Therese Lenotre: POTOTO ET T.S.F. Izdavač HACHETTE Paris, edicija Petite bibliotheque blanche. Tvrdi povez, majstorski ilustrovano (autor Alain Stogan), 112 strana. Posveta na prvoj strani: učenik francusko-srpske privatne muške narodne škole Nikola Atanasijades dobio je ovu knjigu za odličan uspeh iz francuskog školske godine 1936-37. Dakle, junak knjige je dečak Fransoa koga ukućani od milja zovu Pototo. Pototo ima mamu, tatu, učiteljicu klavira,, drugove, mačka Mistigrija i plišanog medu Porfira, ali jedino što on zaista želi je radio, no kod ukućana njegova želja ne nailazi na razumevanje.

Luis Bromfild - Savremeni herojSvetski pisci, Beograd 1947 godineTvrd povez.460 stranaLuis Bromfild (Louis Bromfield 1896 -1956) rođen je u Mensfieldu (Ohio), osim po svom pisanju za šta je dobio i Pulitzerovu nagradu, poznat je kao inovativni zaštitnik prirode i naučni poljoprivrednik. Studirao je agrokulturu a zatim je prešao na Columbia univerzitet da bi nastavio spisateljsku karijeru. Odlikovan je u Prvom svjetskom ratu, radio kao novinar i reporter, napisao veliki broj knjiga od kojih su neke poslužile kao podloga za filmove kao što su `Mrs. Parkington` i `Kiše dolaze`.4/18

Žika Živulović: SERAFIMOVA PUTEŠESTVIJA, Politika 1995, str. 286. Izabrani novinske reportaže, putopisi. Očuvanost 4-; manji tragovi vode po gornjem delu knjige i korice. ЖИВУЛОВИЋ Жика Серафим – новинар, књижевник и драмски писац (Мирово, Србија, 6. II 1925 – Београд, 20. II 2001). Отац му је био жељезничар и учесник Народноослободилачке борбе. Новинарством и књижевним радом почео је да се бави у Радио-Бгду 1947. Уређивао је емисију „Весело вече“ до 1957, када је постао стални сарадник „Борбе“ и „Спорта“ (у којем је почео да користи псеудоним Серафим), а од 1960. стални репортер „Политике“.

UŽITAK U SMRTI , Nora Roberts kao Dž. D. Rob , Vulkan Beograd 2013 , 299 strana , KAO NOVO Jedan od snova poručnice Iv Dalas konačno je ispunjen. Udala se za srodnu dušu, Rorka. Međutim, misteriozno samoubistvo tehničara koji je radio na Rorkovom svemirskom odmaralištu prekinuće Ivinu bračnu idilu. Obdukcija će ustanoviti da je ovo samo jedno u nizu ubistava s opasnim predumišljajem. Svi tragovi ukazuju na smrtonosnu sublimiranu poruku u jednoj od igračaka koje proizvodi Rorkova kompanija. Ovoga puta Iv je u trci s vremenom, a samo od nje zavisi opstanak čoveka koga voli...

Овај роман део је популарне едиције „Свет је један“ и намењен је млађим основцима. Улф је сасвим обичан дечак, који живи у Стуребију, мирном предграђу с приватним кућама. Али када је тата радио-аматер позвао у госте правог шеика, мама је постала нервозна. Шта треба спремити за ручак кад у госте долази један шеик? Улф истовремено брине и због Персија, свог најбољег друга. Да ли ће се десити оно најгоре – да ли ће се Перси заиста одселити? И да ли ће Улф успети да хипнотише Маријану тако да она пожели да га пољуби?

