Informacije SKU 9788679580061 Kategorije STRANI PISCI Težina 0.2 kg Proizvođač Lom Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Čarls Bukovski Izdavač LOM Jezik Srpski Tagovi Čarls Bukovski Knjiga Knjizara Lom Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Šekspir nikad ovo nije radio Čarls Bukovski

Rat svetova - Herbert Vels Izdavač - Prosveta, Beograd, 1991.god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, omot je zacepljen kao što se vidi na slici, ćirilica, ima posvetu na predstrani, 245. strana. Solidno očuvana knjiga. H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija.

O knjizi: Majlo Viver je pokušao za sobom da ostavi svoj nekadašnji život prepun tajni i laži u kojem je radio za Centralnu obaveštajnu službu kao „turista”, tajni agent bez kuće i identiteta, i posveti se kancelarijskom poslu u sedištu Agencije u Njujorku. Međutim, povlačenje s terena će postati nemoguće u trenutku kad hapšenje traženog ubice dovede do istrage jednog od Majlovih najstarijih kolega i prijatelja. Novi slojevi zamršene intrige izlaze na svetlo dana, a Majlo nema izbora nego da se ponovo upusti u tajni zadatak i otkrije ko vuče konce iza kulisa. „Izvanredno! Akcija od koje zastaje dah!“ - Publishers Weekly Prva knjiga iz sjajnog serijala o Majlu Viveru.

O knjizi: Majlo Viver je pokušao za sobom da ostavi svoj nekadašnji život prepun tajni i laži u kojem je radio za Centralnu obaveštajnu službu kao „turista”, tajni agent bez kuće i identiteta, i posveti se kancelarijskom poslu u sedištu Agencije u Njujorku. Međutim, povlačenje s terena će postati nemoguće u trenutku kad hapšenje traženog ubice dovede do istrage jednog od Majlovih najstarijih kolega i prijatelja. Novi slojevi zamršene intrige izlaze na svetlo dana, a Majlo nema izbora nego da se ponovo upusti u tajni zadatak i otkrije ko vuče konce iza kulisa. „Izvanredno! Akcija od koje zastaje dah!“ - Publishers Weekly Prva knjiga iz sjajnog serijala o Majlu Viveru.

O knjizi: Čovek koji je bio središnja tačka svih zbivanja u nadmudrivanju obaveštajnih službi u Drugom svetskom ratu bio je Vilijem Bil Stivenson, kome je Čerčil dao konspirativno ime – NEUSTRAŠIVI. Bio ješef BSC-a – Britanske obaveštajne kancelarije za koordinaciju rada obaveštajnih službi Britanije i SAD. On je o stanju na bojištima znao koliko i Čerčil i Ruzvelt a o stanju iza bojišta i više od njih. Pred njim su drhtali nacifašistički obaveštajci i njihovi šefovi – i ne znajući za njega. Neustrašivi je stvorio „Ultru“, centar za dešifrovanje nacističkih poruka šifrovanih mašinom „Enigma“. U život ovog čoveka, poznatog po ćutljivosti, stalo je mnogo toga: bio je predavač matematike i prirodnih nauka, osnivač fabrika, eksperimentisao je sa radio-programom i televizijom, jedan je od osnivača BBC-ja, bio je borac u rovovima i pilot, zarobljenik u logoru i begunac. Uspeo je da doživi starost, da se povuče u mir i samoću i da o svom životu ispriča svom imenjaku – autoru ovog dela – Vilijemu Stivensonu.

O knjizi: Čovek koji je bio središnja tačka svih zbivanja u nadmudrivanju obaveštajnih službi u Drugom svetskom ratu bio je Vilijem Bil Stivenson, kome je Čerčil dao konspirativno ime – NEUSTRAŠIVI. Bio ješef BSC-a – Britanske obaveštajne kancelarije za koordinaciju rada obaveštajnih službi Britanije i SAD. On je o stanju na bojištima znao koliko i Čerčil i Ruzvelt a o stanju iza bojišta i više od njih. Pred njim su drhtali nacifašistički obaveštajci i njihovi šefovi – i ne znajući za njega. Neustrašivi je stvorio „Ultru“, centar za dešifrovanje nacističkih poruka šifrovanih mašinom „Enigma“. U život ovog čoveka, poznatog po ćutljivosti, stalo je mnogo toga: bio je predavač matematike i prirodnih nauka, osnivač fabrika, eksperimentisao je sa radio-programom i televizijom, jedan je od osnivača BBC-ja, bio je borac u rovovima i pilot, zarobljenik u logoru i begunac. Uspeo je da doživi starost, da se povuče u mir i samoću i da o svom životu ispriča svom imenjaku – autoru ovog dela – Vilijemu Stivensonu.

