Knjiga je kao nova. Radio - Martin Šingler Izdavač: Clio Godina izdanja: 2000 Broj strana: 314 Format: 22 cm Povez: Broširani Martin Šingler i Sindi Viringa napisali su izvanrednu knjigu o radiju. To je kod nas prvi udžbenik o ovom mediju, ali i prva celovito i zanimljivo pisana knjiga za sve one koji vole radio. Neophodna je pre svega radijskim poslenicima. Sadrži istorijat radija, od njegove pojave do današnjih dana, otkriva njegovu prirodu u odnosu na druge medije, prikazuje različite vrste radijskih programa, od informativnog i zabavnog do dokumentarnog i umetničkog, a bavi se iscrpno i etičkim pitanjima radijskog novinarstva. Reč je o znalački pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoretičari, već pre svega kao stručnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Prema tome, čitanjem ovog udžbenika zaista se uči kako se, zanatski rečeno, pravi program – kako se pred mikrofonom govori, kako se uspostavlja prava komunikacija sa slušaocima. Razmatranja su uvek konkretna, a navode se veoma često i brojni primeri iz prakse. Autori prenose najbolja evropska iskustva o različitim tipovima radio-stanica, od javnih do komercijalnih i lokalnih. Oni pokazuju šta moderni radio jeste i šta sve može, ali i kakve su njegove perspektive u velikoj porodici masovnih medija.

Knjiga je kao nova. Radio Siga - Ivan Vidak Izdavač: Književna radionica Rašić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 194 Format: 20 cm Povez: Broširani Glavni junak Vidakovog romana Kalman Gubica bački je dobošar, seoski glasonoša vijesti iz velikog svijeta, odnosno njegovih događaja. Nakon udara munje (direktno u glavu!), trpi i bori se protiv Glasa nestalog oca koji po njegovoj psihi čekića kao po nakovnju. Ovaj sukob glasova u i preko Kalmana osnovna je potka Radio Sige i razvoj radnje ovoga romana može se opisati kao povijest junakovog unutarnjeg otpora tim glasovima, odnosno kao priča o njegovim porazima i njegovoj slabosti. Radio Siga suptilan je i promišljeni roman, koji čitatelja istovremeno nasmijava, podučava, očarava ali još više uznemirava i užasava – bez eksplicitnih i prvoloptaških rješenja i efekata. Kad jednom pronađete finu frekvenciju Vidakovog Radija, više je ne napuštate. Neven Ušumović Ivan Vidak je rođen u Somboru 1981. godine. Od 1999. godine živi i radi u Zagrebu, gde je diplomirao dramaturgiju na Akademiji dramske umjetnosti.

Knjiga je kao nova. Radio drame - Ingeborg Bahman Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2020 Broj strana: 188 Format: 21 cm Povez: Broširani

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Šekspir nikada ovo nije radio - Čarls Bukovski Izdavač: LOM Godina izdanja: 2010 Broj strana: 117 Format: 22 cm Povez: Broširani „Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu – počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje…

Kao novo. Bez posvete. Filijala: sećanja voditelja radio-emisija - Sergej Dovlatov Godina izdanja: 2016 Broj strana: 162 Povez: Mek Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta, Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih poznatih pisaca našeg doba (196 cm). FILIJALA je njegov poslednji roman. Radnja počinjue u Njujorku osamdesetih i nastavlja se u Los anđelesu, gde glavni junak sreće ljubav svoje mladosti i onda mu naviru uspomene. . . Apsurdnost mnogih situacija daje romanu posebnu notu vedrine i humora.

