57499) MK1 KNEGINJA ZA PORODIČNIM STOLOM , Mladen Srđan Volarević , Matica srpska Novi Sad 1972 , edicija Prva knjiga, Mladen Srđan Volarević : Rođen u Bukoviću pored Benkovca, u Severnoj Dalmaciji. Školovao se u Beogradu, studirao filozofiju. Objavio knjige pesama: Kneginja za porodičnim stolom, 1972; Razbijeno ogledalo (bibliofilsko izdanje, sa bakrorezima Petra Omčikusa), 1979; Šapat u govornici, 1983; Vesti sa granice, 1989. Knjige pripovedaka: Iskušenje ćutnje, 1992; Pod krovom vatrene kuće, 2002; Da l ima smrti za nas koji smo ostali bez otadžbine, 2012. Romani: Cvjeta, 2004; Kratka povest jednog gađenja, 2011. Putopisni esej Jedno vreme u Italiji, 1994. Eseji: Gde mi jesmo oni nisu, 2001; Izveštaj iz zemlje Lotofaga, 2009. Radio Beograd je emitovao radio drame Kraljica, preljuba, Uskok Stojan Janković, Petar iz Brguda, U krugu progonstva, Alberto Fortis među Srbima u Dalmaciji. Objavljivao po književnoj periodici književnu i likovnu kritiku, eseje, istoriografske radove i drugo. mek povez, format 13,5 x 15 cm , latinica, štampano u 300 numerisanih primeraka, broj primerka 93 ; 39 strana

Novo, nečitano, nema posvete. Selo se veseli - Dragiša Božić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 207 Povez: Mek Knjiga Selo se veseli sadrži 365 odabranih veselih zapisa iz, više od dve decenije najpopularnije, radio emisije Selo veselo.Nekada se govorilo: Selo veselo sluša ceo svet, i dva sela više, a u svako selo emisija je uvela i nezvanični radni raspored - svi poslovi se prekidaju dok se sluša „Selo veselo``.Da negdašnje slušaoce iznova nasmeje, a mlađe uputi kako se nekda smejalo, knjiga uz narodne pošalice sadrži fotografije sa javnih snimanja u selima Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Mađarske i sve do Švajcarske i Nemačke, tekstove novinara koji su pratili veselu radio ekipu i imenik onih bez kojih ni smeha ni emisije ne bi bilo - zapisavača koji su beležili komšijske šale. A da njih nije, kako bi neko znao šta je u kom selu snaja doskočila svekrvi, sin ocu il` prodavac na vašaru kupcu?Knjigu Selo se veseli priredio je Dragiša Božić, novinar emisije Selo veselo.

Kao novo. Bez posvete. Ukrčkani dnevnik - Momčilo Stanić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 294 Povez: Mek Isprobani recepti, sećanja na kolege u Radio Beogradu, kao i učesnike u brojnim emisijama, čiji je producent bio, kao i priče vezane za aranđelovačke kafane i poznate ljude toga vremena Momčilo Moca Stanić sažeo je u knjigu Ukrčkani dnevnik.

DRVO KRAJ AKOVA Ćamil Sijarić Civitas doo Sarajevo, 2004. godine, 307 strana, meki povez ojačan klapnama. Knjiga je nova, sitni tragovi vremena na koricama, nije čitana. `Ćamil Sijarić spada među značajnije južnoslavenske pisce dvadesetog stoljeća. Pisao je romane, putopise, pjesme, a po mnogima je vlastite vrhunce dosegao upravo pišući pripovijetke. Ova knjiga je, zapravo, antologijski izbor Sijarićevih pripovjedaka. Pripovjedač, romansijer, pjesnik. Osnovnu školu završio je u Godijevu, a zatim je pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju. Gimnaziju je završio u Vranju, a pravo diplomirao u Beogradu. Za vrijeme Drugoga svjetskog rata radio je kao sudski službenik u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradiški i Banjoj Luci, a pred kraj rata izišao na partizanski teritorij i bio dopisnik TANJUG-a. Od 1947. godine živio je u Sarajevu, gde je do kraja radnoga vijeka radio u literarnoj redakciji Radio-Sarajeva. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Sarajevu 1989. godine. Već kao gimnazijalac u Skoplju Sijarić se počeo baviti pisanjem pjesama, koje su u knjigama objavljene tek 1988. (Lirika) i 1990. (Koliba na nebu). No, njegov raskošni umjetnički dar bio je prije svega pripovjedački, i na najpotpuniji način se ostvario u mnogobrojnim pričama i romanima s temama iz rodnoga Sandžaka i iz balkanske historije. ]amil Sijarić objavio je romane Bihorci (1955), Mojkovačka bitka (1968), Konak (1971), Carska vojska (1976), Raška zemlja Rascia (1979), te zbirke pripovjedaka Ram Bulja (1953), Zelen prsten na vodi (1957), Naša snaha i mi momci (1962), Sablja (1969), Na putu putnici (1970), Kad djevojka spava, to je kao da mirišu jabuke (1973), Francuski pamuk (1980), Priče kod vode (1982), Pripovijetke (1985), Rimski prsten (1985), Pripovijetke (1987), Drvo kraj Akova (1990).` Preuzeto sa interneta. # 56