Luis Bromfild Savremeni junakIzdavač Rad 1973Tvrdi povez, str. 460.Američki roman.Luis Bromfild (Louis Bromfield 1896 -1956) rođen je u Mensfieldu (Ohio), osim po svom pisanju za šta je dobio i Pulitzerovu nagradu, poznat je kao inovativni zaštitnik prirode i naučni poljoprivrednik. Studirao je agrokulturu a zatim je prešao na Columbia univerzitet da bi nastavio spisateljsku karijeru. Odlikovan je u Prvom svjetskom ratu, radio kao novinar i reporter, napisao veliki broj knjiga od kojih su neke poslužile kao podloga za filmove kao što su `Mrs. Parkington` i `Kiše dolaze`.4/18

Autor: Ljubenko Zvizdić Povez: broširan Br. strana: 171 Format: 13x18,5 Ljubenko Zvizdić Ljubenko Zvizdić, novinar Radio Televizije Vojvodine. U Javnom servisu Vojvodine zaposlen je od 1991. godine. Do sada je u novinarstvu dobitnik više domaćih i međunarodnih priznanja. Dobitnik je četiri nagrade Radio difuzne organizacije Vojvodine, tri puta u žanru reporetaže i emisije kao celine ( Vršac, Sombor i Sremska Mitrovica ). Osim pomenutih priznanja dobitnik je tri međunardno nagrade za reportaže, dve Interefera ( Sombor ), Europres Travel Festa ( Subotica ) i Društva novinara Vojvodine ( Novi Sad ). Dve reporteaže čiji je on bio autor nagrađene su za tonsku realizaciju na međunarodnom festivalu Taktons u Novom Sadu. Dobitnik je specijalnog priznanja za izuzetno kvalitetan rad Festivala autorskog filma podunavskimh zemalja u žanru radijske reporteaže u Apatinu. Inače, Ljubenko Zvizdić je do sada objavio pet zbirki poezije „ Leptirica“ , „ Kapi“ , „ Miris zrelih trešanja“ , „ Sto puta ti kažem“ i „ Kraljivica snova“ . Uvršten je u antologiju savremene srpske poezije za decu i mlade „ Kad srce zasvetluca“ - selektor Pero Zubac. Autor je romana „ Kad su anđeli plakali“ i monografije „ Luka Marin“ . Dobitnik je međunarodne nagrede za poeziju „ Zlatno pero“ u Ljubljani 2012. godine. Na međunarodnom konkursu „ Karlovačkog lista“ povodom Svertskog dana pezije, dobitnik je treće nagrade u Sremskim Karlovcima 2015. godine. Dobitnik je međunarodne nagrede za poeziju „ Zlatno pero“ u Ljubljani 2012. godine. Predsednik je nadzornog odbora Udruženja novinara Srbije. NAPOMENA: Knjiga je apsolutno nova, na prvoj strani ima posvetu, ostalih oštećenja nema!

ANTOLOGIJA PRIPOVETKI PISACA IZ EX YU U KOJIMA SE GOVORI O RATU I KAKO DALJE,spisak autora vidljiv na koricama, str 380, NOVO Govoreći o knjizi u kojoj se nalaze i priče Bore Ćosića, Nenada Veličkovića, Miljenka Јergovića, Davida Albaharija, vlasnik izdavačke i filmske kuće `Kult B` Mustafa Kapidžić rekao je da se u knjizi na objektivan način opisuju zbivanja u raspadu bivše Јugoslavije i ratu koji se dogodio na ovim prostorima.

