Novo, nečitano, nema posvete. Bhagavad-Gita - Juan Mascaro Godina izdanja: 2019 Broj strana: 184 Povez: Mek Bhagavad Gita je snažno spiritualno delo koje čini temelj hinduističke vere, a takođe predstavlja i remek-delo sanskrtske poezije. Knjiga opisuje kako je, na početku moćne bitke između armija Pandave i Kaurave, bog Krišna podario duhovno prosvetljenje ratniku Arđuni, koji je spoznao da je istinska bitka zapravo bila bitka njegove duše.Prevod Bhagavad Gite Huana Maskara uspeva maksimalno da dočara lepotu originalnog sanskrta. Inače, Huan Maskaro studirao je sanskrt, pali i engleski na univerzitetu Kembridž, a kasnije je radio kao profesor na Univerzitetu Barselona. Po okončanju španskog građanskog rata zastalno se doselio u Englesku. Preveo je i neke od Upanišada, kao i Dhamapadu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sastavljen za radoznalog čitaoca koji želi da sazna više o sve većem broju teorija koje se svakodnevno pominju u novinama, časopisima i na TV i radio programima, „Rečnik teorija“ je prvi multidisciplinarni priručnik koji objedinjuje teorije, zakone , hipoteze, principi, pravila, teoreme, `ologije i `izmi iz svih predmetnih oblasti. Organizovano po abecednom redu, pokrivenost se proteže od umetnosti do ekonomije, istorije, lingvistike, filozofije, psihologije, sociologije i dalje kroz teške nauke. Drevne i moderne, prihvaćene i diskreditovane, uključene su sve teorije koje su relevantne u današnjem svetu. Dubina termina varira od nivoa osnovnih studija do populističkih, uključujući teorije kao što su Parkinsonov zakon i Piterov princip.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Sećanja, snovi, razmišljanja - Karl Gustav Jung Godina izdanja: 2021 Broj strana: 448 Povez: Mek Zadivljujuća biografija jednog od najuticajnijih psihijatara savremenog doba, zasnovana na njegovim predavanjima, razgovorima i vlastitim spisima.U proleće 1957, u svojoj osamdeset prvoj godini, Karl Gustav Jung je otpočeo pripovedanje svoje životne priče. To je knjiga Sećanja, snovi, razmišljanja, sastavljena od razgovora s njegovom koleginicom i prijateljicom Anijelom Jafe, kao i od poglavlja koja je sȃm napisao, i drugih materijala. Jung je na završnoj fazi ovog rukopisa radio sve do neposredno pred smrt, 6. juna 1961, što ovu knjigu čini jedinstveno sveobuhvatnim razmišljanjem o jednom izuzetnom životu.Ovo priređeno izdanje uključuje i Jungov Septem Sermones ad Mortuos.

Poletarac LETO-Duško Radović *02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.god. II.-izdanje ISBN 86-09-00173-3 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica., strana: 205.,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1610.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Poletarac JESEN Duško Radović 02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.g II.-izdanje ISBN 86-09-00174-1 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica,194.strane,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1520.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Život i pustolovine Džeka Engla - Volt Vitman Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2020 Broj strana: 176 Format: 20 cm Povez: Broširani U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. Posle prvog koraka Univerziteta Ajova i drugih institucija, pojedinaca, kao i američkog izdavača, i Geopoetika se uključila u divan i bitan posao predstavljanja važnog književnog otkrića unošenjem ovog do sada svetu nepoznatog dela u srpski jezik, a pomoću njega i u nanovno definisanje američke književnosti. – V. Bajac Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji “Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu”, napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog “samrtničkog” izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom “Zbogom, mašto moja”.