LJUBAVNA TEOREMA: Slobodan Đorđević Tapi **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Ljubavna teorema : pesme / Slobodan Đorđević Tapi Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski, engleski Godina 2018 Izdavanje i proizvodnja Beograd : XX vek, 2018 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 62 str. : fotogr. ; 18 cm + [14] nalepnica sa QR kodovima Drugi autori - osoba Čolović, Ivan ISBN 978-86-7562-145-4 Knjiga sadrži muzička izvođenja 14 pesama koja se mogu slušati na internetu aktiviranjem QR kodova. Muzički izvođači: Luka Činč Stanisavljević+ HORKESTAR, Marija Jocić, Filip Zarić, Marigold, Đorđe Ilić, Mali Robot, Ana Ćurčin, Ilija Ludvig, Milica Mitić i Kai Kai. Beleška o piscu Slobodan Đorđević Tapi (Beograd,1937 – Beograd, 1999), najveći deo života proveo je u prizmenoj roditeljskoj kući na Dorćolu, koja više ne postoji. Nebrojeno puta sam bio tu, kod njega. Uz kuću je bilo malo dvorište s baštom, u koje su se iznosili baštenski stočić i stolice čim bi otoplilo. Tu su priča, kafa i rakija prijale više nego unutra. Nema više ni tog dvorišta. Za ukućane on je bio Dane, ali mi, njegovi drugovi, zvali smo ga Tapi, nadimkom koji je smislio Alek (Aleksandar I. Spasić, 1937 – 1995) posle jedne partije pokera u kojoj je Slobodan više puta objavljivao „tapi“. To je pokerski termin (od francuskog tapis) koji se koristi kad igrač traži da licitacija ne prekorači vrednost žetona kojima raspolaže, odnosno njihovo novčano pokriće, njihov – rekli bismo mi – guber. Iz roditeljske kuće otišao je 1963, da bi sa prvom ženom Gordanom živeo najpre u iznajmljenom stanjnu u Gopsodar Jevremovoj, a zatim – sve do kraja 1973 – u Gordaninom stanu u Maršala Tolbuhina (danas Makenzijeva), iznad kafane „Vltava“, u zgradi u koju su se 1965. godine doseliili Miloš i Vida Crnjanski. Posle razvoda od Gordane januara 1974, živeo je nekoliko meseci na Voždovcu, sa svojom drugom ženom Milkom, ali taj brak se završio već krajem te godine. Od sredine 1974. do početka 1977.godine Tapi je boravio u Engleskoj, najpre kao stipendista u Lidsu, a zatim u Londonu, gde je bio zaposlen u redakciji BBC-ja za program na srpskohrvatskom jeziku. Time se njegovo izbivanje iz roditeljske kuće završilo, i on je više neće napuštati do smrti 1999. godine. Tapija, Aleka i mene zbližila je književnost, koju smo studrirali, koju smo čitali, koju smo pisali. U stvari, kad je reč o pisanju, ono se uglavnom svodilo na prikaze knjiga i članke u novinama. Njih dvojica su posle studija intenzivno prevodili sa engleskog, nekoliko knjiga u tandemu, pa tako i prvu knjigu čuvene Nolitove bilioteke „Sazvežđa“, Fromovo Bekstvo od slobode (1964) i Velekovu i Vorenovu Teoriju književnosti (1965). Alek je najduže radio kao urednik u kulturnom programu Televizije Beograd, a Tapi je najpre bio zaposlen u časopisu Međunarodna politika, da bi poslednjih desetak godina života bio urednik enciklopedijskih izdanja u Nolitu. U razgovorima o knjigama Tapi je bio od nas trojice najjači, najobavešteniji. Preko američke i britanske čitaonice u Beogradu dolazio je do najnovije književno-teorijske literature na engleskom, redovno je čitao The Times Literary Supplement i New York Times Book Review. Engleski je znao tako dobro da je još kao student mogao da rešava ukrštenice na tom jeziku. U razgovorima o našim člancima i prevodima Tapi je bio najstroži, „prava picajzla“, kako smo tada govorili. Iako više nismo pisali pesme, što smo radili pri kraju gimnazije, Alek i ja smo zadržali „pesnički“ odnos prema jeziku. I činilo nam se da nas Tapi muči svojim suvoparnim lektorskim primedabama. U tim prvim godinama našeg druženja, ništa nije govorilo da je naš strogi lektor Tapi u stvari pesnik i da će pisati pesme takoreći celog života. Na srpskom, ali i na engleskom jeziku. Znao sam da on voli da poneko pismo ili rođendansku čestitku napiše u stihu. To am radio i ja. MeđuTapijevim rukopisima našao se i moj sonet – napisan u stilu francuskog pesnika iz XVI veka Joakima di Beleje (Joachime du Bellay) – kojim sam mu 12. Juna 1970. Godine čestitao 5. Rođendan kćerke Jelene. Nisam propustio da se uzgred našalim na račun Tapijeve odluke da tekst prevodi na srpski sa štivo, a kontekst sa saštivo: Stani i prosudi, dragi Đorđeviću, Ne veruj mi na reč, već se sam uveri: Najveća ti radost na rođendan kćeri Nije u veselju, trpezi i piću. Ali ne daj da te zavede dubina, Da u tome vidiš razlog svojoj sreći Što tvoj pogled dalje sjaće i krv teći I kada nas bude skrila pomrčina. Složimo se stoga, Đorđeviću dragi: Danas ti se srce puni i preliva Razgaljeno ničim drugim, samo time Što je iznenada jedan glasić blagi, Jasniji od štiva, dublji od saštiva, Izrekao tvoj nadimak ili ime. Ali tada nisam ni slutio koliko je za Tapija ova na izgled samo prigodna poezija bila važna, posebno u njegovim odnosima sa ženama, u njegovom – da li se to još uvek tako zove? – ljubavnom životu. To ću saznati tek nedavno, skoro dvadeset godina posle Tapijeve smrti, kad od Jelene dobijem rukopise pesama mog prijatelja. Sećam se da je on rado čitao i citirao epske narodne pesme, ali sad vidim da je ostavio nekoliko sopstvenih pesma nadahnutih usmenom tradiijom koje – usuđujem se da kažem – ne zaostaju mnogo za stihovima Momčila Nastasijevića i Vaska Pope nastalim pod uticajem iste tradicije. Čitajući ih, neke od ranije poznate i skoro zaboravljene, a većinu prvi put, pomislio sam da Tapijeve pesme, iako uglavnom lične, takoreći privatne, treba da budu objavljene. Primetno je da su one, i kad imaju nominalne primaoce iz kruga autoru bliskih ljudi, pre svega upućene čitaocima poezije, onima retkim, probirljivim, najboljim. Ostali su ovi stihovi dosad neobjavljeni, a ja verujem da bi ih Tapi, da je poživeo, jednom objavio. Zato to sada radim ja, u znak sećanja na mog prijatelja, uveren da će njegova poezija naći zahvalnu publiku, koja će umeti da je ceni i voli. Škart se potrudio da za Tapijevu poeziju zainteresuje nekoliko mladih muzičara, tako da desetak njegovih pesama možete ne samo čitati nego i slušati u muzičkom izvođenju. Vaš mobilni telefon odvešće vas, preko QR kodova koje ćete zalepiti na za njih predviđena mesta, do portala Biblioteke XX vek gde vas čekaju muzičke obrade Tapijevih pesama. Ivan Čolović td

