Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. mali format knjige,92 strane. ,,Рођен је у Београду (1964) где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1991. на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, где је 1997. одбранио магистарску тезу Реформа српске војске 1897–1900. године. Докторску дисертацију Албанска операција 1912–1913. године одбранио је 2006. на Филозофском факултету у Бањалуци. Радио је у више београдских основних и средњих школа (1991/92). У Историјском институту ради од 1993. године. Председавао је Научним већем Историјског института од 2011. до 2013. Године 2003, са колегом Љубодрагом Поповићем, за књигу Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије добио је награду Архива Србије из „Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленићˮ. Област истраживања: војска Србије у периоду од 1804. до 1918. године.``

Autor: Vasa Stajić Povez: meki Format: 13 x 21 cm Strana: 160 Pismo: ćirilica Izdavač: Admiral Books reprint izd. iz 1933 knjižare `Slavija` Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti. Život i delo: Albert Ajnštajn – život i delo Demosten – život i delo Jovan Cvijić – žovot i delo Nikola Kopernik – život i delo

MASONI, TROCKI CRVENA SIMFONIJA je pisani dokument izvesnog dr Landovskog, lekara koji je krajem tridesetih godina 20.veka radio kao stručnjak za droge u sovjetskog tajnoj policiji NKVD, a koja sadrži celokupan tekst tajnog saslušanja jednog od osnivača CCCP-a, i bliskog saradnika Trockog i Lenjina, Kristijana G. Rakovskog(1873-1941) Rakovski je bio uhapšen u vreme Staljinovih čistki kao jedan od istaknutih vođa trockističke opozicije... CRVENA SIMFONIJA razotkriva pravu istinu ljudi iz senke(Masona). Oni bez sumnje vladaju svetom i vec uveliko stvaraju `Novi svetski poredak`. Stvaraju moc kapitala, đavola, čiji je osnovni zadatak pretvoriti svet i čoveka u ništavilo.. Njihov sveti moto je:za nas raditi, odreći se svoje vere, svog korena, svog ljudskog i nacionalnog identiteta, i tako postati bezlična pihtijasta masa sposobna za raznovrsna oblikovanja.. Kupuju ljude, vrše etnička čiscenja, izazivaju ratove...... Izdavac Rivel Ko 1997,mek povez, 93 str.

BOŠKO LOMOVIĆ VIDOVITA ANA ILI ZAŠTO SMO UKRALI MAGARCA Tvrdi povez Izdavač Bookland Награде и признања Извори Спољашње везе Бошко Ломовић Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије Бошко Ломовић Датум рођења 1944. Место рођења Брезна Србија Бошко Ломовић (Брезна, 1944) српски је професор српскохрватског језика и књижевности народа Југославије, а по занимању новинар и књижевник, који је до сада објавио преко 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака. У Србији и другим земљама бивше Југославије освојио је чак 160 награда. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су му објављене у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику.[1][2] Књижевност поезија за одрасле: Сенке времена (Горњи Милановац, 1967), Пред нирваном (Сремска Митровица, 1993), Tombe la neige (Ивањица, 1997), Песме и пјесме, Београд, 2010; песме и приче за децу: Заљубљени бицикл (Сарајево, 1984), Рађање пјесме (Сарајево, 1985), На слово, на слово Љ (Тузла, 1987), Нешто важно (Сарајево, 1990), Наташа из треће клупе (Горњи Милановац, 1994), Мирјана нема појма (Горњи Милановац, 1995), Мој отац продаје шуму (Сремски Карловци, 1997), Шта ћу ја у Шангају (Нови Сад, 1997), Питај мога брата (Горњи Милановац, 2004); романи за децу: 15 дана ферија (Чачак, 2010), Дечак са кључем о врату (Чачак, 2011), Видовита Ана или зашто смо украли магарца, (Београд, 2012); приче и приповетке: Чари Пауле Пречисте (Брчко, 1980), Црни скакач на ц6 (Тузла, 1983), Милионер (Сарајево, 1989), Јелена, мајка које нема (Београд 2012); књижевна и ликовна критика: Читах, гледах, записах (Београд, 2006); публицистичке књиге: Хајдук Бојовић (заједно са М. Поповићем, Горњи Милановац, 1970), Црвена нит коридора (Београд, 1999), Књига о Дијани Будисављевић (Београд, 2013). Награде и признања „Иво Андрић“ у Сарајеву, „Зија Диздаревић“ у Сарајеву, „Булка“ у Црвенки, „Лаза Костић“ у Београду, „Аренина“ награда у Загребу... награда „Бранко Манас” 2016. године[3] „Маслинов вијенац” 2017. године[4]