Dr Branislav Dimitrijević bio je stomatolog, hirurg, redovni profesor na Stomatološkom fakultetu na predmetu maksilofacijalna hirurgija. Osnovna delatnost bila mu je maksilofacijalna protetika, disciplina u povoju, ne samo na Stomatološkom fakultetu nego i šire, u evropskim i svetskim razmerama. Na osnovu rezultata svog kliničkog rada smatran je u bivšoj SFRJ najistaknutijim stručnjakom u ovoj oblasti, a prema jednom američkom časopisu i jednim od istaknutijih u Evropi (Compend Contin Educ Dent, 1993, Vol. XIV, No 2, pp 194). Osnovao je 1993. godine Kabinet za maksilofacijalnu protetiku u Jerevanu (Jermenija). Stoga je proglašen počasnim doktorom Državnog medicinskog fakulteta u Jerevanu (1995). Pod književnim imenom Brana Dimitrijević objavio je niz proznih dela, priča, romana, eseja, putopisa, među kojima su i sledeća: Balada o košavi (Beograd, 1990), Ševa u vrtu predskazanja (Beograd, 1993), Umreti u Jermeniji (Beograd, 1995), U kontejneru – zapisi srpskog ratnog hirurga 1916–1918 (Beograd, 2001. i 2004), Jerevansko proročanstvo (Beograd, 2001), Stomatologija i kultura (Beograd 2002), Beogradski košmar Mihajla Bulgakova – Pseće srce drugi deo (Beograd, 2004), U ravnicama privida (Beograd, 2008), Moja gerila (Beograd, 2010). Godine 1990. postao je član Udruženja književnika Srbije, iz koga je istupio 1999. godine. U dnevnom listu Politika objavio je dva feljtona: Zaboravljeni gorostas (septembar – oktobar 2001) i Dobrudža 1916 (oktobar 2007). U nasleđe nam je ostavio i desetak izvedenih radio-drama, dva dokumentarna filma Podrum svetih žrtava (Radio-Televizija Srbije, 2005) i Od krojačke igle do hirurškog noža (Radio-Televizija Srbije, 2011) i dva televizijska serijala Legenda o Dragomancima (Radio-Televizija Srbije, 2003) i Srpski vojni sanitet u Velikom ratu (Radio-Televizija Srbije, 2014/2015), u kojima je bio scenarista i voditelj. Bio je predsednik Sekcije za istoriju medicine srpskog lekarskog društva (2009– 2015), a od 20. januara 2008. godine urednik elektronske biblioteke „Istorija medicine“ Međunarodne kulturne mreže „Projekat Rastko“ (www.rastko.rs/istorija/medicina). Za svestran rad na kulturnom planu nagrađen je Zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Nagrađen je Zahvalnicom s plaketom Vojske Srbije i Crne Gore – Sektor za logistiku GŠ VSCG Sanitetska uprava – za zasluge u izučavanju istorije saniteta srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Počasni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva postao je 2008. godine. Godine 2015. Srpsko lekarsko društvo nagradilo ga je Zlatnim perom. Organizovao je redovne godišnje kongrese 800 godina srpske medicine i kao urednik učestvovao u izdanju zbornika radova i monografija o istaknutim lekarima. Posle šestogodišnjeg mandata, za vreme koga je veoma unapredio rad Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, godine 2015. izabran je za počasnog predsednika Sekcije. Bio je pokretač i (u velikoj meri) realizator postavljanja spomen-ploče stranim medicinskim misijama koje su učestvovale u balkanskim ratovima (prva ploča 2012) i Velikom ratu (druga ploča 2015) na zgradi Srpskog lekarskog društva (Džordža Vašingtona 19). Pažnju istoričara medicine privukao je knjigom U kontejneru – zapisi srpskog ratnog hirurga 1916–1918, zasnovanom na analizi rukopisa jednog ratnog dnevnika koji se kao neidentifikovan čuvao u Arhivi SANU. Uz pomoć Milorada Radevića, istoričara, Brana Dimitirijević utvrdio je da je autor tih dnevničkih zapisa niko drugi do sanitetski general dr Mihailo Mika Petrović (1863–1934), načelnik Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Nišu, kasnije šef Hirurškog odeljelja Glavne vojne bolnice u Beogradu i profesor hirurške propedevtike na Medicinskom fakultetu u Beogradu – koji se opravdano smatra ocem srpske ratne hirurgije. Tada je zapisao: Onog trena kad sam rastumačio Petrovićev ratni dnevnik 1916–1918, i kad sam se spram Petrovića, njegove hrabrosti, odlučnosti, visokog ne samo profesionalnog nego i ličnog morala... lično osetio kao najobičnije zrnce peska, počela je možda moja gerila, moj unutrašnji preporod... Ako je Petrović mogao ono... zar ja ne mogu da bar obnovim sećanje na njegovo delo. Od tada se intenzivno bavio proučavanjem srpskog vojnog saniteta iz vremena Velikog rata, autentično, originalno, na nov način, na osnovu rukopisa, sećanja i uspomena lekara i medicinara, učesnika i svedoka rata. Lekari, učesnici rata, postali su lična preokupacija Brane Dimitrijevića, njihova stradanja njegova mora, namerni zaborav (kako je govorio) njihovog rada i muka bio je okidač za istraživanje njihovih života. Opisivao je bezizlazne situacije u kojima su se nalazili, u kojima su stradali i umirali, ali i one koje su savladali. Umro je iznenada 30. juna 2015. i za sobom ostavio nezavršen rukopis o ratnim, sanitetskim i humanitarnim svedočenjima lekara. dobro očuvana