Radio Plays from Denmark Finland Norway Sweden awarded prizes in the Scandinavian rasio play contens held in 1969 Radio Plais iz Danske Finske Norveške Švedske dodeljivao nagrade na Skandinavskom radiju Igrajte heroja takmičenja 1969 takmičenje četiri radio drame iz zemalja; Danske Finske Norveške i Švedske kao nova jedini primerak na netu

43634) ANTOLOGIJA SRPSKE RADIO DRAME 1939 - 2004 1 i 2 , Miroslav Jokić / Zvonimir Kostić , RTS Beograd 2004 , Antologičari su nastojali da označe prelomne trenutke koji su radio dramu vodili kroz različite umetničke pravce, književne postupke... Hronološki princip odabira nudi istovremeno i jednu subjektivnu istoriju ove umetnosti kod nas , autori : Borislav Pekić , Dobrica Erić , Momo Kapor , Dušan Radović , Radomir Konstantinović , Aleksandar Popović , Danilo Nikolić , Branislav Petrović , Danko Popović , Miodrag Bulatović 2 knjige , mek povez, format 12 x 22 cm , ćirilica, 294 + 294 strane ,

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Crni glas za belu hartiju: sedam radio-drama o srpskim piscima - Vule Žurić Godina izdanja: 2017 Broj strana: 204 Povez: Mek Svih sedam pisaca – Bora Stanković, Milan Rakić, Milutin Uskoković, Emanuil Janković, Brana Cvetković, Svetozar Ćorović i Branko Ćopić – o kojima govore ove radio-drame bili su istinski junaci vremena koja im nikako nisu bila naklonjena, a uprkos kojih su stvorili dela koja ih čine besmrtnim. Baveći se malim radostima i velikim patnjama srpskih pisaca, autor se susreo sa veličinom modernosti njihove umetnosti i bedom sveta koji ih je uglavnom prezirao. Svih sedam radio-drama realizovane su u produkciji Dramskog programa Radio Beograda u okviru serijala „Zvezdani časovi čovečanstva“.

prevela Seja Babić extra retko! odlično stanje OTO TOLNAI je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvarlac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se usvim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji - dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj - nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja - Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) avangardna drama neoavangarda novi sad, casopis polja, postmoderna kuca insekata tribina mladih vizuelna poezija jonesko beket arto neoavangardizam u vojvodini postmodernizam ...

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Radio-dani : (prilozi za Lepi ritam srca) - Daniel Kovač Izdavač: Književna radionica Rašić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 228 Format: 16 cm Povez: Broširani U ovoj svesci je sabrano ono što je preostalo od priloga koje sam pravio za Lepi ritam srca. Morao sam da dam ime prilozima, pa sam smislio neodređeni naziv Logika beskonačnog života i snimio džingl na rumunskom jeziku sa izjavama tipa drumul e bun este asfaltat, sint agricultor ili askulte omule, astea sunt ultime boabe logice. Da tačno znam šta sam hteo tim nazivom, osmelio bih se da ove spise tako i nazovem. Možda sam samo hteo nešto otvoreno i bez okvira.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Priče sa Galiole - Arsenije Jovanović Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2011 Broj strana: 192 Format: 20 cm Povez: Broširani Priče sa Galiole Arsenija Jovanovića mnogo su više od putopisa. Vlasnik dinastije „Galiola” – jer svi Arsenijevi čamci i brodice na kojima je plovio zvali su se Galiola – pripoveda priču o svetu još od vremena kada je kao sedmogodišnjak spustio mamino korito za veš u reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Otada, malo vremena je proveo na sidrištu, svejedno da li je u Rovinju ili u Beogradu. Luke postoje da bi se iz njih isplovilo. U ovoj knjizi pluta rasuti teret jednog života koji se živeo punim jedrima. To su studije o pomorstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari, vodič za plovidbu Savom i Dunavom, Crnim, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Brodio je Arsenije na svojim Galiolama mnogo dalje. I po horizontali, i po vertikali. „Galiola” nisu samo brodovi i čamci. Galiola je i hrid na Severnom Jadranu, tačka sa kojom se okončava ovaj putopis. Dragan Velikić Arsenije Arsa Jovanović je pozorišni, televizijski, radijski i filmski reditelj. Takođe je kompozitor elektroakustičke i konkretne muzike, povremeno prevodilac, fotograf i pisac. Autor je više pozorišnih adaptacija i televizijskih scenarija, potpisnik brojnih tekstova i adaptacija za radio. Autor je knjige Kosančićev venac 19. Objavljivao je poeziju, kasnije putopisne tekstove po časopisima i novinama, eseje i radne beleške prilikom mnogobrojnih projekata za pozorište i radio. Bio je profesor na Katedri za glumu pri FDU u Beogradu. Neko vreme bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Režirao je i u beogradskom Ateljeu 212, dečjem pozorištu „Boško Buha“, u bugarskom nacionalnom teatru „Ivan Vazov“, u Šefildu (Engleska), dve režije u Performing Arts centru u Olbeniju (država Njujork, SAD), režije u pozorištu „Marin Držić“ u Dubrovniku, Narodnom pozorištu u Zadru i Šibeniku, dve predstave u Narodnom pozorištu u Užicu (obe učesnice beogradskog Bitefa). Autor-kompozitor mnogobrojnih radiofonskih dela za Radio Beograd, WDR (Studio akustische Kunst, Keln, Nemačka), Deutsch­landradio (Berlin), SFB (Berlin), YLEIS Radio (Finska), University of Technology (Sidnej, Australija), ORF (Austrijski nacionalni radio), Radio educación (Mexico City), Radio France, RAI (Italia), Radio Zagreb. Inicijator i učesnik u više eksperimentalnih radionica u oblasti umetnosti zvuka. Učestvovao u osnivanju kasnije proslavljenog programa pri Austrijskom nacionalnom radiju – Kunstradio (ORF), voditelj i učesnik seminara-radionice zvuka na Farskim ostrvima, u Helsinkiju i Ouliju (Finska), voditelj seminara-radionice zvuka pri Performing Arts Centre (University of Technology, Sidnej, Australija).