Novi Sad 2022. Mek povez, 320 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R13 U ovoj neobično smešnoj, dirljivoj, britkoj i inteligentnoj hronici ljubavi u doba korone, koja nije Markesova kolera, bez ikakvog moralisanja i ulepšavanja, prikazan je sudar realnog i poetskog u vremenu velikih civilizacijskih potresa izazvanih pandemijom korona virusa. Opisan je istorijski period kada istina nije dobrodošla, jer nije u skladu sa nacionalnim interesima i sa političkim tendencijama vladajuće garniture. Autor se razračunava sa samoobmanom i navikom da sebe prikažemo na način koji zadovoljava naša i tuđa očekivanja, ali ne i naše iskrene želje, i uvodi nas u intimni prostor likova u trenucima kada su zbog strasti i želje za igrom prestali biti lojalni i odani. Ovaj svojevrsni vodič za preživljavanje raskida dugogodišnje veze čitaocima nudi ubedljivu alternativu stvarnost, različitu od lenjog, malodušnog mišljenja da je naš život jedini način na koji je moguće živeti, bez konfrontacije likova, jer svi morajubiti spašeni, naričito nevini i najranjiviji. Pisano sa iskrenošću kakvu samo muškarac može imati, bez zloslutnih upozorenja i uputstava šta treba raditi, sa iskonskim pitajnem: Imamo li dovoljno hrabrosti da ogoljenu istinu o sebi podelimo sa drugima?

,,Savršen život. Savršeno susedstvo. Savršeno ubistvo. Opasni kompromisi koje pravimo da bismo ostali zajedno. I sve tajne koje čuvamo da pokažemo svetu da smo u srećnom braku. Kada je žena žrtva ubistva, muž je uvek prvi na spisku osumnjičenih. A kada je još ta žena pronađena u kući, u dnu stepeništa, a pored nje muž sav krvav, to je praktično rešen slučaj. Lizi to dobro zna, pošto je godinama radila kao federalni tužilac. Ali ovog puta osumnjičeni muž je Zak Grejson, stari prijatelj, ali i poslednja osoba za koju bi pomislila da je sposobna za takav čin. Još na koledžu, Zak je bio pošten i nežan mladić, a sada je uspešan preduzetnik, stub zajednice Park Sloup, najelitnijeg kvarta u Bruklinu. Ipak, prikupljajući izjave komšija, Lizi polako shvata da su te porodice samo naizgled srećne i da među njima postoje zavist i rivalstvo. U noći zločina, svi su bili na zabavi u kući pored Zakove, ali niko ne želi da otkrije detalje. Da li je neko od njih pravi krivac? Da bi saznala istinu, Lizi će morati da kopa po prošlosti svih gostiju, i po cenu kršenja nepisanog zakona među njima: zakona ćutanja.``

Opis "Leptir u mrazu - Silvija Dej" Žarko iščekivana, nova strastvena ljubavna priča Silvije Dej, vodećeg bestseler fenomena Njujork tajmsa. Nekad, nikako ne bih mogla sebe da zamislim ovde. Ali sad sam se skrasila. Na mestu koje volim, u domu koji sam renovirala, provodim vreme sa novim prijateljima, koje obožavam, i radim posao koji me ispunjava. Mirila sam se sa prošlošću i postavljala temelje za budućnost. A onda se u kuću pored uselio Garet Frost. Tvrdoglav i previše drzak, razorna sila prirode koja je narušila moj pažljivo uređeni život. Prepoznala sam duhove koji su ga progonili, patnju koja ga je pokretala. Garet bi bio opasan u svakom smislu, ali ranjen je bio mnogo opasniji. Plašila sam se da sam previše slaba za oluju koja je besnela u njemu, preosetljiva da izdržim bol koji ga je mučio. Ali bio je suviše odlučan... i previše primamljiv. I ponekad se nada vine iznad najledenije pustoši. Emotivan i srceparajući, Leptir u mrazu označava sjajan povratak svetske senzacije Silvije Dej, autorke sage Krosfajer, vodećeg međunarodnog multimilionskog bestselera. Format: 14.5 x 20.5 cm Broj strana: 160 Pismo: Latinica Povez knjige: Mek

Knjiga je odlicno ocuvana. Bez posvete. Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2. decembar 2020. ISBN: 978-86-521-3891-3 Prevodilac: Ivana Milankova „Keruak je podigao temperaturu u američkoj književnosti i ona otad ne spada.“ Džon Apdajk Čim sam otkrio budizam, odmah sam osetio da sam živeo u nekakvom pređašnjem životu, pre beskrajno mnogo vekova, a sada sam zbog grešaka i grehova u tom svetu prebačen u ovu tegobniju sferu egzistencije, dok moja karma tek treba da se rodi, i to u Americi, gde niko nema nimalo duha ili ne veruje ni u šta, naročito ne u slobodu. Džek Keruak je pripadao onoj grupi američkih pisaca kojima je establišment, zbog prirode njihovih dela, okrenuo leđa, ili bolje reći isturio pesnicu. Zvanična Amerika nije mogla da prihvati Keruakovu opijenost ludilom pomahnitalih i nezadovoljnih intelektualaca pedesetih godina. Tradicionalna književna kritika je sa vidnom dozom rezerve ocenila većinu Keruakovih dela, žigošući ga kao prestupnika koji podriva same temelje kulture ili, u najboljem slučaju, svrstavajući njegovu prozu u publicistiku. Pa ipak, tokom svog kratkog života Keruak je uspeo da napiše dvadesetak knjiga proze i poezije i postao najpoznatiji i najkontroverzniji autor svog vremena koji je dao glas čitavoj jednoj generaciji pisaca. U kolikoj meri je Keruak pobunjenik u literaturi, oseća se u ritmu neobuzdanih rečenica njegovog autobiografskog romana Darma lutalice. To je priča izgrađena poput džez improvizacije, o grupi prijatelja koji zajedno kreću u visoke Sijere kako bi se našli na putu darme, istine, i iskusili zen način života. Ali u divljem boemskom San Francisku, sa maratonskim čitanjima poezije, dugim pijankama i eksperimentima u jabjamu, ispostavlja se da isposnički put nije lako slediti. Istovremeno proslava netaknute prirode i užurbane metropole, budizma i poetskog preporoda San Franciska, Darma lutalice su herojska odiseja posvećena generaciji koja je verovala u zanos i nesputanost. Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983).