knjiga prikazuje snimljene razgovore transkripte americkog britanskog ambasadora njihove tajne sluzbe njihov stav ucesce u ubistvu zorana djindjica..u knnizi imate razgovore stjepana mesica ,mila djukanovica ,harisa silajdzica..iz ragovora mozete takljuciti ko je i sta radio beba popovic,ceda jovanovic,mihajlovic korac i ostali petooktobarci...knjiga se dopuniuje sa knjigom treci metak milana verunovica i nikole srzica

Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Romani / Vojislav Despotov ; priređivanje i pogovor Gojko Božović Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin`, 2004 (Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin`) Fizički opis 729 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Božović, Gojko, 1972- = Božović, Gojko, 1972- Zbirka Biblioteka Izabrana dela Vojislava Despotova ; ǂknj. ǂ3 Sadržaj Mrtvo mišljenje (5-151); Petrovgradska prašina (153-267); Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata (269-334); Jesen svakog drveta (335-524); Evropa broj dva (525-625); Drvodelja iz Nabisala (627-719). Pogovor / Gojko Božović (721-728). (karton) Napomene Tiraž 1.000. Pogovor: str. 721-728. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG116

Knjiga je kao nova. Prvaci sveta! - Slavoljub Stanković Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 151 Format: 20 cm Povez: Broširani Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac Slavoljub Stanković, autor romana “The Box” i “Split” (Geopoetika, 2010), te “Knjige utisaka” (sa dizajnerom Slamirom Stojanovićem), kao i romana u stigu za decu “Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga”, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao se za oblast oglašavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te upisao doktorske studije. Autor je i velikog broja reklama za domaće i inostrane brendove. Stanković je i koscenarista igranog filma “The Box”. Po “Knjizi utisaka” kreirao je animiranu seriju istoimenog naziva, zajedno sa Dušanom Kojićem Kojom, Brankom Citlikom i Slavimirom Stojanovićem. Romani su mu prevođeni na engleski, slovenački i makedonski jezik.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Deca Nedođina - Miloš K. Ilić Izdavač: Plato Godina izdanja: 2022 Broj strana: 139 Format: 20 cm Povez: Broširani Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

11538) VJETAR IDE NA JUG I OBRĆE SE NA SJEVER , Rada Iveković / Biljana Jovanović / Maruša Krese /Radmila Lazić ,Radio B92 Beograd 1994, biblioteka Apartidi: knj. 7; knjiga je nastala od pisama faksiranih između Ljubljane , Berlina ,Beograda i Pariza od juna 1991. do novembra 1992. uprkos svim blokadama, iskrene ispovesti 4 spisateljice o ratu i nacionalizmu , mek povez, format 13,5 x 20 cm , latinica,318 strana

Novo, nečitano, nema posvete. U Habzburškoj monarhiji - Miroslav Timotijević Godina izdanja: 2012 Broj strana: 32 Povez: Mek Saznaj kako se živelo u Habzburškoj monarhiji! I još nešto: šta je to Vojna granica, kako su izgledale porodične zadruge, šta je u gradskoj kući bio simbol udobnosti, kakvi su saveti mogli da se dobiju iz prosvetiteljske literature, ko je sve radio kao privatni učitelj, zašto je pola kalendarske godine bilo neradno.

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Pouzdanost nauke Autor: Miloš Jevtić Izdavač: Službeni glasnik mek povez, ćirilica, 23 cm, 1017 str. _____ ,,Pouzdanost nauke` je knjiga koja predstavlja verno svedočanstvo o jednom vremenu i izuzetnim ljudima koji su bili naši savremenici. Radivoj Kašanin, Pavle Savić, Nikola Pantić, Vasa Čubrilović, Zvonko Marić - samo su neka od poznatih imena srpske nauke sa kojima je autor ove knjige vodi duge razgovore na Drugom programu Radio Beograda.