O knjizi: Rodio se u Austrougarskoj, u porodici doseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je školu u Sremskim Karlovcima i prešao u Srbiju 1813, gde se priključio Karađorđu i ustanicima protiv Turaka u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, pobegao je u Austriju, dezertirao iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. Govorio je dvanaest jezika. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu. Pred kraj života postao je grčki konzul – tu čast mu je dodelio grčki kralj zbog truda koji je uložio u pomaganje grčkom narodu tokom borbe za oslobođenje od Turaka. Kada je napustio ovaj svet, sve diplomatske zastave u San Francisku bile su spuštene na pola koplja. Tokom sahrane topovi iz Alkatraza ispalili su plotun u njegovu čast. U Novom svetu bio je poznat kao Džordž Fišer. U krštenici je pisalo – Đorđe Šagić.

O knjizi: Rodio se u Austrougarskoj, u porodici doseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je školu u Sremskim Karlovcima i prešao u Srbiju 1813, gde se priključio Karađorđu i ustanicima protiv Turaka u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, pobegao je u Austriju, dezertirao iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. Govorio je dvanaest jezika. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu. Pred kraj života postao je grčki konzul – tu čast mu je dodelio grčki kralj zbog truda koji je uložio u pomaganje grčkom narodu tokom borbe za oslobođenje od Turaka. Kada je napustio ovaj svet, sve diplomatske zastave u San Francisku bile su spuštene na pola koplja. Tokom sahrane topovi iz Alkatraza ispalili su plotun u njegovu čast. U Novom svetu bio je poznat kao Džordž Fišer. U krštenici je pisalo – Đorđe Šagić.

Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri.Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.

Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri.Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.

O knjizi: Nemci ga znaju kao Sfingu, a za ostale on je Aleks Volf, biznismen iz Evrope. On u Kairo dolazi preko pustinje, naoružan radiom, smrtonosnim sečivom i primerkom knjige Rebeka, koji će mu poslužiti za šifru... Na stolu su visoki ulozi, jer je britanska vlast nad Kairom dovedena u pitanje.

O knjizi: Nemci ga znaju kao Sfingu, a za ostale on je Aleks Volf, biznismen iz Evrope. On u Kairo dolazi preko pustinje, naoružan radiom, smrtonosnim sečivom i primerkom knjige Rebeka, koji će mu poslužiti za šifru... Na stolu su visoki ulozi, jer je britanska vlast nad Kairom dovedena u pitanje.

O knjizi Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

O knjizi Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

O knjizi: Preko leta tinejdžerka Sidni radi u hotelu i živi kod svog oca Tima Blejka. Međutim, kada jednog dana ne stigne kući s posla, a hotelsko osoblje kaže da ona tamo nikada nije radila, Tim uviđa da mu se život ubrzano pretvara u košmar. Šta ju je nateralo da napusti život bez ijednog traga? Samo jedno ubeđuje Tima da se najgore još nije dogodilo – činjenica da i neki zastrašujući ljudi žarko žele da je pronađu. Pitanje ko će je prvi pronaći je centralno pitanje romana "Strahuj od najgoreg" Linvud Barkli.

O knjizi: Preko leta tinejdžerka Sidni radi u hotelu i živi kod svog oca Tima Blejka. Međutim, kada jednog dana ne stigne kući s posla, a hotelsko osoblje kaže da ona tamo nikada nije radila, Tim uviđa da mu se život ubrzano pretvara u košmar. Šta ju je nateralo da napusti život bez ijednog traga? Samo jedno ubeđuje Tima da se najgore još nije dogodilo – činjenica da i neki zastrašujući ljudi žarko žele da je pronađu. Pitanje ko će je prvi pronaći je centralno pitanje romana "Strahuj od najgoreg" Linvud Barkli.

