Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Najbogatiji čovek Vavilona - Džordž S. Klejson Godina izdanja: 2019 Broj strana: 167 Povez: Mek Proglašen za moderno klasično delo, ovaj bestseler vam nudi razumevanje vaših ličnih finansijskih problema, kao i njihova rešenja koja će vas voditi do kraja života.Ovo je knjiga koja otkriva tajne sticanja i čuvanja novca, kao i upravljanje njime kako bi radio za vas.Kojih je to 5 zlatnih zakona koji garantuju vaš uspeh ili 7 lekova za mršav novčanik? Ovaj zapanjujući bestseler sadrži tajne za ostvarivanje svih vaših ambicija i želja i svega što želite postići.Ovo je knjiga koja sadrži ključ ličnog bogatstva.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Kukavičke junačke pesme - Milan Todorov Izdavač: Arhipelag Godina izdanja: 2022 Broj strana: 207 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Glavni junak novog romana Milana Todorova je radijski novinar koji po ulicama, trgovima i senovitim prostorima Novog Sada i Petrovaradina oblikuje uzbudljivu ličnu intimnu istoriju i intimnu istoriju ovih mesta. Smešten u savremeni trenutak, roman je razapet između unutrašnjih i spoljnih prostora, sobe i grada, intime i društva, svakodnevice i unutrašnjih previranja glavnog junaka, onoga što junak sanja i onoga što mu se uistinu događa. Ali su Kukavičke junačke pesme, pre svega, priča o junaku koji u ljubavi pokušava da nađe svet bolji i ispunjeniji od sveta u kome živi. Milan Todorov, pripovedač i satiričar, diplomirao je jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar u elektronskim medijima. Objavio je dve knjige kratkih satiričnih priča: Uhom za kruhom (1976) i Bezbroj naših života (2011). Knjiga priča: Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i Telefonski imenik mrtvih pretplatnika (2019). Romani: Lek protiv smrti (2016), Redosled jednostavnih stvari (2017) i Pristanište (2018, 2019). Autor je monodrame Kuninsko leto koja je igrana u Srpskom narodnom pozorištu u sezoni 1985/1986. Napisao je nekoliko knjiga satiričnih aforizama: Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), kao i dve knjige satirične poezije: Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009). Napisao je više radio drama i pozorišnih kabarea. Zastupljen je u najznačajnijim domaćim i u mnogim svetskim antologijama satire. Živi i radi u Petrovaradinu.

Knjiga je kao nova. Fragmenti vremena - Džon Banvil Izdavač: Clio Godina izdanja: 2021 Broj strana: 210 Format: 20 cm Povez: Tvrdi Iz pera Džona Banvila, autora romana More, za koji je dobio prestižnu Bukerovu nagradu, stižu živopisne uspomene na dablinske događaje, smeštene na međi faktografije i fikcije. Rođen u malom, od irske prestonice neznatno udaljenom gradu, junak ove priče se sa Dablinom prvi put upoznaje kao dete – sa iskrenim i nepatvorenim oduševljenjem. Premda mu je,kao punoletnom mladiću, konačno preseljenje u grad donelo i poneko razočaranje, opčinjenost njime ne jenjava. Vodeći čitaoca dablinskim ulicama, autor ovih pseudomemoara uživa u istoriji kulture, arhitekture, politike i društva. Protkane neposrednim i ličnim sećanjem na izvesna mesta i susrete, pripovedačeve uspomene su, istovremeno, omaž vremenu odrastanja i formiranja umetnika u mladosti. Čitaoca ili, bolje rečeno, putnika, očekuje priča o gradu i životu u njemu, puna slojevitih, posve neočekivanih emocija. Džon Banvil je irski pisac i scenarista. Na početku karijere radio je kao novinar, a zatim i urednik listova The Irish Press i The Irish Times. Danas piše književne kritike, scenarija za filmove i radio emisije, a za svoje romane dobija brojna priznanja i nagrade. Za roman More dobio je Bukerovu (2005) i nagradu Franc Kafka (2011). Dve godine kasnije dodeljena mu je nagrada irskog PEN centra kao i Austrijska nacionalna nagrada za evropsku književnost. Pod pseudonimom Bendžamin Blek napisao je detektivske romane Kristin Fals(2006), Srebrni labud (2007) i Lemur (2008) i doživeo veliki komercijalni uspeh. Njegova proza je bogata, umetnički vešto komponovana, s izraženom notom književnog eksperimentisanja.

