tvrd povez, 128 str. ćirilica Unutrašnjost dobro očuvana. Korice kao na slici. Skladište br.2

Л.Л. Вольнов У врат Востока. Очерки о Ливане. Stranica : 112 Godina : 1982 Stanje : Korice 4+, unutrasnjost lepo ocuvana, cista, sasvim dobra za citanje, ruski jezik. Gugl prevod sadrzaja knjige : Autor, novinar koji je dugi niz godina radio u Libanskoj Republici, govori o savremenom licu Libana – o njegovoj prirodi, običajima i načinu života stanovništva, o vekovnoj istoriji zemlje, o hrabroj borbi Libana. Libanski narod za slobodu i nezavisnost. D-ter

Miodrag Čeperković : STALAG 12 D , Смедерево : Радојковић, 2003, Fizički opis 119 стр. : илустр. ; 21 cm Белешка о аутору: стр. 118-119. Чеперковић, Миодраг, 1927-2006 -- Мемоари Očuvanost 4. Miodrag Čeperković (Ruđinci, 23. novembar 1927 — Beograd, 6. decembar 2006) bio je rudarski inženjer, jedan od osnivača i profesor na Fakultetu organizacionih nauka, od 1982. član Njujorške akademije nauka. Smatra se zaslužnim za građenje metalske industrije Srbije. Rođen je 23. novembra 1927. godine u Ruđincima, kod Vrnjačke Banje. Gimnaziju je završio u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Kruševcu. U Drugi svetski rat je otišao sa nepunih 17 godina. Učesnik je NOB-a. Godine 1944. bio je vodni delegat 1. čete 4. bataljona u Drugoj ličkoj proleterskoj brigadi. Oslobođenje je dočekao ranjen, u Šestoj proleterskoj brigadi. Nakon što je gimnaziju završio u Kruševcu, upisao se na Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 1950. godine. Doktorirao je na istom fakultetu na temi iz oblasti zaštite na radu u rudarstvu i metalurgiji „Doprinos borbi protiv prašine u rudarstvu i metalurgiji” 1965. godine. Jedanaest godina je radio na Kosovu i Metohiji. Počeo je kao pogonski inženjer u RMK Trepča, u rudniku „Stari Trg”. Nakon toga je obavljao funkciju direktora rudnika olova i cinka „Ajvalija” i „Kišnica”, kod Gračanice. U okviru rada u rudarstvu, imao je veliki uspeh u eksploataciji olovno-cinkane rude i rekonstrukciji nekoliko više starih rudnika. U oblasti metalurgije, na Kosovu i Metohiji se istakao brojnim projektima. Izgradio je Fabriku šavnih cevi u Uroševcu, „Pocinkovaonicu” u Vučitrnu, Fabriku akumulatora i sumporne kiseline u Kosovskoj Mitrovici. Sa Kosova i Metohije je otišao u Beograd, s namerom da se zaposli Rudarsko-geološkom institutu u Zemunu i da se bavi proučavanjem uzročnika silikoze. Uporedo je kao već afirmisan stručnjak istraživao rudna bogatstva, ruda gvožđa, nikla i kobalta na području Srbije, kao i na projektovanju i izgradnji rudnika gvožđa „Rudište” i „Suva Ruda”. Postavljen je za prvog direktora novoformiranog preduzeća za istraživanje ruda gvožđa u Srbiji „Mokra Gora”. Bio je generalni direktor nove Železare u Smederevu, u periodu od 1960. do 1974. Prvo je rekonstruisao pogone Stare železare, a zatim je radio na projektovanju, rukovođenju kompletnom izgradnjom i pustio je u rad većinu osnovnih proizvodnih pogona integralnog metalurškog ciklusa za proizvodnju gvožđa i čelika: visoka peć (1971), konvertorska čeličana (1974), valjaonica hladnih limova (1974). Za valjaonicu toplih limova je potpisao ugovor o kupoprodaji opreme marke Tisen. Železara je izgrađena zahvaljujući njegovom zalaganju, i pored protivljenja brojnih političkih krugova. Tokom izgradnje železare, nastale su i Fabrika za proizvodnju belog lima u Šapcu i Fabriku za proizvodnju profila i profilisanih cevi u Aleksincu (počela sa radom 1976), čiji proizvodni program predstavlja dalju preradu proizvodne trake u Smederevu, s obzirom da je topla valjaonica u Smederevu još uvek bila u izgradnji. Formirao je i rukovodio združenim preduzećem „Jugometalkombinat” u Beogradu, koji je uključivao Železaru Smederevo“, „Jugometal – obojenu metalurgiju“ (osnovan 8. oktobra 1946) i koji se isključivo izvozom i uvozom metala, ruda, koksa, ali i procesne opreme za veliki broj preduzeća u tadašnjoj Jugoslaviji i „Metalservis“, za unutrašnju trgovinu. Dobitnik je Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1975) za posebne zasluge i postignute uspehe u poslovima od značaja za napredak zemlje. Iako nije imao vremena da se bavi politikom, godine 1974. je smenjen sa svih funkcija, pod optužbom da je „tehnomenadžer”. Nakon toga je radio kao predstavnik Privredne komore Jugoslavije u Kairu. Pošto je bez naročitog objašnjenja odatle otpušten, radio je kao direktor predstavništva „Progresa” u Njujorku, kao predstavnik „Metalservisa”, zatim kao predstavnik „Beogradske banke” u Njujorku, gde je do 1983. radio na poslovima strateškog razvoja elektroprivrede i sirovinske baze u Srbiji na projektu u Avramovićevom timu. Takođe je u banci „Meri Linč” iz Njujorka bio savetnik za investiranje u Srbiju i Crnu Goru. Bio je savetnik za pitanja rudarstva i metalurgije u „Goši” i predsednik Naučnog veća Instituta „Kirilo Savić” u Beogradu. Jedan je od osnivača, a radio je kao vanredni profesor, organizovao i održavao nastavu na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Govorio je engleski, ruski, nemački, a služio se italijanskim i arapskim jezikom. Autor je pet knjiga i više od 40 naučnih i stručnih radova, posvećenih rudnicima i rudarima. Bio je član odbora za ugalj i čelik OUN-a i član Akademije nauka u Njujorku (SAD) Preminuo je 6. decembra 2006. godine u Beogradu, a sahranjen je tri dana kasnije na Novom groblju u Beogradu. Očuvanost 4.