Život na prodaju - Dragana Petrović Izdavač - Samo korak, Beograd, 2018.god. Broširan povez, ćirilica, ima posvetu, 239. strana. Dobro očuvana. Dragana Petrović rođena je 1970. godine u Beogradu. Završila je gimnaziju u Lazarevcu i započela studije na Pravnom fakultetu, ali je ljubav prema pisanju i novinarstvu odvela daleko od prava. Karijeru profesionalnog novinara započinje 1991. godine na RTV Politika gde je radila kao novinar, urednik, voditelj… U međuvremenu, sarađivala je sa brojnim beogradskim redakcijama i pisala za novine i sajtove, da bi 2003. godine prešla u Frankfurtske vesti, gde je radila do juna 2018. godine. Inspiraciju za roman „Život na prodaju“ dobila je 2003. godine, nakon intervjua sa poznatom operskom divom Radmilom Smiljanić koja joj je u iskrenoj ispovesti iznela svoje sumnje da joj je 1969. godine ukradena ćerka nakon porođaja. Autorka je godinama pratila sve što se događa u aferi o krađi beba u Srbiji, koja ni danas nije dobila epilog i rešava da napiše roman o ovoj temi kroz vizuru mlade Francuskinje. Da li možeš da zamisliš kako bi se osećala da saznaš da tvoj otac i majka nisu tvoji biološki roditelji? Da li bi bila ljuta, povređena, uplašena? Upravo to se dogodilo mladoj Francuskinji Natali Žilber, koja nakon tragične smrti majke, saznaje da Mari Žibler nije mogla da ima decu. Njen otac Patrik je u komi, a ona započinje potragu za svojim biološkim roditeljima i dolazi do strašnog saznanja - ona je samo jedna od više stotina tek rođenih beba iz S

O knjizi: Krunoslav Draganović zvanično je bio katolički sveštenik. Pripadao je onoj struji Rimokatoličke crkve koja nije priznavala ni jednu drugu veru osim svoje, a sarađivao je i sa svima drugima ako su im ciljevi bili isti – borba protiv komunizma! Da bi ostvario ciljeve u toj svojoj borbi često je za pare, ali i bez njih, radio za američku, italijansku, englesku, francusku, holandsku, austrijsku i nemačku obaveštajnu službu. „Zlatni sveštenik“, kako su ga, između ostalih kodnih imena, nazivali američki obaveštajci jedan je od najistaknutijih, ako ne i najpoznatiji čovek, koji je učestvovao u složenom sistemu izbavljanja ljudi optuženih za najteže zločine u novijoj istoriji - „pacovskim kanalima“.Tim „kanalima” izvlačio se i ogroman opljačkan novac, zlato iz državnih trezora, nakit oduzet likvidiranim neprijateljima Trećeg Rajha kao i dokumenta od velike istorijske važnosti. Mnogi od „spašenih“ bili su ljudi koji su predano služili nacističkoj Nemačkoj ili kvislinškim režimima u ratom zahvaćenoj Evropi. Sa završetkom rata prestala je ta njihova uloga, ali je počela sasvim nova – borba protiv komunizma i novog neprijatelja u Moskvi. U fer sporazumu i uz pomoć Zakona o amnestiji, Draganović se obreo u Jugoslaviji 1967. i stavio vlastima na raspolaganje. Svojim postupkom ostavio je u šoku i neverici kompletnu hrvatsku emigraciju i sve najznačajnije svetske obaveštajne službe. Profesor dr Krunoslav Draganović, za jedne zločinac, za druge heroj, za treće izdajnik, nesporno je bio izuzetno darovit čovek kome su u ratnim i posleratnim uslovima povereni vrlo složeni zadaci koje je on maestralno obavljao. U mnogo čemu ostao je misterija koja zapravo nikada i neće biti sasvim rasvetljena. Knjiga je bogata činjenicama, dokumentovanim događajima od pre nekoliko desetina godina, koje je autor vešto obogatio dramatičnim opisima, djalozima i detaljima koji ovom delu daju atmosferu naratora-savremenika. U svom opisu zanimljivih istorijskih zapleta „slučaja Draganović“ autor je, zahvaljujući profesionalnoj veštini slaganja činjenica i sjajnom vođenju kroz priču, može se slobodno reći, napravio ladlamovski triler koji čitaoca vezuje za knjigu od njene prve do poslednje strane.