60390) Priče o lavu o slonu o mački i o čemu još , Klod Avlin , Dečja knjiga Beograd 1953, Priče o slonu, o mački, o ribi , o ptici i ... s francuskog preveo Aleksandar Vučo ; ilustracije Fransoaz Estaši , Превод дела: Histores de l`éléphant, du chat, du poisson, de l`oiseau et... De quoi encore? / Claude Aveline Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. Нjegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svetlana Slapšak očuvano , tvrd povez, format 17 x 22,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 47 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ocenjen kao jedan od najzabavnijih romana svetske književnosti za decu, ovaj Endeov roman pripoveda o prijateljstvu malog crnog dečaka Džima, mašinovođe Luke i lokomotive Eme. Tragajući za tajnom Džimovog porekla, kojeg su zagonetne okolnosti dovele u zaštićen svet Bezbrigije, hrabra trojka prolazi kroz čudesne pustolovine, stiče neobične prijatelje i dospeva u Zmajski grad. Endeova izuzetna imaginacija, koja je njegovo delo Beskrajna priča uvrstila u sam vrh književne fantastike, povezana je u ovom romanu s toplim humorom i nenametljivo doprinosi širenju dečijih saznanja o prirodnim pojavama i ljudskim naravima. Michael Ende (Garmisch-Partenkirchen, 12. studenog 1929. - Filderstadt, 28. kolovoza 1995.) bio je njemački pisac. Bio je jedini sin Edgara Endea, nadrealističkoga slikara, kojem su nacisti zabranili slikati. Kad je imao šest godina, preselio se u München, gdje je pohađao gimnaziju. Krajem Drugog svjetskog rata skrivao se kako bi izbjegao obaveznu vojnu službu. Nakon rata završio je školovanje i studirao na umjetničkoj akademiji. Michael Ende radio je i kao glumac i radio predavač. Pisao je prozu, drame, pjesme, filmske scenarije i kritike. Neka od Endeovih djela nose pečat antropozofskoga svjetonazora, kao što je `Momo`. Počeo je pisati knjige za djecu, na nagovor prijatelja koji ga je zamolio da napiše tekst knjizi koju je ilustrirao. Tako je došlo do njegove prve knjige za djecu `Jim Knopf i Lucas strojovođa` (1960.) Godine 1971., Michael Ende se preselio sa suprugom u Italiju i nije se vratio do 1985. Godine 1989. oženio se japanskom prevoditeljicom Mariko Sato. Nakon šest godina, umro je od raka želuca.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ispod crne duge - David Putnik Izdavač: Arhipelag Godina izdanja: 2022 Broj strana: 115 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Izabrane pesme Davida Putnika (1972-2011). Pesme objavljene u periodici i pesme pronađene u zaostavštini. Pesme kao svedočanstvo vremena u kome su nastale i kao svedočanstvo jedne neobične umetničke i životne avanture. David Putnik (Beograd, 1972-Beograd, 2011), pozorišni reditelj, reditelj dokumentarnih filmova i pesnik. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek za pozorišnu i radio režiju, u klasi Ljubomira Mucija Draškića. Od 1999. do 2002. godine radio je kao asistent na Katedri za glumu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Od 2003. d0 2004. godine radio je kao vršilac dužnosti upravnika Šabačkog pozorišta. Kao pozorišni reditelj, publici se prvi put predstavio 1993. godine postavkom Čehovljevog Mislioca na novobeogradskoj sceni „Mata Milošević“. Usledile su predstave Bliži nebu, po drami Željka Hubača (Narodno pozorište u Leskovcu, 1994, nagrada „Joakim