Miodrag Bulatović KOMPLET 6 KNJIGA Prosveta Beograd i Globus Zagreb, 1983. godine, tvrd povez. Knjige su nove. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. ĐAVOLI DOLAZE 02. VUK I ZVONO 03. CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU * LJUBAV 04. HEROJ NA MAGARCU 05. RAT JE BIO BOLJI 07. GULLO GULLO Ovo su, zapravo, sabrana dela Miodraga Bulatovića, s tim što nedostaje knjiga 6. Miodrag Bulatović (1930 - 1991), srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti svojevremeno bio itekako marginalizovan. Pre nego što se potpuno posvetio književnom radu, radio je kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je politički angažovan, a u momentima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma. Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo. Sam je svoje knjige je opisivao kao `opasne, paprene, slobodarske`. I pored permanentnog sklanjanja u stranu, kolokvijalno rečeno, dobitnik je NIN-ove nagrade. # 71

Autor - osoba Blaga, Lucian Naslov Božja senka / Lučijan Blaga ; [izbor, prevod i pogovor Petru Krdu] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1995 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 76 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Cârdu, Petru, 1952-2011 = Krdu, Petru, 1952-2011 Cioran, Emil, 1911-1995 = Sioran, Emil, 1911-1995 Zbirka Reč i misao ; knj. 462 Napomene Vedrina svetlo-tamnog i Lučijan Blaga zaštićen njome / Petru Krdu: str. 63-68 Unutrašnji stil Lučijana Blage / Emil Sioran: str. 69-73. Predmetne odrednice Blaga, Lučijan, 1895-1961 Lučijan Blaga (1895–1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850–1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis „Misao“ i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... MG95 (L)

Kao novo. Bez posvete. Vojnik-kornjača - Melinda Nađ Abonji Godina izdanja: 2021 Broj strana: 170 Povez: Mek Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo.Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika.

Novo, nečitano, nema posvete. Odabrane priče - Džon Čiver Godina izdanja: 2018 Broj strana: 441 Povez: Mek Dobitnik Pulicerove nagrade.Američki Čehov XX veka.Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče.„Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

Knjiga je kao nova. Slavicina slova - Slavica Miletić Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2019 Broj strana: 68 Format: 18 cm Povez: Broširani Zar Zaga? Zaga zagovarala zdravlje, zelen, zelenilo, zelje, zeleniš, zrelost, zagovaranje, zastupanje, zbrinjavanje, zdravo zaključivanje, zimnicu. Zero zezanje. Zatim Zagu zamorilo zagovaranje. Zaboravila zimnicu, zanemarila zdravo zaključivanje. Zbogom zrelosti! Zavolela Zaga zezanje. Zagu zezanje zdravo zabavlja. Zar Zagu? Zagu. Zaista? Zaista. Slavica Miletić je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radila je kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Urednica je edicije prevedene proze DANiNOĆ od osnivanja Fabrike knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Džon Berdžer, Žoel Eglof, Marđan Satrapi, Silvija Plat, Žan Tardije, kao i filozofi i teoretičari Džudit Batler, Meri Daglas, Klod Levi-Stros, Žil Delez, Rolan Bart, Pol Riker, Ardžun Apaduraj, Dejvid Bordvel, Eme Sezer. Dobitnica je nagrada za prevod “Miloš N. Đurić”, “Aleksandar I. Spasić” i “Mihajlo Đorđević”. Jana Oršolić predaje oblikovanje slova na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2001. godine dizajnira korice za ediciju DANiNOĆ Fabrike knjiga.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Plavi čuperak - Miroslav Antić Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 159 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo… Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. M. Antić Miroslav Antić: Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije… Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“… Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Kako da izabereš zanimanje - Agnješka Trojan-Jaskot Godina izdanja: 2017 Broj strana: 160 Povez: Mek Neophodan priručnik za tinejdžere.• Razmišljaš o tome šta bi hteo da budeš kad odrasteš?• Ne znaš šta da radiš, jer neke školske predmete voliš, a druge ne podnosiš?• A možda već znaš šta voliš i šta želiš da radiš u budućnosti?Pred tobom je još mnogo vremena do donošenja važnih životnih odluka. Ali ako što pre upoznaš svoje dobre osobine i sklonosti, to ćeš pre pronaći nešto što voliš i utoliko će ti biti lakše da nađeš profesiju o kojoj sanjaš.Pročitaj ovaj priručnik, upoznaj više od trideset atraktivnih profesija i razmisli šta već sada možeš da učiniš da bi ostvario svoje snove.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Papa Franjo se hrva sa svojim anđelom - Zlatko Paković Izdavač: Multimedijalni institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 138 Format: 19 cm Povez: Broširani U ovoj drami, Bog je definiran kao tvorac jezika koji u nama i među nama govori istinu o moći. Dakle, Bog je jezik slobode usmjeren protiv moći i njezinih saveza, od kojih je najsnažniji upravo onaj u strukturama klerikalizma. Papa Franjo je, urbi et orbi, objavio da je klerikalizam najveći grijeh kršćanske crkve. On je, naime, strukturu moći u Crkvi žigosao kao sotonu. Ta struktura, pak, papu Franju naziva Antikristom. Zlatko Paković (1968), pisac i pozorišni reditelj, diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Knjige: Dnevnik pevanja, pesme (Hipnos, Beograd, 1996) Soba za jedan krevet, roman (Otkrovenje, Beograd, 2002) Zajednički pepeo, roman (Geopoetika, Beograd, 2008) Anatomija nacionalističkog morala i druge kolumne (Službeni glasnik, Beograd, 2012) O autoritarnoj savesti, kratki ogledi (Mostart, Zemun, 2015) Enciklopedija živih, drama (CZKD, Beograd, Qendra Multimedia, Priština, 2016; trojezično izdanje, na srpskom, engleskom i albanskom) Jeretička liturgija, deset dramskih komada (Zepter Book World, Beograd, 2021)

