Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Uloga: priče iz Rusije - Sergej Dovlatov Godina izdanja: 2021 Broj strana: 178 Povez: Mek Uloga je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Rusiji od 1965. do 1978. godine.Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Hamza Humo Izabrane pesmeTvrdi povezХамза Хумо (Мостар, Аустроугарска, 30. децембар 1895 — Сарајево, СФРЈ, 19. јануар 1970) био је српски, југословенски и босанскохерцеговачки писац, новинар и историчар уметности.[1][2]Гимназију је завршио у Мостару. С почетка Првог светског рата био је ухапшен и интерниран у Мађарску.[1] Године 1915. мобилисан као тумач и писар у болници у Ђеру.[1]По завршетку рата студирао је историју уметности (1918—23) у Загребу, Бечу и Београду[2]. Од 1922. године био је професионални новинар београдских листова „Новости“, „Реч“ и „Политике“ и активни члан Групе сарајевских књижевника.[1]Након капитулације Југославује 1941. одлази у село Цим код Мостара где остаје све време окупације. После рата живи у Сарајеву, уређује лист Ново вријеме, а затим ради као уредник Радио Сарајева и директор Умјетничке галерије.[1]По роману Адем Чабрић снимљена је ТВ серија „Коже“.[1]Био је стриц Авда Хума, високог државног и партијског функционера у СФР Југославији.11/11

Istorija Srba u dve knjige od autora Konstantin Jireček a prevod i dopunu je radio Jovan Radonić. Obuhvata političku istoriju do 1537. godine. Njegovo životno delo „Istorija Srba”, o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić. Konstantin Jozef Jireček bio je češki istoričar i univerzitetski profesor. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba. Za poziv istoričara, prema porodičnoj tradiciji Jirečeka i Šafarika se opredelio i spremao još od rane mladosti. U nauku ga je uveo Đuro Daničić. Kao gimnazijalac i student je objavio niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda. U Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju. Doktorskom disertacijom „Istorija bugarskog naroda” (1876), stekao je svetsku slavu. Potpuno nove nekoriscene knjige tvrd povez

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Sloboda u krvi - Igor Sahnovski Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 154 Format: 21 cm Povez: Broširani U Rusiji bliske budućnosti sve je isto kao i danas. Sve je isto kao što je bilo nekad. Sve je onako kako će uvek biti. Osim ako neko odluči da ima dovoljno jak razlog da pokuša da promeni stvari. Najtanja, gotovo nevidljiva granica razdvaja život skromnog, baksuznog službenika Turbanova od sveta vlastodržaca, nemaštinu od velikog novca, zakonoposlušnost od zločina, praznik – od kraja sveta. Jednom, spasavajući voljenu ženu, Turbanov prelazi tu granicu… Sloboda u krvi je roman o ljubavi i unutrašnjoj slobodi „privatnog“ lica, silom prilika uvučenog u politički apsurd. Igor Sahnovski (1958–2019) bio je ruski pisac rođen u Orsku. Posle studija ruskog jezika i književnosti, radio je kao književni urednik i konsultant u brojnim časopisima i izdavačkim kućama. Bio je suosnivač nedeljnika Književni klub. Napisao je četiri romana i tri zbirke priča, za koje je dobio brojne nagrade.

Aristokratsko stopalo, Beli badnjaci Olivera Katarina Vučo veoma dobro očuvane ..... Beli badnjaci ilustrovao Milić od Mačve ....... Aristokratsko stopalo by Olivera Katarina Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Ðorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Ðorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Ðanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa.

Istorija Srba u dve knjige od autora Konstantin Jireček a prevod i dopunu je radio Jovan Radonić. Obuhvata političku istoriju do 1537. godine. Njegovo životno delo „ Istorija Srba” , o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić. Konstantin Jozef Jireček bio je češki istoričar i univerzitetski profesor. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba. Za poziv istoričara, prema porodičnoj tradiciji Jirečeka i Šafarika se opredelio i spremao još od rane mladosti. U nauku ga je uveo Đuro Daničić. Kao gimnazijalac i student je objavio niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda. U Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju. Doktorskom disertacijom „ Istorija bugarskog naroda” (1876), stekao je svetsku slavu. Potpuno nove nekoriscene knjige tvrd povez