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! •Bio je jedan od najznačajnijih i najplodotvornijih slovačkih književnika u nekadašnjoj Jugoslaviji, preteča egzistencijalnog i nadrealističkog izraza u slovačkoj poeziji Mihal Babinka je rođen 25. avgusta 1927. godine u Padini, gde je završio osnovnu školu da bi gimnazijsko školovanje započeo u Bačkom Petrovcu, a završio u Pančevu. Po završetku pedagoške škole, od 1958. do 1961. godine, radio je kao učitelj u Ostojićevu, Padini i Ilovači. Bavio se i novinarstvom, radio je kao novinar u novosadskom Dnevniku, kao i u slovačkom listu Hlas Ljudu, uređivao je i časopis za književnost vojvođanskih Slovaka Novi život, a bio je i ugledni publicista i pozorišni kritičar. Za njegova života izdato je više zbirki njegovih, stilski posve specifičnih pesama, koje su bile govor njegove duše, a dosta njih ostalo je i u rukopisu. Sem na slovačkom i češkom jeziku, iza njega su, zahvaljujući prevodiocu Mihalu Harpanju, ostale i dve zbirke pesama na srpskom, pod nazivima „I bi zemlja“ i „Zavičaj magle“. Babinka je imao je dva braka. U prvom, sa Marijom Nazarčić, dobio je ćerke Lidiju i Sašku, koja se nesrećnim slučajem udavila u bunaru, posle čega je pao u beznađe, te u njegovom stvaralaštvu preovlađuju motigvi smrti, melanholije i besmisla života. Utehu je bezuspešno pokušao da nađe u piću, da bi u drugom braku, sa Zuzanom Kardelis, doživeo još jednu strašnu tragediju. Sin Feđa, rođen u braku sa Zuzanom, takođe pesnička duša, u 20. godini, skokom s mosta, izvršio je samoubistvo. Boreći se s velikim životnim iskušenjima, ne nalazeći uspešne puteve za njihovo prevazilaženje, Mihal Babinka se ubrzo razboleo da bi, 4. jula 1974. godine, posle neuspešnog lečenja na Institutu u Sremskoj Kamenici, umro od teške i neizlečive bolesti. Sahranjen je u Novom Sadu, a onda su, 2007. godine, njegovi posmrtni ostaci preneti na groblje u Padini. U Novom Sadu, zahvaljujući insistiranju velikog Mike Antića, a „u ime poezije i zajednice naroda“, kome je prijatelj Babinka pomogao da se skući kad je sa suprugom došao u Novi Sad, postoji ulica sa njegovim imenom, a Scena svih kreativnih već 11 godina organizuje Festival „Mihal Babinka“, koji promoviše dečje stvaralaštvo. Dom kulture u Padini, gde je Babinka rođen, s ponosom nosi ime Mihala Babinke, čoveka koji je ostavio neizbrisive tragove u kulturi slovačkog naroda i u čiju čast se svake kodine organizuju „Babinkini susreti“, posvećeni ovom velikanu slovačkog kulturnog neba. ihal Babinka (slč. Michal Babinka; Padina, 25. avgust 1927 — Sremska Kamenica, 4. jul 1974) je bio jedan od najznačajnijih slovačkih književnika iz nekadašnje Jugoslavije[1], koji se bavio još i novinarstvom i prevođenjem.[2][3] Završio je pedagošku školu i radio kao učitelj u selima Ostojevićevo, Padina i Ilovača. Pisao je za srpski Dnevnik, slovački nedeljnik Hlas ljudu (Hlas Ľudu) i uređivao časopis za književnost vojvođanskih Slovaka Novi život (Nový život).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Obuci svoju porodicu u somot i džins - Dejvid Sedaris Izdavač: Samizdat Godina izdanja: 2014 Broj strana: 208 Format: 20 cm Povez: Broširani Dejvid Sedaris je jedinstven glas u američkoj književnosti. Čitaoci ga redovno porede s Vudijem Alenom, Oskarom Vajldom, Džerijem Sajnfildom i Doroti Parker. Kao Doroti Parker, Sedaris uspeva da ostvari bolnu ravnotežu između posmatrača i učesnika u životnim dogodovštinama. Njegov humor je autobiografski. Sedaris se najčešće izruguje samome sebi: svom porodičnom životu, odrastanju u srednjoj klasi u predgrađu, svom grčkom poreklu, obrazovanju, korišćenju droga, svojoj homoseksualnosti i svom životu u Francuskoj. Obuci svoju porodicu u somot i džins knjiga je duhovitih, otmenih i iznenađujuće toplih priča o sasvim običnim ludostima, kojima Sedaris potvrđuje da je savršeni majstor forme. „Ova knjiga je remek-delo… Ne samo što Dejvid Sedaris ima izuzetan smisao za humor i književni stil, ovo je čovek koji je kadar da ulovi vaše srce i podigne vam duh dok čitate koji su sastojci kolača od pirinča.“ Observer „Čehovljevska vrsta komedije! Dejvid Sedaris je ono najbliže rok-zvezdi što književni svet danas ima.“ Njujork tajms „Sedaris je jedan od najduhovitijih živih pisaca.“ Ekonomist Dejvid Sedaris (1956) američki je pisac, komičar, humorista i radio voditelj. Proslavio se 1992. godine kada je National Public Radio počeo s emitovanjem njegovih priča SantaLand Diaries. Dve godine posle toga objavio je svoju prvu knjigu eseja i kratkih priča Barrel Fever, a usledilo je još pet knjiga: Naked (1997), Holidays on Ice, (1997), Me Talk Pretty One Day (2000), Dress Your Family in Corduroy and Denim (2004) (Obuci svoju porodicu u somot i džins, Samizdat B92, 2014) i When You Are Engulfed in Flames. Sve njegove knjige postale su bestseleri i prodate su u tiražu od preko sedam miliona primeraka.

