OČUVANA POSVETA NA PREDLISTU Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 360 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2002. Šta je porodica? Puzo je prvi put odgovorio na ovo pitanje kada je stvorio nezaboravne Korleoneove, koji su zauvek postavili kriterijume krvne odanosti. Sada, trideset godina kasnije, Puzo nas nagrađuje svojim konačnim stavom po ovom pitanju, remek-delom koje kruniše njegovu izuzetnu karijeru: pričom o najmoćnijoj porodici u italijanskoj istoriji – Bordžijama. U Porodici ovaj neponovljivi pisac vraća čitaoca u Rim petnaestog veka, gde mu otkriva ekstravagantnost i spletke Vatikana onako sigurno kako je to svojevremeno uradio sa tajnama Mafije. U središtu priče nalazi se Rodrigo Bordžija, Papa Aleksandar VI, čovek čija je pohlepa za moći, raskoši i ženama mogla da se meri jedino s njegovom ljubavi prema svojoj porodici. Okružen je svojom neobičnom decom – među kojima su lepa, samouverena, Lukrecija i strasni ratnik Čezare, Makijavelijev prijatelj i inspiracija. Njihove dramatične priče čine simfoniju ljudskih osećanja i reagovanja, od ponosa preko ljubavi, izdaje i ljubomore, do smrtonosnog gneva. Vreme u kojem žive, mesto i likovi oslikani su u svoj svojoj veličini u sagi koja je večna koliko i savremena. Delo na kojem je Mario Puzo radio poslednje dve decenije svog života, Porodica predstavlja poslednji trijumf jednog od najvećih pripovedača našeg vremena. „Puzo je u ovaj roman uložio mnogo truda i to se vidi. Reč je o jednom od njegovih najboljih ostvarenja. Priča je pitka, puna detalja, sa izvanredno izvajanim likovima.“ Booklist „Blistavo i strasno, remek-delo koje staje rame uz rame s Puzovim najvećim dostignućima.“ Nikolas Pileđi

Zvezdani brod Gloria Mundi, koji su sagradile i sa posadom Sjedinjenih Evropskih Država, sleće na planetu Altair Five 2032. Kada se deo posade upusti da istražuje region oko svoje tačke dodira, njihova radio komunikacija uskoro prestaje i oni to rade ne vratiti. Troje članova posade poslate da spasu svoje drugove nestaju u roku od nekoliko sati. Od trojice preostalih, koji su svi zarobljeni nakon što konačno napuste brod u potrazi za nestalim, preživio je samo psihijatar Pol Marlou, protagonista knjige. Planetu naseljavaju prvobitni humanoidi. Centralna tema u romanu je sukob između Marlouovog racionalnog pogleda na svet i sujeverne i često brutalne kulture autohtonih naroda. Njegovo ime izgovara Poul Mer Lo od strane plemena Bajani među kojima živi; dobija vodeću poziciju u primitivnom društvu. Marlou na kraju odlazi na putovanje koje ima za rezultat demistifikaciju religije domorodaca otkrivanjem njenog činjeničnog porekla – čime se otkriva da ljudi sa Altaira Pet dele svoje poreklo sa ljudima na Zemlji i drugim svetovima na Mlečnom putu. Kada se vrati sa ovog puta, uzdiže se na najmoćniji položaj u društvu. Marlou koristi ovu moć da obrazuje vanzemaljsku rasu; upoznaje ih sa pisanjem, sa izumima Zemlje kao što su točak, kuglični ležaj i osovina, kao i sa boljim industrijskim i poljoprivrednim metodama. Dok je tokom svog boravka na ovom svetu, Marlou žudeo da ode kući, dostiže tačku u kojoj se prilagođava jednostavnosti i naivnosti bajanskog načina života i počinje da vidi složenost Zemlje kao apsurdnu. Kada ga, posle manje od tri Altair Pet godina, kontaktira zvjezdani brod i spas je neizbežan, on odlučuje da ostane uprkos specifičnoj sudbini koja ga čeka. CORONET BOOKS 1973. 189 str. odlično očuvana exlibris

PROSJAK I LOPOV - IRWIN SHAW Znanje, Zagreb 1979; Hit biblioteka moderne literature tvrd povez, sa omotom, strana 455 Omot iskrzan unutrašnjost odlična Irvin Šo (engl. Irwin Shaw; Bronks, 27. februar 1913 – Davos, 16. maj 1984) je bio američki romanopisac, scenarista i pisac kratkih priča čija su se dela prodala u preko 14 miliona primeraka. Studirao je u Bruklinu. Još u toku studija počeo je da piše najpre za radio, a potom i za pozorište. U svojim delima čuva tradiciju realizma u koju unosi neke psihološke akcente. Vidljiv je i uticaj Hemingveja. Velikog uspeha imao je njegov roman Mladi lavovi (The Young Lions, 1948), koji se smatra jednim od najboljih američkih proznih dela o Drugom svetskom ratu, a po kom je snimljen istoimeni film sa Marlonom Brandom, Montgomerijem Kliftom i Dinom Martinom. Manjeg značaja su njegove drame, među kojima se ističu: Otmen svet (The Gentile People, 1939), u kojoj optužuje način života otmenog sveta, i antiratna drama Pokopajte mrtve (Bury the Dead, 1936). Slede još dva komada pisana za scenu: Sinovi i vojnici (Sons and Soldiers, 1944) i Iz magle (Out of the Fog, 1949). U SNP je 1955. prikazan njegov komad Otmen svet pod naslovom Filip i Jona, u prevodu Ivanke Marković. Ostali poznati romani (prevedeni na srpski ili hrvatski, po katalogu Biblioteke grada Beograda) su: Glasovi letnjeg dana (1965) Bogataš i siromah (1970) Veče u Vizantu (1973) Prosjak i lopov (1977) Na vrhu brega (1979) Hleb povrh vode (1981) Prihvatljivi gubici (1982) Šo je bio veoma cenjen kao pisac pripovedaka. Među zbirkama prevedenim na srpski ili hrvatski su: Opklada na mrtvog džokeja (1957) Indijanac u dubini noći (1957) S.S.S.