Lepo očuvano АЛЕК ВУКАДИНОВИЋ ТРАГОМ ПЛЕНА И КОМЕНТАРИ ПРОСВЕТА БЕОГРАД 1973 Брош Ћирилица Шивен повез 119 страна Aleksandar Vukadinović - Alek (Milovanac, kod Peći, 13. septembar 1938) je srpski pesnik. Alek Vukadinović Alek Vukadinovic2.JPG Alek Vukadinović Puno ime Aleksandar Vukadinović Datum rođenja 13. septembar 1938. (83 god.) Mesto rođenja Milovanac, kod Peći, Kraljevina Jugoslavija Nagrade Nagrada grada Beograda (2018) Biografija Uredi Detinjstvo je proveo u Andrijevici, jedno vreme živeo je u Peći, do preseljenja porodice u Beograd. Školovao se u Andrijevici, Peći i Beogradu, u kome živi od 1959. godine. Bio je predsednik Beogradske sekcije pisaca Udruženja književnika Srbije (1982—1984). Pored poezije, piše lirsku prozu, članke i eseje o književnosti. Jedno vreme bio je urednik časopisa Udruženja književnika Srbije `Relations`. Na Trećem programu Radio Beograda komentarisao je pojave u kulturi i umetnosti (1972—1979). Držao je kurs kreativnog pisanja u Domu kulture Studentski grad u Beogradu. Zastupljen je u brojnim antologijama srpske poezije u zemlji i svetu i u većini međunarodnih enciklopedija i leksikona. Prevođen na strane jezike. Član je Srpskog PEN kluba i Udruženja književnika Srbije. U okviru manifestacije „Dučićevi dani“, 6. i 7. aprila 2013. u Trebinju održan je dvodnevni naučni skup o pesničkom delu Aleka Vukadinovića.[1] Dela Uredi Poezija Uredi Prvi delirijum, 1965, Kuća i gost, 1969, Tragom plena i komentari, 1973, Daleki ukućani, 1979, Ukršteni znaci, 1988, Ruža jezika, 1992, Tamni tamtam i bele basme, 1995, Božji geometar, 1999, Pesnički atelje, 2005, Pesnički atelje 2, 2017, U vatri se Bog odmara, 2018 Izabrane pesme Uredi Ponoćna čarovanja, 1981, Pesme potonjeg vremena, 1990, Bajka, kućne slike, 1992, Noćna trilogija (sabrane pesme iz zbirki: Ruža jezika, Tamni tamtam i bele basme i Božji geometar), 2002, Pesme, SKZ, 2003, Pesnički atelje, 2005, Knjiga prstenova, 2007, Prevedene knjige Uredi Seleced Poems (izbor pesama na engleskom, preveo Dejvid Hil), Milano, 1989, Dream and Shadow (izbor pesama na engleskom), Toronto, 2002, Poetska proza Uredi Duša sećanja, 1989, Nagrade Uredi Nagrada Milan Rakić, 1982, Disova nagrada, 1992, Nagrada Branko Miljković, 1993, Povelja Beogradskog univerziteta, 1993, Nagrada Radoje Domanović, 1994, Nagrada Prvog sajma knjiga pravoslavnih zemalja u Peći, 1995, Nolitova nagrada, 1996, Zmajeva nagrada, 1996, Nagrada Stanislav Vinaver, 1996, Dučićeva nagrada, 1999, Žička hrisovulja (nagrada), 2000, Nagrada Laza Kostić, 2002, Nagrada Kočićeva knjiga, 2003, Nagrada Zaplanjski Orfej, 2005. Rade Drainac, 2005, Nagrada Desanka Maksimović, 2006, Jefijimin vez, 2006, Nagrada za životno delo, 2017, Nagrada grada Beograda, 2018, Nagrada Meša Selimović, 2019 Pesnik o svojoj poeziji Uredi `U celom svom bogotražiteljskom iskustvu, u šta spada najveći deo moje poezije, nastojao sam da sugeriram odsustvo i prisustvo Boga, na način koji je meni bio određen, zadat i zapisan. A šta pesniku i ostaje da čini drugo, u najoskudnijem času Oskudnog vremena?` Avangarda neoavangarda Konkretna vizuelna poezija Poetika prostora Kuća ...

Napisano sitnim slovima - Loren Ašer prevodilac: Jelena Radojičić povez: mek broj strana: 335 format: 140x200 pismo: latinica Radije bih ti dao srce i rizikovao da ga slomiš nego da provedem još jedan dan u životu bez tebe. Rouan Moj posao je stvaranje bajki. Tematski parkovi. Produkcijske kuće. Hoteli s pet zvezdica. Sve će biti moje ako obnovim Drimlend. Početna ideja da zaposlim Zahru teoretski je bila dobra, ali onda sam je poljubio. Sve se otelo kontroli kada sam joj poslao poruku koristeći se lažnim imenom. Kad sam shvatio gde grešim, bilo je kasno. Ljude poput mene ne čeka srećan kraj. Naša je sudbina sve da uprskamo. Zahra Pošto sam se napila i poslala predlog u kojem kritikujem najskuplju atrakciju Drimlenda, trebalo je da dobijem otkaz. Međutim, Rouan Kejn mi je ponudio posao iz snova. U čemu je problem? Morala sam da radim za najtežeg mogućeg šefa. Pored toga što je bio neotesan, Rouan je bio „zabranjena zona”, ali moje srce nije marilo za to. Barem dok nisam otkrila njegovu tajnu. Bilo je krajnje vreme da naučim tog milijardera da novcem ne može sve da se kupi. Posebno ne ljubav. Roman Napisano sitnim slovima je prvi u serijalu o tri basnoslovno bogata brata. Iako su romani međusobno povezani, mogu se čitati zasebno.

O knjizi: Cena soli smatra se jednim od najznačajnijih romana američke proze dvadesetog veka. Patriša Hajsmit objavila ga je 1952. godine pod pseudonimom Kler Morgan. U pogovoru napisanom mnogo godina kasnije, ona je podsetila na to da je roman inspirisan tajanstvenom ženom koja je došla u robnu kuću u kojoj je ona tada radila. Cena soli je priča o Terezi Belivet, scenskoj dizajnerki sa Menhetna, koja je prinuđena da radi na odeljenju igračaka u robnoj kući da bi zaradila za život. Spas joj stiže jednog dana u vidu Kerol, zanosne imućne žene koja je pred razvodom. Iako potpune tuđinke u početku, Tereza i Kerol se zbližavaju i počinje da ih vezuje opsesivna ljubav. One napuštaju sve, odlaze na put po Sjedinjenim Američkim Državama, dok ih privatni detektiv kog je angažovao Kerolin muž prati i na kraju ucenjuje Kerol da bira između svoje kćeri i ljubavnice. „Svedočanstvo o progonjenoj ljubavi – savršeno.“ The Independent „O progonjenoj ljubavi, i istinskoj sreći... Prepoznatljiva Hajsmit, s podrhtavanjem i pretnjom, roman prepun njene čudesne genijalnosti u prikazivanju anksioznosti.“ The Sunday Times „Patrišini romani su opaki... bacaju čini na čitaoca, nakon čega sledi osećaj omađijanosti... Ona је veliki američki pisac koji se vraća da tu i ostane.“ Entertainment Weekly

„Anti-guru.“ Observer „Genijalno!“ Cosmopolitan Jeste li anksiozni, rastrzani na sto strana i nezadovoljni životom? Smeta vam što ne možete da postignete sve što mislite da treba? Nemate vremena jer neprestano ispunjavate nametnute obaveze? Dosadilo vam je da ugađate svima drugima, a sebi ne? Teško vam je da radite od kuće? Potvrdan odgovor na ova pitanja ukazuje da je vreme da prestanete da se mnogo palite i ložite na ono što zapravo i nije toliko bitno. Ova pomalo bezobrazna ali veoma praktična knjiga objašnjava vam kako da se otarasite neželjenih obaveza, stida i osećaja krivice – i umesto toga se ložite na ono što vam pričinjava radost. Svejedno da li je reč o porodičnim nesuglasicama, dosadnim proslavama ili o tome kako izgledate u bikiniju, jednostavna metoda „NijeMiŽao“, predstavljena u ovoj knjizi pomoći će vam da raščistite nered u sopstvenoj glavi i naučiće vas veštini neloženja na gluposti; uz njenu pomoć ćete povratiti vreme, energiju i novac i usmeriti ih na ono zaista bitno u životu. „Potpuno sjajno. Pročitajte. Obavezno!“ Mail on Sunday „Obožavam knjige Sare Najt čak i pre nego što počnem da ih čitam... Rade kao magija.“ Sunday Times Magazine „Glavna je strategija da sastavite sebi ’ložački budžet’. Divan način da usmerite sopstvenu psihu kako sami želite.“ Guardian