SKU- 64-001 Karakteristike: Model: PR-UNIWERSALNA Univerzalni montažni okvir auto radia Ugradni lim oko radia Tip okvira: 1 DIN Brend Radia: Pioneer, Sony, Kenwood, JVC, Panasonic, Clarion, LG, Blaupunkt, Grundig, Philips,....

SKU- 60-110 Model : ZRS-59 Konektor za auto radio Tip konektora: Konektor sa kablovima Broj pinova: 16 Brend Radia: Pioneer Modeli radia: DEH P 2000 RDS, DEH P 2020 RDS, DEH P 2030 RDS, DEH P 2100 RDS, DEH P 2120 RDS, DEH P 2130 RDS, DEH P 3000 RDS, DEH P 3020 RDS, DEH P 3030 RDS, DEH P 3100 RDS B, DEH P 3120 RDS, DEH P 3130 RDS, DEH P 4000 RDS, DEH P 4020 RDS, DEH P 4030 RDS, DEH P 4100 RDS B, DEH P 4120 RDS, DEH P 4130 RDS, DEH P 5120 RDS, DEH P 5130 RDS

SKU- 60-112 Model : ZRS-46 Konektor za auto radio Tip konektora: ISO Broj pinova: 18 Brend Radia: Sony Modeli radia: CDX 5070, CDX 5092, CDX 5270, CDX 5470 RDS, XR 3310, XR 3312, XR 340, XR 350, XR 3740, XR 3750, XR 430, XR 4410, XR 4412, XR 450, XR 4740, XR 4750, XR 540, XR 550 RDS, XR 5520, XR 5620, XR 6440, XR 6450, XR 6453, XR 6650, XR 6700, XR 6750 RDS, XRC 180, XRC 200, XRC 202, XRC 202 MK2, XRC 210, XRC 210 MK2, XRC 212, XRC 213 MK2, XRC 410, XRC 420, XRC 510, XRC 620, XRC 720 RDS

S. A. Žebeljev DemostenMeki povezOcena Demostenove delatnosti nije jednodušna: jedni mu pevaju slavopojke, a drugi ga kude ili ne odobravaju njegov rad. Najsigurniji put da se njegov rad oceni, po mogućstvu nepristrasno i objektivno, jeste upoznavanje Demostenovog života na pozadini istorijskih zbivanja u kojima je radio. To nije tako teško učiniti: epoha u kojoj je živeo poznata je dosta dobro, a i okolnosti njegove biografije dokumentovane su toliko potpuno koliko se to može poželeti kad se piše o ličnosti odvojenoj od nas od hiljadama godina.***Jedini sistematičan prikaz Demostenovog doba očuvan je u Istorijskoj biblioteci Diodora sa Sicilije.6/22