Knjiga je kao nova. Sestre Palavejev - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2016 Broj strana: 307 Format: 20 cm Povez: Broširani “Alek Popov je napisao prvi partizanski roman od vremena pada komunizma. Oživeo je te kipove tako da ih razumeju generacije koje su komunizam iskusile samo kroz maglovita sećanja svojih roditelja i njihovih roditelja. Naterao je čitaoce da se smeju i plaču istovremeno.” Kristofer Bakston, pisac i prevodilac “Uz pristojnu porciju crnog humora, autor se zabavlja na račun razočaranih revolucionara i uz to na inteligentan i duhovit način ismeva širok spektar političkih ideologija.” Tereza Rajter, The Gap Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Psi u niskom letu - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2008 Broj strana: 340 Format: 20 cm Povez: Broširani Dva rođena brata iz Bugarske, dve sasvim različite prirode, nađu se zajedno u Americi da istraže nerasvetljene okolnosti očeve smrti. Roman sa naizgled klasičnim kriminalističkim zapletom prerasta, međutim, u grotesknu priču o socijalizmu i kapitalizmu pred raskrinkavanjem, o sveopštim usponima i padovima, o čuvanju pasa i novcu… Tu se, u duhu tranzicije, pojavljuju nenadani obrti i, iznad svega, autorov prepoznatljivi, povremeno brutalni, humor, koji neodoljivo vlada radnjom i junacima. Za roman Psi u niskom letu Alek Popov je dobio nagradu Elijas Kaneti za 2007. godinu. Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Saputnik radikalnog mislioca - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2007 Broj strana: 161 Format: 20 cm Povez: Broširani Knjiga sadrži eseje nastale tokom sedam godina – perioda koji karakteriše specifična dinamika tranzicije u Bugarskoj. U tom neobičnom, ponekad grotesknom svetu kulturnih interpretacija, paralelno opstaju bugarska književnost, internet, pas Lajka, Šredingerova mačka, utvara Mari Selest, Ćele kula u Nišu, izazovne art instalacije itd. Napisani veoma živo, duhovito i interesantno, eseji čuvaju nervozni ritam vremena zadržavajući svoju analitičku dubinu. Sadržaj je krajnje raznovrstan, ali su osnovne teme povezane sa ulogom pisca, korišćenjem jezika i književnosti u savremenom društvu, rađanjem novih mitova u tačkama ukrštanja umetnosti, života i kulture. Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Zabranjeni bez zabrane : zona sumraka jugoslovenskog filma - Milan Nikodijević Izdavač: Filmski centar Srbije Godina izdanja: 2022 Broj strana: 142 Format: 20 cm Povez: Broširani “Knjiga Milana Nikodijevića Zabranjeni bez zabrane predstavlja početak vraćanja duga jugoslovenskoj kinematografiji. Naime, ‘crni talas’ je umetnički najsnažnije razdoblje u istoriji jugo-filma, ulazak u svetsku kinematografiju, gde je za budućnost načinjeno rezervisano mesto, početak snažnog stvaralačkog zamaha koji će podstaći potonje umetnike da unapređuju film na ovim prostorima. Autor je svojim dosadašnjim radom već dao vidan doprinos rasvetljavanju ove do skora tabu teme, čineći to znalački i pouzdano, da o hrabrosti i ne govorimo, u svojim radio emisijama, a posebno na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Ova knjiga je samo prirodni nastavak te zapažene delatnosti i sublimat koji na jednom mestu omogućuje uvid u izvornu reč glavnih aktera crnog talasa. Nikodijević to čini vešto, koristeći se svojevrsnom dramaturgijom komparacije iskaza iz koje proističu ‘složeni’ lični uglovi, međusobno suprotstavljene procene, ponekad grube optužbe, pa čak i na adrese ‘crnotalasne braće’. Poneke od iskaza Nikodijevićevih sagovornika, vreme je već demantovalo, većinu potvrdilo, ali, u svakom slučaju, budući čitalac će imati kompletnu informaciju kao i podosta naznaka o mnogim stvaralačkim i drugim karakteristikama naših najistaknutijih filmskih autora”. Aleksandar Avramović Milan Nikodijević je rođen u Kragujevcu 1956. godine. Dimplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Novinarstvom i filmskom kritikom bavi se od 1978. godine. Objavljivao je u gotovo svim dnevnim i nedeljnim listovima i književnoj periodici SFRJ, SRJ, SCG i Srbije. Na radio i televizijskim stanicama realizovao je serijale posvećene filmu i umetnosti. Dobitnik je više priznanja za medijsko stvaralaštvo. Dugogodišnji je direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Naslov: Novinarstvo kao sudbina Autor: Dragutin P. Gregorić Izdavač: Beograd : autorsko izdanje - Dragutin P. Gregorić Pismo: ćirilica Br. strana: 615 ; ilustr. fotogr. Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Gregorić je u novinarstvo ušao 1966, radio je u “Beogradskoj nedelji”, “Ekspres Politici”, “Ilustrovanoj Politici” i “Vivi”. Jedno je vreme proveo na TV “Politika”, a sada neumorno radi emisiju “Puls života” na “SOS kanalu”. U knjigu Novinarstvo kao sudbina stalo je pedeset godina Gregorićevog bavljenja novinarstvom. Jedan njen deo posvećen je ulasku u ovu profesiju i kolegama sa kojima je radio i delio, kako kaže, sumornu istinu da „novinari jedini pod kapom nebeskom imaju dvadesetčetvorosatno radno vreme, bez vikenda, godišnjih odmora, slobodnih dana i “crvenih slova”“, i da je novinarstvo po smrtnosti treća profesija od svih na svetu – posle probnih pilota i ronilaca. Potom slede, na više od 500 stranica, intervjui sa najpoznatijim doktorima kod nas i u svetu, jer je najveći deo svoje karijere Gregorić proveo pišući o medicini. Teško je izdvojiti neko ime ali ćemo, ipak, navesti neka: dr Vasa Antunović, dr Kristijan Bernard, dr Nemanja Damjanov, dr Zorana Vasiljević, dr Borislav Vujadinović, dr Svetlana Vujović, dr Ervin Ginzberg, dr Majkl Debejki, dr Alen Karpantije, dr Denton Kuli, dr Jovan Mićić, dr Borislav Najdanović, dr Isidor Papo, dr Ivo Popović Đani, dr Ninoslav Radovanović… Čitaocu se učini da nema kraja ovim odličnim intervjuima, a onda odjednom shvati da je knjigu pročitao u jednom dahu. “Novinarstvo kao sudbina”, čiju naslovnu stranu krasi sjajna ilustracija Vladimira Veličkovića, govori o visokom profesionalizmu Dragutina P. Gregorića, koji i danas neumorno stvara. I svedoči o velikoj posvećenosti jednoj profesiji. Tekst preuzet sa interneta - autor teksta: A. Cvijić

Borisav Stanković KOMPLET SABRANA DELA 1-6 Prosveta i Slovo ljubve Beograd, 1979. godine, tvrd povez, zlatotisak, obeleživač za stranice, ćirilica. Knjige su u veoma dobrom stanju Komplet sadrži sledeće naslove: 01. STARI DANI * BOŽJI LJUDI 02. IZ MOGA KRAJA 03. NEČISTA KRV 04. DRAME - KOŠTANA * TAŠANA * JOVČA 05. GAZDA MLADEN * PEVCI 06. PEČAL - PROZNI RADOVI * FRAGMENTI * ČLANCI Borisav Bora Stanković (1876 - 1927), srpski književnik, pripovedač, romansijer, dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije, iz rodnog Vranja. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu iz XIX u XX vek, Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1902. godine. Državni službenik postaje 1904. kao carinik, zatim poreznik i činovnik Ministarstva prosvete. Stvarao je u vreme kad se mlađa generacija književnika više orijentisala prema zapadnjačkim uzorima, dok je on ostao privržen realističkim tradicijama, sa simpatijom za patrijarhalni svet stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake koji propadaju kao poetične žrtve ljubavi, dao je upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i nostalgije za mladošću, proza mu je nadahnuta osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored pripovedaka i romana, okušao se i kao dramski pisac, sa velikim uspehom. Svoju najpoznatiju dramu KOŠTANA objavljuje 1902. godine, gde prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što izaziva velike književne kritike. Jedan od najpoznatijih srpskih romana, NEČISTA KRV, objavljuje 1910. godine. Za vreme Prvog svetskog rata biva zarobljen i transportovan u logor Derventa. Uz pomoć prijatelja, prebačen je iz Dervente za Beograd, gde je radio kao novinar. Nakon rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u Beogradu.