Novo, nečitano, nema posvete. Nikad se ne opraštaj - Mark Entoni Broj strana: 220 Povez: Mek Svi mi patimo kada doživimo gubitak voljene osobe. Pružajući vam ohrabrenje, ova knjiga će vas voditi na vašem putovanju kroz tugu i podsticati vas dajući vam dokaze o postojanju života posle smrti.Mark Entoni se bavi advokaturom više od 20 godina, a istovremeno je i nadareni medijum koji je radio sa hiljadama klijenata. U ovoj knjizi on iznosi upečatljive istinite priče o kontaktu s duhovima i prenosi njihove poruke ispunjene praštanjem, zahvalnošću i prihvatanjem. Što je još izuzetnije, i vi sami ćete biti u stanju da prihvatite i uspostavite kontakt s duhovima svojih voljenih.Izuzetno uverljiva, utešna i inspirativna za ljude iz svih područja života i svih veroispovesti, ova knjiga nudi istinsko isceljenje kroz prihvatanje poruka nade s druge strane.„Ovoj dubokoj i emotivnoj knjizi suđeno je da postane klasik u oblasti metafizike.“ - Džojs Keler„Prosvetljujuće putovanje kroz suočavanje s bolom zbog gubitka i otkrivanje duhovne obnove. Moje najtoplije preporuke ovoj knjizi.“ - Džefri A.Vonds

Kao novo. Bez posvete. Spasavanje medija: kapitalizam, participativno finansiranje i demokratija - Žilija Kaže Godina izdanja: 2016 Broj strana: 118 Povez: Mek Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa koja se suočava sa konkurencijom digitalnih, manje kvalitetnih izdanja, već i televizija i radio. U ovoj knjizi koja počiva na produbljenoj analizi funkcionisanja i finansiranja medija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, predlaže se novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je u stvari demokratija, to jest mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informacije, čime postaje aktivniji učesnik u političkom procesu. Mediji bi u tom slučaju morali ustanoviti takvu strukturu vlasništva da što manje zavise od akcionara, velikih oglašivača i političkih moćnika. Žilija Kaže (Julia Cagé), francuska je ekonomistkinja mlađe generacije. Glavne oblasti interesovanja su joj ekonomija razvoja, politička ekonomija i ekonomska istorija. Uporedo predaje i radi u SAD (Univerzitet Harvard) i u Francuskoj (Institut za političke studije u Parizu). Supruga je poznatog francuskog ekonomiste Toma Piketija.

Nagrada Gonkur . Velika nagrada za roman Francuske akademije. Moralno izazovna knjiga „Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“ Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka. „Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: Ja sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao vi.“ – Guardian „Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“ – buzz-litteraire.com