Vujić“) i Vasa Železnova Maksima Gorkog („Mata Milošević“, 1994), a potom Čehovljeva Labudova pesma (Narodno pozorište u Somboru, 1995), Plagijat Žaka Konfina (Narodno pozorište u Leskovcu, 1995) i San Mirabai, performans na temu indijske poezije (Bitef Teatar, 1995). Godine 1996. ponovo režira jednu Hubačevu dramu, Bliži vatri (Narodno pozorište u Leskovcu, nagrada „Joakim Vujić“), a 1997. Lepoticu i zver Igora Bojovića (Narodno pozorište u Somboru, nagrada Susreta dečjih pozorišta u Beogradu). Zaključne godine drugog milenijuma, ne računajući samu dvehiljaditu, bile su najplodnije u Davidovoj pozorišnoj karijeri: nižu se predstave Vilinska kočija po komadu Aleksandre Glovacki (Kruševačko pozorište, 1998, diplomska predstava), Memetov Život u pozorištu (Narodno pozorište u Leskovcu, 1998), Strindbergov Pelikan (Atelje 212, 1999) i Čekajući Godoa (Beogradsko dramsko pozorište, 1999). Godine 2001. Putnik režira Pirandelov komad Šest lica traže pisca (Narodno pozorište u Somboru), a naredne godine, u saradnji s Romskim teatrom „Raidna“, postavlja Bahanalije Gorana Stefanovskog na sceni Centra za kulturnu dekontaminaciju. Potom se, 2003. godine, još jednom predstavlja publici Beogradskog dramskog pozorišta (predstava Apologija neprijatelju po tekstu Jovana Popovića), a 2004. režira Gospodina Paula Tankreda Dorsta u Šabačkom pozorištu. U narednih sedam godina režiraće još samo dve predstave: Božićni san po tekstu Jovana Popovića (Mala scena Etnografskog muzeja u Beogradu, 2006) i Orkestar Titanik po drami Hrista Bojčeva (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar, 2009). Putnik je reditelj dokumentarnih filmova ‒ ekoloških putopisa: Otrovna voda (1996; nagrada Festivala podvodnog filma u Antibima) i Kanjon Nevidio (1997). Pesme, eseje i kritičke prikaze David Putnik je objavljivao u vodećim listovima i časopisima.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Novi mediji i društvene mreže - Stanko Crnobrnja Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije Godina izdanja: 2013 Broj strana: 136 Format: 22 cm Povez: Broširani Pojmovnik Novi mediji i društvene mreže predstavlja pregled najvažnijih pojmova iz više paralelnih, ukrštenih i simultanih oblasti (IT, mediji, digitalni marketing, itd), koje tvore osnovu svakodnevnog odnosa korisnika sa novim medijima, i obratno. Sa preko 500 odrednica, ovaj pojmovnik nam, na jednom mestu, daje moguća tumačenja koncepata, teorija, tehničkih termina, koji iz jezika medija, novinarstva, radio-difuzije, telekomunikacija, računarstva, novih medija, sve više prodiru u naš svakodnevni govor kao odraz nove digitalne stvarnosti.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Tajno znanje - Endru Krumi Izdavač: Partizanska knjiga Godina izdanja: 2020 Broj strana: 258 Format: 20 cm Povez: Broširani Krumijeva knjiga dolazi u pravom trenutku: kad god zavlada pandemija bilo koje vrste — naročito mentalne — valja je pročitati. I ne samo tad. Srđan Srdić Endru Krumi je doktor teorijske fizike i prepoznatljiv glas u škotskoj književnosti. Autor je osam romana. Dobitnik je dveju prestižnih nagrada za književnost (The Saltire Award i Northern Rock Foundation Writer’s Award). Nekoliko godina je radio kao urednik novina Skotland on sandej, a sad radi kao predavač kreativnog pisanja na Univerzitetu Nortambrija u Njukaslu.

