Izdavač:SLUŽBENI GLASNIK Beograd Broj strana:327 Pismo: Latinica Povez: TVRD Format: 21,5 x 12,5 cm Godina izdanja: 2009 Odlično očuvana knjiga,kao nova,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! BILA JEDNOM JEDNA EMISIJA - INDEKSOVO RADIO POZORISTE Najpopularnije emisije indeksovog radio pozorista.

...radio drame za decu HČ

Radio B92 1996 140 strana očuvanost 4

Odlicno ocuvana knjiga bez pisanja, posvete i slicno. Dobro jutro deco Narodna knjiga, 2003. 140 strana, tvrde korice, 14,5 x 20,5 cm. Zbirka kratkih priča za decu, koje su emitovane u istoimenoj radio emisiji Prvog programa Radio Beograda. Autori priča: Dejan Aleksić, Vladimir Andrić, Vesna Aleksić, Svetlana Pešić, Anđelko Erdeljan, Dušan Mijailović Adski, Olivera Jelkić, Mirjana Božin, Ivan Kolarić, Tatjana Pejić... Knjiga je potpuno nova, nekorišćena.

Izdavač: Radio B92 Broj strana: 186 Pismo: latinica Povez: mek

Dosje-Timoti Garton Es.Izdavac Radio B92.Mek povez,230 str.Dobro ocuvana.

Izdavač: Prosveta - Beograd; 1996; Broširani povez; ćirilica; 12x20 cm; 148 str.; Očuvana knjiga. Čitana i ne jednom, ali nije oštećena, sem ćoška prednje korice, donji levi ugao (vidi se sa fotografije). Nema posvete, pisanja ni rukopisa po njoj. Unutra čista i uredna! Građanski rat u BiH. . . ! Retko u ponudi! Kolekcionarski primerak! Nema je po ovoj ceni na netu! Preporučujem kupcima! Do oktobra 1992. godine, živeo i radio u Sarajevu, kao dramski pisac i reditelj. Na Televiziji Sarajevo radio je kao reditelj i odgovorni urednik Redakcije igranog programa. Od 1992. godine je živeo i radio u Beogradu kao samostalni umetnik. Anđić je autor tridesetak dramskih i proznih dela. Pisao je radio i televizijske drame i serije, pozorištne drame, kratke priče i romane. Njegova najpoznatija dramska dela su „Jedilište (Omer-paša Latas)`, premijera 1977.godine i „Princip G` (o Sarajevskom atentatu),1981. godine - obe u režiji autora i u izvodjenju Narodnog pozorišta u Sarajevu. Izabrane drame Dušana Anđića objavila je sarajevska izdavačka kuća „Svjetlost` 1985. u ediciji Antologija savremene književnosti naroda i narodnosti Bosne i Hercegovine u 50 knjiga. Anđić je autor više proznih dela: `Smrt u Sarajevu` (`Prosveta` Beograd, 1994, prvo izdanje, 1995, drugo izdanje), `Balkanska priča`, roman, 2009, `Kratka priča o nestajanju i nastajanju`, 1014, `Hagada - Sarajevska priča`, , roman 2015, `Ko je ubio predsednika`, roman, 2016. godine (sve u izdanju Izdavačke kuće `Rabic` iz Sarajeva).

VASIĆ / GLIGORIJEVIĆ / BOŠKOVIĆ / OPALIĆ / STEPIĆ IZBOR TEKSTOVA INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA KNJIGA JE U SOLIDNOM STANJU MEK POVEZ 181.str.

m3 KLUB-RANORANILACA RADIO-BEOGRAD. Čovek i magarac više znaju, nego čovek Mek povez, klapna, 18 cm, 95 strana, ilustracije

Milorad Komrakov : MOJ ŠESTI OKTOBAR , Autorsko izdanje Beograd 2009, str. 368. Očuvanost 4-. Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година. Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса”, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић” – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.