Autor: Nikola Tesla Izdavač: `Prima`, Gornji Milanovac Broj strana: 96 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Nikola tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Veliki deo knjige posvetio je svom detinjstvu, roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka. Pored toga što je bio genijalan fizičar, Nikola Tesla je bio i veliki ljubitelj književnosti. Ta ljubav prema lepoj reči vidi se i u njegovim autobiografskim spisima gde na zanimljiv, gotovo novinarski način, izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima. Knjiga je odlično očuvana, osim što na predlistu ima posvetu. Na drugoj slici prikazan sadržaj knjige.

Beograd 1977. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, 155 strana + strane sa fotografijama. Napomena: sitnija oštećenja zaštitnog omota; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R25 Godine 1941, u Berlinu je delovao pokret otpora nacističkom režimu poznat kao “Crveni orkestar” (“Die Rote Kapelle”). Pomalo kriptični naziv nadenuli su mu članovi Abvera, budući da su ga činile brojne grupe povezane sa sovjetskim obavještajnim službama. Članovi organizacije štampali su propagandne letke, pozivali na otpor režimu i skrivali Jevreje od progona, a njihove radio-operatere, zadužene za špijunsku delatnost, nacisti su nazivali “pijanistima” (potonji su, počevši od 17. Juna 1941. godine, upozoravali SSSR na predstojeći nemački napad). Jezgro pokreta činili su njemački novinar Haro Šulce Bojzen, poručnik Luftvafea koji je podatke dobijene na radnom mestu prosleđivao sovjetskim obavještajcima, te Arvid Harnak, viši činovnik u ministarstvu privrede. Oko njih se stvorio krug istomišljenika koji je okupljao lekare, novinare, pisce, ekonomiste i umetnike.

z3 Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?

Novo! Izdavač: Gradska biblioteka - Novi Sad, 2013. god. Broširan povez, 19 cm. 135 str. + Ilustracije 10 strana „ Moja biografija” je fragment autobiografije, koju je Lazarević napisao 1907. godine, a obuhvata period od njegovog rođenja 1849. u Novom Sadu pa do studija medicine u Beču 1872. godine. Autobiografiju je, po sopstvenom objašnjenju u uvodu, pisao za potomke kako bi im njegovo bogato iskustvo bilo od koristi i za pouku. U kući u Pančevu, gde je radio četiri pune decenije, sačuvan je njegov kabinet. U njoj danas živi njegov praunuk, koji je dobio ime po njemu, takođe lekar – četvrta generacija lekara u porodici Lazarević. Đorđe Lazarević opisuje ključne segmente u svom životu, događaje koje standardna, klasična istorija ne beleži. Zapisao je obilje podataka o sebi, ali i o kulturnom, istorijskom i političkom životu Novog Sada i Temišvara tokom druge polovine 19. veka. On je za dobrovoljni lekarski rad odlikovan ordenom Svetog Save petog stepena i ordenom srpskog Crvenog krsta. Umro je u Temišvaru 1915. godine, gde je i sahranjen.