Kao novo. Bez posvete. Put za Los Anđeles - Džon Fante Izdavač: LOM Godina izdanja: 2007 Broj strana: 174 Format: 21 cm Povez: Broširani Put za Los Andjeles je prvi Fanteov roman koji je cekao punih 50 godina da bude objavljen. Junak romana, Arturo Bandini, kao da anticipira Holdena Kofilda , Selindžerovog – Lovca u žitu. „U centru je Fanteov alter-ego, mladi Arturo Bandini, koji prolazeći kroz surovi svet Velike ekonomske krize pokušava svoj život pretočiti u prozu. Stranac u svetu koji se kreće uhodanim tračnicama, Bandini pokušava da šokira okolinu; tvrdi da njegova proza nije na prodaju i da piše za potomstvo. Baš kao što je to radio i njegov tvorac“

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Do sledećeg ultimatuma - Meliha Pravdić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 125 Povez: Mek Prof. Vladimir Vlada Petrić, filmski i televizijski stvaralac, pedagog i istoričar filma i televizije, autor više značajnih knjiga iz ovih oblasti, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu (SAD), u viši navrata je razgovarao sa Melihom Pravdić za Radio Beograd 2. Intervju je ostao samo u pisanom obliku, autorizovan i dovršen. U ovom intervjuu prof. Petrić na lični zahtev, postavljajući to kao ultimatum, ponajmanje govori o umetnosti, filmu, pozorištu... Možda do ovoliko neposrednog razgovora o mnogim delikatnim pitanjima ne bi ni došlo da su se sagovornici striktno držali uobičajenih tema.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Skratimo priču za glavu - Marko Tomaš Godina izdanja: 2021 Broj strana: 137 Povez: Mek Marko Tomaš (Ljubljana, 1978) objavio je devet samostalnih i tri grupne zbirke poezije, kao i roman Nemoj me buditi (2019). U izdavačkoj kući LOM objavljene su mu četiri knjige poezije: Varanje smrti (antologija prethodnih šest zbirki, 2014), Crni molitvenik (2015), Regata papirnih brodova (2016) i Trideset deveti maj (2018). U Beogradu su mu objavljene i knjige Odrastanje melanholije (Kontrast, 2014), Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić, 2015) i Pisma s juga (Književna radionica Rašić, 2019). Živeo je i radio širom ex-Yu. Trenutno živi između Mostara i Zagreba.

Autor - osoba Bagić, Krešimir Gregorić, Boris Naslov Svako je slovo kurva / Krešimir Bagić, Boris Gregorić Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Goranovo proljeće, 1988 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 47 str. ; 20 cm Zbirka Goranovo proljeće. Edicija Nagrađeni pjesnici ISBN ((Broš.)) Napomene Tiraž 500 Listovi povezani na japanski način. Krešimir Bagić/Boris Gregorić: SVAKO JE SLOVO KURVA, „Goranovo proljeće“, Zagreb, 1988. Dvojac Bagić – Gregorić zaplovio je u književne vode na pomalo neuobičajen način, naročito kad je poezija u pitanju: knjigom koju ispisuju zajednički. Već tim gestom desakralizuju poetski čin: on nije više individualno raspinjanje, produkt jedne samoće, već namerno proizvođenje određenih znakova, jezička i poetska igra dve ličnosti. U toj nameri (bez obzira kako je realizovali: da li su stihove smišljali istovremeno ili su ih sastavljali naizmenično, pa uklapali u jednu celinu) pomogla im je generacijska (i životna, pretpostavljam) bliskost, s njom i senzibilitet, tako da nema većih odstupanja u rukopisu (jer se, uglavnom, ne pozna kad koji od njih ispisuje stih) i to je još jedno poništavanje autora, još jedna mistifikacija svojstvena našem vremenu, koje su se prihvatili „oberučke“ i zdušno. Još od naslova knjige („Svako je slovo kurva“) očigledna