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Priroda i Grci - Ervin Šredinger Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2007 Broj strana: 98 Format: 20 cm Povez: Broširani Ervin Šredinger bio je jedan od poslednjih velikih naučnika za koga bi se, bez zadrške, moglo reći da je bio i filozof. Kako, međutim, razlikovati naučnika i filozofa? Ta nam se razlika, intuitivno, čini jasnom, sve dok ne pokušamo da utvrdimo njen sadržaj? Tada nastaju problemi. Šredinger, međutim, pokazuje da se ta razlika sastoji u stepenu formalizacije jezika: naučnik se služi visokoformalizovanim, specijalističkim jezikom – matematika je takav jedan jezik, dok su matematičke formule svojevrsne skraćenice koje nas spasavaju predugih opisa – dok filozof, ma koliko njegova teorija bila komplikovana, govori svakodnevnim jezikom. U svojim predavanjima iz 1948. godine, naslovljenim Priroda i Grci, Šredindger je napustio svoju „prirodnu sredinu“, dakle jezik naučnika (premda ne sasvim: ubaci Šredinger, tu i tamo, po koju formulu), i okrenuo se filozofskom jeziku, iako je, u osnovi, radio istu stvar: nastojao da pronikne u prirodu i njene zakone. Upravo taj spoj naučne invencije i filozofske radoznalosti doveo je do originalnog i na svaki način živog pristupa starim Grcima i njihovim genijalnim uvidima.

Knjiga je kao nova. Evo šta se, zaista, dogodilo… - raša kominac radoslav Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2016 Broj strana: 128 Format: 20 cm Povez: Broširani raša kominac radoslav ostao je privržen svojim junacima. Šta god da im se događa, on ih verno sledi i opisuje. Na početku nam se činilo da su ti karakteri gotovo nesposobni da od silne strasti i zagledanosti u sebe uspostave čvrste veze međusobnog poverenja i razumevanja. Ali takve kakvi su, kominac je svoje junake s pažnjom i saosećanjem vodio iz jedne zbirke u drugu, i širio sliku na kojoj su njihova ponašanja i zaslepljenosti traganjem za ljubavlju bili sve manje sebični, a sve više neuspešni odgovori na zlosrećne prilike. Tako smo zajedno sa njima, u ovoj knjizi, stigli do ivice, svi nagnuti nad provalijom na čijem dnu leže životi kominčevih junaka. raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila tri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011) i “Dlanovi” (2013).