DRAGAN LUKIĆ PRIČE SA PISAĆEG STOLA Tvrdi povez Izdavač Bookland Драган Лукић (Београд, 30. новембар 1928 — Београд, 1. јануар 2006) био је српски дечји писац.[1][2] Биографија Рођен је у Београду 1928. од оца Александра и мајке Томаније. Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са свеже одштампаним књигама.[2] Током 1946. почео је да објављује прве радове, а почетком педесетих већ је постао афирмисани дечји песник и 1952. објављује своје прве књиге (поеме-сликовнице): Велика трка и Звери као фудбалери.[2] Године 1954, завршио је студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, а затим је почео да предаје дечју књижевност у Школи за васпитаче. После осам година запослио се као уредник програма за децу на Радио Београду и ту је радио све до пензионисања 1989. године. Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис „Змај”. Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душко Радовић, Арсен Диклић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Добрица Ерић и други. Објавио је преко стотину књига, међу којима су најпознатије: Како се коме чини, Мој прадед и ја, Овде станују песме, Вагон прве класе, Фифи, Како расту ногавице, Шта тата каже, Од куће до школе, Ловац Јоца, Вожња по граду.[3] Објавио је романе: Небодер Ц17, Три гускетара, Бомба у белој кафи итд. Познат је и по лектири за 3. разред ученика основне школе, „Небом града”. Целокупним својим делом, за које је добио највише награде и признања, био је и остао у самом врху југословенске и српске књижевности намењене младим нараштајима. Добио је велики број награда: Невен, Змајева награда, Курирчек, Младо поколење, Награда Политикиног забавника, Награда Златни кључић, Октобарска награда града Београда, Орден рада са златним венцем. Био је почасни председник Змајевих дечјих игара од 1993. па до смрти, пре њега били су то Вељко Петровић у периоду 1964—1967 и Десанка Максимовић у периоду 1967—1993. После дуже и тешке болести преминуо је у Београду 1. јануара 2006. године.[4] По њему су назване Дечија библиотека „Драган Лукић” у Београду и ОШ „Драган Лукић“ Нови Београд. „Ивин воз” и друге песме Драгана Лукића извео је Колибри.

Izdavač - Prvo slovo, Beograd Tvrd povez 30 cm, 160 strana Ilustrovano Knjiga „RŠUMDANI“ posvećena je pedesetogodišnjici književnog rada našeg velikog pesnika LJubivoja Ršumovića i obuhvata sve oblasti rada LJubivoja Ršumovića (književnost, televizija, radio, pozorište, karate, šah...). U ovoj specifičnoj vrsti monografije čestitku-sećanje na rad i druženje sa LJubivojem napisalo je oko 120 eminentnih ljudi među kojima su: Vladeta Jerotić, Jara Ribnikar, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Dobrica Erić, Milovan Danojlić, Momo Kapor, Raša Popov, Milena Dravić, Bora Đorđević, Vanja Bulić, LJiljana Blagojević, Branko Milićević, Jadranka Jovanović, Milka Stojanović, Živan Saramandić, Oliver NJego, dr Ilija Jorga, Marina Rajević-Savić, Vuk Bojović, Vladimir Ajdačić, Miloš Radović, Zoran Radisavljević, Miro Vuksanović, Ranko Guzina, Pero Zubac, Srba Ignjatović, Arsen Dedić, Dušan Petričić, Rambo Amadeus, Rastko Ćirić, Minja Subota, Bojana Šumonja, Boda Ninković, Dragomir Brajković, Milovan Vitezović, Dragan Lakićević i drugi književnici, ilustratori, novinari, glumci, sportisti, šahisti, pevači. U knjizi se nalazi izbor iz poezije i proze LJubivoja Ršumovića i veliki broj fotografija iz njegovog života i rada. Knjiga je podjednako zanimljiva i deci i odraslima.

Slovaci u slovenskom svetu Autor:Rudolf Mrlian Publikácia sa venuje myšlienke založenia Všeslovanského združenia v Bratislave, spojeným so `Všeslovanským dňom na Devíne,` ktorý sa konal 5. 7. 1945. Kniha obsahuje články, ktorými združenie pripravovalo verejnosť na Všeslovanský deň (od autorov ako sú G. Husák, V. Reisel, F. Juriga, E. Pauilny a ďalší), reči, ktoré boli v ten deň prednesené i prepisy rozhlasových prednášok rečníkov, ktorí prišli do Bratislavy oneskorene a nestihli tak predniesť svoje prejavy počas spomínaného dňa. V knihe tiež nájdete množstvo dobových fotografií. Publikacija se bavi idejom osnivanja Sveslovenskog udruženja u Bratislavi, povezanog sa „Sveslovenskim danom u Devinu“, koji se održao 5. jula 1945. Knjiga sadrži članke kojima je udruženje pripremilo javnost za sveslovenski dan (autori kao što su G. Husak, V. Reisel, F. Juriga, E. Pauilni i drugi), govori koji su održani tog dana i transkripti radio predavanja govornika koji su kasno stigli u Bratislavu i nisu uspeli da tokom dana održe svoje govore. U knjizi ćete naći i niz fotografija iz tog perioda. 1945., broširani povez, 117 strana + puno crno-belih fotografija, sitna oštećenja, težina 330 grama. **