Dragan Filipović Komad tainaMeki povezДраган С. Филиповић, новинар и књижевник из Шапца, вишеструко награђиван. Награде је добијао за репортаже у „Гласу Подриња“ и „Српском гласу“ – листу из Мелбурна у Аустралији, који излази на српском језику и чији је европски дописник био седам година; за радио прилоге и емисије у Радио Београду и Радио Шапцу, где је био новинар-репортер, заменик и главни и одговорни уредник, и ТВ репортаже и емисије у Телевизији Београд.За радио емисију “Сведочанства“, снимљену у Аушвицу у мају 1975. године, када је логор први пут отворен за јавност као музеј, и у којој су му саговорнице биле преживеле страдалнице логора смрти Боса Кузмановић, Десанка Мајкснер и Гоја Јовановић из Шапца, и Јеврејка Сузана Банић, рођена Хаим из Београда, добио је, у новембру те године, награду на конкурсу за најбољу емисију Радио Београда. Следеће, 1976, за серију текстова у „Гласу Подриња“ о страдању и јунаштву логораша, Шапчана и Подринаца, у нацистичким логорима на северу Норвешке, добио је прву награду Савеза новинара Југославије за локалне и регионалне листове и часописе.Темом страдања српског народа наставио је да се бави у књигама: „Подриње у крви и пламену“, „Две хиљаде за дан“, „Злочини окупатора у Подрињу“, „Шабачки логори“ и другим. Драган Филиповић је био и помоћник директора „Глас Подриња“, први уредник ТВ дописништва ТВ Београд у Шапцу (једанаест година), заменик уредника Дописничке службе Телевизије Београд у Београду (три године) и уредник и водитељ ТВ емисија: „ТВ новости“ и „Регионални дневник“ Другог програма ТВ Београд.Аутор je шеснаест и коаутор шест књига. Последње збирке приповедака „Војникова бресква“ и „Комад таина“ инспирисане су истинитим догађајима из Првог и Другог светског рата и бомбардовања Србије. „Војниковом бресквом“, представљао је српску књижевност на свечаности обележавања 100. годишњице потписивања примирја у Великом рату, у Франкфурту, у новембру 2018. године. Аутор је сценарија за дванаест документарних филмова, од којих је неке и режирао.Превођен је на енглески, француски и немачки језик.6/19

Stevan Raičković VetrenjačaTvrdi povez Izdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Stevan Raičković VetrenjačaTvrdi povez Izdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Stevan Raičković Kamena uspavankaTvrdi povezIzdavači Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

Vitomir Bujišić : OD IZVORA DO UŠĆA, Izdavač autor Beograd 2011, tvrdi povez, str. 224. Izabrani novinski tekstovi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dugogodišnji novinar i urednik lista „Glas Podrinja“, član UNS-a i najstariji novinar u Srbiji Vitomir Bujišić preminuo je juče u Beogradu u 98. godini. Vitomir Bujišić rođen je 1917. godine u Krivaji (Pocerina). Završio je učiteljsku školu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi maja 1945. godine kao novinar tada tek osnovanog lista „Glas Podrinja“ u Šapcu. Nekoliko godina kasnije postaje i urednik, a nakon privremenog ukidanja „Glasa Podrinja“, radio je kao urednik listova „Novi dani“ i „7. juli“ . Bio je dopisnik Tanjuga iz Tuzle i urednik i direktor Radio Tuzle. Nakon ponovnog pokretanja „Glasa Podrinja“ krajem 1954. godine ponovo postaje direktor i glavni i odgovorni urednik. Bujišić je bio i direktor Radio-novinske izdavačke i radne organizacije (NIRO) u Šapcu, odakle 1975. godine odlazi u penziju. Vitomir Bujišić napisao je 28 knjiga. Član je UNS-a od 1945. godine. Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada, među kojima i Nagrade za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore (2007).

Za nezaborav, Aleksandra Jagodić Beogrda, oktobar 2018. mek povez sa klapnama nova knjiga, posveta autora 310 strana povodom 50 godina emisije Kod dva bela goluba Prvog programa Radio Beograda

Knjiga je korišćena, izdanje iz 1979 godine, ali je odlično očuvana. Dedin deda (radio-drame za decu), autor: Svetislav Ruškuc IZDAVAČ: Srpska čitaonica, Irig GODINA: 1979. POVEZ: mek OBIM: 145 strana