Danko Angjelinović Robovi zemljeTvrdi povezKnjiževna fotomontaža Bistre, jednoga sela u Hrvatskom zagorju. Danko Angjelinović potječe iz stare hvarske obitelji (Sućuraj). Završio je pravni studij u Zagrebu, te stekao stručni naziv doktora prava. Politički je bio orijentiran jugoslavensko-unitaristički, ali po dostupnim podatcima nije bio stranački organiziran. U vrijeme Drugog svjetskog rata surađuje s četnicima Ilije Trifunovića, zapovjednika četnika na području NDH, i talijanskim okupatorima. Djed je hrvatske političarke Vesne PusićDanko Angjelinović (Makarska, 1891. – Split, 1961.) Pjesnik, pripovjedač, putopisac i prevoditelj. Radio kao odvjetnik u Zagrebu.Robovi zemlje, roman iz 1933. Književna fotomontaža Bistre, sela u Hrvatskom zagorju. Prvo izdanje.3/20

Kakva lijepa nedjelja - Jorge Semprun (Horhe Semprun) GZH, 1988 Tvrd povez, zaštitni omot, 390 str. knjiga je očuvana i kompletna Horhe Semprun Maura (šp. Jorge Semprún; Madrid, 10. decembar 1923 – Pariz, 7. jun 2011) je bio španski književnik i političar koji je najveći deo života proveo u Francuskoj, gde je napisao većinu svojih dela. U vreme diktature Francuska Franka, od 1953. do 1962. godine, Semprun je ilegalno živeo u Španiji i radio kao jedan od organizatora Komunističke partije Španije, ali je 1964. godine isključen iz partije. Bio je ministar kulture u španskoj socijalističkoj vladi od 1988. do 1991. godine.

28791-2) VRAČAR , Svetlana Velmar Janković , Čigoja Beograd 2005, Monografija? Roman? Istorija Vračara? Sve zajedno iz pera Svetlana Velmar Janković izuzetnog poznavaoca Beograda. Priča počinje u Beogradu sa opisom Vračara početkom 15. veka u vreme Stefana Lazarevića srpskog despota i teče do današnjih dana. Priča o Vračaru je i priča o Beogradu, srpskom narodu, njegovim vođama, ratovima, bunama i osvajanjima. Opremu ove izuzetne knjige radio je bard srpskog grafičkog dizajna Dobrilo M. Nikolić. Lepota knjige je ne samo lepota Svetlaninog rukopisa već i dizajna, starih gravura i fotografija. tvrd povez, format 8 x 16 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 95 strana,

Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: “Zov divljine”, “Beli očnjak”, “Gvozdena peta”, “Martin Idn”, “Ljudi sa ponora”, “Zlato”, “Kralj alkohol”, “Džeri ostrvljanin”, “Morski vuk”, “Mesečeva dolina”, “Priče s južnih mora”. Morski vuk/Džek London Beograd:Marso,2012.-358 str.

Autor: Stanislav Gašparovski Format: 19 Povez: broširan Br. strana: 139 Knjiga Beogradski mačor Stanislava Gašparovskog je neka vrsta humoreskne hronike Srbije u tranziciji, a njegovi zaključci su u konačnom smislu veoma ozbiljni i onespokojavajući. Upozorenje, koje nam kroz ovu knjigu šalje autor postaje još uverljivije, kada saznamo njegovu biografiju. Rođen je 1945. godine u Beogradu. Završio je Fakultet za naftu u Parizu. Radio je više od 20 godina u naftnoj industriji. U menadžmentu dve velike američke korporacije, zauzimao je visoke rukovodeće položaje. Bio je regionalni direktor korporacije za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Poslovi kojim se uspešno bavio pomogli su mu da bolje od drugih spozna savremenene ekonomske odnose i razume način funkcionisanja Zapada i prirodu njegovog odnosa prema zemljama Trećeg sveta. Ovo bogato iskustvo, autor na sebi svojstven način, želi da podeli sa čitaocem, i ovaj medikament u pisanoj formi, iako gorak, je veoma lekovit i otrežnjujući za sve one koji boluju od iluzija i nekritičkog odnosa prema Zapadu. Ovom knjigom javnost u Srbiji će se upoznati sa Stanislavom Gašparovskim kao piscem. Sa Gašparovskim kao nacionalnim delatnikom upoznati su mnogi naši ljudi u zemlji i dijaspori. Aktuelni je sekretar Komiteta za mir na Balkanu pri Britanskom parlamentu. Član je Britansko-srpske alijanse i zajedno je sa Mišom Gavrilovićem i Markom Gašićem, u vreme NATO agresije na Srbiju, organizovao demonstracije ispred Blerove rezidencije u Londonu, koje su neprekidno trajale 77 dana. Kao član Saveta Sabora dijaspore godinama je radio na prikupljanju pomoći i obnovi zemlje posle NATO bombardovanja. Stanislav Gašparovski živi i radi u Londonu.