Novo, nečitano, nema posvete. Večera i druge priče - Božidar Stanišić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 153 Povez: Mek Božidar Stanišić (Visoko, ­1956). Kao profesor književnosti, osamdesetih godina radio je u Maglaju, objavljivao eseje, književnu i likovnu kritiku, radio-drame, priče za decu. Od ­1992. živi i piše u Culjanu (Italija), a objavljuje i na italijanskom jeziku. Knjige priča: I buchi neri di Sarajevo (­1993, 2016, 2018); Tre racconti (2002), Bon Voyage (2003); Il cane alato e altri racconti (2007); La cicala e la piccola formica (2011­­); Piccolo, rosso (2012); Portacenere (2016) Pepeljara i druge priče (2019); romane: Gost Ivana Nikolajeviča (2017); Žirafa u čekaonici (2018), La giraffa in sala d’attesa (2019); zbirke poezije: Primavera a Zugliano (1993, 1994); Non poesie (­1996); Metamorfosi di finestre (­1998); La chiave in mano / Ključ na dlanu (2008); dramu Il sogno di Orlando (2006); radio-dramu I tre racconti dello zio Beki (Rai, Radio ­ 2020). Pojedina dela su mu prevedena na francuski, slovenački, engleski, albanski, japanski i kineski jezik. Ova zbirka se objavljuje istovremeno sa izdanjem na italijanskom.

Radio B92 Beogradd 1995g. 228str. Biblioteka Apatridi

Radio B92 1997. 262 str. knjiga sadrži posvetu

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Deportacija i druge drame - Željko D. Vušurović Izdavač: Mostart Jugoslavija Godina izdanja: 2022 Broj strana: 174 Format: 20 cm Povez: Broširani “Kada sam dobio tekst Deportacija Željka Vušurovića lik policijskog inspektora koji spašava Bošnjake, koje je morao hapsiti ukazao mi se u svoj veličini  svoje moralnosti i poštenja. Dodatni izvidi pokazali su mi da je taj divni čovjek, markantna ljudina golubljeg srca proživio pravu golgotu nakon postupaka temeljne ljudskosti… Zato sam odlučio da u mojoj scenskoj viziji Vušurovićevog angažiranog pledoajea za ljudskost iskoristim rediteljsku slobodu i imenom i prezimenom u dijaloškoj fakturi Slobodana Pejovića otkrijem kao dramsku osobu. Jer, takvi ljudi satkani od humanosti zavrijeđuju  da ostanu u sećanju svakog gledatelja predstave Deportacija” Gradimir Gojer Željko Dušanov Vušurović je rođen 30. avgusta 1975. na Cetinju. Radio je kao novinar za Radio CetinjA i Radio Free Montenegro. Bio je dopisnik sa Cetinja Radio Slobodne Evrope od 1999. do 2002. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu  dramskih umjetnosti na Cetinju. Učesnik je dvije radionice Kraljevskog pozorišta Zetski dom pod mentorstvom dramskih pisaca Ljuba Đurkovića i Gian Marie Cerva. Deportacija je njegova prva izvedena drama.