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Nivo za napredne - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2010 Broj strana: 119 Format: 21 cm Povez: Broširani Alek Popov se, u svom maniru, otvoreno ismeva pojedinim bugarskim, ali i slovenskim osobinama, a njegovi dobro znani motivi – opšta nekultura, neznanje, nepoštenje, (ne)snalaženje, bahatost – prisutni su i u svim pričama Nivoa za napredne. Uz to, još su im pridodati i kafkijanski zapleti i neočekivana rešenja. U britkoj kritici bugarskog mentaliteta, Popov ne štedi ni sveobećavajući Zapad (naročito u pričama koje se bave prostorom bivše Jugoslavije). Ta autorova oštrina i gruba iskrenost ponekad su prosvetljujuće, a uvek duhovite – do suza; no beskompromisnost cinizma, ironije i crnog humora ponekad dovedenog do nelagode, zalečena je jasnom dobronamernošću i željom da ljudi i svet oko njih – budu bolji. Autor, ipak, kao da nam poručuje da taj proces teče veoma teško i sporo. Da li zato što je to zaista tako, ili samo zato da bi sebi obezbedio još dovoljno materijala za ismevanje a zarad dobrobiti čitaoca i njegove književne zabave? Kako god bilo, Bugarska i Istočna Evropa (a bogme i ceo svet) još su prepuni apsurda i paradoksa. A Alek Popov, srećom, još piše i opisuje… V. Bajac Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Knjiga je kao nova. Vitičaste zagrade - Sergej Nosov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2016 Broj strana: 241 Format: 20 cm Povez: Broširani Prozaistu i dramskog pisca Sergeja Nosova ne zanimaju ni zvek vojne bronze ni seobe naroda niti užarena isparenja hadskih pukotina od kojih prskaju tektonske ploče istorije. Nosov je tih pisac. Predmet njegovog interesovanja bili su i ostali “sitni oblici života” – čovek kao jedinka sa svim svojim besmislicama: praznim uvredama, zanimljivim fobijama i glupim predrasudama. Takav je i roman Vitičaste zagrade. Čarobna farmakopeja: fotografija, već živo platno koje diše. Odista, Nosov ume tako da nasmeje da čitaoca uhvati strah od sopstvenog smeha. Roman Sergeja Nosova napisan je kao “živa hronologija” čovekove sudbine, konkretizovana na iskustvu jednog običnog neobičnog čoveka. Ovom Nosovljevom romanu će prostor za veću čitanost otvoriti i sledeća činjenica: on se može čitati kao duhovita priča o neobičnom svetu učesnika osnivačke skupštine (kongresa) iluzionista, mikro i makromaga, ali može biti shvaćen i kao porodična priča o nesigurnosti, strahu i fovijama običnog čoveka kojim manipulišuonostrane i ovozemaljske “više sile”. Istine se u Nosovljevoj “živoj hronologiji” čuvaju kao najdublja tajna, zapretana između višestrukih vitičastih zagrada. Roman Vitičaste zagrade je jedna od “živih hronika” ruskog postsovjetskog tranzicionog društva. Zato činjenica da je dobio nagradu “Nacionalni bestseler” za najbolji ruski roman 2015. godine, poznavaoce ruske kulture nije iznenadila. Sergej Anatoljevič Nosov (Lenjingrad, 1957) na velikoj sceni ruske književnosti pojavio se kao peterburški pisac pripovedaka, romana i drama, devedesetih godina 20. veka. Diplomirao je na Lenjingradskom institutu za avio-instrumente (1980), a završio je i Književni institut “A. M. Gorki” (1988). Radio je kao inženjer, kao urednik časopisa Lomača i na Radio Rusiji. Autor je više desetina knjiga književne proze, eseja i drama: Dole pod zvezdama (1990), Spomenik Krivcu za sve (1994), Gazdarica istorije (2000), Član društva ili Gladno doba (2000), Dajte mi majmuna (2001), Ždralovi odleteli (2005), Muzej okolnosti. Eseji (2008), Tajna života peterburških spomenika (2008,2012), Jedan i po kunić (2012), Konspiracija ili Tani život peterburških spomenika – 2 (2012), Vitičaste zagrade (2015) i dr. Kao dramskom piscu najbliži mu je žanr tragikomedije. Najviše uspeha imale su njegove drame Don Pedro i Berendej. Dobio je nagradu “Andrej Tolubejev” (2010), “za umetničko istraživanje prirode dramskog apsurda”. Za roman Ždralovi odleteli dobio je 2006. književnu nagradu “N. V. Gogolj”, a roman Vitičaste zagrade 2015. osvojio je priznanje”Nacionalni bestseler” za ruski roman godine.