Borisav Stanković DrameTvrdi povezIzdavač NolitO autoruБорисав Бора Станковић (Врање, 31. март 1876 — Београд, 22. октобар 1927) био је српски приповедач, романсијер, драматичар. Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.[1] Његови романи и приповетке осликавају живот људи са југа Србије. Припада групи приповедача који су се појавили на прелазу у 20. век, Иви Ћипику, Петру Кочићу, Милутину Ускоковићу и другима.Правни факултет у Београду завршио је 1902. године. Државни службеник постаје 1904. као цариник, затим порезник и чиновник Министарства просвете. Стварао је у време кад се млађа генерација књижевника више оријентисала према западњачким узорима, док је он остао привржен реалистичким традицијама, са симпатијом за патријархални свет старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као поетичне жртве љубави, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу, проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа, окушао се и као драмски писац.[2]Своју најпознатију драму Коштана објављује 1902. године, где први пут у књижевном делу користи врањски изговор, што изазива велике књижевне критике. Један од најпознатијих српских романа, Нечиста крв, објављује 1910. године. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента. Уз помоћ пријатеља, пребачен је из Дервенте за Београд, где је радио као новинар. Након рата радио је у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Умро је 1927. године у Београду.9/9

Roman dobitnice nagrade `Isidora Sekulić` za najbolju knjigu objavljena na srpskom jeziku 2019. godine. Junak romana je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, uzbudljivi roman Nine Savčić pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez pomisli da ih ikada raskinemo. Upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti. Povez Tvrd Strana 152 Format 14x21 Godina 2021. Nina Savčić (Beograd, 13. maja 1970), književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka, kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) sa temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Autorka je romana `Vlasnik svega našeg` (2019.) za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radila grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

Mek povez, 258 strana, 20 cm, 1998. godine izdaje narodna knjiga alfa Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…

Za ovu prvu, antologiju srpske boemske poezije, može se reći da je radio znalac i zaljubljenik u naše pesnike boeme, u njihove pjanske i mamurne prosjaje, u one stvaralačke trenutke koji su zaista rezultirali izuzetnim umetničkim podvizima u stihu. To su oni trenuci, u pesničkom slučaju, koje je davno Tin Ujević nazvao `jutra nevolje i stida`. Čudni su to `prizori unutrašnjeg života pesnika, prizori koji reflektuju duhovnu i umaginativnu žeđ ovih primeraka življenja`, koji su jedva čekali noć da i njima svane. Na drugoj slici svi pesnici cije pesme su u knjizi.Malo podvlaceno, malo zaokruzivano. Strana 250 Tvrdi povez Dim 17x25cm Izdavac Vesti Cirilica