je humoristička usmerenost: kroz parodiranje, persiflaže, svojevrsne književne viceve i grotesknost ispoljavaju svoje zabavljačke ambicije i odaju, pre svega, dobro raspoloženje. A to je utisak koji poeziji uglavnom nedostaje (ona je često mučna i tugaljiva). Zato ovakva akcija zaslužuje komplimente. Reč je o humoru bez naličja: ne bezrazložnom i karikaturalnom izrugivanju, već nepretencioznom ludiranju i neusiljenom humoru, pri čemu se (što je za poeziju najhitnije) oslobađa jezik a stihovi nesputano nižu i provociraju svojim postupcima. Ovoj poeziji pristaje i odrednica koju je Lipovetsky prepoznao kao postmoderni, new-wave humor. Njime se odlikuju i samostalne knjige koje su i Bagić i Gregorić u međuvremenu objavili. Zoran Đerić, „Polja“ Krešimir Bagić Rođen 1962. u Gradištu. Pjesnik, stilističar i kritičar. Uređivao je emisije o književnosti na Trećem programu Hrvatskog radija (1990-1995), predavao hrvatski jezik i književnost na Sorboni (1996-1999) te bio voditelj Zagrebačke slavističke škole (2005-2009). Profesor je stilistike na Filozofskome fakultetu u Zagrebu i urednik portala stilistika.org. Pjesme i stručni tekstovi prevođeni su mu na dvadesetak jezika. Objavio je zbirke pjesama: Svako je slovo kurva (s B. Gregorićem, 1988; nagrada Goran za mlade pjesnike, 1988), Između dva snažna dima (1989), Krošnja (1994), Bršljan (1996), Jezik za svaku udaljenost (2001), Le palmier se balance (Pariz, 2003), U polutami predgrađa (2006), Trebalo bi srušiti zidove (2011; nagrada Dobriša Cesarić; nagrada Duhovno hrašće, 2011), Plaši li te moja boja (2013), Tko baca mrvice kruha dok hoda šumom / Qui sème des miettes de pain en traversant les bois (Rennes, 2016) i Ponornice (Zagreb, 2021; nagrada Zvonko Milković, 2021; nagrada Tin Ujević, 2022). K tome: znanstvenoesejističke knjige Četiri dimenzije sumnje (koautor, 1988), Živi jezici (1994), Umijeće osporavanja (1999), Treba li pisati kako dobri pisci pišu (2004), Uvod u suvremenu hrvatsku književnost (2016; nagrada Josip i Ivan Kozarac, 2016), knjige kritika Brisani prostor (2002; nagrada Julije Benešić, 2003) i Pogled iz Dubrave (2017) te Rječnik stilskih figura (2012; Državna nagrada za znanost; Godišnja nagrada Filozofskoga fakulteta; nagrada Kiklop za znanstvenu knjigu godine, 2013). Uredio je Rječnik Trećeg programa (1995), Leksikon hrvatskih književnih kritičara (2012), zbornike Važno je imati stila (2002), Bacite stil kroz vrata, vratit će se kroz prozor (2006), Ivan Slamnig, ehnti tschatschine Rogge! (2011), suuredio Jezik in fabula. Pisci o jeziku i stilu (2017) i Jezik in fabula: zbornik radova (2018), sastavio izbore proze Poštari lakog sna (1996) i Goli grad (2003; slovenski prijevod: Golo mesto, 2005; poljski prijevod: Nagie miasto, 2009), priredio izbore iz poezije Stjepana Gulina, Zvonka Makovića i Josipa Severa. Pisac kratke proze, esejist, kritičar, prevodilac, jezični tutor, lektor i likovni umjetnik Boris Gregorić (9. ožujak 1961) proveo je veći dio života u Sloveniji, Zagrebu i Iowa Cityu, SAD. U Zagrebu je bio stalni suradnik kulturne rubrike Vjesnika, magazina Start, te Nedjeljne Dalmacije. Objavio je pet zbirki kratkih priča, od kojih se, po njemu, najviše ističu Bestseler (Globus, 1990) te elektroničko izdanje prozne zbirke Kali Juga (2009): http://www.elektronickeknjige.com/gregoric_boris/kali_juga/index.htm Redovito piše kratke oglede za emisiju „Riječi” te radi na prijevodima emisije „Dnevnici i pisma” trećega programa Radio Zagreba HR3. Od 1979. objavljivao