Knjiga je kao nova. Razbrajalica za Andreasa Sama - Filip Čolović Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2019 Broj strana: 166 Format: 20 cm Povez: Broširani Dva vremenska toka ovog romana sa više ukrštenih ličnosti no što su to Andreas Sam i njegov književni tvorac, čine zapravo lavirint sastavljen iz faktografije i fikcije: nesumnjivi i sumnjivi dokumenti isprepletani su sa izmišljenim verzijama (ne)poznatog. Dvostruka prošlost (istog junaka i ove i Piščevih knjiga) sastoji se od sećanja, fotografija, kadrova filma i života. Ovo je igra citatnosti: domišljenih i skrivenih citata, asocijativnosti, produbljene i produžene ideje Piščevog ciklusa o detinjstvu i porodici (Rani jadi, Bašta, pepeo i Peščanik) u kojoj je Andreas Sam Piščev lik – dečak, Pisac – sam, ali i njegov drug – vršnjak. On lebdi između svih ovih sopstvenih verzija i, u zbiru, dovodi čitaoca do Grobnice za Borisa Davidoviča kao uzroka za Piščevu građu Časa anatomije, tog udžbenika za moral i intelektualnu čistotu. Smrt u Piščevom delu ima nastavak i u Čolovićevom: ovde je u obličju devojke koja ga, kao Bergmanova simbol-slika Smrti, vodi do novosadskog stratišta i zapravo do Enciklopedije mrtvih. Autor ovog romana koristi fizičke i duhovne seobe kao čin potrage za identitetom i njegovim istovremenim brisanjem: bilo nasilno, od Drugog, ili voljno ka gubljenju nacionalnog. Razbrajalica za Andreasa Sama je svakako ozbiljna dečja igra, ali i igra odraslih sa neizvesnim krajem (izvesna je samo smrt). Ona je omaž i knjiga-orden dodeljen D. K.-u u 30. godini Piščevog produženog života. – Vladislav Bajac Filip Čolović je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac. Rođen je u Beogradu 1978. godine. Uglavnom je poznat po dokumentarnim filmovima koji su bili zapaženi na festivalima širom sveta, a nagrađivani su kod nas i u inostranstvu. Učestvovao je nekoliko godina zaredom u razmenama Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting Union), gde je sa svojim dokumentarnim filmovima predstavljao Beograd i Radio televiziju Srbije. Pisao je radio-drame. Autor je nekoliko scenarija za različite televizijske forme, a režirao je i brojne igrane serijale. Takođe, reditelj je dva TV filma, Albatros (2011) i Ono malo časti (2016). Njegove pesme i kratke priče našle su svoje mesto u nekoliko antologija i književnih časopisa. Do sada je objavio dve knjige poezije Zemlja i krv (2003) i Kamena svetlost (2005), zbirku pripovedaka Najbolji od svih svetova (2011), kao i romane U đavoljoj koži (2008) i Zima bez brata (2015).

Kao novo. Bez posvete. Eumenide II - Džonatan Litel Godina izdanja: 2022 Broj strana: 480 Povez: Mek Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. Moralno izazovna knjiga „Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“ Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka. „Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: Ja sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao vi.“ – Guardian „Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“ – buzz-litteraire.com

U dobrom stanju! Retko u ponudi! U svojoj autobiografiji, objavljenoj 1975. godine, privatni Andi Varhol govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, poslu, novcu, uspjehu; o Njujorku i Americi; o sebi - njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pensilvanija, dobrim i lošim vremenima u Velikoj jabuci, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i životu među slavnim ličnostima. Slobodno formirana autobiografija Andija Varhola, sa svojom zaštitnom oznakom ironije i nevezanosti U `Filozofiji Andija Varhola`, koji je pod podnaslovom `Od A do B i nazad`, manje je memoara od zbirke rifova i refleksija, on govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, radu novac i uspeh; o Nev Iorku, Americi i njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pennsilvania; o njegovim dobrim i lošim vremenima u Njujorku, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i njegovom životu među slavnim ličnostima. ` Knjiga Endija Vorhola u kojoj on objasnjava svoju zivotnu filozofiju Endi Vorhol (engl. Andy Warhol; Pitsburg, 6. avgust 1928.[1] — Njujork, 22. februar 1987) je bio američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork. Biografija Rođen je u Pitsburgu u Pensilvaniji pod pravim imenom Endru Vorhola.[2][3][4][5] Njegov otac Andrej Varhola (prezime se pisalo „Varhola“ u Evropi, ali je promenjeno na Vorhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinskog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (danas: Mikova, Slovačka).[6][7] Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U izvorima je nađeno da se rodio između 1928. i 1931. godine. On sam nam tvrdi da je godina rođenja iz 1931. falsifikat u matičnim knjigama. Najčešće se navodi godina rođenja i datum rođenja 6. avgust 1928. godine. Njegov otac je iako je u mnogim biografijama navedeno da je radio u rudnicima, ipak radio na građevinama u Pensilvaniji i njegova porodica je bila grčko- katoličke veroispovesti.[8] Imao je dva brata. U trećem razredu Vorhol se razboleo od horeje, koja izaziva trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože,[9] a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica.[10] Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Vorhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti.[11] Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. Godine 1949. preselio se u Njujork i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku. Valerie Solanas se juna 1968. pojavila u „Factory“-u i pucala u Vorhola. Mario Amaia je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u „Factory“-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je „S.C.U.M Manifest“, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala „Factory“-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Vorhol je bio ozbiljno ranjen i jedva je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva „Factory“ je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj „Factory“-a 60-ih.