O knjizi: Krunoslav Draganović zvanično je bio katolički sveštenik. Pripadao je onoj struji Rimokatoličke crkve koja nije priznavala ni jednu drugu veru osim svoje, a sarađivao je i sa svima drugima ako su im ciljevi bili isti – borba protiv komunizma! Da bi ostvario ciljeve u toj svojoj borbi često je za pare, ali i bez njih, radio za američku, italijansku, englesku, francusku, holandsku, austrijsku i nemačku obaveštajnu službu. „Zlatni sveštenik“, kako su ga, između ostalih kodnih imena, nazivali američki obaveštajci jedan je od najistaknutijih, ako ne i najpoznatiji čovek, koji je učestvovao u složenom sistemu izbavljanja ljudi optuženih za najteže zločine u novijoj istoriji - „pacovskim kanalima“.Tim „kanalima” izvlačio se i ogroman opljačkan novac, zlato iz državnih trezora, nakit oduzet likvidiranim neprijateljima Trećeg Rajha kao i dokumenta od velike istorijske važnosti. Mnogi od „spašenih“ bili su ljudi koji su predano služili nacističkoj Nemačkoj ili kvislinškim režimima u ratom zahvaćenoj Evropi. Sa završetkom rata prestala je ta njihova uloga, ali je počela sasvim nova – borba protiv komunizma i novog neprijatelja u Moskvi. U fer sporazumu i uz pomoć Zakona o amnestiji, Draganović se obreo u Jugoslaviji 1967. i stavio vlastima na raspolaganje. Svojim postupkom ostavio je u šoku i neverici kompletnu hrvatsku emigraciju i sve najznačajnije svetske obaveštajne službe. Profesor dr Krunoslav Draganović, za jedne zločinac, za druge heroj, za treće izdajnik, nesporno je bio izuzetno darovit čovek kome su u ratnim i posleratnim uslovima povereni vrlo složeni zadaci koje je on maestralno obavljao. U mnogo čemu ostao je misterija koja zapravo nikada i neće biti sasvim rasvetljena. Knjiga je bogata činjenicama, dokumentovanim događajima od pre nekoliko desetina godina, koje je autor vešto obogatio dramatičnim opisima, djalozima i detaljima koji ovom delu daju atmosferu naratora-savremenika. U svom opisu zanimljivih istorijskih zapleta „slučaja Draganović“ autor je, zahvaljujući profesionalnoj veštini slaganja činjenica i sjajnom vođenju kroz priču, može se slobodno reći, napravio ladlamovski triler koji čitaoca vezuje za knjigu od njene prve do poslednje strane.