kratke proze, oglede, teorijske tekstove i prikaze, književne i filmske kritike, radeći kao lektor, novinar i kritičar u redakcijama „Večernjeg lista“, „Vjesnika“ (rubrika kulture), „Quoruma”, „Starta“, „Danasa”, „Oka”, „Nedjeljne Dalmacije“, „Globusa”. Surađivao je u programima Radio-Zagreba III, Omladinskog radija 101, Radio-Sljemena. Proze izvođene na Omladinskom radiju 101, Radio-Beogradu III, Radio-Ljubljani i dr. U ljeto 1991. emigrirao je u SAD, točnije Iowa City, Iowa, gdje je gostovao u International Writers` Program uz potporu fondacije Lilian Hellman & Dashiel Hammett, te američkog PEN Centra. Studirao je slikarstvo i crtanje pri University of Iowa u Iowa Cityu. Piše i na američkom engleskom jeziku objavljivao prozu i poeziju u 100 Words, The Iowa Review, eXchanges, Primordial Traditions, Whim`s Place (Online Flash Fiction), The Vocabula Review, http://www.ahundredgourds.com/ (haiku poezija). Proze su mu prevođene na engleski, bugarski, slovenski, makedonski, njemački (Klaus Detlef Olof) te poljski jezik. Uvršten je u razne antologije hrvatske i ex-Yu kritike i kratke proze, među ostalima, Krhotine vremena, Kritika futura drugog, Najbolje priče 1989 (antologija najbolje ex/Yu priče, pr. David Albahari i Mihajlo Pantić), Goli grad (2003). Objavljene knjige: Svako je slovo kurva (ko-autor K. Bagić, 1988) Teorijska Gramatika (1989) Prvo lice tuge (1990) Bestseler (1990) Kali Juga (2009) Kali Juga (elektronično izdanje, 2012) Noviji radovi: Kali Juga, zbirka kratke proze, Meandar, Zagreb, 2009. Strah i mržnja u hotelu „Brighton”, natječaj za kratku priču Večernjeg lista, Večernji list, Zagreb, 2011. Poetic Realism, The Vocabula Review, Writing Contest, Fall, 2011, Rockport, MA Pet lakih komada, proza, časopis Forum, Zagreb, 2011. Kali Juga (elektronična verzija), http://www.elektronickeknjige.com/, Zagreb, 2012. Prijevodi: Miklavž Komelj, Hippodrome, zbirka pjesama, sa slovenskog na engleski; University of Iowa, International programs, Iowa City 2010. Branko Čegec, Breath-Hold Diving (Blesok no. 71/73, zbirka pjesama; Skopje, trojezično izdanje/trilingual edition, 2010) Henry Miller, Razmišljanja o pisanju (Knjigomat br. 9-11, ogled iz knjige „Mudrost srca”, Zagreb, 2010.) D.H. Lawrence, More i Sardinija (putopis, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Frank O’Connor, Svoga oca sin (autobiografija, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Edward Abbey, Desert Solitaire (emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio Zagreb, 2011) Vlasta Žanić, Naći se sa sobom/To Meet Myself, likovna monografija, Meta, Zagreb, 2011 (na engleski) Ivan Kožarić, Preko crte/Across the Line, radovi na papiru, katalog izložbe u Muzeju suvremene umjetnosti, Zagreb, 2011 (engleski) Slavica Jakobović Fribec, Zagreb in Zagorka’s Footsteps, cultural guide, Centar za ženske studije, Zagreb 2011 Henry Miller, Raimu, emisija Dnevnici i pisma, 2012. Samuel Beckett, Mercier i Camier, emisija Strana Proza, HR3, 2012 (ur. Gordana Crnković) Shunryu Suzuki, Pisma iz praznine, izbor predavanja iz Zen filozofije Shunryu Suzukija, emisija Dnevnici i pisma, 2013. * Noviji prevodilački radovi uključuju slovenske autorice Ines Cergol (poezija), Maja Gal-Štromar (igrokaz za djecu), romane za djecu Sanje Pilić i Sonje Zubović (hrvatski na engleski), kao i nove prijevode za nekoliko programa HR3, uključujući antologiju suvremene japanske Tanka poezije (priredio Makoto Ueda), izbor iz poezije suvremenog slovenskog pjesnika i povjesničara umjetnosti Miklavža Komelja, te Šest života u potrazi za likom kineskog Nobelovca Mo Yana. Još neobljavljeni prijevodi uključuju izbor iz poezije Srečka Kosovela (9 pjesama na engleski jezik), Zofke Kvedrove (kraća proza, na engleski), te 28 Micro Poems for Ezra Pound Ante Armaninija (s hrvatskog jezika na engleski). MG105