„Anti-guru.“ Observer „Genijalno!“ Cosmopolitan Jeste li anksiozni, rastrzani na sto strana i nezadovoljni životom? Smeta vam što ne možete da postignete sve što mislite da treba? Nemate vremena jer neprestano ispunjavate nametnute obaveze? Dosadilo vam je da ugađate svima drugima, a sebi ne? Teško vam je da radite od kuće? Potvrdan odgovor na ova pitanja ukazuje da je vreme da prestanete da se mnogo palite i ložite na ono što zapravo i nije toliko bitno. Ova pomalo bezobrazna ali veoma praktična knjiga objašnjava vam kako da se otarasite neželjenih obaveza, stida i osećaja krivice – i umesto toga se ložite na ono što vam pričinjava radost. Svejedno da li je reč o porodičnim nesuglasicama, dosadnim proslavama ili o tome kako izgledate u bikiniju, jednostavna metoda „NijeMiŽao“, predstavljena u ovoj knjizi pomoći će vam da raščistite nered u sopstvenoj glavi i naučiće vas veštini neloženja na gluposti; uz njenu pomoć ćete povratiti vreme, energiju i novac i usmeriti ih na ono zaista bitno u životu. „Potpuno sjajno. Pročitajte. Obavezno!“ Mail on Sunday „Obožavam knjige Sare Najt čak i pre nego što počnem da ih čitam... Rade kao magija.“ Sunday Times Magazine „Glavna je strategija da sastavite sebi ’ložački budžet’. Divan način da usmerite sopstvenu psihu kako sami želite.“ Guardian

O knjizi: Cena soli smatra se jednim od najznačajnijih romana američke proze dvadesetog veka. Patriša Hajsmit objavila ga je 1952. godine pod pseudonimom Kler Morgan. U pogovoru napisanom mnogo godina kasnije, ona je podsetila na to da je roman inspirisan tajanstvenom ženom koja je došla u robnu kuću u kojoj je ona tada radila. Cena soli je priča o Terezi Belivet, scenskoj dizajnerki sa Menhetna, koja je prinuđena da radi na odeljenju igračaka u robnoj kući da bi zaradila za život. Spas joj stiže jednog dana u vidu Kerol, zanosne imućne žene koja je pred razvodom. Iako potpune tuđinke u početku, Tereza i Kerol se zbližavaju i počinje da ih vezuje opsesivna ljubav. One napuštaju sve, odlaze na put po Sjedinjenim Američkim Državama, dok ih privatni detektiv kog je angažovao Kerolin muž prati i na kraju ucenjuje Kerol da bira između svoje kćeri i ljubavnice. „Svedočanstvo o progonjenoj ljubavi – savršeno.“ The Independent „O progonjenoj ljubavi, i istinskoj sreći... Prepoznatljiva Hajsmit, s podrhtavanjem i pretnjom, roman prepun njene čudesne genijalnosti u prikazivanju anksioznosti.“ The Sunday Times „Patrišini romani su opaki... bacaju čini na čitaoca, nakon čega sledi osećaj omađijanosti... Ona је veliki američki pisac koji se vraća da tu i ostane.“ Entertainment Weekly

Domovina, bes mašina / Homeland, Rage Machine Cross-poetry (Ukrštenzija) Izdavač: Akademie Schloss Solitude, Stuttgart Prevod: Vesna Radovanović Povez: broširan Broj strana: 68 + 70 Dvojezična: srpski i engleski Veoma dobro očuvana. Cross-poetry (Ukrštenzija) je igra u obliku ukrštenice ali, nasuprot ukrštenici, ne zahteva tačna, netačna ili bilo kakva rešenja. Cross-poetry je intimno iskustvo kroz reči. Svako čuje/razume, itd, reči na sopstveni način. U tom smislu, ovo pisanje je emotivna montaža teksta. Cross-poetry je kolektivna montaža teksta. Na rečima jednog teksta nastaje novi, pa novi i novi tekst. Tako istim rečima pišemo različite tekstove, koji nastajući jedan iz drugog čine da svi pišemo jedan - isti tekst. Jelena Anđelovska je iz Beograda, a od 2005. godine živi u Novom Sadu, gde je diplomirala dramaturgiju na Akademiji Umetnosti. Osnovala i nekoliko godina vodila novosadski poetski program „Poezija u kući”. Radila kao novinarka, konobarica, SOS konsultantkinja za žene u nasilju, organizatorka mnogih društveno-umetničkih programa, prevodilac sa engleskog, itd. Autorka je dve zbirke poezije Domovina, bes, mašina (2013)i 09:99 ujutru (2016). Pesme su joj prevođene na engleski, nemački, italijanski i mađarski jezik. Izvodi poeziju u saradnji sa muzičarima i vizuelnim umetnicima. Objavljuje kolumne u Milica magazinu i na portalu Glif. (K-80)

Joseph Finger Opis Adam Cassidy nikada nije volio previše raditi. Upravo onoliko koliko mu treba da se neopažen provuče kroz brojna vrednovanja radnog doprinosa. Umjesto da se brine o proizvodnji routera u Wyatt Telecomu, on više voli smišljati kako zeznuti sistem i sa škvadrom zbrisati na cugu. Svoje sposobnosti zatomljuje, a u tome možda presudnu ulogu igra i njegov odnos s ocem, sada ostarjelim i bolesnim cinikom koji je život proveo kao trener školskih momčadi. No vrijeme sitnog muljanja Adamu Cassidyju neumitno ističe. Uhvaćen u jednom od svojih pothvata, Adam će se morati suočiti sa šefom sigurnosti. Izbor koji mu nude i nije baš neki, Adam ne mora puno razmišljati; savezna kaznionica ili špijunska misija u konkurentskoj tvrtki. Brzi tečaj za uvod u svijet elitnih mladih menadžera, usvajanje špijunskih procedura i znanja, ovladavanje tehnologijom, sve će to Adam morati naučiti u hodu, istovremeno obavljajući zahtjevan posao koji mu je zapravo krinka za onaj pravi, špijunski. Vrijeme sitnog muljanja je prošlo, sada se mulja na kvadrat i to u Porscheu, ne u petoj, nego u šestoj. A kada Adamu počnu podmetati ljubomorni suparnici na poslu, kada mu stari završi u bolnici, a glavni špijunski zadatak mu postane zbariti najzgodnijeg komada kojeg je ikada sreo, stvari će se uistinu zakuhati.