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Vojnik-kornjača - Melinda Nađ Abonji Izdavač: Kulturni centar Novog Sada Godina izdanja: 2020 Broj strana: 170 Format: 19 cm Povez: Broširani Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika. Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju. Ova švajcarska književnica mađarskog porekla provela je najranije detinjstvo u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Godine 1997. okončala je studije na Ciriškom univerzitetu, u međuvremenu stekavši švajcarsko državljanstvo. Prvi roman Im Schaufenster im Frühling (U izlogu, s proleća) objavila je 2004. godine. Njen drugi roman Tauben fliegen auf (Golubije srce) dobio je 2010. godine prestižne nagrade – Nemačku književnu nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku kao i Švajcarsku književnu nagradu. Osim pisanja, bavi se performansom i muzikom (snimila je dva nosača zvuka u saradnji sa švajcarskim reperima i muzičarima), piše za radio, pozorište i internet.

Naslov: Georgije Mitrofanović Autor: Zdravko Kajmaković Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: ćirilica Br. strana: 406 + 20 str. reprodukcija u boji ; ilustr. Format: 27,5 cm - veliki format Povez: tvrdi platneni, zaštitni providni PVC omot Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih` ušiju` i sl., kao novi su, i odlično su povezani međusobno i sa koricama; zaštitni PVC omot neznatno pohaban u vrhu i u dnu rikne. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Georgije Mitrofanović (1550 — 1630) bio je srpski pravoslavni monah u manastiru Hilendaru na Svetoj Gori i srpski poznati – najugledniji slikar toga vremena. Njegovi najbolji radovi su freske u manastiru Morači, i u Krupskoj manastirskoj crkvi. Mitrofanović je bio monah koji je radio unutar radionice Hilandarskog manastira, na Svetoj Gori, pre dolaska u Crnu Goru, gde je radio na freskama u manastiru Morači. Patrijarh srpski Pajsije I inicirao je obnavljanje starih (13. i 14. vek) crkava Pećke patrijaršije 1620.godine. Sve kupole crkava su pokrivene olovom. Crkva Svetog Dimitrija je praktično obnovljena, a skoro polovinu freski je obnovio i oslikao Mitrofanović, dajući im novi sjaj. Freske u crkvi se nalaze u oltaru i na prostoru između kupole. Zadržane su stare teme uz poštovanje prethodnih kompozicionih rešenja. O životu Georgija Mitrofanovića ima vrlo malo podataka. Njegovo ime se navodi u literaturi kao Georgije ili Đorđe Mitrofanović. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko poslednju sliku uvećate do pune veličine. Mitrofanović Georgije, zograf, 17v | Hilandar | Crkva sv. Nikole | Ušće

Šta održava depresiju i čini da je toliko čest problem mentalnog zdravlja? Kako raditi sa beznadežnošću, strahom, stidom, neodlučnošću, neasertivnošću? Koje su terapijske intervencije koje deluju na procese u samom korenu depresije? Kako raditi sa suicidnim depresivnim klijentom

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Zakopana mačka - Susan Ringel Izdavač: Kulturni centar Novog Sada Godina izdanja: 2016 Broj strana: 254 Format: 19 cm Povez: Broširani Zakopana mačka je kratki roman, a istovremeno i poigravanje sa kriminalističkim žanrom. Savršenim osećajem za jezik Susan Ringel oživljava ne samo svoje likove, već i malo mesto na obali mora. Selo ne spava čak ni kad je mrak. Susan Ringel, finsko-švedska spisateljica rođena u Helsinkiju, poznata je po kratkim, blago apsurdnim pričama. Piše radio-drame i komade za pozorište. Njena prva knjiga pripovedaka Obećano dete postiže uspeh, a za roman Zakopana mačka 2004. godine dobija nagradu Švedskog književnog društva u Finskoj. Godine 2010. dobija nagradu za dramsko stvaralaštvo, a potom, iste godine, i nagradu za zbirku Vode.

Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna `autostoperska` serija u jednoj knjizi: - „Autostoperski vodič kroz galaksiju` - „Restoran na kraju vaseljene` - „Život, vaseljena i sve ostalo` - „Do viđenja i hvala na svim ribama` - „Uglavnom bezopasni`. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, „Autostoperski vodič kroz galaksiju` ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Srpski na srpskom 1 - Mirjana Blažić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 280 Povez: Mek Deset godina na talasima Prvog programa Radio Beograda, svakog radnog dana, govori se o srpskom jeziku. Oko 10.000 puta pet minuta programa posvetili smo jezičkim pitanjima, nedoumicama, zabludama, pogreškama, lutanjima, promašajima...Emisija Srpski na srpskom autorke Mirjane Blažić prvi put je emitovana oktobra 2012. godine. Tri godine kasnije najbolje od izgovorenog predali smo knjizi, da pročita i ko nije čuo, a ko mari i za lepotu govora i za lepotu pisanja.Pred jubilej objavljujemo peto izdanje knjige Srpski na srpskom 1 i pridružujemo mu još dve: Srpski na srpskom 2 i Srpski na srpskom 3. Ukupno 366 tekstova.Sve tri knjige sadrže QR za preslušavanje.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Žena na mesečini - nepoznate erotske priče B. Stankovića - Časlav Đorđević Godina izdanja: 2013 Broj strana: 262 Povez: Mek „Žena na mesečini“ jeste nova inicijacija za nastavak demistifikantne misije kada je u pitanju Stanković i njegovo delo koje je često bilo okovano u teoretskom modulu prevelikog moralističkog tumačenja. Priredjivač Djordjević koji je tri godine radio na sredjivanju restlova i njihovog dopisivanja našao se u kontroverznoj ulozi proveravanja,kako kaže samog sebe:Dali to on govori iz Bore,ili Bora provaljuje iz njega. Restlovi ili komadi duše ili možda tajne Erosa (samo) za ličnu upotrebu.To su dileme sa kojom će se suočiti stručna javnost, ali i svi obični poštovaoci dela Borisava Stankovića, nakon ovog „rasvetljenog“, a do juče „tamnog“ sveta Erosa u njegovom opusu.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Doseljenik: 1815-2015 - Aleksandar Slavković Godina izdanja: 2015 Broj strana: 240 Povez: Mek Romansirana biografija prvog Srbina u Americi. Rodio se u Austrougarskoj, u porodici deseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima i priključio Karađorđevim ustanicima u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza, beži u Austriju, potom dezertira iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao u brod za Ameriku. U Novom svetu je bio poznat kao Džordž Fišer, a u krštenici je pisalo – Đorđe Šagić. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Nobelovac iz Makonda - Knjiga o Gabrijelu Garsiji Markesu - Milan Balinda Godina izdanja: 2017 Broj strana: 184 Povez: Tvrd Biografija jednog od najznačajnijih pisaca svih vremena, iz pera Milana Balinde, našeg novinara, pisca, fotografa i izdavača koji je radio kao urednik i novinar u mnogobrojnim glasilima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u onim stranim, kao što su The Miami Herald, El Nuevo Herald, Chicago Tribune, The Seattle Times i drugi. Ova knjiga je klesana novinarskim stilom, i sadrži brojne zanimljivosti iz pišcevog života i njegovih dela, između ostalog i intervju koji je autor uradio sa Markesom 1981. godine, Markesov govor prilikom uručenja Nobelove nagrade, hronologiju prijateljstva sa F. Kastrom i sukoba sa M. V. Ljosom, uz bibliografiju i nezaboravne Gabove citate...