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Čegrtaljka i uživanje - Živojin Bata Kara-Pešić Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2019 Broj strana: 172 Format: 18 cm Povez: Broširani Živojin Bata Kara – Pešić (1938) je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu, (1964) posle čega je boravio u Parizu, Salcburgu i Londonu na postdiplomskom usavršavanju. Radio je kao samostalni istraživač u urbanizmu i kao vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu ( 1989-1993). Objavio je veći broj radova o urbanizmu, arhitekturi i drugim srodnim temama u zagrebačkim, beogradskim i novosadskim časopisima. Kraće tekstove pisao je za Student, Književnu reč, NIN, Politiku, Dnevnik, Republiku, Vreme… U toku 1993/1994. godine sarađivao je sa radijom B-92 (emisije „Beograde bez ograde“ i „Ritam iskusnog srca“). Preveo je više književnih tekstova sa francuskog, engleskog, italijanskog i ruskog. Bio je potpredsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije (1996-2000). Za visoke domete ostvarene u prevodilačkom radu dobio je nagradu „Miloš N. Đurić“ (2011). Objavio je knjigu ogleda o arhitekturi i urbanizmu Dorasti za bravu (Novi Albatros, 1986). PRIKAZ knjige: Ivan Milenković, ”Ko drži dizgine, a ko će da izgine”, u: Vreme, br. 1517, 30. januar 2020.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Kavijar za sirotinju - Milan Vlajčić Izdavač: Umetničko društvo Gradac Godina izdanja: 2022 Broj strana: 366 Format: 23 cm Povez: Broširani Delo Kavijar za sirotinju, u kom su se našli tekstovi kritičara, novinara i književnika Milana Vlajčića, objavljivani u listu “Nova” i na portalu Nova.rs, izašla je posthumno baš za 65. Sajam knjiga. „Neće nam biti lakše, ali će nam se neke naše nevolje pokazati u drugačijem svetlu“. Ovo je jedna od rečenica koju je novinar, kritičar i književnik Milan Vlajčić, umesto pogovora, zapisao u svojoj knjizi. Milan Vlajčić ugledni filmski i književni kritičar, esejista i novinar, rođen je 1939. u Beogradu. Studirao je Opštu književnost i teoriju književnosti na Univerzitetu u Beogradu. Pozorišne, televizijske, radio i književne kritike objavljivao je u našim najpoznatijim listovima i časopisima, od kojih je neke i uređivao. Bio je urednik kulturne rubrike časopisa Student i Mladost, dnevnog lista Politika, časopisa Vidici, Gledišta i Književni glasnik, kao i stalni filmski kritičar dnevnih novina Politika i Blic. Bio je član NIN-ovog žirija, ali i žirija filmskih festivala u Kanu, Veneciji, Berlinu, Montrealu, Beču… Autor je dvanaest dosad objavljenih naslova i dobitnik brojnih prestižnih nagrada.

ЈАНКО ТУФЕГЏИЋ (Шабац, 1907-1944, отац Драгољуб, свештеник и мајка Персида, кћерка јединица књижевника Јанка Веселиновића), један је од трагично страдалих српских песника, убијених у грађанском рату 1941-1944. Завршио је Филозофски факултет у Београду, група за југословенску књижевност. Радио је као новинар у листу Правда и био уредник Ошишаног јежа. После окупације земље 1941, придружује се јединицама Југословенске војске у отаџбини; уредник је и шеф пропаганде Церскомајевачке групе јуришних корпуса пуковника Драгослава Ранчића. Ратно време углавном је провео у пећини на планини Бобији, организујући рад штампарије и листова Глас Цера и др. Књига ПЕСМЕ садржи три збирке објављене од 1928. до 1940. и необјављену збирку Планино туго. Ћирилица, тврд повез, 358 страна. У другој књизи Јанка Туфегџића НОВИНАР, РАТНИК налазе се: -књижевне критике и прикази из водећих новина и часописа у којима је објављивао (Политика, Правда, СКГ и др.) од 1929. до Другог светског рата. -обиман текст др Косте Николића, сигурно најбољег познаваоца четничког покрета. -изабрани текстови из новина и часописа 1941-1944 (Глас Цера, Љотићевштина и др.). -велики број фотографија и докумената -реч потомака, тј. унука Јанка Туфегџића Тврд повез, ћирилица, 416 страна.