PETAR LAZIĆ - KOMPLET OD 6 KNJIGA 1. Ateriranje nebeskog naroda 1 255 strana 2. Ateriranje nebeskog naroda 2 196 strana 3. Nema malih uloga 243 strane 4. Bila jednom jedna emisija (Sa CD-om) 327 strana 5. Obećana zemlja 284 strane 6. Breleške 176 strana Izdavač: Službeni glasnik Beograd 2009.god Stanje: Novo, nekorišćeno O autoru: Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Petar Lazić – književnik, novinar, publicista i univerzitetski profesor. Rođen je 25. septembra 1960. u Kosjeriću (Srbija). Preminuo je 11. septembra 2017. u Beogradu dve nedelje pre svog 57. rođendana. Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, prevođen je na tridesetak jezika i zastupljen je u više od sto svetskih antologija, enciklopedija, leksikona i zbornika. Između ostalog, nalazi se u najprestižnijim svetskim izborima, poput engleske enciklopedije „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“, zatim u antologijama: ruskoj „Антология мудрости“, italijanskoj “I più grandi saggi”, francuskoj “Les plus grands esprits”, i tako dalje... Karijera Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio programu „Indeks 202” kao redaktor dnevne emisije 1982. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i “doživotni” urednik „Indeksovog radio pozorišta” (satirični radio kabare koji je po svim istraživanjima bio najslušanija radijska emisija u istoriji SFRJ i SRJ). Paralelno sa radom u „Indeksovom radio pozorištu”, Lazić je u listu Mladost uređivao satiričnu rubriku „Ovoj zemlji je potrebna mladost”, a potom u magazinu Duga satiričnu rubriku „Duga iza oblaka”. Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra a u izdavačkoj kući Danga direktor i glavni i odgovorni urednik. Od sredine devedesetih do danas bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!, direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika dnevnog lista Blic i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202. Pored „Indeksa 202”, „Indeksovog radio pozorišta”, radio drama, kao i velikog broja pojedinačnih autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu Lazić je vodio i uređivao autorski serijal pod nazivom „Emisija koju nisu pojeli skakvci”, koji su beogradski novinari u anketi proglasili za najbolju radijsku emisiju u 1995. godini, odmah ispred „Indeksovog radio pozorišta”, dok je ona u isto vreme te godine bila druga po slušanosti u Srbiji, iza „Indeksovog radio pozorišta”. Od 2003. do 2005. uređivao je i vodio na talasima Beograda 202 veoma slušanu emisiju „Bre 202” (koju je radio sa ekipom saradnika iz magazina Bre!), iz koje su objavljena dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama. Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju „Crno-beli svet”, a od 2014. do 2016. godine emisije „Crna rupa” i „Umesto crne rupe”. Novinske i publicističke tekstove, prozu, poeziju i aforizme, kao i stručne i naučne radove Lazić je objavljivao u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. Stalne kolumne pisao je za: Književnu reč, Nin, Liberal, Bre!, Crtu, Marku, Glas javnosti, Blic i Ilustrovanu politiku. Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan – privođen je i podizane su krivične optužnice, isključivo zbog “Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića. Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu držao je nastavu iz predmeta: Veština ubeđivanja u medijima, Kritička literatura i retorika, Retorika i javni nastup, Komunikacija i tehnika ubeđivanja (osnove) i Komunikacija i tehnika ubeđivanja (polemike i debate). Bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju i napustio Skupštinu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu, uključujući rad u: Pinokio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Voodland Folk, koju je takođe napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, Brdbk izdanje, 2005 Džek i Džil Takođe je dao grafički doprinos adaptacijama knjiga švajcarske TV serije Pingu o glini. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill.Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Zanemarena i osvetljena filozofska baština: razgovor sa Slobodanom Žunjićem - Đorđe Malavrazić Izdavač: Dosije Godina izdanja: 2022 Broj strana: 351 Format: 24 cm Povez: Broširani Slobodan Žunjić je 2014. dobio Nagradu „Nikola Milošević“, koju dodeljuje Radio Beograd 2. Razgovor sa dobitnikom je vodio Đorđe Malavrazić, osnivač Nagrade „Nikola Milošević“ i glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti. On se, po prirodnom redu stvari, povukao u penziju u jesen 2015, ali je nastavio intelektualnu aktivnost i marta sledeće godine izložio Slobodanu Žunjiću koncept jednog njihovog mogućeg studioznog razgovora, imajući u vidu, za ovu priliku, ne samo Prirok i suštastvo nego i problematiku pokrenutu laureatovom narednom knjigom Istorija srpske filozofije, čija je pojava izazvala mnogobrojne prikaze i polemičke napade na autora. Mada suočen sa lošim prognozama lekara, o kojima je otvoreno govorio prijateljima i saradnicima, Žunjić je prihvatio ovu zamisao, a istovremeno radio na još nekoliko dela zahtevne i ambiciozne zamisli, odlučan da filosofiji, kao što je i rekao u jednom momentu ovog razgovora, da i svoj poslednji izdisaj. Tako nastali i veoma obimni intervju, proširen u odnosu na početni projekat, Đorđe Malavrazić je naslovio Zanemarena i osvetljena filozofska baština.