Knjiga je u dobrom stanju.Zaštitni omot smežuran sa zadnje strane.Sama knjiga je dobroočuvana.Ima sa strane mala fleka koja nije ušla u strane. ,,Волт Витман (енгл. Walt Whitman; Вест Хилс, 31. мај 1819. — Њу Џерзи, 26. март 1892) био је амерички песник. Витманова поезија представљала је идеје покрета трансцендентализма и његово дело раскида везе америчке књижевности са енглеском и конвенционалним метром и римом, стварајући независну и самосвојну америчку поезију. Спада у најутицајније америчке песнике. Рођен је као друго дете у многбројној породици Волетра Витмана старије и Лујзе ван Велзор. Његова породица је спадала у ране досељенике у САД.Неколико година по Витмановом рођењу породица се сели у Бруклин, где је он до 1830. похађао државну школу намењену сиромашнијим деловима друштва.Од 1833. породица прелази да живи и ради на селу, док Витман остаје у граду и ради као штампарски помоћник и словослогач. У том послу био је до уништења штампарије у пожару 1836. Потом је кратко радио као путујући учитељ у лонгајлендским градићима. Након учитељског посла покренуо је новине са братом Џорџом које је објављивао годину дана.[3] Био је политички активан и учествовао је у кампањи за председничког кандидата Демократске странке. У периоду 1841-1845 ради као новинар у Њујорку и поред новинских чланака објављује своје кратке приче и један роман, који нису имали значајнију уметнику вредност.Од 1845. до 1848. ради у Бруклину као главни уредник месних новина, у које уводи књижевну критику коју повремено сам пише. Након Бруклина са братом се сели у Њу Орлеанс да уређује новопокренуте новине. Тромесечни живот у Њу Орлеансу оставља велики утисак на њега и касније утицај на његов рад. Присуствује разним догађајима попут сусрета са ратним ветеранима и продаји робова. Поново се враћа у Бруклин где уређује новине и бави се политиком. Сам штампа своје главно дело, познату књигу песама Влати траве, која се после појавила у многим издањима, на многим језицима. Пише јој предговор, у којем износи захтеве за новом америчком књижевношћу. Влати траве је збирка песама у слободном стиху, која на снажан начин слави индивидуализам Америке, демократију и братство међу људима, те живо и усхићено описује амерички живот, посебно Њујорк. Дело је проглашено неморалним због слободне обраде полног живота (посебно хомоеротских тонова), па песник бива несхваћен од савременика. Међутим, модерна критика га сматра једним од најважнијих стваралаца у историји америчке књижевности. Највећи део тиража првог издања збирке који је износио око 800 примерака Витман је издделио пријатељима и познаницима. Године 1864. одлази у Вашингтон где негује рањене борце из Америчког грађанског рата. Годину дана касније добија посао у Одељењу за индијанска питања Министарства унутрашњих послова, да би само годину дана касниеј добио отказ након што његова шефица сазнаје да је аутор збирке песама Влати траве за коју се говорило да је скаредна књига. Наредних осама година у канцеларији врховног државног тужиоца. Кап га удара 1873. након чега постаје делимично парализован. Сели се у Камден у Њу Џерзију где живи до краја живота. У посету су му долазили бројни европски и амерички књижевници.``

Laguna, 2022. „Uzbudljiv roman koji tačno opisuje trenutak u kome se nalazi današnje društvo, a u njemu se sreću Raskoljnikov i Jovanka Orleanka 21. veka.“ – Bеri Filips „Rosić je zapravo scenarista i dramaturg u kostimu romanopisca. Rado bih video ekranizaciju njegovih romana. U rukama vrsnog reditelja bili bi to filmovi i serije koji bi precizno i ubitačno razobličili transformaciju srpskog društva u poslednje tri turbulentne decenije s posebnim osvrtom na impotentnu i samozadovoljnu srednju klasu.“ – Uroš Đurić „Čitajući Rosićev novi roman, osećala sam se kao da putujem svetom, a da mi je turistički vodič Džon Fante, lično.“ – Milica Vučković Maks je lepuškasti glumac u senci očeve grandiozne glumačke karijere. Ambiciozan je, ali izgleda da život ima druge planove za njega. Jedna moćna žena predložiće mu da postane glavni akter sofisticirane prevare, a on neće moći da odoli da barem jednom u životu odigra glavnu ulogu zbog koje će rizikovati sve. Gavran je advertajzer koji više ne može da podnese korporacijski diktat, a ni da bude točkić u sistemu koji melje sve stanovnike ove planete. Impulsivno reaguje, ne osvrće se, nema skrupula niti je sklon preispitivanju. On je vizionar, a kad se zaljubi u Kamij, daruje joj nesvakidašnji poklon – društvenu revoluciju. Njih dvoje kreću stopama Jovanke Orleanke, iz Ruana do Pariza i Londona. U početku izgleda da ništa ne može da zaustavi njihov pohod i humane pobude. Dva beogradska hazardera smelo i srčano stupaju u koridu 21. veka gde će ih dočekati niski udarci. Između trilera i drame, novi roman Branka Rosića cepti od žestine karakteristične za aktuelan trenutak. Branko Rosić rođen je u Beogradu. Svirao je u kultnom pank bendu Urbana gerila, a kasnije i u elektro grupi Berliner strasse. Sarađivao je u pisanju Leksikona Yu mitologije i objavljivao tekstove u časopisima Playboy, Elle, L’Europeo, Cosmopolitan, Max, National Geographic, B92 online, Fame. Zamenik je glavnog urednika magazina Nedeljnik. Diplomirani je mašinski inženjer. Svoj prvi roman A tako je dobro počelo objavio je 2015, a drugi Za sutra najavljuju konačno razvedravanje 2018. godine. Radio je intervjue sa svim značajnim ličnostima iz kulture i pop kulture na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali i nekoliko intervjua sa značajnim ličnostima svetskog rokenrola, kao što su Stiven Patrik Morisi (The Smiths), Nik Mejson (Pink Floyd), Ijan Anderson (Jethro Tull), Stiv Heket (Genesis), Šarlin Spiteri (Texas), Ijan Gilan (Deep Purple), Žan-Žak Barnel (The Stranglers), Stiven van Zant (Bruce Springsteen’s & The Street Band, Silvio Dante u seriji Sopranos). Uradio je intervjue sa piscima: Tonijem Parsonsom, Hanifom Kurejšijem, Irvinom Velšom, Frederikom Begbedeom, Juom Nesbeom, Tarikom Alijem. Intervjuisao je umetnike Joko Ono i Grejsona Perija, kao i modnog kreatora Žan-Pola Gotjea. Jedan je od prvih srpskih muzičara koji su dali intervju za čuvene engleske novine New Musical Express. Bio je glavni urednik publikacije Exit festivala 20 godina Exit aktivizma. Princ Čarls ga je nazvao princom, a britanskom premijeru Borisu Džonsonu predstavljen je kao „panker sa maskom novinara“. Britanska kraljica Elizabeta II odlikovala ga je Medaljom Britanske imperije za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Žak Prever (franc. Jacques Prévert; Neji na Seni, 4. februar 1900 — Omonvil la Ptit, 11. april 1977), francuski pesnik i pisac scenarija . Prever je jedan od najčitanijih francuskih i svetskih pesnika XX veka. Poznat i po scenarijima za filmove Marsela Karnea „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz Verone“. Biografija Žak Prever je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bulonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis. Porodica ima finansijske teškoće, sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove. Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera. Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno. Godine 1925. Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925. godine). Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine. Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere. Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone. Sarađuje sa kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom „Oktobar“. Godine 1946. rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever. Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga. Poezija Anarhista, odmetnik i sanjar, Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritičar društva, Prever ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i `pesnikom Pariza`. Godinama je posao pesme na komadićima papira ne pomišljajući da ih sabere u knjigu. Prva Preverova zbirka pesama „Reči“ objavljena tek 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku prodato je 150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja. Pripadao je pokretu nadrealista gde je zajedno sa Raymond-om Queneau-om i Marcel-om Duhamel-om bio član grupe Rue du Château[1]. Njegovo nadrealističko iskustvo nije samo u afirmaciji iracionalnog nego u autentičnom i spontanom jeziku njegovog dela, jeziku koji nam ne dopušta da ga prihvatimo odvojenog od celine. Kritika je istakla Preverovu nadarenost za verbalne inovacije, jedar i sarkastičan jezik koji nastavlja Vijonov lirizam jezičke akrobacije Maksa Jakoba i prostodušnost uličnih pesama