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Leica format - Daša Drndić Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2003 Broj strana: 273 Format: 22 cm Povez: Broširani Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Knjiga je kao nova. Poslednja stanica Aušvic - Edi de Vind Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2020 Broj strana: 243 Format: 20 cm Povez: Broširani Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju. „Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. U lancima - Nina Savčić Izdavač: Arhipelag Godina izdanja: 2021 Broj strana: 147 Format: 21 cm Povez: Tvrdi „Novi roman dobitnice nagrade „Isidora Sekulić” za najbolju knjigu objavljena na srpskom jeziku 2019. godine. Junak romana je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, uzbudljivi roman Nine Savčić pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez pomisli da ih ikada raskinemo. Upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti.” Nina Savčić (Beograd, 13. maja 1970), književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka, kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) sa temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Autorka je romana Vlasnik svega našeg (2019) za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radila grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

Novo, nečitano, nema posvete. Plavi žaket - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 184 Povez: Mek Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Umešnost življenja - Čezare Paveze Izdavač: AED studio Godina izdanja: 2005 Broj strana: 346 Format: 23 cm Povez: Broširani Česare Paveze (1908-1950) je italijanski pesnik, romanopisac, književni kritičar i prevodilac; smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. veka. 1930-ih se počeo kretati u antifašističkim krugovima, zbog čega ga je Musolinijev režim prognao u Južnu Italiju. Posle rata se priključio Komunističkoj partiji Italije i radio za njeno službeno glasilo L”Unita. Depresija, i ranije prisutna u njegovim radovima, intenzivirala se nakon što je američka glumica Constance Dowling odbila njegovo udvaranje. Godine 1950. je počinio samoubistvo prevelikom dozom barbiturata u hotelskoj sobi.

Novo, nečitano, nema posvete. Deda Mrazov novi posao - Mikele D`injacio Godina izdanja: 2021 Broj strana: 96 Povez: Tvrd Ilustrovao Serđo Olivoti. Deda Mraz je radio samo za Novu godinu, to se zna. Uvek mu je dobro išlo dok nije počela kriza zbog koje je morao da potraži neki novi posao. Ali to nije bilo lako! Konobar? Ne, Deda Mraz je bio previše debeo i nezgrapan. Zabavljač? Previše je star za to. Operater u telefonskom centru? Nije to za njega. Upravo kad je počeo da gubi svaku nadu, Deda Mraz je našao savršen posao. I otkrio je da nikad nije kasno da ti se ispune želje. Tvoje, ali pre svega želje drugih.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Beket - zbornik Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2010 Broj strana: 418 Format: 25 cm Povez: Broširani Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i DŽojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.