Kao novo. Bez posvete. Psihopatak - Vojislav Despotov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2021 Broj strana: 156 Format: 21 cm Povez: Broširani Vojislav Despotov je rođen je 3. novembra 1950. godine u Zrenjaninu. Studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti, kao i nemački jezik sa književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pisao je pesme, priče, romane, eseje, kritike, tv i radio drame, prevodio sa slovenačkog, nemačkog i engleskog (Keruak, Barouz, Hese, Breht, Deblin, Kermauner itd). Uređivao je časopise Ulaznica, Neuroart, Pesmos, Hey Joe, Transkatalog. Radio je kao dramaturg u dramskom programu Radio-Novog Sada. Pokrenuo je izdavačku kuću Četvrti talas. Umro je u Beogradu 19. januara 2000. „Sastavljen od 155 stranica zahuktale postliterarne hipernaracije u središnjem bloku teksta i više stotina oplinjavajućih mikro-citata, tehno-koana, pabiraka, instant-mudrosti, prefabrikovanih činjeničnih fraktala i medijskih tričarija, sistematski ležerno razbacanih po marginama, Psihopatak (nekad »Mrtvo mišljenje«) sada već mrtvog maga naše postmoderne i njenih neoavangardnih prethodnica, Vojislava Despotova, roman je koji je obavio posao za desetak kapitalnih knjiga koje do nas nisu stigle pravovremeno. A da su i stigle, ne bismo ih čitali sve, niti bismo ih mogli čitati sa toliko vedre groze koliko izaziva ova posprdna romaneskna oda ezoteričnim hipi idealima šezdesetih godina i njihovoj ironično-inverzivnoj transfiguraciji u posthumanistički košmar kraja XX veka.“ Vladimir Kopicl