Kao izučavalac arapskog jezika i istorije islamske civilizacije, Šeri Džons je više godina radila na svome prvencu, romanu Dragulj Medine, s namerom da zapadnom svetu predstavi jednu od najizvanrednijih ličnosti islama i jednu od najvećih žena u istoriji sveta, Ajšu bint Ebu-Bekir, suprugu-miljenicu Poslanika Muhameda. Dok je Dragulj Medine roman o Ajšinom odrastanju i sazrevanju, Mač Medine je priča o prvim previranjima u islamskom svetu, o četiri Pravedne halife, a pre svega o Ajši kao zreloj ženi – političaru, ratnici i Majci pravovernih. Povez knjige : broširani Strana : 323 Format : 14,5x20,5 cm Pismo : latinica

Марк Твен: ТОМ СОЈЕР КАО ДЕТЕКТИВ Издавач: БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО, Нови Сад, 1952.год. Тврди повез, 87 страна, илустровано, ћирилица. Очуваност приказана на фотографијама. РЕЂЕ У ПОНУДИ. `Марк Твен (енгл. Mark Twain), право име Самјуел Лангхорн Клеменс (енгл. Samuel Langhorne Clemens; Флорида, 30. новембар 1835 — Рединг, 21. април 1910) био је амерички књижевник. У опсежном животном делу остварио је широку лествицу осећаја и мисли, од пуне животне радости до потпуног безнађа. Након детињства проведеног на обалама Мисисипија учио је за типографа, радио као пилот на речном броду, ишао у потрагу за златом у Калифорнију, путовао по Средњем истоку и Европи. Његов живот пун пустоловина, успеха и славе помућује смрт његових жена и ћерки, што изазива песимизам и тешки очај његових последњих радова. Био је добар пријатељ Николе Тесле. Његови најпознатији јунаци су дечаци Том Сојер и Хаклбери Фин. Самјуел Лангхорн Клеменс рођен је 30. новембра 1835. године у месту Флорида у Мисурију. Када му је било четири године с родитељима се преселио у место Ханибал, где је похађао основну школу. Након смрти оца 1847. године кренуо је на штампарски занат. Касније је радио као штампар у Кеокуку (Ајова), Њујорку, Филаделфији, Пенсилванији и другде по САД. Потом је био кормилар на пароброду на реци Мисисипи све до почетка Америчког грађанског рата 1861., када је на кратко као добровољац приступио коњици Конфедерације. Касније те године придружио се брату у новооснованом територију Невада где је радио у руднику сребра. Године 1862. постаје известилац новина Територијал ентерпрајз у месту Вирџинија Сити у Невади, а 1863. је почео писати чланке за исте новине под псеудонимом Марк Твен. На реци Мисисипи та фраза значи „два хвата дубоко“. Након пресељења у Калифорнију, тачније у Сан Франциско 1864. године упознао је америчке писце Артемуса Ворда и Брета Харта који су му пружили подршку у његовом раду. Године 1865, обрадио је бајку коју је чуо на калифорнијским златним пољима и објавио је под насловом The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County. За неколико месеци дело је постало веома популарно. Године 1867, је одржао предавање у Њујорку, а исте године је посетио Европу и Палестину. Та путовања описао је у књизи The Innocents Abroad (1869.) која преувеличава аспекте европске културе, а која је импресионирала америчке туристе. Ускоро се (1870.) оженио Оливијом Лангдон. Након кратког боравка у градићу Буфало (држава Њујорк) млади брачни пар сели се у место Хартфорд у Конектикату. Већина Твенових најбољих дела написана је током 1870-их и 1880-их у Хартфорду и за време лета на фарми Квери код места Елмира (држава Њујорк). Дело Roughing It (1872.) описује његове ране пустоловине у доба када је био рудар и новинар. Доживљаји Тома Сојера (1876.) славе детињство у граду на обали Мисисипија, док дело А Tramp Abroad (1880.) описује путовање кроз немачки Шварцвалд. Роман Краљевић и просјак (1882.) књига је за децу фокусирана на замену идентитета у тјудорској Енглеској. Живот на Мисисипију из 1883. комбинује аутобиографски приказ властитих искустава као речног пилота. Роман „Јенки на двору краља Артура“ из 1889. године сатирично је дело на тему тлачења људи у феудалној Енглеској. Радња романа у основи се бави путовањем кроз време. На крају романа се открива да је главни јунак све то само сањао. Доживљаји Хаклберија Фина (1884.) наставак су Доживљаја Тома Сојера и углавном се сматра Твеновим најбољим делом. У роману је реч о дечаку који бежи од свога оца на сплави реком Мисисипи с одбеглим робом Џимом. Ово дело, између осталог, даје читаоцу слику живота на реци Мисисипи пре грађанског рата. Исте године када се појавио Хаклбери Фин, Твен је оснива фирму Charles L. Webster and Company како би објављивао своја дела и дела других писаца. Најпознатије дело које је та фирма објавила били су Лични мемоари (два свеска, 1885—1886.) које је написао амерички генерал и председник Јулисиз С. Грант. Лоша инвестиција у аутоматску писаћу машину довела је фирму до банкрота (1894.). Успешна предавања широм света и књига која је настала на основу тих путовања Following the Equator (1897.) отплатили су Твенове дугове. Његов рад у време 1890-их и 1900-их означен је растућим песимизмом и горчином, које су проузроковали његов пословни неуспех, а касније и смрт његове супруге и две њихове кћерке. Значајна дела из тог раздобља су Pudd`nhead Wilson (1894) - роман чија радња је смештена на Југ САД пре грађанског рата и у којој се критикује расизам. Personal Recollections of Joan of Arc (1896.) је сентиментална биографија Јованке Орлеанке. Каснија дела укључују две кратке приче The Man That Corrupted Hadleyburg (1899.) и The War Prayer (1905.). Реч је о филозофским, социјалним и политичким есејима. Рукопис дела Тајанствени странац је остао некомплетан, а дело је објављено постхумно 1916. године. Твенов рад инспирисан је неконвенционалним Западом, а популарност његових дела означила је крај доминације, у америчкој литератури, писаца из Нове Енглеске. Каснији славни амерички писци Ернест Хемингвеј и Вилијам Фокнер позивали су се на Твена као на своју инспирацију. У последњим годинама свог живота Твен је писао мање, али је често јавно говорио о многим темама. Остао је запамћен и по оделима с белим цртама која је увек носио у јавним наступима. Примио је почасни докторат Оксфордског универзитета 1907. године. Када је преминуо оставио је за собом недовршену аутобиографију коју је 1924. године објавила његова секретарица Алберта Бигелоу Пејн. У првој половини 1990. пронађен је изворни рукопис Хаклберија Фина у Холивуду. Након дужег повлачења по суду око борбе за право власништва тај рукопис, као и други до тада необјављени материјали, додељени су јавној књижари Бафала и округа Ири 1992. године. Четири године касније (1996.) објављено је ревидирано издање Доживљаји Хаклберија Фина, које је обухватало и необјављене материјале. При крају можда је занимљиво споменути како је Твен био и један од ретких пријатеља Николе Тесле. Марк Твен преминуо је 21. априла 1910. године у месту Рединг у Конектикату.