KNJIGA procitana jednom - ALI< PROSUTA JE CASA VODE zbog cega su prvih 200 strana u gornjem delu listova blago talasasti (POGLEDAJTE SLIKE) - DVD je odlicno ocuvan - DVD ima prevod - prodaje se u stanju kao na slikama o KNJIZI: Knjiga ` Autostoperski vodič kroz galaksiju ` je jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna `autostoperska` serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju ; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga Autostoperski vodič kroz galaksiju je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka! Format : 145x205 mm br. str. : 628 povez : tvrd Pismo : latinica

Iz privatne kolekcije - procitana dva puta (jer vredi) ali i ocuvana - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: HIMALAJI , Majkl Pejlin , Izdavač : 3D+ Novi Sad 2006 , `Čuveni Makl Pejlin, član grupe `Monti Pajton`( Monty Python ), obradovao je svoju publiku putopisom koji sledi Himalaje kroz Pakistan, Indiju, Tibet, Kinu, Bangladeš. Bogate ilustracije prate priče prepune šarolikih opisa, dobronamernih saveta, neobičnih sagovornika, čudnovatih običaja, bajkovitih predela.` `Zdrav život`, novembar-decembar 2006. `Planinska carstva Zahvaljujući izdavačkoj kući `3D+` iz Novog Sada, čitaoci u Srbiji upoznaće Himalaje viđene očima Majkla Pejlina, slavnog glumca, poznatog, između ostalog i po ulogama u seriji `Leteći cirkus Monti Pajtona`. Po rečima Majkla Pejlina, ono što je Sahara za pustinje, to su Himalaji za planine, jer poseduju iste kontradiktorne čari, privlačne i opasne, izazovne i užasavajuće u istoj meri. Dominantan je bio pogled na qude koji žive na nadmorskim visinama, višim i od najviših planina u Evropi i na stare narode koji preživljavaju na isušenim, vetrom šibanim visoravnima.` Politika, 7.12.2006. Knjiga je opremljena sa preko 500 kolornih fotografija Basila Paoa, fotografa koji je radio fotografiju za film „Mali Buda`. tvrd povez, format 17 x 24,5 cm , ilustrovano u boji, latinica, 288 strana

OŠTEĆENJA NA IVICAMA KORICA UNUTRAŠNJOST VRLO DOBRA LEMMY -MOTORHEAD Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti – pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Taoci snova - Anica Lazin Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2022 Broj strana: 256 Format: 21 cm Povez: Broširani Anica Lazin plete raskošnu priču o nekoliko generacija porodice Laman koja svoja lutanja započinje u doba Marije Terezije, naseljavajući se na trusnom banatskom tlu. S druge strane, paralelni tok radnje otkriva nam sudbinu Gustava Malera. Inspirisana Malerovom muzikom, autorka nam približava njegovu umetnost kroz priču o iskušenjima kompozitorovog života, ispunjenog preispitivanjima, nesrećama, nerazumevanjem i porodičnim gubicima. Veličanstvena saga o potrebi za ukorenjenošću i sudbinskim preokretima koji nikako nisu lišeni žive veze sa istorijskim strujanjima epohe, pretvara se u povest u kojoj seobe otkucavaju ritam života ljudi lutalica, stvarajući porodične legende kao zamenu za izgubljene korene. Žaneta Đukić Perišić Anica Lazin rođena je u Kikindi i odrasla u Beogradu gde je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti. Radila je kao autor emisija i muzički urednik na Prvom programu Radio Beograda. Autor je kratkih priča, priloga, muzičkih kritika i scenarija za radiofonske emisije, kao i operskih adaptacija na scenama u Montrealu. Objavljuje članke za novine i povremeno drži predavanja na fakultetu. Njen roman, Tisza, napisan na francuskom, objavljen je 2010. godine u izdanju Trois-Pistoles. Redovni je član Udruženja književnika Kvebeka (Kanada).