Dragoslav Manić Forski : TEME , Izdavač autor Pirot 1998, str. 172. Eseji. Očuvanost 3; ima autorovu posvetu; malo pohabano. Драгослав Манић Форски (Радошевац, код Бабушнице, 11. септембар 1936) српски је књижевник. Биографија Манић је завршио основну школу у родном селу а гимназију у Пироту 1956. године. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности у Нишу на Вишој школи. Радио је као наставник у основним школама у Кални, Пироту, Бабушници и у Николичеву. Дела Писао је песме, приче, чланке и хуморске. Објављивао их је у листовима: Слобода, Политика експрес, Комуниста, Народне новине, Венац, Братство, Књижевна реч, Просветни преглед. Написао је дела: Антологија народних лужничких песама 1974. године, Печалбари 1974. године[1], Из ђачких дневника 1976. године, Лужничка народна баштина 1980. године, Јесен живота 1983. године, Тања 1984. године, Самовања 1986. године, На огњишту 1986. године, Приче и лутка, Лужница - монографија у слици и речи 2001. године[2], Градиште. Добитник је Вукове награде 1989. године, признања Најдражи учитељ 1988. године, дипломе Пушкин, повеље Карађорђевић, награде општине Оџаци Златокоса богиња и награду општине Бољевац Копријан.

Autor: Ljubivoje Ršumović / Dušan Petričić Izdavač: Književne novine Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko. Sećanje na Duška Radovića uz mnoštvo ilustracija (uključujući i one iz porodičnog albuma), uz puno humora i dogodovština iz pesnikovog života, priredili su Ljubivoje Ršumović i Dušan Petričić. Tvrd povez. Knjiga je u dobrom stanju, izuzev što na predlistu postoji posveta.

Teritorija snova Vesna Aleksić (autor) Izdavač: Bookland Dvadeset novih krstaških priča Vesne Aleksić dobitnice književnih nagrada ``Politikin zabavnik``, ``Neven`` i druge...``Nostalgični eho minulog detinjstva``, i ako detinjstvo nikad ne prolazi. Vesna Aleksić je rođena 1958. godine u Obrenovcu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1981.g. Radi kao stručni saradnik u predškolstvu. Piše od 1987. godine, najviše za decu i adolescente.Do sada je objavila romane Mesečev dečak; Zvezda rugalica (Nagrada „Neven“ za najbolju knjigu za mlade u 1997); Marija Modiljani (Nagrada Matice srpske za najbolji roman za mlade u 1999); Karta za letenje; Vetar je, Aja; Starlet; Licitacija vetra; Moji rođeni oblaci i zbirku priča Ja se zovem Jelena Šuman (Nagrada Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za decu u 1998).Za ukupan doprinos savremenom stvaralačkom izrazu u pisanju za mlade dobila je Zmajevu nagradu 2004. godine.Autor je više radio drama, monodrama za decu i jedne monodrame za odrasl Stanje odlično Ko pohodi snove...i kauboji i indijanci, i rok zvezde i glumci, i drvo i reka... Gde je izvor našeg osećanja sveta? Preneli su nam bližnji, sami smo stvoreni, pripadamo prirodi ili društvu... Da li iko sme da osvoji vrh drveta? Postoji li granica odrastanja? S.S.