U ovoj knjizi je unapred bilo zapisano da ćemo, kad sahranimo Jugoslaviju, svi živeti na grobu; da će u Evropi, za sahranu Jugoslavije, morati da bude iskopana velika grobnica; da će Nemci vrlo stručno prefarbati Evropu jer su izučili zanat kod dobrog molera; da će, u Evropi bez granica, ograničeni biti samo ljudi; da će demokratska Evropa da bije Srbe sve dok ne bude počela da kuka; da će se Istok `probuditi` usred opšteg svetskog mraka; da će divni komunistički snovi biti zamenjeni strašnim kapitalističkim morama; da će, u zemljama istočne Evrope, propasti i srednji vek, a ne samo komunizam; da će se najbolja cena postići ako se ljudi budu prodavali pojedinačno, a ne kao narod; da će Gorbačov ostati zapamćen kao jedini čovek u istoriji sveta bez fleke na sebi; da će njegova `slava` trajati dokle god bude bilo velikog Sovjetskog Saveza; da će Rusi otići ne samo iz zemalja istočne Evrope nego i iz evropskog dela Sovjetskog Saveza; da će isti Rusi da se onesveste kada se osveste; da će ceo svet morati da bude u mraku da bi Amerikanci mogli da ostvare svoj lični američki san; da će svet postati veliko globalno američko selo puno seljačina; da će magarcima Ujedinjenih nacija rukovoditi trojanski konji ujedinjenih nacista; da će oni koji dolaze na ovaj svet morati da ostave iza sebe svaku nadu; da ćemo svi zauvek ostati u paklu koji smo stvorili od raja u kome smo bili; da će Diogen na nebu uzalud tražiti anđela kad već na zemlji nije uspeo da nađe čoveka; da će zasluženi prvooptuženi na Strašnom sudu biti Gospod Bog koji, kako je radio, nije trebao da radi ništa ni prvih šest dana, a ne samo sedmog... ✰Izdavač: Autorsko izdanje, 2005. ✰Povez: tvrdi, 75 strana, tiraž 300 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, veliki format (31cm.), par sitnih oštećenja, težina 550 grama **

Kameni splav - Žoze Saramago Dobitnik Nobelove nagrade. Mada deluje apsurdno, počeli smo da verujemo kako postoji određena veza između onog što nam se dogodilo i odvajanja Španije i Portugalije od Evrope, mora da ste čuli za to, Čula sam, ali u ovim krajevima nismo ništa primetili, ako pređemo preko ovih planina i spustimo se do obale, more je uvek isto, Bilo je na televiziji, Nemam televizor, Radio javlja vesti, Vesti su reči, nikad ne znate da li su reči zaista vesti. U ovoj političkoj alegoriji, na početku romana prisustvujemo fizičkom odvajanju Pirinejskog poluostrva od ostatka kontinenta. Tada Portugalija, koju je Evropa zanemarila, zajedno sa Španijom počinje da pluta prema severu Atlantika, dok Vladu nacionalnog spasa hvata panika a turisti i investitori beže sa novog, otcepljenog ostrva glavom bez obzira. Petoro stanovnika (dve žene i tri muškarca), svako za sebe, doživljavaju redak fenomen koji je, kako veruju, povezan sa otcepljenjem: jedno pravi neizbrisivu liniju na tlu zemlje, drugo postaje ljudski seizmograf, treće otkriva beskrajnu čarapu... Posle niza slučajnosti, kao i odanosti jednog psa lutalice – petoro ljudi i pas se nađu zajedno na okupu i otpočinju da čergare otcepljenim delom kontinenta u potrazi za uzrocima i smislom ovog odvajanja, a autor, u svom poznatom stilu i prepoznatljivim sopstvenim pravopisom, celu priču obavija mitovima, bajkama i osećanjem tragične sudbine čovečanstva. „Blistavo zamišljeno epsko putovanje… Predivna savremena bajka.“ Kirkus Reviews „Kameni splav se odigrava u bliskoj budućnosti i na fantastičan, ironičan i melanholičan način dočarava duboko usađen strah i neizvesnost male Portugalije pred sve moćnijom Evropskom Unijom, sa priličnim skepticizmom prema prisajedinjenju, karakterističnim za Saramagove političke stavove, i sa štimungom kraja vremena.“ Der Spiegel Povez: Mek Format: 13x20 cm Broj strana: 333 Pismo: Latinica Godina izdanja: 2017. Na drugoj strani pečat i inv.br. inače kao nova.

Knjiga je dobro očuvana.Bila zalepljena posveta,ostao trag. ,,Šta znači voleti? Zašto se u nekim porodicama ljubav više pokazuje nego u drugim? Zašto smo toliko stidljivi zbog ljubavi? Šta treba da radimo kako bismo izašli s nekim? Zašto seks budi u nama i želju i strah u isti mah? Ovo su neka od mnogobrojnih pitanja koja vi, tinejdžeri, postavljate sebi, a Noeli Vijale i Stefan Klerže pružaju vam odgovore i smernice za razmišljanje. Zahvaljujući njihovim savetima, ova knjiga će vam pomoći da bolje razumete veliku zagonetku koju predstavlja ljubav i preokrete koje ona izaziva u svakom od nas. Uzrast 11-16 godina``

Šta znači voleti? Zašto se u nekim porodicama ljubav više pokazuje nego u drugim? Zašto smo toliko stidljivi zbog ljubavi? Šta treba da radimo kako bismo izašli s nekim? Zašto seks budi u nama i želju i strah u isti mah? Ovo su neka od mnogobrojnih pitanja koja vi, tinejdžeri, postavljate sebi, a Noeli Vijale i Stefan Klerže pružaju vam odgovore i smernice za razmišljanje. Zahvaljujući njihovim savetima, ova knjiga će vam pomoći da bolje razumete veliku zagonetku koju predstavlja ljubav i preokrete koje ona izaziva u svakom od nas. Uzrast 11-16 godina kao nova

O knjizi: Atlas opisan nebom je prvi roman Gorana Petrovića. Ovom knjigom Petrović se vinuo u sam vrh savremene srpske književnosti. Reč je o vrlo neobičnoj i zagonetnoj knjizi koja je stekla verne čitaoce i imala više izdanja. U njoj se otvaraju novi putevi književne imaginacije. Ima knjiga sa kojima ne znate šta da radite: jednom kada ih pročitate, više vas nikad ne napuštaju. Snaga mašte, fantastike i jedna posebna poetička ubedljivost čine da ova knjiga bude večno mlada: nešto u njoj uvek hoće više. To je jedina knjiga koju bi i Kiš i Pavić voleli da su napisali.