Novo, nečitano, nema posvete. Bhagavad-Gita - Juan Mascaro Godina izdanja: 2019 Broj strana: 184 Povez: Mek Bhagavad Gita je snažno spiritualno delo koje čini temelj hinduističke vere, a takođe predstavlja i remek-delo sanskrtske poezije. Knjiga opisuje kako je, na početku moćne bitke između armija Pandave i Kaurave, bog Krišna podario duhovno prosvetljenje ratniku Arđuni, koji je spoznao da je istinska bitka zapravo bila bitka njegove duše.Prevod Bhagavad Gite Huana Maskara uspeva maksimalno da dočara lepotu originalnog sanskrta. Inače, Huan Maskaro studirao je sanskrt, pali i engleski na univerzitetu Kembridž, a kasnije je radio kao profesor na Univerzitetu Barselona. Po okončanju španskog građanskog rata zastalno se doselio u Englesku. Preveo je i neke od Upanišada, kao i Dhamapadu.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Sećanja, snovi, razmišljanja - Karl Gustav Jung Godina izdanja: 2021 Broj strana: 448 Povez: Mek Zadivljujuća biografija jednog od najuticajnijih psihijatara savremenog doba, zasnovana na njegovim predavanjima, razgovorima i vlastitim spisima.U proleće 1957, u svojoj osamdeset prvoj godini, Karl Gustav Jung je otpočeo pripovedanje svoje životne priče. To je knjiga Sećanja, snovi, razmišljanja, sastavljena od razgovora s njegovom koleginicom i prijateljicom Anijelom Jafe, kao i od poglavlja koja je sȃm napisao, i drugih materijala. Jung je na završnoj fazi ovog rukopisa radio sve do neposredno pred smrt, 6. juna 1961, što ovu knjigu čini jedinstveno sveobuhvatnim razmišljanjem o jednom izuzetnom životu.Ovo priređeno izdanje uključuje i Jungov Septem Sermones ad Mortuos.

Novo, nečitano, nema posvete. Prigodni medaljoni: Postskriptum Sabranih spisa - Danilo N. Basta Godina izdanja: 2020 Broj strana: 168 Povez: Tvrd Ovu knjigu je stvorila neprilika. Ona se sastoji u tome što su prilikom sastavljanja autorovih „Sabranih spisa“, objavljenih 2020. godine, omaškom izostala dva autorova članka, jedan o Rusou, drugi o Makijaveliju. Uz ova dva članka pridodati su i tekstovi koji s namerom nisu uvršteni u Sabrane spise, Intervju za Radio Beograd 2 – Odgovori na pitanja Siniše Gavrića, a posebno treba svratiti pažnju na đerdan kratkih medaljona napisanih o autorima knjižica koje je autor tokom nemalog broja godina prevodio za Biblioteku „Parerga“ Izdavačke kuće „Dosije studio“, kao i na besedu izgovorenu prilikom primanja „Dositejeve nagrade“.

Poletarac LETO-Duško Radović *02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.god. II.-izdanje ISBN 86-09-00173-3 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica., strana: 205.,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1610.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Poletarac JESEN Duško Radović 02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.g II.-izdanje ISBN 86-09-00174-1 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica,194.strane,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1520.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Život i pustolovine Džeka Engla - Volt Vitman Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2020 Broj strana: 176 Format: 20 cm Povez: Broširani U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. Posle prvog koraka Univerziteta Ajova i drugih institucija, pojedinaca, kao i američkog izdavača, i Geopoetika se uključila u divan i bitan posao predstavljanja važnog književnog otkrića unošenjem ovog do sada svetu nepoznatog dela u srpski jezik, a pomoću njega i u nanovno definisanje američke književnosti. – V. Bajac Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji “Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu”, napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog “samrtničkog” izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom “Zbogom, mašto moja”.