Rasprava o Konstantinu Tehu - Pantelija Srećković Prema knjizi iz 1987 Рођен је 3/15. новембра 1834. године у Великим Крчмарима код Крагујевца, од оца Славка (рођеног 1788) и мајке Марије-Бебе (1793—1878), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у Првом и Другом српском устанку, као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник Кочине крајине 1788-91. и у току Првог српског устанка био је бимбаша у Лепеници. Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија од 1848) и Кијеву (Духовна академија). Из четворогодишње руске православне академије прешао је на кијевски Универзитет. Ту је 1859. године стекао `први научни степен кандидата`.[1] Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на Лицеју. Затим је од 1863. године у Великој школи предавао српску историју скоро четири деценије. Путовао је 1873. године по Старој Србији и Македонији, као члан Друштва за отварање српских школа. А две године касније пропутовао је Далмацију, Приморје и Албанију. Водећа је личност романтичарске историографије, са Милошем Милојевићем.[2][3] Почео је да пише још за време студија у Русији. Позната су му дела: `Родословије српских цареј`, `Стефан Немања`, `Нејаки Урош`, `Вукашин`, те двотомна књига `Историја српскога народа`. Ушао у сукоб са Иларионом Руварцем и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.[4] Био је већи српски патријота него историчар, сматрало се због неколико нетачности и претеривања у историјским радовима.[5] Срећковић је био потпредседник Народне скупштине, народни посланик, српски академик (од 1886), професор и ректор Велике школе[6]. За време рата 1878. године радио је као начелник округа пиротског, трнског и брезничког. Од 1894. године је члан Државног савета у Београду. Био је веома активан у „Македонском одбору“ и у „Друштву Светог Саве“[7]. Умро је 8/21. јула 1903. године и сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Био је ожењен Анком, ћерком Маринка Радовановића, министра правде и Јелене Спужић. По њему је названа Улица Панте Срећковића (Београд). Важнији радови Историја српског народа од 600—1367 I—II (1884, 1888) Стефан Немања; Нејаки Урош, други српски цар; Цар Синиша Палеолог Немањић и јањински деспот Тома; Вукашин (Гласник Српског ученог друштва, 27) Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века (Гласник Српског ученог друштва 54) Творенија Доментијана и Теодосија (Споменик 33) Преглед историјских извора о кнезу Лазару и Краљевићу Марку (Споменик 36) Референце `Браник`, Нови Сад 1903. `Правда`, Београд 1937. године `Дело`, Београд 1905. године `Отаџбине`, Београд 1889. године `Браник`, Нови Сад 1903. `Просветни гласник`, Београд 1910. године `Време`, Београд 1937. године Спољашње везе P vip.svg Портал Биографија P history.svg Портал Историја Биографија на сајту САНУ Историјска библиотека: Панта Срећковић Митолошки зборник 14 - Пантелија Срећковић

Родио се у Пироту, у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Београду. Студије медицине започео је у Москви, а дипломирао 1921. у Прагу. Радио је као лекар у Књажевцу, Јагодини и Београду. Искуство из Првог светског рата, путовања по Азији и Далеком Истоку, познанство са Мајаковским, лекарска мисија током службовања у Србији, неке су од тема Велимировићевог обимног књижевног опуса. Написао је тетралогију коју чине романи „Тешке године“ (1954), „Неостварена љубав“ (1962), „После атентата“ (1967) и „Лутања“ (1972), путописе „Кроз Кину“ (1930) и „По Јапану и Монголији“ (1938), есеј „О јапанској поезији“ (1958). Био је члан Српског лекарског друштва, Удружења књижевника Југославије, Удружења преводилаца Србије. Говорио је руски, чешки, француски и немачки. Од 1921. до 1935. лекар је у Књажевцу где се активно укључује у политички, друштвени и културни живот вароши. Био је председник Соколског друштва „Душан Силни” и аутор је књиге „Соколско друштво Књажевац 1908–1938”. О паланци и селима, свакодневном животу са свим његовим лепотама и особеностима, обичним људима и догађајима из времена службовања у књажевачком крају пише у збирци „Мећава, приче паланачког лекара”. Милутин Велимировић после одласка из Књажевца није прекинуо контакте са Књажевчанима. Писао је за „Развитак” и учествовао у изради пројекта монографије „Књажевац и књажевачко подручје”. Његове приче објављиване су и у „Књажевачким новинама”.

Borislav Lalić - Če Gevara Novosti, Beograd, 2011, mek povez, 307 strana, 17 x 24 cm , ilustrovano, ćirilica, nova knjiga. Uz kjnigu ide i poster Če Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka... Borislav Lalić, novinar i publicista, rođen je 1936. godine u Vinickoj, kraj Berana. Završio je Pravni fakultet na Beogradskom univerzitetu, a novinarstvo je njegova profesija od studentskih dana. Počeo je kao saradnik u „Studentu” i reporter u agenciji Tanjug. Potkraj šezdesetih godina prošlog veka započeo karijeru dopisnika iz inostranstva. Punih dvadeset godina izveštavao je za jugoslovensku štampu, radio i televiziju iz Meksika, sa Kube, iz Španije, SAD i Ujedinjenih nacija. U plodnoj novinarskoj karijeri objavio je knjige „Čudo u Španiji”, „Putnici bez povratne karte”, monografiju „Kuba”, „Če Gevara, život, smrt, legenda”, „Fidel Kastro, jedan čovek, jedna revolucija”, „Čovek od krompira”. Dobitnik je Nagrade za životno delo Saveza novinara Jugoslavije (2000) i novinarske nagrade „Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije (1995). Član je Udruženja književnika Srbije.