Novo, nečitano, nema posvete. Android studio IDE: kuvar za razvoj aplikacija - Kyle Mew Godina izdanja: 2016 Broj strana: 424 Povez: Mek Android Studio IDE - Prva knjiga na srpskom jezikuŠta ćete naučiti?Zajedno sa Marshmallowom, naučite da radite u Googleovom novom Android Studio IDE-u.Kreirajte aplikacije, koristeći najnoviji Android radni okvir, dok zadržavate kompatibilnost biblioteka sa starijim verzijama.Savladajte najbolju praksu Android programiranja iz ovih recepata. Kreirajte uzbudljive i privlačne aplikacije, koristeći znanje koje ste stekli iz ovih recepata o grafici, animacijama i multimediji. Radite, prateći korake koji će vam pomoći da brže završite projekat. Kreirajte prilagodljive aplikacije (i sprečite ANR) pomoću primera AsynchTask klase. Upotrebite Google Speech Recognition API za svoju aplikaciju.Upotrebite Google Cloud Messaging (GCM) za kreiranje Push Notification za vaše korisnike.Naučite više o Android radnom okviru, prateći detaljna objašnjenja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I izdanje !!! 1981 g. Dusan Petricic Ima li šta lepše od toga da svom detetu, sa smeškom na licu, kažete: ’Sedi da razgovaramo’? Ako pri tom još imate knjigu u ruci... onda je uživanje zagarantovano. Izdavač: Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Борис Акуњин: БРОЈАНИЦЕ ОД ЖАДА Издавач: ИНФОРМАТИКА, Београд, 2009.год. Меки повез, 554 стране, илустровано, ћирилица. Некоришћено. `Boris Akunjin je pseudonim Grigorija Čhartišvilija (1956), poznatog ruskog japanologa i esejiste, koji je 1998. godine počeo da piše detektivske romane da bi, kako sam kaže, zabavio svoju suprugu Eriku. Od tada je u Rusiji prodato više od deset miliona primeraka njegovih knjiga, koje su prevedene na 30 jezika. Romani su hronološki povezani i govore o stvarnim događajima iz ruske istorije poslednjih decenija XIX veka. Akunjin je vrstan stilista. Možemo ga čitati kao postmodernistu, stvaraoca koji poznaje i koristi kontekst čitave ruske (i ne samo ruske) književnosti i kulture, a možemo se, povučeni uzbudljivom kriminalističkom pričom, prepustiti i pročigati ga u jednom dahu, kao u detinjstvu. Prvi kanal ruske televizije 2002. godine snimio je trodelni televzijski film po romanu „Azazel“. Ovaj roman je 2002. proglašen za najbolju inostranu knjigu godine u Francuskoj – dobio je „Prix mysrere de la critique“, a 2003. ušao je u najuži izbor za englesku nagradu „Gold dagger“. Ruska ekranizacija romana „Turski gambit“ bila je najgledaniji film 2005. godine. Studio Nikite Mihalkova je snimno film no romanu „Državni savetnik“. „Krunisanje“ je dobilo rusku nagradu „Braća Karamazovi“ za 2000. godinu.` `Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima je i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom. Gde je bio i šta je radio Erast Petrovič… Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja – na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi… Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu… I kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto – klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla… Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši“ tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.`

