ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 2 OD JANUARA 1940 STRANA 16 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUVANO 26.10.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 23 OD JUNI 1940 STRANA 16 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUVANO 26.10.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 11 OD MARTA 1940 STRANA 12 MEKI POVEZ ILUSTROVANO POPRAVLJAN NA PREGIBIMA OSTALO DOBRO OČUVANO 26.10.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 5 OD JANUARA 1940 STRANA 14 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUVANO TAGS - ANTUN FABRIS EMILIJA PUTNIK 26.10.2020

RÁDIO OSTROMA ( 1956 OKTOBER 23) HAVASI-HERCEG-KEREK KIADÁS 1957 OLDAL 93.

Knjiga je u odličnom stanju,potpuno nova. Ima napisanu posvetu. Izdavač:(Narodna Knjiga Alfa Beograd 2003 god) Tvrd povez 129 str

F. G. Goodall - The Story of Radio (A Ladybird Achievements Book) Wills & Hepworth Ltd., 1968 52 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro A Ladybird Book Series 601 - Ladybird Achievements | Illustrated By Robert Ayton. Nonfiction, 0721402267

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evrop. Počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje… Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994) je bio američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.[1] Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu `Ham on Rye`. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču `Aftermath of a Lenghty Rejection Slip`. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles. Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa `Arlekin`. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u `Arlekinu` i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu `Post Office`. Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama `Flower, Fist and Bastial Wail` Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće `Outsider` Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu `Outsider of the Year`, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu `Chicago Literary Times`. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ` All Assholes in the World and Mine` objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama `At Terror Street and the Agony Way` (1968) i `The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill` (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom `The Notes of the Dirty Old Man` u časopisima `Open City` i ` Los Angeles Free Press` koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije. Godine 1970. Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće `Black Sparrow Press` Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman `Post Office`. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objaljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma `Bukovski` reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama. Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa `U-2` mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film `Priče o običnom ludilu` sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film `Barfly` koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ` The Last Night of the Earth Poems`, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u `Grean Hills` memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

IZDAVAC NARODNA KNJIGA,2003,125 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

D-r Predrag J. Dimitrijević, RADIO I TELEVIZIJA U MEĐUNARODNOM JAVNOM PRAVU (DOKTORSKA DISERTACIJA), Beograd, 1939. Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost, bez oštećenja. Jezik srpski, ćirilica, 269 str. Štampa: `Štamparija Grafika` Beograd. Ispitna komisija: pretsednik Velizar Mitrović, članovi Mileta St. Novaković, Ilija A. Pržić.

RTS PJ Israživanja RTS Sektor za izdavačku delatnost Radio Beograd Dramski program 2005. 225 strana. Radio drame za decu MEDENI ŽIVOT HLEBNO DRVO LUTANI LAMEREDE DETE VAĐA ZVERINJAK ANĐEO JE PROŠAO LAKU NOĆ, DOBRO JUTRO, DOBAR DAN Radiodramske minijature LANJSKI SNEGOVI PO - GREŠNA VEZA OBJEKAT Radio drama s

kao na slici, ok unutra, čista

Dobro jutro deco Narodna knjiga, 2003. 140 strana, tvrde korice, 14,5 x 20,5 cm. Zbirka kratkih priča za decu, koje su emitovane u istoimenoj radio emisiji Prvog programa Radio Beograda. Autori priča: Dejan Aleksić, Vladimir Andrić, Vesna Aleksić, Svetlana Pešić, Anđelko Erdeljan, Dušan Mijailović Adski, Olivera Jelkić, Mirjana Božin, Ivan Kolarić, Tatjana Pejić... Knjiga je potpuno nova, nekorišćena.