U dobrom stanju! SNEŽANA, SNOW WHITE, na engleskom i srpskom jeziku Ilustrovana dramatizovana bajka, slikovnica sa dvojezičnim tekstom (srpski,engleski) i rečnikom. Nolit, Beograd, veliki format. Snežana i sedam patuljaka (engl. Snow White and the Seven Dwarfs) je kultni američki animirani film iz 1937. koji je producirao Volt Dizni. Radi se o ekranizaciji istoimene bajke braće Grim koja govori o mladoj Snežani koja je pobegla od zle maćehe i našla utočište kod sedam patuljaka. „Snežana i sedam patuljaka” je prvi dugometražni animirani film iz SAD (ujedno i prvi dugometražni film Volta Diznija) i 10. najkomercijalniji film 20. veka. Premijera je bila 21. decembra 1937. godine u bisokopu Carthay Circle Theatre. Film je odmah postao izuzetno popularan i više puta je ponovo prikazivan u bioskopu, sve dok nije izdat na VHS-u 28. oktobra 1994. godinae Film ima dva vojs-overa na srpski jezik iz 1990-ih koji su danas dostupni na internetu. Prvi vojs-over je ilegalno rađen od strane amatera i piratski je izdat na VHS kasetama. Drugi vojs-over je radio Kvartet Amigo i u njemu su glasove pozajmili profesionalni glasovni glumci — Tatjana Stanković, Violeta Peković, Nebojša Burović i Goran Peković. Zvaničnu srpsku sinhronizaciju uradio je studio Livada Beograd i njena premijera se očekuje.

Bluz za Jugoslaviju Dobar naslov, 2008. Udžbenički format, 287 strana. Knjiga je pročitana ali lepo očuvana, ima pečat na predlistu i jednu žutu tačkicu na listovima spolja. `Todorovićevo delo odlikuje rečitost, uverljivost i duhovitost`, ocena je žirija koji je `Knjigu osvete` proglasio najboljom među 130 nominacija odnosno autora iz cele Kanade od kojih su neki veoma poznati i ranije nagrađivani. Konkurs je organizovala neprofitna organizacija za podršku piscima `Autorski trust Kanade` (The Writer’s Trust of Canada) koju su pre tri decenije osnovali ugledni pisci među kojima najpoznatija i u Srbiji više puta prevođena književnica Margaret Atvud. `Nama koji smo u Kanadu došli u talasu emigranata iz devedestih godina nije bilo teško da iza ovog imena prepoznamo poznatog beogradskog novinara. Za vreme svog desetogodišnjeg boravka u Torontu Dragan Todorović je nastavio da objavljuje članke i književne eseje u kanadskim novinama i časopisima, a na državnom CBC radiju mu je emitovano i nekoliko radiofonskih dela. U Knjizi osvete izneo je svoje sećanje na detinjstvo i odrastanje u zemlji koja više ne postoji, kao i zanimljive epizode iz svoje bogate karijere koja se protezala kroz različite medije: NON, magazin `Rock`, Treći kanal, Art kanal, Radio Politika... Kroz knjigu defiluju mnogi stvarni likovi pod svojim pravim, ali i izmišljenim imenima.` (`Vreme`)