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Nestao - Egon Hostovski Izdavač: Blum izdavaštvo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 301 Format: 20 cm Povez: Broširani Nekoliko nedelja pre državnog udara u Čehoslovačkoj februara 1948, mladi Erik Bruner, član češke Komunističke partije (iz čistog oportunizma pre nego ličnog ubeđenja), dobija nalog iz Ministarstva unutrašnjih poslova da pronađe Pavela Krala – „sumnjivog” novinara koji želi da ode u SAD kod bolesne usvojene ćerke, ujedno i Brunerovog starog poznanika i bivšeg ljubavnika njegove supruge Olge. Kralov slučaj ispituju i Amerikanci i Česi, prvi kako bi odlučili da li da mu dozvole ulazak u zemlju, a drugi – da li bi ga uopšte pustili iz zemlje. Međutim, on je naprosto nestao. Potraga za Kralom uvlači Erika u zamršenu mrežu američke i češke tajne službe, što sve zajedno uništava njegov bračni život. Kada komunisti izvrše državni udar i preuzmu vlast, Erik je prinuđen da pobegne, međutim, Amerikanci ga ne žele zato što je komunista, njegovi ga odbacuju jer ga smatraju izdajnikom, a Nemci tek nisu ludi za njim zato što je Jevrejin. Od čeških državnih službi preko američkog poslanstva do oronulih noćnih klubova, Hostovski pripoveda misterioznu priču sa pregršt živopisnih, isprepletanih likova, briljantno dočaravši atmosferu Praga u mračnim danima istorijskih previranja (koje je i lično iskusio), straha, zavera, nepoverenja, krize i terora. Napisan pod uticajem neobične kombinacije Franca Kafke i Grejama Grina, Nestao nije samo autorova impresija o komunističkom puču u Čehoslovačkoj već i očajnički protest protiv totalitarizma kome će njegova domovina biti izložena narednih pola veka. Egon Hostovski (1908–1973) bio je češki pisac, urednik i novinar, koji je presudno oblikovao međuratno češko stvaralaštvo i nastavio tradiciju srednjoevropske književnosti oličene u delima Franca Kafke, Jozefa Rota i Štefana Cvajga. Studirao je filozofiju u Pragu, radio je kao urednik različitih listova, a zatim i u Ministarstvu spoljnih poslova. U vreme nemačke okupacije Čehoslovačke 1939. Hostovski se zatekao na službenom putu po zemljama Beneluksa, te, budući iz jevrejske porodice, odlučuje da ostane u Parizu. Kada je naredne godine i Pariz bio okupiran, pobegao je najpre u Portugaliju, a potom i u Njujork, gde je radio u čehoslovačkom konzulatu, dok su mu otac, sestre i njihove porodice stradali u nacističkom logoru. Nakon Drugog svetskog rata, vraća se u domovinu, ali zbog komunističkog državnog udara 1948. biva prinuđen da ponovo prebegne i do kraja života će ostati da živi u SAD. U njegovoj plodnoj spisateljskoj karijeri, pored Nestalog (1952), naročito se izdvajaju romani Cizinec hledá byt (1947), Půlnoční pacient (1955), Žhář (1935). Za sebe je govorio da se trudi da, nezavisno od psihijatara, odgonetne mračno vreme u kome živi i da u svojoj književnosti izgradi duhovno utočište za sebe i svoje čitaoce.  da Nakon njegove smrti osnovana je Nagrada „Egon Hostovski”, u čije laureate, između ostalih, spada i Jahim Topol.