O knjizi: Novo izdanje najpoznatijeg romana Vladimira Tasića, dobitnika NIN-ove nagrade. Počinjući kao roman o porodičnom životu u poremećenom istorijskom okviru devedesetih godina, Oproštajni dar prerasta u uzbudljivo i snažno pripovedanje o dramatičnoj potrazi za bratom i o iskustvu nove emigracije. Posle nestanka brata za koga je dubinski vezan, Tasićev junak odlazi iz Novog Sada, u čijoj mitologiji i svakodnevici ovaj roman nalazi jedno od svojih plodonosnih središta, da bi tek u Kanadi, u svom sasvim novom životu koji nipošto nije oslobođen iskustava života koji je napušten, saznao pravu istinu o bratu i njegovom nestanku. Oproštajni dar koji nepogrešivo stiže na njegovu kanadsku adresu suočiće Tasićevog junaka sa sudbonosnim iskušenjem i s potresnim saznanjem. Sugestivna i vrtložna priča u romanu Oproštajni dar otkriva pisca izuzetne snage i nesvakidašnje imaginacije i kulture. Za kratko vreme ovaj roman Vladimira Tasića prepoznat je kao jedno od ključnih dela nove srpske književnosti i kao knjiga koja prevazilazi okvire trenutka u kome je objavljena i svoje prvobitne recepcije. Stalno interesovanje čitalaca i nova izdanja ovog romana to nesumnjivo potvrđuju. Tasićev Oproštajni dar je, po nepodeljenom mišljenju kritike, jedan od najboljih srpskih romana napisanih posle 2000. godine. Za ovaj roman, objavljen prvobitno 2001. godine, Tasić je dobio Nagradu Radio Beograda za knjigu godine na srpskom jeziku. Oproštajni dar je uvršćen među deset najboljih srpskih romana napisanih posle pada Berlinskog zida. Roman je objavljen na francuskom, nemačkom, engleskom, slovačkom i slovenačkom jeziku. U svim zemljama u kojima se pojavio naišao je na odličan prijem kod kritike i publike. Povodom francuskog izdanja ovog romana kritičar Liberasiona uzviknuo je: „Bravo!“ naglašavajući da se po dubini tišine koja sledi posle čitanja ovog romana „može izmeriti majstorstvo koje je pokazano u njemu“. Kritičar Observatera kaže da je Tasićevo pripovedanje „iznenađujuće, barokno i sudbonosno“, dok poznati francuski kritičar Pjer Tibo ističe: „Oproštajni dar nam nudi trenutak intenzivne spoznaje i zadovoljstva.“ Kritika, kako u Francuskoj, tako i u drugim zemljama u kojima je roman objavljen, posebno je naglašavala Tasićevo umeće da čitaoca vodi od priče do mita i od duboko ličnog do nesumnjivo univerzalnog. Arhipelag je nedavno potpisao ugovor za italijansko i makedonsko izdanje ovog romana za koji su zainteresovani i izdavači iz SAD, Turske, Češke i Mađarske.

O knjizi: Novo izdanje najpoznatijeg romana Vladimira Tasića, dobitnika NIN-ove nagrade. Počinjući kao roman o porodičnom životu u poremećenom istorijskom okviru devedesetih godina, Oproštajni dar prerasta u uzbudljivo i snažno pripovedanje o dramatičnoj potrazi za bratom i o iskustvu nove emigracije. Posle nestanka brata za koga je dubinski vezan, Tasićev junak odlazi iz Novog Sada, u čijoj mitologiji i svakodnevici ovaj roman nalazi jedno od svojih plodonosnih središta, da bi tek u Kanadi, u svom sasvim novom životu koji nipošto nije oslobođen iskustava života koji je napušten, saznao pravu istinu o bratu i njegovom nestanku. Oproštajni dar koji nepogrešivo stiže na njegovu kanadsku adresu suočiće Tasićevog junaka sa sudbonosnim iskušenjem i s potresnim saznanjem. Sugestivna i vrtložna priča u romanu Oproštajni dar otkriva pisca izuzetne snage i nesvakidašnje imaginacije i kulture. Za kratko vreme ovaj roman Vladimira Tasića prepoznat je kao jedno od ključnih dela nove srpske književnosti i kao knjiga koja prevazilazi okvire trenutka u kome je objavljena i svoje prvobitne recepcije. Stalno interesovanje čitalaca i nova izdanja ovog romana to nesumnjivo potvrđuju. Tasićev Oproštajni dar je, po nepodeljenom mišljenju kritike, jedan od najboljih srpskih romana napisanih posle 2000. godine. Za ovaj roman, objavljen prvobitno 2001. godine, Tasić je dobio Nagradu Radio Beograda za knjigu godine na srpskom jeziku. Oproštajni dar je uvršćen među deset najboljih srpskih romana napisanih posle pada Berlinskog zida. Roman je objavljen na francuskom, nemačkom, engleskom, slovačkom i slovenačkom jeziku. U svim zemljama u kojima se pojavio naišao je na odličan prijem kod kritike i publike. Povodom francuskog izdanja ovog romana kritičar Liberasiona uzviknuo je: „Bravo!“ naglašavajući da se po dubini tišine koja sledi posle čitanja ovog romana „može izmeriti majstorstvo koje je pokazano u njemu“. Kritičar Observatera kaže da je Tasićevo pripovedanje „iznenađujuće, barokno i sudbonosno“, dok poznati francuski kritičar Pjer Tibo ističe: „Oproštajni dar nam nudi trenutak intenzivne spoznaje i zadovoljstva.“ Kritika, kako u Francuskoj, tako i u drugim zemljama u kojima je roman objavljen, posebno je naglašavala Tasićevo umeće da čitaoca vodi od priče do mita i od duboko ličnog do nesumnjivo univerzalnog. Arhipelag je nedavno potpisao ugovor za italijansko i makedonsko izdanje ovog romana za koji su zainteresovani i izdavači iz SAD, Turske, Češke i Mađarske.