JESEN SREDNJEG VEKA Johan Hojzinga Str 525 Povez tvrd Staje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Jesen srednjeg veka ili Spuštanje srednjeg veka (objavljeno 1919. kao Herfsttij der Middeleeuven i prevedeno na engleski 1924, nemački 1924, i francuski 1932), najpoznatije je delo holandskog istoričara Johana Huizinga. Njen podnaslov je: „Studija oblika života, misli i umetnosti u Francuskoj i Holandiji u četrnaestom i petnaestom veku“. U knjizi Huizinga iznosi ideju da su pretjerana formalnost i romantizam kasnosrednjovjekovnog dvorskog društva odbrambeni mehanizam protiv neprestanog porasta nasilja i brutalnosti općeg društva. Period je video kao pesimizam, kulturnu iscrpljenost i nostalgiju, a ne kao ponovno rođenje i optimizam. Huizingin rad kasnije je naišao na kritiku, posebno zbog previše oslanjanja na dokaze iz prilično izuzetnog slučaja burgundskog suda. Novi prevod knjige na engleski jezik objavljen je 1996. zbog uočenih nedostataka u originalnom prevodu. Novi prevod Rodneija Paitona i pokojnog Ulricha Mammitzscha zasnovan je na drugom izdanju holandske publikacije 1921. godine i upoređen sa nemačkim prevodom objavljenim 1924. godine. Sedamdesetih godina prošlog veka Radio Holandija je proizvela audio seriju o knjizi pod nazivom `Jesen srednjeg veka: Istorija u šest delova i reči i muzike iz niskih zemalja`

Autor - osoba Radović, Dušan, 1922-1984 = Radović, Dušan, 1922-1984 Naslov Ponedeljak : pesme / Dušan Radović Vrsta građe poezija Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod : Narodna knjiga, 1983 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 108 str. ; 21 cm Zbirka Poezija i proza za decu : u četiri knjige ; 1 (Plast. s omotom) Napomene Tiraž 10.000. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG10 (N)

MLADI TESLA Detinjstvo slavnog naučnika Autor: Milenko M. Karanović Izdavač: Jugopeklam, Ljubljana Godina izdanja: 1977. Broj strana: 51 Povez: tvrd Veliki format. Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici. Korice iskrzane i lepljene, unutrašnjost u dobrom stanju, na nekim listovima ima flekica od starosti, na prvoj strani potpis predgodnog vlaskina. Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. nikola tesla, zivot i detinjstvo i detnjstvo nikole tesle, mlad nikola tesla, biografija nikole tesle, nikola tesla u mladosti i detinjstvu

U dobrom stanju Mitologija inflacije : govor kriznog doba / Ivo Žanić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1987 Fizički opis 302 str. ; 21 cm Biblioteka Globus Tiraž 3.000 Napomene i bibliografske beleške uz tekst. Predmetne odrednice Inflacija Žanić, Ivo, 1954- Žanić, Ivo, hrvatski jezikoslovac i politolog (Split, 28. VII. 1954). Studij jugoslavenskih jezika i književnosti i komparativne književnosti završio 1978. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje je 1994. doktorirao temom Politički diskurs i folklorna matrica: tradicijska kultura i politička komunikacija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji 1988–1992. Radio je 1980-ih u novinstvu kao lektor, urednik i autor (zaposlen u Večernjem listu, potom Startu, stalni suradnik Slobodne Dalmacije i Nedjeljne Dalmacije), 1991–92. bio je urednik u Grafičkom zavodu Hrvatske, 1993–2001. slobodni pisac i istraživač, a od 2002. zaposlen je na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, gdje predaje hrvatski jezik i novinarsku stilistiku (od 2011. redoviti profesor). Autor je djela Mitologija inflacije: govor kriznog doba (1987), Smrt crvenog fiće (1993), Prevarena povijest: guslarska estrada, kult hajduka i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1990.–1995. godine (1998), Hrvatski na uvjetnoj slobodi: jezik, identitet i politika između Jugoslavije i Europe (2007), Kako bi trebali govoriti hrvatski magarci? (2009) i dr. Žanić, Ivo. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021.

Autor: Anita Ganeri Format: 22 cm Br. stranica: 158 Povez: Tvrd povez Još jedna knjiga iz serijala Užasna geografija za sve one koji su umorni od klasičnih karti, sumornih gomila stena i dosadnih dijagrama. Kako izgleda stajati na ivici zaglušujućeg vodopada, kako je reka iz davnina izdubila Veliki kanjon, šta raditi kad se nađeš u lice sa nervoznom piranom?

Brzi kviz! Ti si na krovu solitera. Na svakom spratu te zgrade nalaze se gadne stvari koje te baš ne vole. A ti baš hoćeš da siđeš u podrum. Šta ćeš da radiš? (I ne, ne možeš da se pridružiš drugom timu i odletiš njihovim novim glamuroznim kosmičkim brodom.) Brzo razmisli, Gringo, zato što multiverzum postaje sve gori!