Knjiga je kao nova. Kako ostati normalan - Zorica Pantelić Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2020 Broj strana: 214 Format: 20 cm Povez: Broširani Zbirka intervjua sa dvanaest vodećih stručnjaka na polju psihoanalize iz Srbije i Crne Gore vođenih u seriji razgovora Unutrašnji svet čovekov (Radio Beograd, Prvi program). Redosled razgovora u knjizi saobražen je temama i vremenu njihovog emitovanja na radiju. Tekstovi su, uglavnom, objavljeni izvorno, onako kako su uživo vođeni.

Knjiga je kao nova. Stilit - Uri Kostak Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2020 Broj strana: 111 Format: 20 cm Povez: Broširani U malo francusko selo posle oluje i obrušavanja statue čuvenog junaka sa visokog stuba, dolazi stranac i smešta se na njegov vrh poput drevnog stilita. Stranac u početku izaziva podozrenje, ali kada lokalni čelnici shvate da od njegovog prisustva mogu da naprave turističku atrakciju, dozvoljavaju mu da se tamo zadrži. Posetilac je izvor znatiželje, a njegova neobična pojava postepeno se pretvara u medijski spektakl. Naizgled skriveni, ali glavni motivi Stilita jesu užurbanost današnjeg sveta i naša fascinacija životima drugih. U njemu se govori o slobodi, poverenju i odgovornosti vlasti. Alegoričan, pronicljiv i prepun živopisnih likova, ovo je roman u kojem se može uživati na više nivoa: univerzalna priča koja čitaoce u isto vreme i zabavlja i tera na razmišljanje. “Koncizna, sjajna priča u čijem je središtu mali postupak jednog čoveka koji se pretvara u nešto ogromno, kao u mitskom romanu Baron na drvetu, Itala Kalvina.” – Pep Molist, Faristol Uri Kostak (Barselona, 1973), novinar, pisac i univerzitetski profesor, izveštavao je za dnevne novine Vangardija i radio stanicu Kadena Ser. Kao kreativni direktor radio je u brojnim marketinškim agencijama. Drži nastavu iz kreativnog pisanja na master studijama Univerziteta Pompeu Fabra iz Barselone. Stilit je njegov prvi roman.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Mi / Do kraja vremena - Miloš Petričić Izdavač: Rende Godina izdanja: 2021 Broj strana: 43, 44 Format: 20 cm Povez: Broširani Miloš Petričić je rođen 1968. u Zemunu. Posle gimnazije, prvo je student Filološkog fakulteta u Beogradu, na katedri za svetsku književnost, a zatim studira i diplomira FTV režiju na FDU u Beogradu. Piše i režira filmska scenarija, TV serije i radio drame. Zbirka mikropriča i pesama Mi/Do kraja vremena je njegova prva knjiga.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Puškinova brda - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 176 Format: 20 cm Povez: Broširani Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog, Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije. Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Javni RTV servis u službi građana - Rade Veljanovski Izdavač: Clio Godina izdanja: 2005 Broj strana: 307 Format: 22 cm Povez: Broširani Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

SV 9 60771) VELIKI SAN istorija stripa , Srećko Jovanović , Arhiv Pančevo 2007 , Pred čitaocima je važna i po mnogo čemu jedinstvena knjiga. Reč je o memoarskom spisu Srećka Jovanovića, osnivača i dugogodišnjeg prvog čoveka Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca. Srećko Jovanović rođen je 20. januara 1930. godine u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na slavistici, na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kraće vreme kao prosvetni radnik u Pričeviću kod Valjeva i u Ljigu. Krajem 1956. kao profesor u Gornjem Milanovcu, zajedno sa Acom Lazarevićem i grupom prosvetnih radnika, pokrenuo je list Dečje novine, koje će kasnije prerasti u novinsko-izdavačku kuću. Sve vreme, do penzionisanja 1995. godine, ostao je glavni urednik izdavačke kuće Dečje novine. Iako zbog složene prirode poslova koje je radio, nije imao dovoljno vremena da se posveti do kraja tom poslu, uspeo je da od Dečjih novina načini izdavača koji je posle Drugog svetskog rata oživeo strip u Jugoslaviji, a pored nabavke čuvenih stranih stripova najpoznatijih autora, da pokrene i bogatu domaću produkciju crtača i scenarista svih generacija. Dečje novine su bile prvi izdavač Diznijevih časopisa u celoj Istočnoj Evropi, a izdavale su i na desetine izdanja posvećenih stripu, popularnih na teritoriji cele Jugoslavije. Bilo je to svojevrsno zlatno doba domaćeg i stranog stripa kod nas. mek povez, format 16,5 x 24 cm , ćirilica, 169 strana