Opis "Mač Medine - Šeri Džons" Kao izučavalac arapskog jezika i istorije islamske civilizacije, Šeri Džons je više godina radila na svome prvencu, romanu Dragulj Medine, s namerom da zapadnom svetu predstavi jednu od najizvanrednijih ličnosti islama i jednu od najvećih žena u istoriji sveta, Ajšu bint Ebu-Bekir, suprugu-miljenicu Poslanika Muhameda. Dok je Dragulj Medine roman o Ajšinom odrastanju i sazrevanju, Mač Medine je priča o prvim previranjima u islamskom svetu, o četiri Pravedne halife, a pre svega o Ajši kao zreloj ženi – političaru, ratnici i Majci pravovernih. Povez knjige : broširani Strana : 323 Format : 14,5x20,5 cm Pismo : latinica

O knjizi: Atlas opisan nebom je prvi roman Gorana Petrovića. Ovom knjigom Petrović se vinuo u sam vrh savremene srpske književnosti. Reč je o vrlo neobičnoj i zagonetnoj knjizi koja je stekla verne čitaoce i imala više izdanja. U njoj se otvaraju novi putevi književne imaginacije. Ima knjiga sa kojima ne znate šta da radite: jednom kada ih pročitate, više vas nikad ne napuštaju. Snaga mašte, fantastike i jedna posebna poetička ubedljivost čine da ova knjiga bude večno mlada: nešto u njoj uvek hoće više. To je jedina knjiga koju bi i Kiš i Pavić voleli da su napisali.

SOTONA U SOLITERU -Dejan Simonović Izdavač : OKSIMORON 2022 266 str Satirični roman o potrazi za neobjašnjivo nestalim predsednikom jednog književnog žirija. Tematizuje odnose moći u neoliberalnoj antiutopiji i izazove sa kojima se u takvom društvu suočavaju oni koji odbijaju da se uklope. Nerazblaženo, 100% književno. Dvesta šezdeset sedam strana najčistijeg književnog iskustva. Bez veštačkih boja i aditiva. Kako je i zašto iščezao predsednik Mlinovog žirija Spiridon Antić? Ko za njim traga? Hoće li ga naći? Pruža li mini država maksi zadovoljstvo? Šta je Sveobuhvatni Oblikovni Sistem? Šta se nalazi u iskrzanoj akten-tašni? Ko je i šta smera Agrafena Filopovna? Šta želi novinarka Nestorović? Kako deluje istražitelj Kazimirović? Kako postupa Semiramida, sertifikovana isterivačica? Šta se zbiva u teretani? Ko je čovek sa magistrale? Gostovanje u Gutenergovom odgovoru (autor Sonja Milovanović). Kulturni dnevnik, RTS 29. avgust 2022, prikaz Vesne Trijić Nestašluci nečastivog. Začudan zaplet. Nedodeljena nagrada. Mnoštvo neodumica. Prisutno odsustvo, odsutno prisustvo. Medijska makljaža, književna kamuflaža. Ekipa i policija pride. Dispečer. KRT: Književno regulatorno telo. Balon nad gradom. Lift i liftadžija. Cepanje stvarnosti. Ekselens, Makaze, Mlin, Trapez, Krpež, Skakač, Mislionica... Raskrsnica / prekretnica / poruka. Trougano pripovedanje: novinarka, istražitelj, čovek. Uzrujano / uzavrelo. Knjiga potajnica. Knjiga ponornica. Za čitaoce posebnog kova. Izvadak: „Eh, da – taj dan, taj događaj. To uzbuđenje, to nestrpljenje. Bio je to posuvraćeni ponedeljak. Prišunjao se podmuklo, skriven iza nedelje. Prostoriju je ispunio zujeći novinarski roj. Iščekivalo se... Jeste, iščekivalo se. Nikako da se zbude. Sto je, tvrdoglavo, zvrjao prazan. Razdraženost je rasla. „Šta tamo kuvaju?!“ uzviknuo je neko. Uzvik je povukao uzvike. „Šta tamo muvaju?!“ „Da im grunemo?!“ „Da jurnemo, nego šta!“ Niko ni makac. Za stolom, pusto. „Ne, još nije. Ne, još ne“, radili su telefoni. „Da nije neko pandrknuo?“, zašušketao je šapat. Pandrknuo? Jeste, pandrknuo. Zakazala čuka. Zna li se to pouzdano? Ma jok, nije to nego... Pljuštale su pretpostavke. Pljus, pljus, pljus.“ Od istog autora: Romani: Krojač iz Ulma, Neodolјiva draž poziva, Zaklon, Prikaza, Besposličari. Zbirke priča: Rastrojstva, Bezglavo. Radio-drame: Osvit, Žrtva, Plaćenici, Matrozi. (23. maj 2022) K.D.S.3.1.

Tajni dnevnik pun uspomena, želja i snova! Ovo je tvoj dnevnik! Iskoristi ga da zapišeš sve o sebi, svojim prijateljima, porodici i svemu što se dešava u tvom životu. Olovku u ruke i ispuni dnevnik osećanjima i tajnama koje ćeš sačuvati zauvek! Popuni stranice ovog dnevnika tako što ćeš zabeležiti šta voliš da čitaš, gledaš ili radiš; šta tvoji prijatelji misle o tebi i kako provodiš svoje veče. Sačuvaj od zaborava sve predivne šetnje, odgovori na izazove i reši kviz. Da li ćeš napraviti unikatan ram ili narukvicu prijateljstva? Ovaj dnevnik je pun zabavnih pitanja i aktivnosti, kao i načina da sačuvaš sve svoje drage uspomene!