Spolja kao na slikama, unutra odlično očuvano. Autor - osoba Pekić, Borislav, 1930-1992 = Pekić, Borislav, 1930-1992 Naslov Argonautika : fantazmagorija / Borislav Pekić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1989 (Beograd : Štamparija Kultura) Fizički opis 495 str. ; 19 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ82, ǂknj. ǂ543 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Beleška o piscu: str. 491-492. Borislav Pekić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuđen je na petnaest godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom građanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. oženio se arhitektom Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića. Te godine je dobio prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao „Lovćen film“. Godine 1959. počinje da radi kao dramaturg i scenarista za ovu filmsku kuću, a iste godine sa Ljiljanom dobija ćerku Aleksandru. Na početku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu „Dan četrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu. Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme čuda”. Od tada se posvećuje isključivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Član je uredništva „Književnih novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u časopisima „Stvaranje”, „Književnost”, „Savremenik” i „Književna reč”, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970), dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. vlasti mu bez obrazloženja oduzimaju pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti postaje persona non grata. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju „Slova ljubve“ iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekić nije uspeo da pronađe izdavača koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela). Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavača i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani” (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekić 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine. Žanr-romanom „Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptičkom vizijom sveta u kojem živimo, Pekić je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman, zahvaljujući svojoj tematskoj provokativnosti, postao je bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Po mišljenu čitalaca, „Besnilo” je, pored „Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledećem, antropološkom romanu 1999, objavljenom 1984, za koji 1985. godine dobija nagradu za naučnu fantastiku, Pekić ostaje na tragu te uzbudljive fantastične utopije. Krajem 1984. godine, u izdanju „Partizanske knjige“ iz Beograda, izašla su Pekićeva „Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio „Nagradu Udruženja književnika Srbije“. Časopis „Književnost” dodeljuje mu 1986. godine, povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa, specijalnu „Povelju“. „Nolit“ objavljuje zbirku gotskih priča „Novi Jerusalim” 1988. godine. Za roman-epos „Atlantida” (1988) dobija „Goranovu nagradu“. Autobiografsko- memoarska proza „Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. godine nagradu „Miloš Crnjanski“ za memoarsku prozu. Iste godine „Srpska književna zadruga“ objavljuje njegovu fantazmagoriju „Argonautika”. Povelju „Majska rukovanja“ za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od Doma omladine „Budo Tomović“ iz Podgorice. „Pisma iz tuđine” (1987), „Nova pisma iz tuđine” (1989, nagrada Sent-Andreje „Jakov Ignjatović“ u Budimpešti 1990. godine) i „Poslednja pisma iz tuđine” (1991, godišnja nagrada Grafičkog ateljea „Dereta“ za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekićev publicistički stvaralački domen. Esejistička proza „Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Počasnu nagradu BIGZ-a. Borislav Pekić je autor i oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” beleži 300 izvođenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Između ostalih dramskih dela izvođena su „Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 189. stepenik (1982, Prva nagrada Radio Zagreba), a povodom „Dana Radio televizije Beograd“ godine 1987. dodeljena mu je diploma za osvojenu prvu nagradu na konkursu u kategoriji radiodramskih emisija. Drami „Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu „Kneginja Milica“ (1991) i iste godine plaketa „Pečat“ Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. Dela su mu prevođena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Godine 1990. postaje jedan od osnivača Demokratske stranke, potpredsednik i član Glavnog odbora. Učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista „Demokratija”, glasila Demokratske stranke i prvog demokratskog glasa Srbije. Pekić je bio dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, član Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih umetnika i član Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna plaketa „Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni“ povodom 50. godišnjice jugoslovenskog igranog filma. Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond „Borislav Pekić“, čiji su osnivači Srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekić, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekićevih dela, staranje o piščevoj zaostavštini kao i projekti „Borislav Pekić našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekić“ za književna dela u nastajanju. Fond redovno objavljuje i publikaciju „Anali Borislava Pekića”. Pisci koji su dobili nagradu Fonda „Borislav Pekić“ za nova dela vremenom su postali afirmisani stvaraoci savremene srpske književnosti. U „Analima Borislava Pekića” svake godine se štampaju kritike i studije o raznim aspektima Pekićevog stvaranja, kao i odlomci iz romana nagrađenih pisaca i iscrpna Pekićeva bibliografija, koja se svake godine ažurira. Nakon piščeve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt http://www.borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekić i ćerka Aleksandra Pekić. Izdavačka kuća „Laguna“, prvi put u Pekićevom umetničkom stvaralaštvu, objavljuje njegova celokupna književna dela u 14 knjiga. MG64 (N)