Knjiga je kao nova. Prva, druga & treća priča o Prtku - Rastko Ćirić Izdavač: R. Ćirić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 63 Format: 21 cm Povez: Broširani “Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana kčerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku. Prva priča o Prtku pretvorena je u kratki crtani film Prtko (2:30), u animaciji i režiji Rastka Ćirića (produkcija Dunav film/Aura, Beograd, 1993). Prikazan na mnogim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima bio je i nagrađen u Beogradu, Novom Sadu i Zlatiboru, na Međunarodnom festivalu ekološkog (!) filma.”  R.Ć Rastko Ćirić diplomirao je i postdiplomske studije završio na fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Predavao je na predmetima Ilustracija i Animacija u istoj školi, a odnedavno je u penziji. Bavi se ilustracijom, grafičkim dizajnom, animacijom i muzikom. Objavio je brojne knjige i knjižice, kao i 16 animiranih filmova.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Srpski na srpskom 3 - Mirjana Blažić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 291 Povez: Mek Deset godina na talasima Prvog programa Radio Beograda, svakog radnog dana, govori se o srpskom jeziku. Oko 10.000 puta pet minuta programa posvetili smo jezičkim pitanjima, nedoumicama, zabludama, pogreškama, lutanjima, promašajima... A kako je još od vremena starih Latina znano da reči lete a da zapisano ostaje, odabrane tekstove iz emisije Srpski na srpskom, napisane od 2015. do 2021. godine, predajemo trećoj knjizi i novim tehnologijama QR koda za preslusavanje.