Najuži izbor za Bukerovu nagradu Dirljiv roman o snazi prijateljstva u najmračnija vremena Šta ako, kad čovek umre, njegov mozak nastavi da radi još nekoliko dragocenih minuta? Tačnije, još deset minuta i trideset osam sekundi… Svaki minut nakon njene smrti donosi Lejli neku čulnu uspomenu: na ukus začinjenog gulaša od mesa koze koju je njen otac prineo na žrtvu u čast rođenja dugo čekanog sina; na prizor šerpe u kojoj vri šećer kojim su žene depilirale noge kad muškarci odu u džamiju; na miris kafe s kardamonom koju je pila u bordelu u kom je radila. Sa svakom uspomenom priseća se i prijatelja koje je stekla u odsudnim trenucima u svom životu – prijatelja koji sad očajnički pokušavaju da je nađu. Lejlina smrt oživljava nam tajne i čuda modernog Istanbula, prizivajući priče o tome kako je Lejla upoznala i zavolela svoje prijatelje. Kako se Lejlino putovanje na onaj svet bliži kraju, njena će odabrana porodica zaokružiti njenu priču i dati joj nesvakidašnji završetak. „Čudesno delo neizmerne snage i lepote o suštini života i njegovom kraju.“ Filip Sands „Raskošan, senzualan roman koji daje glas nevidljivima, nedodirljivima, zlostavljanima i oštećenima tkajući njihove bolne pesme u čistu lepotu.“ Financial Times „Nezaboravno, dirljivo, prelepo napisano – i utemeljeno na čudesnim junacima koji dočaravaju raznolikost savremene Turske. Remek-delo.“ Piter Frankopan Format: 13x20 cm Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 9. septembar 2020.

Autor:: Ketrin KuksonŽanrovi:: Ljubavni, E-knjigeIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 01. avgust 2020.Broj strana: 352Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmLegendarna autorka ljubavnih romanaRoman o ljubavi, nedaćama i istrajnostiKnjige Ketrin Kukson prodate su u više od 130 miliona primeraka, prevedene na 26 jezika, a 17 godina je bila najtraženiji autor u britanskim bibliotekama.U kancelariji ugledne londonske advokatske firme pojavila se žena u prljavoj odeći, koja je visila s njenog krhkog tela, a bilo je očigledno da ima teškoće s govorom. Kad je gospodin Armstrong, advokat, saznao ime posetiteljke, shvatio je da će razrešiti tajnu koja ga je mučila dvadeset šest godina. Ajrin Bejndor, Tiha Žena, nekad je bila mlada i fina, muzički nadarena supruga bogatog i moćnog čoveka i majka voljenog sina. Šta se dogodilo s njom? Šta je radila i gde je bila tokom svih tih godina? Gde je nestao njen divan glas?Uz izuzetnu veštinu u smišljanju zapleta, smeštanju radnje i slikanju likova i uz oslanjanje na vlastito iskustvo života radničke klase, Ketrin Kukson nas vodi kroz nesvakidašnju priču o životu Tihe Žene.„Romani Ketrin Kukson govore o teškoćama i surovosti života, ali i borbi njenih likova da sve to prežive i da tom preživljavanju daju viši smisao. Humor, odlučnost i velikodušnost su vrline ove autorke, koje ona prenosi na svoje junake. U svetu ljubavnih romana Ketrin Kukson je stvorila teritoriju kojom suvereno vlada.“ Times2/13

O knjizi Pitanje iz publike: Zar naši roditelji nisu smeli da nam pričaju o nacistima i onome što se tada dešavalo? Helinger: Ne, to nikako nisu smeli da urade! Ne – ako su i sami bili umešani. Jer šta inače deca rade? Ona kažu: „Šta ste tamo radili, kako ste mogli!?“ I time deca postaju jednako loša kao roditelji. Pitanje iz publike: Ja mogu tako nešto da saznam od svojih roditelja i mogu da razumem njihovo ponašanje i njihov postupak. I mogu da oprostim. Helinger: Dete ne sme ni da razume, ni da oprašta. Kakva arogancija! Dinamika koja nas povezuje tananim nitima lojalnosti s vlastitom porodicom i pokolenjima predaka često neprimetno upravlja našim životima i sudbinama, srećom i nesrećom, zdravljem i bolešću. Helingerova sistematska psihoterapija vodi otkrivanju ove skrivene dinamike nudeći nam mogućnost da istinski sagledamo svoju situaciju, kao i ostalih članova porodice, i tako se na primereniji način prema njoj odnosimo. Iako u ovoj knjizi odgovara na suštinska pitanja poput nasilja i krivice, usvajanja dece i incesta, Helinger povlači jasnu liniju razgraničenja između odgovornosti u psihoterapeutskom i javnom polju. „Njegova razmišljanja pozivaju na intenzivnu razmenu misli i osećanja. On provocira, fascinira, duboko dira i ljuti. Ta mešavina hrani duh i pokreće misao tamo gde se ona inače zadovoljno zavaljuje u udobni naslon fotelje opuštenosti. I posle toga na svet se gleda nekako otvorenije i popustljivije.“ Gabrijela ten Hevel

O knjizi: Varis Dirije, manekenka, ambasador Ujedinjenih nacija i žena nesalomivog duha, zaista je izuzetna. Rođena u tradicionalnoj porodici pustinjskih nomada u Somaliji, ispričala je svoju priču – o tome kako je s pet godina pretrpela da bude obrezana; kako je s dvanaest kroz pustinju pobegla od kuće da bi izbegla ugovoreni brak; kako ju je Terens Donovan otkrio dok je u Londonu radila kao čistačica; i konačno, kako je postala vrhunska manekenka – u svetskom bestseleru, knjizi Pustinjski cvet. Mada je Varis Dirije napustila svoju otadžbinu, nikad nije zaboravila zemlju i kulturu koje su je iznedrile. Svet u kojem vladaju glad i nasilje i u kojem žene nemaju nikakvog prava – onaj isti svet koji ju je gotovo uništio, takođe ju je i osposobio da opstane. Ona sada prati korene svoje hrabrosti, izdržljivosti i humora unazad sve do Somalije, a posebno do svoje majke. Pustinjska zora je priča o povratku i svedočanstvo o nepobitnoj činjenici da nešto možete iskreno voleti, pa ipak ne voleti sve ono što ga odlikuje. Pustinjska zora je priča o povratku kući. Želela sam da se vratim tamo gde sam rođena i da sagledam to mesto novim očima. Nisam imala pojma gde se nalazi moja porodica u Somaliji. U početku mi je to delovalo nemoguće – gotovo isto onoliko koliko je nemoguće da devojčica koja čuva kamile postane manekenka...