Kao novo. Bez posvete. Lenji Genije - Kendra Adači Godina izdanja: 2023 Broj strana: 248 Povez: Mek Bestseler New York TimesaPosvetite se onome što je važno, zaboravite nevažno i završavajte poslove.Biti Lenji Genije ne znači raditi više ili manje. Suština je da radite ono što je vama važno.Sa svih strana glasno dopiru reči: „Trebalo bi da… uživate u trenutku, sanjate velike snove, imate sve, ustajete pre sunca, izlazite uveče s partnerom i budete najbolji“. Ili bi možda trebalo da zanemarite tuđe mišljenje, da se ne odvajate od šampona za suvo pranje kose, da izbegavate roditeljske sastanke, zapustite kuću i hvalite se svojim haosom od života.Lako je izgubiti se pod naletom pomešanih poruka o tome šta znači dobro živeti. Kendra Adači vas poziva da dobro živite po sopstvenoj definiciji tog pojma i uči vas da budete genije za ono što je važno, a lenji za ono što nije. Sve od jutarnje rutine do dremanja bez griže savesti dolazi na svoje mesto pomoću Kendrinih trinaest principa Lenjog Genija, među kojima su:• Odluči jednom.• Kreni sa nečim malim.• Postavi čarobno pitanje.• Idi pravim redosledom.• Ubaci odmor u svoj raspored.Otkrijte kako da bolje pristupate svojim odnosima, poslu i obavezama. Budite svoji bez komplikovanja sa onim „trebalo bi da“ po merilima drugih ljudi. Radite ono što je značajno, batalite ostalo i ponovo postanite zadovoljna, smirena osoba.„Ako su vas učili da ništa dobro ne može da proistekne iz lenjosti, spremite se da vam Kendra promeni mišljenje i život za sva vremena.“– Majklin Smit

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Kroz klisurine - Teofil Pančić Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2007 Broj strana: 406 Format: 17 cm Povez: Broširani Teofil Pančić je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme ». Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja. U Biblioteci XX vek objavljene su njegove knjige : Urbani Bušmani – Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001), Čuvari bengalske vatre – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2 (2004), Kroz klisurine. – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,3 (2007) i Karma koma (2007). Kod drugih izdavača Pančić je objavio: Osobeni znaci (Beopolis, Beograd, 2006), Na hartijskom zadatku (Dnevnik, Novi Sad, 2006), Tih famoznih 400 kilometara (VBZ, Zagreb, 2007), Peščani sprud (Peščanik, 2008) i Pepeo bez bašte (Dnevnik, Novi Sad, 2009). Knjiga Kroz klisurine sadrži Pančićeve kolumne objavljene na Trećem programu Radio Beograda i u nedeljniku “Vreme” od marta 2003. do marta 2006. godine. Knjiga, kaže autor, prati “vreme restauracije”, odnosno “jedan samoskrivljeni pad, s namerom da mu- kad već ne može da ga zaustavi – barem izmeri dubinu”.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Jugolaboratorija - Vladimir Arsenijević Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2009 Broj strana: 236 Format: 17 cm Povez: Broširani Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) prvi roman, U potpa-lublju (koji je ujedno i prvi deo predviđene tetralogije Cloaca Maxima), objavio je 1994. godine. Za tu knjigu dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Roman U potpalublju preveden je na ukupno dvadeset jezika a istoimena pozorišna predstava po motivima ovog romana nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Drugi Arsenijevićev roman, Anđela – drugi deo ciklusa Cloaca Maxima objavljen je 1997. godine. Posle boravka u Meksiku (maj 1999 – septembar 2000), Arsenijević 2001. godine objavljuje knjigu Meksiko – ratni dnevnik. Njegov ilustrovani roman Išmail, koji je nastao u saradnji sa crtačem stripova Aleksandrom Zografom, izlazi 2004. godine, a 2008. godine izlazi i njegova peta knjiga, roman Predator. Od 2000. do 2007. godine Arsenijević je radio kao urednik u beogradskoj izdavačkoj kući Rende, posle čega prelazi u zagrebačku izdavačku kuću VBZ, gde radi kao urednik njenog beogradskog ogranka. Živi u Beogradu. Jugolaboratorija saži tridesetak Arsenijevićevih eseja napisanih posle 2005. godine. U knjizi su oni podeljeni u 6 poglavlja: 1.Moj život na putu do WC-a, 2. Zemlja s druge strane ogledala, 3. Futurama, 4. Kad luzeri marširaju, 5. Novi replikatori i 6. Zidovi