Novo, nečitano, nema posvete. Bajke: Prvih sedam – ćirilica - Uroš Petrović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 136 Povez: Mek Nagrada „Laza Kostić“.„Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al` da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. U potpisu, Zelda i Skot Ficdžerald - Skot Ficdžerald Izdavač: Arete Godina izdanja: 2018 Broj strana: 183 Format: 20 cm Povez: Broširani Skot i Zelda Ficdžerald upoznali su se u Montgomeriju, Zeldinom rodnom gradu, u državi Alabama, godine 1918. U to vreme Zelda je kao osamnaestogodišnja maturantkinja upozala Skota, dvadesetdvogodišnjeg studenta Prinston univerziteta, koji je bio regrutovan za vreme rata u kamp Šeridan kraj Montgomerija. Zelda je živela u velikoj porodici a njene tri sestre Mardžori, Rozalinda i Klotida već su bile udate. Kada se završio rat Skot se preselio u Njujork kako bi radio u marketinškoj agenciji dok je Zelda ostala u svome gradu. Njihova prepiska je redovna sve do juna 1919. kada Zelda raskida veridbu zbog svađe koja je nastala usled toga što je Skotu slučajno poslala pismo namenjeno drugom udvaraču. Međutim, odmah nakon što je objavio svoj roman Ova strana raja, Skot odlazi u Montgomeri i budući bračni par nastavlja svoju prepisku. U aprilu 1920. godine Zelda i Skot se venčavaju.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Srpska vojska. Ogledi o bitkama - Milić Milićević Izdavač: Srpski genealoški centar Godina izdanja: 2018 Broj strana: 262 Format: 17 cm Povez: Broširani Dr Milić J. Milićević rodio se 1964. u Beogradu gde završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luci. Radio je u više osnovnih I srednjih škola, a od 1993. stalno je zaposlen u Istorijskom institutu u Beogradu. Istraživao je istoriju srpske vojske u periodu od 1804. do 1918. Objavio je petnaestak monografija i studija i više od stotinu kraćih radova. Najpoznatije su: Grb Srbije. Razvoj kroz istoriju (1995), Reforma vojske Srbije 1897-1900 (2002), Pruga ka Jadranu (2007), Rat za more (2011), Balkanski ratovi (2014), Na pogrešnoj obali (2015), Vojnička kuhinja (2002, 2017). Knjiga je, u stvari, svojevrsni omaž ratnicima-gubitnicima, počev od braće Nedić i još tri stotine njihovih saboraca izginulih u boju na Čokešini 1804. godine, do vojnika i oficira Timočke divizije stradalih u bici na Čevrntiji 1914. godine.

Kao novo. Bez posvete. Put za Vigan - Džordž Orvel Izdavač: LOM Godina izdanja: 2015 Broj strana: 183 Format: 22 cm Povez: Broširani „Živimo u svetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo retki bezbedni, u kome je gotovo nemoguće biti iskren i ostati živ.“ Nakon pet godina provedenih u Burmi i dve godine svojevoljnog života na dnu društva u Parizu i Londonu, iz čega su proizašle dve autobiografske knjige, Orvel je četiri godine radio kao učitelj, a zatim kao knjižar, da bi se potom upustio u novu avanturu – u zimu 1936. otputovao je u Vigan, gde je živeo sa rudarima. Iz njegovih dnevnika nastala je čuvena knjiga Put za Vigan, i odmah dobila visoka priznanja kao delo u kojem je moderno novinarstvo uzdignuto do vrhunske literature. Orvel je, kao veliki protivnik fašizma, već sledeće godine otišao u Španiju, gde je aktivno učestvovao u španskom građanskom ratu. Tamo je prvi put u njegovom životu socijalizam postao stvarnost, nešto za šta se vredi boriti. Put za Vigan je vizionarsko delo, koje i dan-danas, nakon 80 godina, nije izgubilo ništa od svoje aktuelnosti.