Tajni dnevnik pun uspomena, želja i snova! Ovo je tvoj dnevnik! Iskoristi ga da zapišeš sve o sebi, svojim prijateljima, porodici i svemu što se dešava u tvom životu. Olovku u ruke i ispuni dnevnik osećanjima i tajnama koje ćeš sačuvati zauvek! Popuni stranice ovog dnevnika tako što ćeš zabeležiti šta voliš da čitaš, gledaš ili radiš; šta tvoji prijatelji misle o tebi i kako provodiš svoje veče. Sačuvaj od zaborava sve predivne šetnje, odgovori na izazove i reši kviz. Da li ćeš napraviti unikatan ram ili narukvicu prijateljstva? Ovaj dnevnik je pun zabavnih pitanja i aktivnosti, kao i načina da sačuvaš sve svoje drage uspomene!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uplašeni stanari zgrade provode besane noći zbog kapljice vode koja se penje uz stepenice umesto da se sliva, jedna majka umalo što nije izazvala svetski rat zbog šarenog jajeta, vanzemaljci se spuštaju na krov crkve da bi im sveštenik protumačio značenje krsta, a meštani jednog sela užasavaju se pitomog psa lutalice… Prodavnicu tajni Bucati je priredio dve godine pre smrti, u nadi da će upoznati ljude s najboljim što je napisao. U ovim pripovetkama nekad vizionarskim, nekad grotesknim, lirskim i realističnim ili bajkolikim, gde se fantastično i začudno smenjuju sa humorom i ironijom, Bucati ukazuje na ono bizarno koje se krije iza banalnog, na tajne koje okružuju savremenog čoveka – osvetljavajući tako košmarnu stranu naše svakidašnjice. „Dino Bucati je čuvar naših kolektivnih košmara, koji stoji na pragu dnevne sobe i egzistencijalnog pakla.“ Đampa Lahiri Dino Bucati (ital. Dino Buzzati; Beluno, 14. oktobar 1906 – Milano, 28. januar 1972) je italijanski pripovedač, novinar i romanopisac. Njegov najpoznatiji roman je Tatarska pustinja koji mu je i doneo svetsku slavu, a poznat je i po kratkim pričama. Bucati je drugo dete u familiji Bucati koja je imala četvoro dece. Majka je bila veterinar, a otac se bavio međunarodnim pravom i predavao je na Univerzitetu u Paviji. Sa 14 godina je pokazivao sklonosti ka planinarenju, crtanju i pisanju. Kada je završio srednju školu, želeo je da upiše studije književnosti. Ipak, zbog porodične tradicije je upisao i završio pravne nauke, ali nije nikad radio kao pravnik. Pored toga što je bio prozni pisac i novinar, on je bio pesnik, dramaturg, autor libreta za opere i izuzetan slikar. Od 1928. godine radio je kao novinar u listu Korijere dela sera (ital. Corriere della Sera) koji nije napustio do kraja svog života. Bio je specijalni izveštač i ratni dopisnik za vreme Drugog svetskog rata.[1][2] Po prirodi je bio zatvoren i rezervisan. Zazirao je od bučnog društva, bio je povučen i usamljeničke prirode. Vreme je često provodio u porodičnom letnjikovcu u Belunu, brdovitom mestu u podnožju Julijskih Alpi. Za Bucatija, planine, pustinja, grad, nikada nisu realni nego simbolična, alegorijska mesta do kojih vodi mnogo puteva, povezuju ih razni pravci.[3] Dino Bucati nije prestao da se potpisuje kao novinar ni posle dobijanja uglednih književnih nagrada. On je uvek osećao potrebu da se bavi novinarstvom iako je bio naklonjen književnosti. Zato i njegove reportaže, članke, putopise, dopise doživljavamo kao literarne tvorevine, a ne novinarske.[3] Dino Bucati je umro od kancera 28. januara 1972. godine. Književni rad Za Bucatija se govori da je pisac apsurda.[3] Bucatijeva dela su bogata imaginacijom. Mašta mu je uvek u pokretu i željna da smisli novu situaciju. Takođe, mašta njegovih likova vodi od konkretnog do apstraktnog, od realnog do nadrealnog, do projektovanog.[3] Zato je on i majstor pisanja kratkih priča. Bucati je imao sklonost ka fantastici. Bucatijev jezik su često kritikovali kao nemaran i da ograničava njegovu prozu. On jasno uokvirava različite situacije, originalan je, ali se ne nameće svojom originalnošću. Scene su mu metaforičke, sa bogatim poređenjima i slikama, neki put potencirajući tajanstvenost.[2] Bucati svaki najobičniji prizor stvarnosti dograđuje širom perspektivom. On stvara posebnu atmosferu magičnim prisustvom stvari, začaranim prizorima, nemirom i strepnjom. Glavna lica Bucatijevih priča i romana imaju opsesivne misli o realnosti, pune su nepredvidljivih mogućnosti. Prelaz sa racionalnog na fantastiku, pri čemu se zamišljeno uključuje u realnost, osnovna je ideja celokupnog Bucatijevog stvaralaštva.[3] Bibliografija Napisao je kratki roman Gorštak Barnabo 1933. kao svoje prvo književno delo. Roman je napisao u dvadeset sedmoj godini sa namero m da ga ne objavljuje. Napisao ga je za sebe da bi shvatio koliko je težak zadatak pisanja jednog uobličenog dela. Tatarska pustinja se smatra njegovim najznačajnijim delom, a za mnogobrojne kratke priče je dobio više prestižnih nagrada. Romani Gorštak Barnabo, 1933. Tajna stare šume, 1935. Tatarska pustinja, 1940. Veliki portret, 1963. Jedna ljubav, 1963. Zbirke pripovedaka Tačno u tom trenutku, 1943. Pad Baliverne, 1957. Šezdeset priča, 1958. Prodavnica tajni, Nagrade Italijanska književna nagrada {jez-ita|Premio Gargano}} 1951. za zbirku Tačno u tom trenutku ital. Premio Napoli 1957. za zbirku Pad Baliverne Italijanska književna nagrada Strega (ital. Premio Strega), 1958. za zbirku Šezdeset priča Vidi još Tatarska pustinja Jedna ljubav