Broj strana:180 Format: 20 cm Broš: Tvrd Pismo: Ćirilica Šta se desi kad poštara ponesu pisma, ponesu i raznesu po životima bez adresa? Čekam pismo da mi donese poštara. Dolaze koverte, priča o poštaru koji je težak kao pismo koje se čeka. Kao pismo sa fronta od jedinca, kao jedinac na frontu bez reči. Znam šta ti piše u pismu. Težak sam kao adresa i kriv kao put do nje. Slobodanka Mitrović, inspirisana romanom Poštareva pisma Ljiljana Mitrović je rođena 1956. godine u Masurici kod Surdulice. Po zanimanj je doktor medicine, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu, primarijus, magistar medicinskih nauka, master akupunture, po vokaciji pesnik. Posveta: DECI SVOJOJ Na žici nespokoja raspećem platih dan sutrašnji što raduje me i bode. Kruna ponosa krvlju naškropljena sja dok sreća suzom ispisuje najveću, najtežu, najlepšu reč svetu- MAJKA. „Zapisano ne umire - Jedva sam dočekao prvi uslov za penziju. Sada radim kao noćni čuvar u jednoj privatnoj firmi. Mirno je i kapne koja parica preko penzije. Po svu noć, po ko zna koji put čitam tuđa pisma, sve sam ih razvrstao i lepo mi. Roditelji odoše i moju tajnu sa sobom ponesoše. Sada je moja tajna samo moja, ali neće zadugo. Čuo sam da moja izabrana doktorka piše knjige, stekao sam u nju poverenje, kud puklo da puklo, rešio sam da samo njoj poverim svoju tajnu iz mladosti…“

O knjizi: Varis Dirije, manekenka, ambasador Ujedinjenih nacija i žena nesalomivog duha, zaista je izuzetna. Rođena u tradicionalnoj porodici pustinjskih nomada u Somaliji, ispričala je svoju priču – o tome kako je s pet godina pretrpela da bude obrezana; kako je s dvanaest kroz pustinju pobegla od kuće da bi izbegla ugovoreni brak; kako ju je Terens Donovan otkrio dok je u Londonu radila kao čistačica; i konačno, kako je postala vrhunska manekenka – u svetskom bestseleru, knjizi Pustinjski cvet. Mada je Varis Dirije napustila svoju otadžbinu, nikad nije zaboravila zemlju i kulturu koje su je iznedrile. Svet u kojem vladaju glad i nasilje i u kojem žene nemaju nikakvog prava – onaj isti svet koji ju je gotovo uništio, takođe ju je i osposobio da opstane. Ona sada prati korene svoje hrabrosti, izdržljivosti i humora unazad sve do Somalije, a posebno do svoje majke. Pustinjska zora je priča o povratku i svedočanstvo o nepobitnoj činjenici da nešto možete iskreno voleti, pa ipak ne voleti sve ono što ga odlikuje. Pustinjska zora je priča o povratku kući. Želela sam da se vratim tamo gde sam rođena i da sagledam to mesto novim očima. Nisam imala pojma gde se nalazi moja porodica u Somaliji. U početku mi je to delovalo nemoguće – gotovo isto onoliko koliko je nemoguće da devojčica koja čuva kamile postane manekenka...

O knjizi Pitanje iz publike: Zar naši roditelji nisu smeli da nam pričaju o nacistima i onome što se tada dešavalo? Helinger: Ne, to nikako nisu smeli da urade! Ne – ako su i sami bili umešani. Jer šta inače deca rade? Ona kažu: „Šta ste tamo radili, kako ste mogli!?“ I time deca postaju jednako loša kao roditelji. Pitanje iz publike: Ja mogu tako nešto da saznam od svojih roditelja i mogu da razumem njihovo ponašanje i njihov postupak. I mogu da oprostim. Helinger: Dete ne sme ni da razume, ni da oprašta. Kakva arogancija! Dinamika koja nas povezuje tananim nitima lojalnosti s vlastitom porodicom i pokolenjima predaka često neprimetno upravlja našim životima i sudbinama, srećom i nesrećom, zdravljem i bolešću. Helingerova sistematska psihoterapija vodi otkrivanju ove skrivene dinamike nudeći nam mogućnost da istinski sagledamo svoju situaciju, kao i ostalih članova porodice, i tako se na primereniji način prema njoj odnosimo. Iako u ovoj knjizi odgovara na suštinska pitanja poput nasilja i krivice, usvajanja dece i incesta, Helinger povlači jasnu liniju razgraničenja između odgovornosti u psihoterapeutskom i javnom polju. „Njegova razmišljanja pozivaju na intenzivnu razmenu misli i osećanja. On provocira, fascinira, duboko dira i ljuti. Ta mešavina hrani duh i pokreće misao tamo gde se ona inače zadovoljno zavaljuje u udobni naslon fotelje opuštenosti. I posle toga na svet se gleda nekako otvorenije i popustljivije.“ Gabrijela ten Hevel

Autor: Janko Matko Godina izdanja: 2014. Br. str.: 180 Povez: Mek Format: 130mm x 200mm Pismo: Latinica Opis Pokajnik – Istinita priča o mladom hrvatskom iseljeniku Franjo, zgodan seoski mladić, suprotno običajima, zaprosio je djevojku Terezu, no njezini su ga roditelji odbili jer se u selu mislilo da je njegova majka vještica. Nakon još jednog propalog pokušaja, posramljeni Franjo odlazi u Ameriku, gdje počinje raditi na teškim poslovima u rudniku i ciglani. U ciglani upoznaje Mary, kćer vlasnika, koja razvrće svoje zaruke kako bi se mogla udati za Franju. Zaljubljena i sretna, Mary nagovara Franju da posjete njegovo rodno mjesto kako bi upoznala njegovu obitelj. Franjo nevoljko pristaje jer se sramio svojih korijena. Uvrijeđena sinovljevim ponašanjem, majka ga proklinje da neće umrijeti sve dok ne dođe u Hrvatsku i ne pokaje se kako bi sprao uvredu i poniženje koje je nanio obitelji… Ova istinita, povjesna priča Pokajnik oduševit će vas zamršenim ljubavnim i životnim pričama glavnih junaka! Iskusite snažne emocije i neočekivane zaplete na njihovom životnom putu. Janko Matko najznačajniji je predstavnik hrvatske pučke književnosti s dvadesetak romana kojima je stao uz bok poznatoj književnici Ivani Brlić Mažuranić. Tematikom iz nacionalne povijesti, domoljubljem i religioznošću privukao je naraštaje hrvatskih čitatelja. Radeći kao zlatar poznavao je mnoge utjecajne i poznate ljude iz hrvatske povijesti. U svojim romanima donosi upravo njihove nesvakidašnje životne priče.