Mihail Bulgakov PripovetkeTvrdi povez sa zaštitnim omotomMihail Bulgakov ruski je književnik rođen 1891. u Kijevu. Nakon osnovne škole i gimnazije, završava medicinu. Otvara medicinsku praksu u rodnom gradu nakon odsluženog vojnog roka.U Kijevu su se u to vreme izmenjivale vojne trupe, pa je i on sam mobiliziran na sever Kavkaza gde je počeo da izdaje svoja prva dela. U to vreme borio se i s zavisnošću o morfiju.Ubrzo se preselio u Moskvu gde je nastavio sa svojim književnim radom, a onda je postao i profesionalni književnik.Prvi značajni roman bio mu je “Bela garda”, koji je napisan i za pozornicu, pa kao dramsko delo nosi naziv “Dani Turbinovih”. Ostala dela su mu: pripovetke “Đavolijada” i “Beleške mladog lekara”, te novele “Kobna jaja” i “Pasje srce”.Posljednje delo objavljeno za njegova života je pripovetka “Morfij”.Delo na kojem je Bulgakov najduže radio je “Majstor i Margarita”. Pisao ga je više od deset godina, a objavljeno je trideset godina nakon autorove smrti, kada je steko svetsku slavu.Bugalkov je umro 1940 u Moskvi.1/30

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Savršen darmar - Vladimir Andrić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 135 Povez: Tvrd Vladimir Andrić je napisao nove novcate avanture nadaleko čuvenog i strašno slavnog Pustolova, odvažnog borca protiv Karkadžua i ostalih Žderonja, popularnog naučnog delatnika, izumitelja i čuvara prirode, sestrića drage tetka Soke, bliskog prijatelja čestitih Indijanaca, omiljenog neprijatelja doktora Grozoza i ne baš omiljenog saradnika namćorastih Geografa. A tu su i nove novcate pesme. U par reči – SAVRŠEN DARMAR smeha, pustolovine, jezičkih vratolomija, ritma i na kraju, kako to i treba, samo malo, prstohvat, sete.Na početku knjige Vladimir Andrić kaže da „većinom“ piše kao da mu preko ramena viri, glavom i bradom, Duško Radović. I zaista je tako. I zaista je uspeo u tome. Duhovite i nežne, maštovite i praskave priče i pesme Vladimira Andrića nasmejaće vas i ugrejati, zagolicati i zamisliti. Vladimir Andrić piše i režira, mahom za decu, duže od četiri decenije radio je u Dečijoj redakciji Televizije Beograd, pisao je epizode za serije Laku noć, deco i Pustolov, u interpretaciji Laneta Gutovića.

z3 Mihajlo Krstović je rođen 13. avgusta 1936. u Velikoj Plani. Do početka Drugog svetskog rata živeo je sa majkom kod rođaka u Velikoj Plani, Novom Sadu i Beogradu, a za vreme rata u Sibnici, Junkovcima, Sopotu, Gornjem Milanovcu, Vodicama, Ratarima, Goloboku i Smederevskoj Palanci. Osnovnu školu otpočeo za vreme rata 1942. u selu Vodicama kod Smederevske Palanke, pred kraj rata školovanje nastavio u Bačkom Jarku, a posle završenog rata u mesti-ma službovanja majke, u Bajinoj Bašti, Kuršumliji i Čačku. Maturirao u Čačanskoj gimnaziji 1954, diplomirao na Arhite-ktonskom fakultetu u Beogradu 1959.Radio i živeo u Sremskoj Mitrovici, Čačku, Beogradu, Moskvi, Milhajmu na Ruru i Diseldorfu.Objavio je zbirku pripovedaka, Zigurat nezavisno izdanje Slobodana Mašića, (1985), zatim romane objedinjene pod zajedničkim naslovom Langobardi, i to Kopiranje Ticijana, prvi deo, u izdanju BIGZ-a (1997), drugi deo – Albijanov most (2000), treći deo – Vidova voda (2003) i četvrti deo – Sudbina Gerda i Pferda (2005) sve u izdanju Čigoja štampa. Godine 2009, u izdanju Čigoja štampa izlazi roman Preseljavanje prošlosti. Član je Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu i Diseldorfu.