Carigradski drum - Nenad Ilić Tokom bombardovanja Srbije, na samom kraju prošlog veka, jedan sasvim običan sveštenik dolazi u posed neobičnih rukopisa. Ti rukopisi će i njemu i svima onima koje će pokušati da ih se domognu iz korena izmeniti život. Stupajući na Carigradski drum čitalac će se uz smeh i suze obreti na uzbudljivom putovanju kroz vreme i prostor. A to putovanje vodi do granica takozvane objektivne realnosti. I preko njih. Preplitanje banalnog i uzvišenog, trenutnog i večnog, nekome će baciti novo svetlo na sve ono što nam se dešava, nekome će otvoriti pitanja za koja je mislio daih je zaboravio, ali svi će dok putuju Carigradskim drumom znati da ničiji život nije samo ono što mislimo da jeste. Plato, 2004. broš povez, 495 strana. Odlično očuvana knjiga, na trećem predlistu inv. br. i pečat. BIOGRAFIJA AUTORA - Nenad Ilić je po prvom školovanju reditelj. Studirao je i arhitekturu, istoriju umetnosti i nauku o književnosti, radio je više predstava u beogradskim pozorištima i pozorištima Srbije i bivše Jugoslavije. Pisao je pozorišne adaptacije i objavljivao tekstove u književnim časopisima. Bio je umetnički direktor u nekoliko beogradskih pozorišta i ustanova kulture. Devedesetih godina upisao se na teologiju, a posle studija rukopoložen je za đakona. Tada je počeo intenzivnije da se bavi uredničkim radom, art direkcijom i TV režijom. Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova i serija. Režirao je i veće scenske spektakle na otvorenom. Posle dve hiljadite objavljuje uglavnom publicistička izdanja vezana za duhovnu oblast i nacionalnu kulturu. Njegov roman Carigradski drum doživeo je u Srbiji više izdanja, a pre četiri godine preveden je na ruski i dobitnik je nagrade za najbolje prevedeno delo iz slovenskih književnosti koju dodeljuje udruženja sibirskih pisaca. Predaje na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, drži predavanja i učestvuje na tribinama širom Srbije, a za sveštenika u Amsterdamu rukopoložen je pre četiri godine. Ima intenzivnu aktivnost na društvenim mrežama. Sa njegovog profila na Fejsbuku razni elektronski i pisani mediji često preuzimaju sadržaje. Oženjen je Anastasijom-Vesnom, sa kojom ima četvoro odrasle dece i šesnaest zajedničkih knjiga.

Opis Bestseler broj jedan New York Timesa „Elokventna meditacija o izborima koji životu daju vrednost kad se nad njim nadvije smrt.“ Booklist Sa svojih trideset šest godina, na pragu svršetka desetogodišnjeg školovanja za neurohirurga, Pol Kalaniti je otkrio da ima neizlečiv rak pluća. Jednoga dana bio je doktor koji leči umiruće, već sledećeg pacijent koji se bori za život. Šta životu daje vrednost kada se smrti svakodnevno gleda u oči? Šta da činimo kada nam se život u potpunosti preokrene? Šta znači dobiti dete dok ti se sopstveni život gasi? Pol Kalaniti je umro dok je još radio na ovoj duboko dirljivoj knjizi, pa ipak njegove reči i dalje žive da bi svima nama poslužile kao vodič. Dah života slavi život kroz duboka razmišljanja o suočenju sa smrću i o odnosu između doktora i pacijenta, a njen autor je nadaren pisac koji je bio i jedno i drugo. Bilo da nam je ostao dan života, bilo da nam predstoji čitav jedan dug ljudski vek, Dah života značiće jednu od onih nezamenljivih smernica koje će nam pomoći da svoj život proživimo valjano. „Dah života, memoarsko delo Pola Kalanitija, napisano u trenucima dok se suočavao s dijagnozom neizlečivog raka, dirljiva je i dubokomislena priča o porodici, medicini i književnosti. Uprkos sumornom prizvuku, ova knjiga je istovremeno i nadahnuće.“ The Washington Post „Memoari Pola Kalanitija, posthumno objavljeni pod naslovom Dah života, poseduju težinu i mudrost starogrčke tragedije. Kalaniti svoju hroniku pretače u svedenu, divnu prozu, a njegov pripovedački glas je toliko samopouzdan i moćan da očekujemo da će preživeti sopstvenu smrt i nastaviti da opisuje šta se događa s njegovim prijateljima i porodicom sad kada njega više nema.“ The Boston Globe „Dah života toliko je originalan – i toliko potresan – upravo zahvaljujući Kalanitijevom nesentimentalnom pristupu. Jedina je šteta što se ova knjiga, poput njegovog života, prebrzo završava.“ Entertainment Weekly . Povez knjige : broširani Strana : 224 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Autor - osoba Tišma, Aleksandar, 1924-2003 = Tišma, Aleksandar, 1924-2003 Naslov Hiljadu i druga noć : izabrane pripovetke / Aleksandar Tišma ; izbor i predgovor Milica Nikolić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1987 (Beograd : Kultura) Fizički opis XXXVII, 279 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Milica, 1925-2019 = Nikolić, Milica, 1925-2019 Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ80 ; ǂknj. ǂ530 (Karton) Napomene Tiraž 3.000 Obrazac Tišminog pisanja / Milica Nikolić: str. VII-XXXVII. Predmetne odrednice Tišma, Aleksandar, 1924- Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. MG122