Harold Robins MagnatIzdavač Narodna knjigaMeki povezDžepni formatEdicija BestselerDžek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…12/0

m11 Vreme bez slike - Velimir Dejanović Vreme bez slike je zanimljiva i vrlo originalna knjiga Velimira Dejanovića namenjena periodu predistorije televizije u Srbiji od 1880. do 1958, vreme od objavljivanja prvog teksta o prenosu slike na daljinu u Srbiji do početka rada nacionalne televizije. Zbog navedene teme nosi naziv Vreme bez slike. Pionirski posao na polju istorije na našim prostorima pokrenuo je Petar Ivić, naš prvi istoričar televizije, nizom članaka u časopisima `Teorija i praksa`, `Galaksija` i sl. U Srbiji nije odbranjen ni jedan naučni rad na ovu temu, bilo u celini, bilo u nekom delu, pa stoga nema ni rezultata istraživanja iz perioda predistorije televizije u Srbiji. Zato je ovaj autorski rad originalan i predstavlja pravi doprinos proučavanju predistorije i istorije prenosa pokretnih zvučnih slika na daljinu u Srbiji. Po autorovim istraživanjima, ubrzo posle Prvog svetskog rata u Srbiji su doneti zakoni koji su se odnosili ne samo na radio, već su se kasnije mogli primeniti i na televiziju. Ovo je vrlo intrigantno jer, u poređenju s filmom - koji je valjaniju regulativu kod nas dobio tek nekoliko decenija posle prvih filmskih projekcija - propisi koji su regulisali rad elektronskih medija, a odnosili su se na radio i televiziju, doneti su u Srbiji znatno pre praktične pojave televizije. Knjiga opisuje i događaje koji su prethodili početku rada nacionalne televizije na teritoriji Srbije. TV program je u Beogradu prvi put emitovan bežičnim putem u julu 1956, dve godine pre početka zvaničnog rada televizije. Događaj je vredan pažnje, o njemu je malo pisano i objavljivano jer se nije uklapalo u zvanične stavove o početku rada nacionalne televizije. Redakcija za istoriografiju,278 strana, ilustrovano

Vrlo dobro očuvana, 130 strana, izdanje Fabrika knjiga 2016, detaljniji opis: raša kominac radoslav ostao je privržen svojim junacima. Šta god da im se događa, on ih verno sledi i opisuje. Na početku nam se činilo da su ti karakteri gotovo nesposobni da od silne strasti i zagledanosti u sebe uspostave čvrste veze međusobnog poverenja i razumevanja. Ali takve kakvi su, kominac je svoje junake s pažnjom i saosećanjem vodio iz jedne zbirke u drugu, i širio sliku na kojoj su njihova ponašanja i zaslepljenosti traganjem za ljubavlju bili sve manje sebični, a sve više neuspešni odgovori na zlosrećne prilike. Tako smo zajedno sa njima, u ovoj knjizi, stigli do ivice, svi nagnuti nad provalijom na čijem dnu leže životi kominčevih junaka. Raša Kominac Radoslav (1967), pesnik i prozni pisac, objavio je sledeće knjige: Instant proza (kratke proze, Prosveta, Beograd, 1994), Pesme sa rasprodaje (pesme, Prosveta, Beograd, 1997), Matine kod mrtvog dobrotvora (pesme, Prosveta, Beograd, 1998), A dan je tako lepo počeo... (pesme&proze, Gradac, Raška, 2000), Bezumnik (roman, Prosveta, Beograd, 2002), Život strogo kontrolisanog minimuma (priče, Narodna knjiga, Beograd, 2004), Velika književna prevara (kratak roman, Beton+Hala+Teatar, Beograd, 2006), Isuviše smrti (pripovetke, Gradac, Raška, 2006), Šta se to, dođavola, dogodilo sa nama? (pesme, Otkrovenje, Beograd, 2008), Bezumnik - drugo izdanje romana+drama, (CZKD, Beograd+ Gradac, Raška 2008), Napisao je dve drame: Tužna bića sa unutrašnjim sagorevanjem i Bezumnik za koju je dobio nagradu Dragiša Kašiković (2005). Njegova Radio drama Izložba premijerno je emitovana na drugom programu Radio Beograda u proleće 2002, a drama Bezumnik u martu 2006. Za potrebe Gete Instituta napisao je triptih-pripovetku Granice mozga na temu Granice koja je objavljena u knjizi Grenzen-Recherchen