Autor Miladin ĆulafićNaslov Dokle ću morati da budem dobarPovez TvrdIzdavač NolitBiblioteka ZmajMiladin Ćulafić (Gornje Luge kod Andrijevice, 27. januar 1939) srpski je književnik i lektorBiografijaOsnovnu školu završio je u Andrijevici, a gimnaziju u Ivangradu (Berane). Završio je Filološki fakultet u Beogradu, grupa za jugoslovenske i opštu književnost. Radio je desetak godina kao profesor književnosti u Brčkom, Mladenovcu, Mrkonjić Gradu i Banjoj Luci.[1] Posle je, u Beogradu, radio kao lektor i korektor u novinskom preduzeću Jež i izdavačkoj kući Rad.Osim izbora iz njegove prve dve knjige na bugarskom pod nazivom Silna krv (Narodna kultura, Sofija 1980), prevođene su još neke njegove priče na italijanski i francuski jezik.Član je Udruženja književnika Srbije.Živi u Beogradu4/1

Stevan Raičković Točak za mučenje Tvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Bigz / ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. Radio je i kao saradnik Literarne redakcije Radija Beograd. 1959. godine postao je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Taj posao radio je do 1980. godine.3/11

STANJE KAO NA SLICI.. SPOLJNI ZNACI STAJANJA,UNUTRA VISE NEGO OCUVANA.. IZDAVAC:`NOVA PROSVETA`1985 GODINE,75 STRANA IZUZETNO POUCNA-EDUKATIVNA KNJIGA ZA MLADE NARASTAJE,, NEMA BOLJEG POKLONA ZA DECU OD RODITELJA ILI DEKA I BAKA...

Zoran M. Јovanović : Šetači na dugi / Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1974, tvrdi povez, Fizički opis 120 str. ; 20 cm Zbirka Savremena domaća književnost Zbirka priča Јovanović, Zoran, 1933-1976 Očuvanost 4. Zoran M. Jovanović (1933-1976), rođen je u Skoplju gdje je završio srednju školu i Filozofski fakultet. Prve knjige napisao je na makedonskom jeziku i objavio u Skoplju: Sutoni ništa ne govore (1956), Ptica u vetru (1960), Mačka u dvorištu ispod balkona (1960), Noć uoči dana (1961), Priče iz moje Me (1963), Tačno vreme na sunčevom satu (1973). U isto vrijeme piše poeziju i na srpskohrvatskom jeziku (Praznične šetnje, Pod znakom Zorijane, Vrt i more, Kavez slobode i dr.). Pored pomenutih zbirki poezije, objavljenih u Sarajevu, napisao je i veći broj djela za djecu. Autor je i radio-dramskih tekstova, jedne televizijske drame i drame Jeste li napisali moj roman (izvedene u Sarajevu 1971). Radio je kao novinar u Skoplju, Beogradu, a od 1964. kao samostalni urednik u Radio-televiziji Sarajevo. Jovanovićevi tekstovi su prevođeni na engleski, francuski, ruski, njemački, španski, talijanski, mađarski, poljski, slovački, albanski i slovenački jezik. Dobitnik je godišnje nagrade `Svjetlosti` (1974) za knjigu Velika kolona od mrava do slona, plakete `Vesele sveske` (1972) i posthumne nagrade `Mlado pokolenje` (1979).

Жил Верн: ТАЈАНСТВЕНО ОСТРВО Издавач:НОВО ПОКОЛЕЊЕ,Београд, 1950.год. Меки повез,заштитни омот,663 стране. `Очуваност` као на фотографији-књига је комплетна,али се на заштитном омоту види да је дуго година јуначки радио свој посао.

Ko je odgajio Njutna? Gde je Isak Njutn studirao? Šta je sve Njutn radio tokom života? Do kakvih naučnih otkrića je NJutn došao? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja ponudiće vam ova mala knjiga o jednoj velikoj ličnosti.

Ko je odgajio Njutna? Gde je Isak Njutn studirao? Šta je sve Njutn radio tokom života? Do kakvih naučnih otkrića je NJutn došao? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja ponudiće vam ova mala knjiga o jednoj velikoj ličnosti.

Ko je odgajio Njutna? Gde je Isak Njutn studirao? Šta je sve Njutn radio tokom života? Do kakvih naučnih otkrića je NJutn došao? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja ponudiće vam ova mala knjiga o jednoj velikoj ličnosti.