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi roman Danila Kiša. “Sve je to u Mansardi suviše poetizovano, pomereno, iščašeno, ali negde na dnu te knjige stoji neki gorki talog iskustva. A taj gorki talog iskustva ostaje i ostaće i u kasnijim mojim knjigama, koje, čini mi se, i nisu ništa drugo do pokušaj traženja moje sopstvene ličnosti, mog sopstvenog ja, želja da se nađe neka prvobitna čistota, katkad u svetu detinjstva, katkad u sebi samom.” Danilo Kiš (1972) Danilo Kiš (mađ. Kiss Dániel; Subotica, 22. februar 1935 — Pariz, 15. oktobar 1989) je bio srpski književnik i dopisni član SANU Danilo Kiš je rođen u Subotici 22. februara 1935. godine, od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, Crnogorke.[2] Prezime njegovog oca je u momentu kada se rodio bilo Kon ali je otac mađarizovao svoje prezime tj. promenio ga u Kiš. Do 1942. godine je živeo sa roditeljima u Novom Sadu, gde je pohađao prvi razred osnovne škole, a zatim je prešao u Mađarsku, u očev rodni kraj, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Nakon odvođenja njegovog oca u Aušvic 1944. godine, sa ostatkom porodice je repatriran u Cetinje posredstvom Crvenog krsta. Tamo je Kiš živeo do kraja svog školovanja. Na Filozofski fakultet u Beogradu Kiš se upisao 1954. godine, a u septembru 1958. godine je kao prvi student diplomirao na katedri za opštu književnost. Kiš je bio venčan za Mirjanu Miočinović od 1962. do 1981; nakon razvoda braka živeo je sa Paskal Delpeš sve do svoje smrti. Preminuo je 15. oktobra 1989. u Parizu, gde se jedno vreme i lečio. Sahranjen je u Beogradu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Mark Tompson je napisao knjigu „Izvod iz knjige rođenih: Priča o Danilu Kišu” i za nju dobio nagradu „Lora Šenon za savremene evropske studije” 2016. godine.[3] Milivoje Pavlović je 2016. godine objavio monografsku studiju „Venac od trnja za Danila Kiša” COBISS.SR 223017228[4] Dela Poštanska marka s likom Danila Kiša, Pošta Crne Gore Svoje prve radove je objavio 1953. godine i to su: Oproštaj s majkom. – Omladinski pokret. XII: 3 (1. april 1953) 4. Sjutra. – Pjesma o Jevrejki: motiv iz 1941. – Susreti. I: (3. april 1953) 147. Odjek iz djetinjstva . – Omladinski pokret. XII: 10 (15. jul 1953) 7. Susret s majkom u jesen. – `Kraju mog djetinjstva...`. – Zapisi na listu. – Polet. I: 4 (1953) 222-223. Crveni bik. – Susreti. I: 7-8 (1953) 465-466. Kao student, objavljivao je pesme, eseje, pripovetke i prevode sa mađarskog, ruskog i francuskog jezika, najviše u Vidicima u čijem je uredništvu bio od oktobra 1957. godine do aprila 1960. godine. Njegov prvi roman, „Psalm 44“, nastao je 1955. godine, a potom i Mansarda, 1960. godine. Njegova prva objavljena knjiga sadrži u jednom tomu romane Psalm 44 i Mansarda. Roman „Bašta, pepeo“ je prvo značajnije prozno delo Danila Kiša, objavljeno 1965. godine u Beogradu. Nastalo je za vreme njegovog boravka u Strazburu, gde je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik od 1962. godine do 1964. godine. U to vreme nastali su i njegovi prevodi Lotreamona, Verlena, Kenoove Stilske vežbe i pesme Endre Adija. Knjiga priča Rani jadi, objavljena je 1970. godine u Beogradu i predstavlja začetnu knjigu Porodičnog ciklusa. Roman „Peščanik“ objavljen je 1972. godine i dobio je NIN-ovu nagradu koju je nekoliko godina kasnije Kiš vratio. Iste godine je objavio zbirku eseja „Po-etika“. Kao lektor za srpskohrvatski jezik, Kiš je radio na Univerzitetu u Bordou 1974. godine kada je izašla druga knjiga zbirke „Po-etika“ (intervjui). „Grobnicu za Borisa Davidoviča“ čine sedam poglavlja jedne zajedničke povesti, a objavljena je 1976. godine u Beogradu i Zagrebu. Krajem te godine počeli su napadi na knjigu, navodno zbog plagijata. Napadi traju mesecima. Posle kraćih polemičkih odgovora 1977. godine Kiš je napisao „Čas anatomije“. Iste godine, za Grobnicu Borisa Davidoviča dobio je nagradu Ivan Goran Kovačić. Esejističko-polemički spis „Čas anatomije“ objavljen je 1978. godine. Godinu dana kasnije, za tu knjigu je dobio nagradu Željezare Sisak. Od jeseni 1979. godine živeo je u Parizu i četiri godine je radio kao lektor na Univerzitetu u Lilu. Za svoj celokupni književni rad, Kiš je 1980. godine dobio francusku književnu nagradu Grand aigle d`or de la ville de Nice. Sabrana dela (Djela Danila Kiša) objavljena su 1983. godine u deset tomova u Beogradu i Zagrebu. Za zbirku pripovedaka „Enciklopedija mrtvih“ Kiš je dobio Andrićevu nagradu 1984. godine, a 1986. godine je dobio nagradu Skender Kulenović. Izabrana dela, proza u sedam knjiga izašla je 1987. godine u Beogradu i Sarajevu. Te godine je dobio Sedmojulsku nagradu. Godinu kasnije, 1988. godine, izabran je za dopisnog člana SANU i dobio je dve značajne međunarodne književne nagrade: u Italiji Premio letterario Tevere i u Nemačkoj Preis des Literaturmagazins. Iste godine je dobio i Avnojevu nagradu. Američki PEN dodelio mu je 1989. godine nagradu Bruno Schulz Prize. Danilo Kiš je umro u Parizu 15. oktobra 1989. godine. Sahranjen je u Beogradu po pravoslavnom obredu. Njegova posthumna izdanja iz 1990. godine su: Život, literatura (eseji, razgovori, deo rukopisne zaostavštine), delo je izdato u Sarajevu. Gorki talog iskustva (intervjui), delo je izdato u Sarajevu. Godinu dana kasnije, u Beogradu je objavljena knjiga Pesme i prepevi. U knjizi Porodični cirkus 1993. godine objavljene su, hronološkim redom, tri knjige Kišovog autobiografskog ciklusa: Rani jadi, Bašta, pepeo i Peščanik. Njegova nedovršena knjiga priča Lauta i ožiljci izdata je 1994. godine u Beogradu, a tekstovi iz zaostavštine Skladište izlaze 1995. godine na šezdesetogodišnjicu Kišovog rođenja. Sabrana dela Danila Kiša objavljena su 1995. godine u četrnaest tomova i prevedena su na sve značajnije svetske jezike. Bista Danila Kiša u Subotici, rad Eržebet Vajl Ulica Danila Kiša u Beogradu Mansarda: satirična poema 1962. (roman) Psalam 44 1962. (roman) Bašta, pepeo 1965. (roman) Rani jadi: za decu i osetljive 1970. (novele) Peščanik 1972. (roman) Po-etika 1972. (eseji) Po-etika, knjiga druga 1974. (intervjui) Grobnica za Borisa Davidoviča: sedam poglavlja jedne zajedničke povesti 1976. (pripovetke) Čas anatomije 1978. (polemike) Noć i magla 1983. (drame) Homo poeticus 1983. (eseji i intervjui) Enciklopedija mrtvih 1983. (pripovetke)[5] Gorki talog iskustva 1990. (intervjui) Život, literatura 1990. (eseji) Pesme i prepevi 1992. (poezija) Lauta i ožiljci 1994. (pripovetke) Skladište 1995. (eseji i pripovetke) Varia 1995. (eseji i pripovetke) Pesme, Elektra 1995. (poezija i adaptacija drame „Elektra“) Nagrade i priznanja Kišov grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju Kiš je jedan od najprevođenijih pisaca, dobitnik niza uglednih domaćih i prestižnih međunarodnih književnih nagrada. Ninova nagrada, 1972. godine za roman Peščanik nagrada Ivan Goran Kovačić (1977. godine za knjigu propovedaka Grobnica za Borisa Davidoviča) nagrada Željezare Sisak (1978. godine za esejističko-polemički spis Čas anatomije) francuska književna nagrada Grand aigle d`or de la ville de Nice (1980. godine, za celokupni književni rad) Andrićeva nagrada (1984. godine za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih) nagrada Skender Kulenović (1984. godine za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih) Sedmojulska nagrada italijanska književna nagrada Premio letterario Tevere, 1988. godine nemačka književna nagrada Preis des Literaturmagazins, 1988. godine [6] Avnojeva nagrada 1988. godine američka književna nagrada Bruno Schulz Prize, 1989. godine