Odlično očuvano! Prvo izdanje iz 1994. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Deset deka duše : džez / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1994 (Sremski Karlovci : Art print) Fizički opis 59 str. ; 20 cm Zbirka Savremena književnost Sadržaj : Milion kaloričnih asocijacija (5-24): Deset deka duše (7-8); Konopac (9-10); Vražja mater (11-12); Puškin (13); Dete tekst (14-15); Antena (16-17); Program (18-19); Narodne pesme (20); Knjižara (21); Oblaci (22-23); Moderni pesnici (24). - Lutajuća sisa (25-45): Čovek u škripcu (27-28); Obućari (29); Devojčica (30); Svilena buba (31-32); Majke (33); Luča (34); Terasa (35); Lutajuća sisa (36); Budizam (37); Devojačka kći (38); Filozof (39-40); Jovan od krsta (41-42); Džez 1 (43); Automobil (44); Maratonac (45). - Interesantna stvar (47-59): Falus (49); Stvari su došle na svoje mesto (50); Interesantna stvar (51); Mrak (52); Parfem (53); Život (54-55); Motiv (56); Džez 5 (57); Sahara (58-59). (broš.) Napomene Beleška o autoru i njegova slika na kor. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Slovacki jezik! Jako lepe ilustracijie! Bela princeza Ilustracije: Miroslav Cipar / Miroslav Cipár Marija Đuričkova (pravo ime Marija Masarikova, rođena Pieckova; * 29. septembar 1919, Zvolenska Slatina — † 15. mart 2004, Bratislava) bila je slovačka književnica, prevodilac, scenarista i autor književnosti za decu i mlade. Rođena je 29. septembra. 1919. u Zvolenskoj Slatini u seljačkoj porodici i školovala se u Zvolenskoj Slatini, Zvolenu i na učiteljskom zavodu u Lučenecu, kasnije je nastavila studije radeći na pedagoškom fakultetu u Bratislavi, ali nije završila studije. Radila je kao učiteljica, npr. u Hornom Tisovniku, Omastini ili Bratislavi. Godine 1951. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Družba, 1952. godine postala je glavni i odgovorni urednik časopisa Zornička. Od 1954. bila je urednica izdavačke kuće Mlade leta, a 1969-1970. glavna urednica obnovljenog Slniečeka. Od 1971. godine potpuno se posvetila svom književnom radu. Stvaranje Svoje prve radove počela je da objavljuje u raznim časopisima (Zornička, Ohnik), a njen prvi prvenac objavljen je 1954. godine. Njen rad se fokusirao isključivo na dela za decu i mlade. U svojim radovima je umela da senzibilno uhvati životna iskustva tinejdžerske mladosti, njihove emocionalne kolizije i sukobe, često je koristila školski žargon, ali je umela i da stavi veliki akcenat na karakter likova. Ostavlja otvorenu granicu između stvarnog i fantastičnog, koji se međusobno prepliću. Pored sopstvenog rada, posvetila se i sastavljanju antologija i izbora, u kojima je često posezala za narodnom tematikom i narodnom književnošću. Radila je i na prevodima sa ruskog, češkog i nemačkog (pripovesti Bohatier Kremienok, Sedemfarebny kvietok, Krasa unseen ili priče o Nevedku). Miroslav Cipar (* 8. januar 1935, Visoka nad Kisucou-Semeteš — † 8. novembar 2021, Bratislava) je bio slovački slikar, grafičar, ilustrator i vajar. Kratka biografija Miroslav Cipar je rođen u selu Semeteš, u sastavu sela Visoka nad Kisucou od 1902. godine. Poticao je iz porodice trgovca Štefana Cipara, jedinog preživelog od tragedije u Semetešu 20. aprila 1945. godine, kada je grupa Vlasova u naselju ubila 21 muškarca i dečaka od 16 do 61 godine i spalila 13 kuća. Njegovi roditelji su bili Amerikanci, vratili su se u Kisucu iz SAD 1932. godine.[5] Posle državnog udara 1948. godine, komunisti su eksproprisali kuću i radnju Ciparovaca kao neprijatelja nacije. Osnovnu školu završio je u selu Semeteš, od 1945. godine pohađao gimnaziju u Žilini. Od 1953. studirao je slovački jezik i likovno obrazovanje na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. Od 1955. do 1961. studirao je grafiku i monumentalno slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi (kod profesora Vincenta Hložnika i Petra Matejke). Posle odsluženja vojnog roka 1961-1963, radio je kao slobodni umetnik u Bratislavi. 1971-1972 radio je godinu dana u Indiji na Institutu za dečiju knjigu u Nju Delhiju. Bio je na početku nekoliko kulturnih projekata, kao što su Bratislavsko bijenale ilustracije (BIB), Trijenale umetnosti Insitne, Bijenale Danuvius. Godine 1989. bio je na čelu gradskog ogranka Saveza likovnih umetnika. Igrao je važnu ulogu tokom Nežne revolucije. Slovački umetnici su se sastali u njegovom ateljeu 19. novembra 1989. i napisali prvu revolucionarnu deklaraciju. Zatim je postao jedan od osnivača pokreta Javnost protiv nasilja i radio u VPN koordinacionom centru. Nakon prvih slobodnih izbora u junu 1990. prestao je da se bavi VPN-om i ponovo je radio kao slobodni umetnik...

Kao novo. Bez posvete. Silasci u Ad, egzili, epifanije - Mihalis Pijeris Izdavač: Bukefal Godina izdanja: 2023 Broj strana: 130 Format: 18 cm Povez: Broširani Pesnik, prevodilac i univerzitetski profesor, Mihalis Pijeris je rođen na Kipru 1952. godine. Studirao je filologiju i teatrologiju u Solunu i Sidneju i radio na mnogim univerzitetima i istraživačkim centrima u Grčkoj, Evropi, Americi i Australiji. Objavljivao je pripovetke, prozne tekstove i drame, kao i veliki broj studija iz oblasti srednjovekovne, renesansne i moderne grčke književnosti. Objavio je devet zbirki poezije, a prevodio je i stranu poeziju na grčki, kao i starogrčke drame. Preminuo je 2021. godine.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Galeb Džonatan Livingston - - Ričard Bah Godina izdanja: 2014 Broj strana: 72 Povez: Tvrd Ova knjiga je nov i dragocen građanin onog tako čudesnog carstva kojim vlada Sent-Egziperi... Verujem da, kada jednom posetimo svetove Džonatana Galeba, niko od nas nikada neće poželeti da se vrati.– Ernest K. Gan, autor knjige The High and The MightRičard Bah je pisac i pilot, autor tri knjige o čaroliji letenja.Preko deset godina radio je kao urednik letačkog časopisa, i napisao više od stotinu tekstova i priča. Kao nekadašnji pilot američke ratne avijacije, i sada se retko udaljava od aviona.