O knjizi: „Lenard može da uči pisanju gotovo svakog svog savremenika u svetu krimića.“ New York Times Book Review Kada se savezni šerif Rejlen Givens suoči s odbeglim prestupnikom, on će ga upozoriti: „Ako moram da potegnem pištolj, pucam da ubijem.“ Samo što će ovog puta begunca naći golog u kadi, omamljenog i bez bubrega. Rejlen zna da se u trgovini organima vrti veliki novac, ali kada otkrije ko se bavi vađenjem, i sam će se zateći go u kadi. Autor gotovo četrdeset romana, legendarni Elmor Lenard je i te kako zaslužio zvanje najvećeg američkog pisca krimića. Napeta, crnohumorna i puna rafalnih dijaloga po kojima je Lenard slavan, Givensova pravda je delo velemajstora u njegovom najboljem izdanju. „Uz dinamično pripovedanje i sočne dijaloge, Lenard ima i mnogo duha... Likovi skaču iz scene u scenu, gonjeni sebičnim interesima i pohlepom, odbijaju se jedni od drugih i zaleću, sve dok se na kraju ne sudare u eksploziji nasilja.“ New Yourk Times Book Review „Pametniji zlikovci i protiv svoje volje poštuju Rejlena; kolege iz snaga reda imaju za njega samo najlepše reči: ’Ti ovaj posao radiš kako mi volimo da se radi.’ Isto se može reći i za Elmora Lenarda.“ Wall Street Journal „Sa uvežbanom lakoćom i veštinom kaljenom tokom pedeset godina pisanja, Lenard radi kao Pikaso kriminalističkog žanra. Givensova pravda je čista zabava na štampanim stranama.“ San Farancisco Chronicle „Givensova pravda je najbolje Lenardovo delo u 21. veku – odlična priča od prve do poslednje strane.“ Los Angeles Book Review „Rejlen Givens je sigurno jedan od najboljih likova koje je stvorio Elmor Lenard.“ Sunday Times

O knjizi: „Lenard može da uči pisanju gotovo svakog svog savremenika u svetu krimića.“ New York Times Book Review Kada se savezni šerif Rejlen Givens suoči s odbeglim prestupnikom, on će ga upozoriti: „Ako moram da potegnem pištolj, pucam da ubijem.“ Samo što će ovog puta begunca naći golog u kadi, omamljenog i bez bubrega. Rejlen zna da se u trgovini organima vrti veliki novac, ali kada otkrije ko se bavi vađenjem, i sam će se zateći go u kadi. Autor gotovo četrdeset romana, legendarni Elmor Lenard je i te kako zaslužio zvanje najvećeg američkog pisca krimića. Napeta, crnohumorna i puna rafalnih dijaloga po kojima je Lenard slavan, Givensova pravda je delo velemajstora u njegovom najboljem izdanju. „Uz dinamično pripovedanje i sočne dijaloge, Lenard ima i mnogo duha... Likovi skaču iz scene u scenu, gonjeni sebičnim interesima i pohlepom, odbijaju se jedni od drugih i zaleću, sve dok se na kraju ne sudare u eksploziji nasilja.“ New Yourk Times Book Review „Pametniji zlikovci i protiv svoje volje poštuju Rejlena; kolege iz snaga reda imaju za njega samo najlepše reči: ’Ti ovaj posao radiš kako mi volimo da se radi.’ Isto se može reći i za Elmora Lenarda.“ Wall Street Journal „Sa uvežbanom lakoćom i veštinom kaljenom tokom pedeset godina pisanja, Lenard radi kao Pikaso kriminalističkog žanra. Givensova pravda je čista zabava na štampanim stranama.“ San Farancisco Chronicle „Givensova pravda je najbolje Lenardovo delo u 21. veku – odlična priča od prve do poslednje strane.“ Los Angeles Book Review „Rejlen Givens je sigurno jedan od najboljih likova koje je stvorio Elmor Lenard.“ Sunday Times