Ljubomir Marković Zvona nad rekomMeki povezMeki povezLjubomir Marković BiografijaРођен је у Сивчини код Ивањице 20. јула 1934. године. Основну школу похађао у Миланџи (1943–1947), нижу гимназију у Ивањици (1947–1950), а Учитељску школу у Ужицу (1950–1955). Вишу педагошку школу (група српскохрватски језик и књижевност народа Југославије са руским језиком) завршио у Крагујевцу (1959). Дипломирао на Филозофском факултету – група за српскохрватски језик и југословенску књижевност у Приштини (1972). Учитељевао је у подголијским селима Средња Река (1955–1956) и Девићи (1956–1959), радио као наставник и професор (1959–1973) и директор (1973–1974) основне школе у Међуречју. Био је главни и одговорни уредник „Чачанског гласа” (1974–1977) и директор Градске библиотеке у Чачку (1977–1992), одакле је отишао у пензију.Покретач је и уредник часописа „Глас библиотеке” и уредник листа „Дисово пролеће” (12 бројева, 1977–1991). Припремао је за штампу и уређивао књиге у издању Градске библиотеке и Дисовог пролећа из Чачка (тридесет збирки песама из едиција „Књига госта” и „Токови”, као и књига из едиције „Врела”). Уредник је и рецензент четрдесетак књига. Иницијатор је многих културних акција и манифестација („Сусрети сакупљача народног блага”, „Од октобра до октобра”, „Сусрети песника суседних градова”...). Поверавани су му многи друштвени послови (председник Удружења просветних радника општине Ивањица, 1961–1965; у више наврата председник Месне заједнице у Међуречју; председник Међуопштинске заједнице матичних библиотека у Краљеву; председник Републичке заједнице матичних библиотека Србије, 1985–1989). Стручне радове и чланке објављивао је у листовима, часописима и на радију (Настава и васпитање – од 1959, Просветни преглед, Задруга, Борба, Вечерње новости, Наша школа, Чачански глас, Вести, Расковник, Венац, Глас библиотеке, Дисово пролеће, Зборник Народног музеја у Чачку, Изворник, Ужички зборник, Радио Београд, Радио Чачак...).Српска академија наука и уметности откупила му је збирку народних умотворина (1970). За штампу је припремио књиге: Јован Пајовић, Чвор (Чачак, 1990) и Јован Јаворац, Ратне успомене 1876. (Београд, 1996). Објавио је више од 300 радова из области књижевности, историографије, етнологије, библиотекарства и издавачке делатности. Учествовао је на двадесетак научних скупова, на којима је презентирао резултате својих истраживања.Преминуо је у Чачку 10. јула 2000. године.6/8