ŠAH - 20 PARTIJA RADIO MATCHA BIBLIOTEKA ŠAHOVSKE CENTRALE ZAGREB 1946 STRANA 71 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUANO

Duhovita škola zdrave ishrane Zmajeva dijeta se bavi ozbilјnom tematikom koja je postala globalni (svetski) problem – gojaznošću kod dece. Loše navike, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost, uzroci su mnogih obolјenja u dečjem uzrastu. Uz pomoć učitelјice iz škole zdrave hrane, instruktora fitnesa i doktora Zmajka, naši Zmajići će se od burića masti pretvoriti u prave manekene. Zmajeva dijet je osvojila prvu nagradu na konkursu Radio Beograda za najbolјu dečju radio dramu. Autor teksta je doktor medicine, živi i radi u Beogradu. Ilustrovala: Jana Vuković Povez knjige : mek Strana : 48 Format knjige : 21x21 cm Pismo : ćirilica

Milorad Komrakov : MOJ ŠESTI OKTOBAR , Autorsko izdanje Beograd 2009, str. 368. Očuvanost 4-. Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година. Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса”, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић” – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.

Antikvarne knjige, Alternativni vodic kroz Beograd 2, ne znam godinu izdanja, priredili D.Kocjan i slusaoci radio Indexa. odlicno ocuvana knjiga,535 strana.

Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1934. Povez: Tvrd Broj strana: 230 Stanje: Veoma dobro (ima manju nalepnicu na unutrašnjoj strani prednje korice, na predlistu upisana dva broja flomasterom i običnom olovkom) Вернер Тирк је син јеврејског трговца. Студирао је музику, али је морао да одустане од студија због финансијских потешкоћа. У време хиперинфлације Вајмарске републике био је помоћник брокера, затим рачуновођа у фабрици одеће и банкарски службеник. Тирк пише за новине као што су Берлинер Тагеблатт, Арбеитер Иллустриерте Зеитунг или Дие Роте Фахне. Члан је Сцхутзвербанд деутсцхер Сцхрифтстеллер (де). Стефан Цвајг уочава његов таленат1. У марту 1933. емигрирао је у Праг. Његове књиге су спаљене 10. маја 1933. Написао је роман Клајнер Ман у униформи, где је како малограђанин постаје члан СА. Године 1937. отпутовао је у Норвешку и радио за норвешки радио. Написао је књигу о Чаробној фрули која је конфискована 1941. Након инвазије на Норвешку 1940. отишао је у Уједињено Краљевство. Због своје немачке националности, интерниран је на острво Ман у исто време када и Алфред Сон-Ретхел, а затим депортован у Аустралију. Британско држављанство је стекао 1947. Радио је као слободни писац у Лондону. Биографски детаљи после 1962. нису познати.

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Milja Milosavljević / Rebeka Levi : KOD DVA BELA GOLUBA I - Stari Beograd / Београд : Сигнатуре, 2006 , Fizički opis 145 стр. : илустр. ; 24 cm Публикација садржи текстове истоимене емисије Првог програма Радио Београда, прилагођене форми књиге Београд -- Културна историја Očuvanost 4.

Милета Јакшић: МИРНА ВРЕМЕНА Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1935.год. Тврди повез, 179 страна, ћирилица. Одлично очувано. `Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима и тада је био и председник књижевног друштва Слога, а када је завршио богословију 1893. уписао се на Филозофски факултет у Бечу на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Радио је од 1896. до 1899. као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1891, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. вратио у Црњу, примио парохију преминулог оца и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске, па је почетком 1922. отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. склопио грађански брак са Зорком Андрејевић, учитељицом из Кларије. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. пензионисан. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу поред свог стрица, а 1970. је постављена плоча на родној кући у Црњи.`

3OO.OO KILOMETARA U SEKUNDU SA DOKTOROM SVUGDIĆEM DEČJA BIBLIOTEKA NOLIT BEOGRAD MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO TAGS: DOKTOR SVUGDIĆ Brzina Telefon Telegraf Radio-talasi Nepoznati zraci Prvo putovanje oko sveta Put u nepoznato Najviši vrh zemlje Let u stratosferu Svetlost Sunce Starost Zemlje Putovanje u vasionu

Milja Milosavljević / Rebeka Levi : KOD DVA BELA GOLUA II - Stari Beograd / Ауторско изд. Београд : М. Милосављевић : Р. Леви, 2007 , Fizički opis 173 стр. : илустр. ; 24 cm Публикација садржи текстове истоимене емисије Првог програма Радио Београда, прилагођене форми књиге Beograd -- Kulturna istorija -- 19-20v Očuvanost 4- ; ima posvetu od autorki