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Do sledećeg ultimatuma - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2021 Broj strana: 125 Format: 20 cm Povez: Broširani Prof. Vladimir Vlada Petrić, filmski i televizijski stvaralac, pedagog i istoričar filma i televizije, autor više značajnih knjiga iz ovih oblasti, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu (SAD), u viši navrata je razgovarao sa Melihom Pravdić za Radio Beograd 2. Intervju je ostao samo u pisanom obliku, autorizovan i dovršen. U ovom intervjuu prof. Petrić na lični zahtev, postavljajući to kao ultimatum, ponajmanje govori o umetnosti, filmu, pozorištu… Možda do ovoliko neposrednog razgovora o mnogim delikatnim pitanjima ne bi ni došlo da su se sagovornici striktno držali uobičajenih tema.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! John Chadwick, FBA (21. svibnja 1920. - 24. studenog 1998.) bio je engleski lingvist i klasični učenjak koji je bio najpoznatiji po dešifriranju, s Michaelom Ventrisom, Lineara B. Rani život, školovanje i ratna služba John Chadwick rođen je na adresi 18 Christ Church Road, Mortlake, Surrey, 21. svibnja 1920. kao mlađi sin Margaret Pamele (rođene Bray) i Freda Chadwicka, državnog službenika.[1] Školovao se u školi St Paul`s School i Corpus Christi Collegeu u Cambridgeu. Chadwick se dobrovoljno prijavio za Kraljevsku mornaricu 1940. nakon što je završio prvu godinu klasičnog tečaja na Cambridgeu. Isprva je služio u Sredozemlju kao obični mornar na lakoj krstarici HMS Coventry i vidio je akciju kada je njegov brod torpedirala talijanska podmornica i ronilačko bombardiranje. Godine 1942. poslan je na obalu u Aleksandriji na razgovor s načelnikom mornaričke obavještajne službe i odmah je dodijeljen obavještajnim dužnostima u Egiptu i promaknut u privremenog potporučnika u RNVR-u. Nakon toga je radio na talijanskim kodovima.[2][3][4] Chadwick je zaključio iz nekog R/T prometa koji je trebao biti obrađen u Bletchley Parku da je britanska podmornica potopljena u blizini Taranta. Godine 1944. prebačen je u Bletchley Park (`Postaja X`), naučio je japanski i radio na čitanju kodiranih poruka koje su slali predstavnici japanske mornarice u Stockholmu i Berlinu.[4] Nakon završetka rata 1945. vratio se studiju na Cambridgeu, diplomirao s odličnim uspjehom u Klasici, II. dijelu, s odličnim uspjehom u svom posebnom predmetu, lingvistici.[4] Dok je studirao na koledžu Corpus Christi, pokušao je, s nekim svojim kolegama studentima, upotrijebiti kriptografske metode za dešifriranje `minojskog linearnog pisma B`. Oni su već tada bili svjesni rada Michaela Ventrisa. Prestali su aktivno raditi na problemu zbog nedostatka objavljenih podataka s natpisa.[4] Karijera Godine 1950. objavio je svoj prvi znanstveni rad, izdanje Medicinskih djela Hipokrata, u koautorstvu sa svojim rođakom, Williamom Nevilleom Mannom, uglednim liječnikom.[4][6] Nakon što je završio diplomu, pridružio se osoblju Oxfordskog latinskog rječnika prije nego što je 1952. započeo predavač klasike na Cambridgeu.[4] U srpnju te godine čuo je radio emisiju Michaela Ventrisa o svom radu na Linearu B i ponudio svoju pomoć kao `običnog filologa`.[1] Ljudi su počeli surađivati na progresivnom dešifriranju lineara B, pišući dokumente na mikenskom grčkom 1956., nakon kontroverznog prvog rada tri godine ranije. Chadwickove filološke ideje primijenjene su na Ventrisovu početnu teoriju da je linear B rani oblik grčkog, a ne drugi mediteranski jezik.[7] Nakon Ventrisove smrti, Chadwick je postao figura u radu na Linearu B, napisavši pristupačnu i popularnu knjigu Dešifriranje Lineara B 1958. i revidirajući Dokumente na mikenskom grčkom 1978. [1]. Umirovljen je 1984., do kada je postao četvrti (i posljednji) Perceval Maitland Laurence Reader klasike na Cambridgeu. Nastavio je stipendirati sve do smrti, bio je aktivan član nekoliko međunarodnih društava i napisao brojne popularne i znanstvene članke. Također je bio član Britanske akademije[8] i koledža Downing u Cambridgeu.