47355) HIMALAJI , Majkl Pejlin , Izdavač : 3D+ Novi Sad 2006 , `Čuveni Makl Pejlin, član grupe `Monti Pajton`, obradovao je svoju publiku putopisom koji sledi Himalaje kroz Pakistan, Indiju, Tibet, Kinu, Bangladeš. Bogate ilustracije prate priče prepune šarolikih opisa, dobronamernih saveta, neobičnih sagovornika, čudnovatih običaja, bajkovitih predela.` `Zdrav život`, novembar-decembar 2006. `Planinska carstva Zahvaljujući izdavačkoj kući `3D+` iz Novog Sada, čitaoci u Srbiji upoznaće Himalaje viđene očima Majkla Pejlina, slavnog glumca, poznatog, između ostalog i po ulogama u seriji `Leteći cirkus Monti Pajtona`. Po rečima Majkla Pejlina, ono što je Sahara za pustinje, to su Himalaji za planine, jer poseduju iste kontradiktorne čari, privlačne i opasne, izazovne i užasavajuće u istoj meri. Dominantan je bio pogled na qude koji žive na nadmorskim visinama, višim i od najviših planina u Evropi i na stare narode koji preživljavaju na isušenim, vetrom šibanim visoravnima.` Politika, 7.12.2006. Knjiga je opremljena sa preko 500 kolornih fotografija Basila Paoa, fotografa koji je radio fotografiju za film „Mali Buda`. odlično očuvano, tvrd povez, format 17 x 24,5 cm , ilustrovano u boji, latinica, 288 strana

Knjiga je kao nova. Dostojno jest - Odisej Elitis Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2016 Broj strana: 96 Format: 21 cm Povez: Broširani Poema Dostojno jest (1959), Elitisov opus magnum na kome je radio jedanaest godina, jedan je od najznačajnijih tekstova grčke književnosti XX veka. Nastala je kao poetski odgovor na iskušenja i strahote Drugog svetskog rata, u kome je Elitis učestvovao kao borac na albanskom frontu, nemačke okupacije i grčkog građanskog rata koji je usledio ubrzo zatim. Tekst je uronjen u poetiku evropskog modernizma, naročito francusku poeziju čiji je Elitis bio veliki poznavalac i poštovalac, ali u fazi njenog zrelog preispitivanja, kada je svoje pisanje ukorenio dublje u tradicije helenske prirodne filozofije, platonizma i metafizičkog romantizma (uključujući izuzetno zanimljivu figuru Dionisija Solomosa, čija je poezija nažalost slabo poznata van granica Grčke). Kompozitor Mikis Teodorakis sastavio je muziku na duže odlomke iz poeme, i pojedine pesme njegovog „narodnog oratorijuma“, naročito četvrta i šesta oda, i danas su široko popularne u Grčkoj. Poema je nagrađena grčkom Državnom nagradom za poeziju i prevedena na više od petnaest jezika.

Novo, nečitano, nema posvete. Uloga – priče iz Rusije - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2021 Broj strana: 178 Format: 20 cm Povez: Broširani Uloga je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Rusiji od 1965. do 1978. godine. Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Dobro očuvano , 6.7 Kg - poštarina kao paket pošte 1. Luis Bromfild - Gorki Lotos 425 grama 2. Luis Bromfild - Gospođa Parkinson - 525 grama 3. Luis Bromfild - Zabačena Dolina - 330 grama 4. Luis Bromfild - U Vlasti - 750 grama 5. Tehničar 1 - Mašinski priručnik - 700 grama 6. Nova škola radio-tehnike i elektronike 8 Heinz Richter - 220 grama 7. Emil Zola - Madlena Fera - 150 grama 8. 170 godina Pošte Srbije - 280 grama 9. Osnove informatike i računarstva za 7. razred osnovne - 300 grama 10. Osnove televizijskih prijemnika - 325 grama 11. PLAYBOY Br. 10 2004 godina - 300 grama 12. PLAYBOY Br. 34 2006 godina - 300 grama 13. Priroda i društvo 4, radna sveska Čarolija - Znanje - 175 grama 14. Pouke o jeziku za 4. razred - Eduka- 300 grama 15. Tajne ninđi br. 27 1990 - 75 grama 16. Sky Students book 1 - 300 grama 17. Uprkos zdravom razumu -390 grama 18. žubor reči pouke o jeziku za 3. razred Eduka - 225 grama 19. Tehnika i tehnologija radna sveska za 6. razred Eduka - 350 grama 20. Fizika Zbrika zadataka za 6 razred Klett - 310 grama