Autor - osoba Fante, John, 1909-1983 = Fante, Džon, 1909-1983 Naslov Puna života : roman / Džon Fante ; preveo s engleskog Flavio Rigonat Jedinstveni naslov Full of Life. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Beograd : LOM, 2010 (Beograd : Caligraph) Fizički opis 148 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Rigonat, Flavio Zbirka Izabrana dela ; ǂknj. ǂ6 (broš.) Napomene Prevod dela: Full of Life / John Fante Tiraž 700. Neki ljudi najviše vole svoju decu, neki svoga muža ili ženu, neki prijatelje, neki oca ili majku, braću ili sestre, neki samo sebe, neki ne prave razliku, a Fante je najviše voleo svoju ženu Džojs. Knjiga Puna života posvećena je njoj, mada je centralna ličnost romana burleskni Fanteov otac... „Suzdržao sam navalu radosti. Otkud toliko lepote na ovom svetu? Te njene ruke, ka meni, ti nežni prsti, ka meni; njene oči, ka meni; njena usta, njene usne, ka meni, zračeći ljubavlju i zagonetnom lepotom koja slama srce, ka meni, tako da sam izgleda potrčao, s torbom u ruci, kao da je deset hiljada godina nisam video, pamteći je svakog trena, i najzad smo zauvek bili zajedno, pustoš u meni konačno je nestala, i sve u mom životu, sve što imam, moje ambicije, moji prijatelji, moja zemlja, moj svet, bili su ništa, manje od zrnca peska pred lepotom i radošću tog izuzetnog i bolnog trenutka. Zagrlio sam je i zaplakao…“ Džon Fante (engl. John Fante; Denver, 1909 – Los Anđeles, 1983), bio je američki pisac. Potiče iz porodice italijanskih imigranata. Rođen je u Denveru, Kolorado, kao najstariji od tri brata, u porodici italijanskog porekla. U Bulderu je pohađao lokalnu parohijsku školu. Od 1923. godine Fante pohađa Redžis koledž - jezuitsku srednju školu u Denveru. Nakon završene srednje škole, Džon Fante upisuje Univerzitet države Kolorado. Iste godine ga napušta i seli se u Kaliforniju, nakon što je njegov otac ostavio njegovu majku zbog druge žene. Ostatak života će provesti u Los Anđelesu. Da bi izdržavao majku i braću koja su se doselila u Kaliforniju, Fante radi u hotelima, fabrikama za preradu ribe i na dokovima. Ovaj deo života Fante je opisao u romanu „Put za Los Anđeles”. Otac i majka mu se mire i sele se u malo mesto Rouzvil. Džon Fante živi sam, piše, i šalje svoje priče časopisima. 1932. godine živi sa Helen, njegovom deset godina starijom devojkom. Iste godine uspeo je da proda priču „Dečak za oltarom” H. L. Menkenu koji je bio urednik lista „The American Mercury”. Na samom početku svoje spisateljske karijere Džon Fante bio je rastrzan između pisanja „za svoju dušu” i mnogo bolje plaćenog pisanja scenarija za svet Holivuda. Taj put mu se otvorio brojnim poznanstvima iz sveta Holivuda, kao na primer sa Džoom Paganom i Kerijem MekVilijamsom. Uporedo je pisao svoje kratke priče i scenarije za Holivud. Izdavač Alfred Knops mu nudi 50 dolara mesečno da napiše roman za sedam meseci. Ta knjiga je „Piter Doloroso” koja nikada nije objavljena jer Alfred nije prihvatio ni jednu od dve verzije knjige. Od 1935. godine radi za studio braće Vorner i piše scenario baziran na italijanskom romanu o mafiji. Istovremeno piše roman „Put za Los Anđeles”, deo sage o Arturu Bandiniju. Taj roman će biti objavljen tek 50 godina kasnije, nakon Fanteove smrti. Venčao se za Džojs Smart 1937. godine, koja je radila kao pisac izdavač u San Francisku, čija porodca živi u Rouzvilu, kao i roditelji Džona Fantea. Iste godine piše knjigu „Čekaj do proleća, Bandini”, knjigu koja je sam početak sage o Arturu Bandiniju. Izdavačka kuća „Stackpole” objavljuje knjigu „Ćekaj do proleća, Bandini” (1938). Iste godine Fante dovršava, i sledeće godine objavljuje knjigu „Upitaj prah” („Stackpole”, 1939). Ova izdavačka kuća imala je plan da uradi ozbiljnu i jaku kampanju za obe Fanteove knjige, što se nije dogodilo jer je izdavačka kuća doživela finansijski krah nakon što je neovlašćeno objavila „Mein Kampf” Adolfa Hitlera. Nakon toga Fante je radio kao scenarista Holivuda 30 godina. Prvo dete, Nik, mu se rodilo 1942. godine i to će postati tema njegovog budućeg romana „Pun života” (1952). Fante se polako odaje piću i kocki 1943. godine, i iste godine mu se rodio drugi sin, Den. Kći Viktorija mu se rodila 1949. godine. Svaki dan igra golf, što je radio do sredine sedamdesetih godina kada je morao da prekine zbog problema sa nogama. Isti odnos je imao prema pokeru, kockao se svakodnevno u velike uloge u društvu pisca Vilijama Sarojana. Nakon rođenja njegovog četvrtog deteta, Džejmsa, Fante se smiruje i posvećuje se porodičnom životu. Utvrđuje se da je bolestan od dijabetesa, od kojeg će na kraju i umreti. Inspirisan ponašanjem njegovih sinova koji se u njegovom odsustvu opijaju i kockaju, Fante će napisati „Zapadno od Rima”, 1985. Deset godina pred smrt, 1974. počinje sa radom na knjizi „Bratstvo loze” (1977), o poslednjim danima njegovog oca. Amputirane su mu obe noge i potpuno je oslepeo 1978. godine. Poslednju knjigu, „Snovi sa Bunker Hila” pisac je izdiktirao pred smrt svojoj ženi, kada je već bio slep. Činjenica je da bi ostao nepoznat kao pisac da nije bilo Čarlsa Bukovskog koji je bio njegov obožavalac od rane mladosti, a koji ga je preporučio svom izdavaču „Black Sparrow Press”. 1983. godine umire u Filmskoj bolnici u Los Anđelesu. Arturo Bandini Arturo Bandini, neodoljivi Fanteov junak, umnogome podseća na Selindžerovog Holdena Kolfilda, a „Upitaj prah“ je stalo rame uz rame sa Lovcem u žitu. Arturo Bandini je alter ego samog pisca. Mnogi njegovi doživljaji, ideje, iluzije, razočaranja, ljubavi, razmišljanja... prikazana su kroz lik svog junaka Artura. Filmske adaptacije Fante postaje poznat i veoma popularan u svetu tek poslednjih godina. Roman „Upitaj prah“ je prenet na istoimeni film iz 2006. sa Kolinom Farelom i Salmom Hajek u glavnim ulogama, dok je roman „Čekaj do proleća, Bandini“ već imao svoju adaptaciju i to 1989. godine. Snimljen je film „Pun života” 1957. godine. Dela Romani The Road to Los Angeles (1936, objavljena posthumno 1985) Wait Until Spring, Bandini (1938) Ask the Dust (1939) Full of Life (1952) Bravo, Burro! (1970, koautor) The Brotherhood of the Grape (1977) Dreams from Bunker Hill (1982) 1933 Was a Bad Year (objavljena posthumno, 1985; nedovršeno delo) Novela West of Rome (posthumously, 1986) Zbirke kratkih priča Dago Red (1940) The Wine of Youth: Selected Stories (1985) The Big Hunger: Stories, 1932–1959 (2000) The John Fante Reader (2003) Knjige korenspodencije Fante/Mencken: John Fante & H. L. Mencken: A Personal Correspondence, 1932–1950 (1989) Prologue to Ask the Dust (1990) John Fante: Selected Letters, 1932–1981 (1991) MG96 (N)