Autor: Šeri Džons Povez: tvrd Br. strana: 325 Format: 13x20 Mač Medine je priča o prvim previranjima u islamskom svetu, o četiri Pravedne halife, a pre svega o Ajši kao zreloj ženi – političaru, ratnici i Majci pravovernih. Kao izučavalac arapskog jezika i istorije islamske civilizacije, Šeri Džons je više godina radila na svome prvencu, romanu Dragulj Medine, s namerom da zapadnom svetu predstavi jednu od najizvanrednijih ličnosti islama i jednu od najvećih žena u istoriji sveta, Ajšu bint Ebu-Bekir, suprugu-miljenicu Poslanika Muhameda. Dok je Dragulj Medine roman o Ajšinom odrastanju i sazrevanju, Mač Medine je priča o prvim previranjima u islamskom svetu, o četiri Pravedne halife, a pre svega o Ajši kao zreloj ženi – političaru, ratnici i Majci pravovernih.

Opis proizvoda „Da bi video“, govorila je tetka, „moraš da gledaš.“ Bila je to njena najvažnija lekcija. Nju sam dobro savladao. Teo je pametan i radoznao dečak, napunio je dvanaest godina i ima mačka Tozimira. Ali jednog jutra, umesto dadilje, pojavila se njegova tetka Elena koja je nekad radila u policiji. Uslediće avanture koje su kao stovorene za njih dvoje... U ovoj knjizi ćete naći deset neobičnih i originalnih slučajeva koje su rešili Teo i njegova tetka. I ne samo to! I vi možete u jednom trenutku da se uključite i pokušate da sami nađete rešenje na osnovu poznatih činjenica. Uživajte u sjajnim pričama i ilustracijama, pažljivo čitajte i prokljuvite šta se dogodilo. I dobro pazite da vam ovu knjigu ne ukradu! U suprotnom, moraćete bez Teove i Elenine pomoći da rešite slučaj...

O knjizi: „Mrtvi su bili njen posao. Živela je s njima, radila s njima, proučavala ih. Sanjala ih je. A pošto ni to, izgleda, nije bilo dovoljno, u nekoj dubokoj, tamnoj komori svoga srca, žalila je za njima...“ Prva žrtva pronađena je na pločniku mokrom od kiše. Druga je ubijena ispred zgrade u kojoj živi. Policijska poručnica, Iv Dalas, bez problema pronalazi veze između ova dva zločina. Obe žrtve su lepe i vrlo uspešne žene – o njihovim glamuroznim životima i ljubavima priča se po celom gradu. Njihovi prisni odnosi sa moćnim i bogatim muškarcima obezbeđuju Iv dugačak spisak osumnjičenih, uključujući i njenog ljubavnika, Rorka. Kao žena, Iv je primorana da veruje čoveku s kojim deli postelju. Ali kao policajcu, njen posao je da istraži svaki trag... ma gde vodio.

O knjizi: „Mrtvi su bili njen posao. Živela je s njima, radila s njima, proučavala ih. Sanjala ih je. A pošto ni to, izgleda, nije bilo dovoljno, u nekoj dubokoj, tamnoj komori svoga srca, žalila je za njima...“ Prva žrtva pronađena je na pločniku mokrom od kiše. Druga je ubijena ispred zgrade u kojoj živi. Policijska poručnica, Iv Dalas, bez problema pronalazi veze između ova dva zločina. Obe žrtve su lepe i vrlo uspešne žene – o njihovim glamuroznim životima i ljubavima priča se po celom gradu. Njihovi prisni odnosi sa moćnim i bogatim muškarcima obezbeđuju Iv dugačak spisak osumnjičenih, uključujući i njenog ljubavnika, Rorka. Kao žena, Iv je primorana da veruje čoveku s kojim deli postelju. Ali kao policajcu, njen posao je da istraži svaki trag... ma gde vodio.

O knjizi: Ukratko, pošto sam bio poslužen čajem, Draško Ređep mi je saopštio da očekuje moj rukopis, jer je tada bio urednik edicije „Prva knjiga”. Ko bi bio objavljen tamo, mogao je biti siguran da ga očekuje velika budućnost, ali ja nisam imao knjigu, a nisam imao ni nameru da je ikada napišem. U čistoj samoodbrani, da preživim, pisao sam, uglavnom, za novine i časopise, a bilo mi je izvedeno i nekoliko radio-drama koje su, istina, otišle u (v)etar. I, eto, stajao sam pred literarnim žrecom, koji je imao moć da dodeljuje svete korice raskupusanim svežnjevima početničkih rukopisa. Novinari, inače, beže od korica, kao đavo od krsta, mada među njima ima mnogo rasnijih pisaca nego među zvaničnim književnicima, u to vreme, već ukoričenim u teška siva odela sa hemijskim olovkama u džepovima i poučnim značkama na reverima. Ukratko, obećao sam Drašku Ređepu, da ću mu svakako doneti svoju prvu knjigu, a evo, donosim mu (nadam se, ne) poslednju. Istina, malo kasnim sa obećanim rukopisom, ali šta je to trideset pet godina za književnost! Kome je danas važno, i ko zna, da li su se Kamijeve Sveske ili Andrićevi Znakovi pored puta (ne padajući mi na pamet da se poredim sa tim velikanima), pojavili dvadeset ili trideset godina pre ili kasnije? Zar je to uopšte važno?Važno je jedino to, da sam posle trideset i pet godina, na izvesno vreme, povratio ono dragoceno, već odavno izgubljeno uzbuđenje sa kojim se piše prva knjiga. Ima li većeg honorara od tog osećanja?U ovoj knjizi, Od istog pisca, sakupljeno je mnogo toga što mi se dešavalo poslednjih pola veka; neki zvukovi, neke rečenice, neke misli, neka lica i događaji, a pre svega, onaj sjaj u očima i ona davna nada da ću jedanput i ja steći korice dok sam pisao ove odlomke ili ih govorio u pera, mikrofone i kamere novinara čije sam listove nadživeo. Evo, umesto sa svetlosmeđom, donosim Ređepu ovaj rukopis sa potpuno belom kosom, nadajući se da će mi se u toploj redakciji „Prometeja” otopiti sneg sa nje i da ću ponovo biti svetlosmeđi momak od pre trideset pet godina. Gospodine Ređep, izvinite što malo kasnim, ali znate već naše vozove i mostove, koji su navikli da budu često rušeni.