O knjizi: Prva knjiga priča poznatog filmskog i pozorišnog reditelja i angažovanog intelektualca Gorana Markovića. Priče Gorana Markovića počivaju na snažnom unutrašnjem konfliktu i napetosti. Marković pripoveda zanimljivo i duhovito, ispunjavajući svoje priče uzbudljivom dramaturgijom. U sve tri priče Marković uobličava upečatljive glavne junake koji se u nekoj naročitoj situaciji suočavaju s trenutkom u kome se rasipa sav njihov dotadašnji život. Prva priča u knjizi („Podgrejana sarma od prekjuče“) govori o plodnom piscu scenarija koji u jednom času gubi moć pisanja iz čega nastaje sva negova tragedija. U drugoj priči, „Susret sa himerom“, Marković pripoveda o beogradskom zavodniku koji iznenada pada kao žrtva svoje osmišljene zavodničke tragedije postajući plen vlastite lakomislenosti i jedne uporne i, kako je on vidi, prosečne žene. Treća i najduža priča u knjizi, „Druga smrt doktora Grujića“, pripoveda o epidemiji „Variole vere“ u Beogradu i Srbiji 1972. godine. Film Gorana Markovića Variola vera proistekao je iz istog materijala po kome je nastala i ova uzbudljiva priča u kojoj se uverljivo predstavljaju napetost i humor, izuzetni događaji i tragikomične situacije, ljubav i kukavičluk, retka strast i bezgranična sebičnost, posvećenost i parališući strah, odanost i cinizam manipulacije, epidemijski karantin i nesloboda čitavog društva, veliki preokreti i veliki nesporazumi, cenzura u totalitarnom, zatvorenom društvu i strah i samouništavajuća strast običnih ljudi koji ga čine i koju mu se podvrgavaju. Priča Gorana Markovića u knjizi Tri priče o samoubicama daje širu perspektivu događaja i obimniji materijal od filma Variola vera. Koliko god na prvi pogled bile različite, okvirna ideja o sudbini jednog čoveka koji u dosuđenoj svakodnevici troši svoj smisao čini ove tri priče vrlo prepoznatljivom celinom. – U ovoj knjizi obrađujem tri sasvim različita slučaja rada na sopstvenoj propasti koji bi, u neku ruku, mogli da otvore pitanja zašto sve ove godine tako uporno radimo u korist sopstvene štete. Lično sam ubeđen da proces samouništenja u nas traje već jako dugo i da mu se ne može sagledati kraj. To ne znači da su ove tri priče mračne, naprotiv, ima u njima jako mnogo samoironije – kaže Goran Marković povodom svoje knjige Tri priče o samoubicama. Govoreći o nastanku knjige, a pogotovu najduže priče u njoj, „Druga smrt doktora Grujića“, Goran Marković naglašava da „postoje stvari koje nije moguće snimiti ili nisu izvodljive na filmu, ali mislim da je potrebno da budu zabeležene“: – Materijal za „Variolu veru“ prikupljao sam gotovo punu deceniju i filmu je trebalo tačno deset godina da se pojavi nakon strašne epidemije iskorenjene tropske bolesti koja je Srbiju zadesila 1972. godine. Toliko je, naime, trebalo vremena da, inače strogo tajeni, podaci nekako „procure“. Materijal koji posedujem po obimu daleko prevazilazi okvire jednog dvosatnog filma, pa sam došao na ideju da ga ponudim i u literarnoj formi. Filmska priča ima objektivističku formu, izgleda kao rekonstrukcija događaja, a priča „Druga smrt doktora Grujića“ ima svog glavnog junaka, kao što i sam naslov sugeriše. Ova ličnost se upravo uklapa u taj marljivi i sistematski rad na sopstvenom kraju.