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ostrvo : svakodnevna priča - Armin Greder Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 36 Format: 31 cm Povez: Broširani “Jednog jutra ostrvljani nađoše čoveka na plaži, tamo gde su morska struja i sudbina nanele njegov splav. Bio je drugačiji od njih…” Armin Greder je rođen 1942. u švajcarskom gradu Bilu, gde je izučio zanat tehničkog crtača, radio kao maketar i objavio prve satirične crteže. Godine 1971. emigrirao je u Australiju i radio kao grafički dizajner, pravio crtane filmove, a potom predavao grafiku i ilustraciju na Univerzitetu Grifit u Brizbejnu. Nosilac je brojnih međunarodnih nagrada, kao što je Bologna Ragazzi Award, a bio je nominovan i za nagradu Hans Kristijan Andersen.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Hronika jednog podruma: život i smrt Andreja Platonova i njegovog sina Platona - Aleksandar Novačić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 171 Povez: Mek Aleksandar Novačić (1939) novinar sa petnaestogodišnjim iskustvom stalnog dopisnika iz Pekinga i oko 10 godina dopisničkog rada iz Moskve. Napisao je 17 knjiga iz oblasti međunarodne politike, istorije i kul¬ture.Diplomirao je političke nauke na Beogradskom univerzitetu. Niz godina je radio u jugoslovenskloj novinskoj agenciji TANJUG. Posle odlaska iz Tanjuga izveštavao je iz Kine za agencije Fonet i Beta, listove Borba, Naša borba, Nova Makedonija i Večernje novosti. Jedno vreme radio je u NIN-u kao zamenik glavnog urednika.Autor je romansiranih biografija ruskih klasika – Čehova, Jerofejeva, Bulgakova, Gogolja i Platonova, te pozorišne drame o životu Antona Čehova.

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Đorđe Balašević I ŽIVOT IDE DALJE (SVE DALJE ODAVDE) - Đorđe Balašević KLIMAV ALIBI ZA MEĐUVREME RAZUMA 1991/92 kolumne iz radio tv revije oktobar – maj 1991- 1992. Autor: Đorđe Balašević Izdavač: autorsko izdanje, Novi Sad Broj strana: 106 Povez: mek Format: 22cm Stanje vrlo dobro, prednji povez blago prelomljen.

Novo, nečitano, nema posvete. Selo se veseli - Dragiša Božić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 207 Povez: Mek Knjiga Selo se veseli sadrži 365 odabranih veselih zapisa iz, više od dve decenije najpopularnije, radio emisije Selo veselo.Nekada se govorilo: Selo veselo sluša ceo svet, i dva sela više, a u svako selo emisija je uvela i nezvanični radni raspored - svi poslovi se prekidaju dok se sluša „Selo veselo``.Da negdašnje slušaoce iznova nasmeje, a mlađe uputi kako se nekda smejalo, knjiga uz narodne pošalice sadrži fotografije sa javnih snimanja u selima Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Mađarske i sve do Švajcarske i Nemačke, tekstove novinara koji su pratili veselu radio ekipu i imenik onih bez kojih ni smeha ni emisije ne bi bilo - zapisavača koji su beležili komšijske šale. A da njih nije, kako bi neko znao šta je u kom selu snaja doskočila svekrvi, sin ocu il` prodavac na vašaru kupcu?Knjigu Selo se veseli priredio je Dragiša Božić, novinar emisije Selo veselo.

57499) MK1 KNEGINJA ZA PORODIČNIM STOLOM , Mladen Srđan Volarević , Matica srpska Novi Sad 1972 , edicija Prva knjiga, Mladen Srđan Volarević : Rođen u Bukoviću pored Benkovca, u Severnoj Dalmaciji. Školovao se u Beogradu, studirao filozofiju. Objavio knjige pesama: Kneginja za porodičnim stolom, 1972; Razbijeno ogledalo (bibliofilsko izdanje, sa bakrorezima Petra Omčikusa), 1979; Šapat u govornici, 1983; Vesti sa granice, 1989. Knjige pripovedaka: Iskušenje ćutnje, 1992; Pod krovom vatrene kuće, 2002; Da l ima smrti za nas koji smo ostali bez otadžbine, 2012. Romani: Cvjeta, 2004; Kratka povest jednog gađenja, 2011. Putopisni esej Jedno vreme u Italiji, 1994. Eseji: Gde mi jesmo oni nisu, 2001; Izveštaj iz zemlje Lotofaga, 2009. Radio Beograd je emitovao radio drame Kraljica, preljuba, Uskok Stojan Janković, Petar iz Brguda, U krugu progonstva, Alberto Fortis među Srbima u Dalmaciji. Objavljivao po književnoj periodici književnu i likovnu kritiku, eseje, istoriografske radove i drugo. mek povez, format 13,5 x 15 cm , latinica, štampano u 300 numerisanih primeraka, broj primerka 93 ; 39 strana