O knjizi: Prva knjiga priča poznatog filmskog i pozorišnog reditelja i angažovanog intelektualca Gorana Markovića. Priče Gorana Markovića počivaju na snažnom unutrašnjem konfliktu i napetosti. Marković pripoveda zanimljivo i duhovito, ispunjavajući svoje priče uzbudljivom dramaturgijom. U sve tri priče Marković uobličava upečatljive glavne junake koji se u nekoj naročitoj situaciji suočavaju s trenutkom u kome se rasipa sav njihov dotadašnji život. Prva priča u knjizi („Podgrejana sarma od prekjuče“) govori o plodnom piscu scenarija koji u jednom času gubi moć pisanja iz čega nastaje sva negova tragedija. U drugoj priči, „Susret sa himerom“, Marković pripoveda o beogradskom zavodniku koji iznenada pada kao žrtva svoje osmišljene zavodničke tragedije postajući plen vlastite lakomislenosti i jedne uporne i, kako je on vidi, prosečne žene. Treća i najduža priča u knjizi, „Druga smrt doktora Grujića“, pripoveda o epidemiji „Variole vere“ u Beogradu i Srbiji 1972. godine. Film Gorana Markovića Variola vera proistekao je iz istog materijala po kome je nastala i ova uzbudljiva priča u kojoj se uverljivo predstavljaju napetost i humor, izuzetni događaji i tragikomične situacije, ljubav i kukavičluk, retka strast i bezgranična sebičnost, posvećenost i parališući strah, odanost i cinizam manipulacije, epidemijski karantin i nesloboda čitavog društva, veliki preokreti i veliki nesporazumi, cenzura u totalitarnom, zatvorenom društvu i strah i samouništavajuća strast običnih ljudi koji ga čine i koju mu se podvrgavaju. Priča Gorana Markovića u knjizi Tri priče o samoubicama daje širu perspektivu događaja i obimniji materijal od filma Variola vera. Koliko god na prvi pogled bile različite, okvirna ideja o sudbini jednog čoveka koji u dosuđenoj svakodnevici troši svoj smisao čini ove tri priče vrlo prepoznatljivom celinom. – U ovoj knjizi obrađujem tri sasvim različita slučaja rada na sopstvenoj propasti koji bi, u neku ruku, mogli da otvore pitanja zašto sve ove godine tako uporno radimo u korist sopstvene štete. Lično sam ubeđen da proces samouništenja u nas traje već jako dugo i da mu se ne može sagledati kraj. To ne znači da su ove tri priče mračne, naprotiv, ima u njima jako mnogo samoironije – kaže Goran Marković povodom svoje knjige Tri priče o samoubicama. Govoreći o nastanku knjige, a pogotovu najduže priče u njoj, „Druga smrt doktora Grujića“, Goran Marković naglašava da „postoje stvari koje nije moguće snimiti ili nisu izvodljive na filmu, ali mislim da je potrebno da budu zabeležene“: – Materijal za „Variolu veru“ prikupljao sam gotovo punu deceniju i filmu je trebalo tačno deset godina da se pojavi nakon strašne epidemije iskorenjene tropske bolesti koja je Srbiju zadesila 1972. godine. Toliko je, naime, trebalo vremena da, inače strogo tajeni, podaci nekako „procure“. Materijal koji posedujem po obimu daleko prevazilazi okvire jednog dvosatnog filma, pa sam došao na ideju da ga ponudim i u literarnoj formi. Filmska priča ima objektivističku formu, izgleda kao rekonstrukcija događaja, a priča „Druga smrt doktora Grujića“ ima svog glavnog junaka, kao što i sam naslov sugeriše. Ova ličnost se upravo uklapa u taj marljivi i sistematski rad na sopstvenom kraju.