PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO OBLOGU NASLONA ZA RUKU, KOJU MONTIRATE NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE DELOVE NASLONA. . . DAKLE. . . POKLOPAC, SUNĐER I OSTALI DELOVI NASLONA, NISU PREDMET PRODAJE, SAMO OBLOGA OD EKO KOŽE. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, oker, crvena, žuta, narandžasta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi (miš, silver), braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova. Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo 159 (2005-2011). CENA ZA EKO KOŽU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. Pored pomenute obloge naslona za Alfa Romeo 159, `NA ZAHTEV KUPCA, IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO OBLOGU NASLONA ZA RUKU, KOJU MONTIRATE NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE DELOVE NASLONA. . . DAKLE. . . POKLOPAC, SUNĐER I OSTALI DELOVI NASLONA, NISU PREDMET PRODAJE, SAMO OBLOGA OD EKO KOŽE, ILI 100% PRIRODNE KOŽE. KAKO VI KAŽETE, TAKO ĆEMO POSLATI. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, oker, crvena, žuta, narandžasta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi (miš, silver), braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova. Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Volvo S80 . CENA ZA EKO KOŽU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. Pored pomenute obloge naslona za Volvo S80, `NA ZAHTEV KUPCA, IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

Opis proizvoda Serija knjiga Maleni Čupavko za decu uzrasta od 3-8 godina, konačno i u Srbiji. Svaka knjiga napravljena je u formi stripa sa bogatim ilustracijama koje ulepšavaju doživljaj čitanja po nizu slika i bavi se određenom temom od koje se „za dlaku“ poraste.Uz pomoć ovih knjiga deca će razviti govor i maštu, uživati uz Čupavkove avanture iz kojih ovaj mali snalažljivi drugar svaki put uspe da izađe.Maleni Čupavko je jedan mali radoznali drugar. Optimističan i hrabar, sklon izvanrednim avanturama iz kojih svaki put nauči nešto novo. Maleni Čupavko se suprotstavlja stereotipima i uči o životu kroz odnose sa ljudima.Šta se dešava sa Čupavkom u ovoj priči?Kao i svakog jutra Maleni Čupavko veselo hoda putem. Odjednom vrata čudnog lifta su se otvorila pred njim i on uđe unutra. Iznenada lift je ubrzao poput rakete! Kada su se vrata lifta konačno otvorila on se našao licem u lice sa šašavim dvoglavim doktorom. To su doktori Čudaci! Pregledali su Malenog Čupavka i ustanovili prisustvo virusa Zloćka i morali su da ga ostave u bolnici. Na sreću, on je u bolnici delio sobu sa malim i dobrim Polom koji ga je srdačno dočekao. Medicinske sestre Aspirinka i Flasterka prijatno su ga iznenadile svojim šalama. Čak je i stroga sestra Bocka uspela da ga nasmeje. Doktori Čudaci bili su ponosni na Malenog Čupavka. Bio je hrabar i virus ga je napustio.Često nije zgodno kada si bolestan, treba se suočiti sa doktorom ili bolnicom, uzimati lekovi, previti zavoje, a ponekad se ne može pobeći od injekcije. A šta raditi da biste ostali hrabri? Ova priča o Malenom Čupavku se maštovito i komično bavi temom prehlade i virusa i boravka u bolnici.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! – U svakom slučaju – reče Strašilo – ja ću ipak tražiti mozak, a ne srce, jer budalast čovek ne bi znao šta će sa srcem čak i kad bi ga imao. – Ja ću tražiti srce – odvrati Limeni Drvoseča – jer mozak čoveka ne čini srećnim, a sreća je najbolja stvar na svetu. Kada strašan ciklon pogodi Kanzas i odnese njihovu kućicu, devojčica Doroti i njen pas Toto obrešće se u čarobnoj Zemlji Oz. Doroti više od svega želi da se vrati kući, a u tome joj može pomoći jedino Veliki i Strašni Oz, čarobnjak koji živi u Smaragdnom gradu. Na čudesnom, uzbudljivom, ponekad i opasnom putovanju, Doroti i Toto će doživeti mnoge avanture, a usput će steći neobične prijatelje kojima će pomoći da ostvare svoje snove. Jedno od najpopularnijih dela američke književnosti za decu, ova knjiga nas uči da su upornost, hrabrost, prijateljstvo i velikodušnost vrednosti koje će nam pomoći da savladamo sve prepreke. One se nalaze u svakom od nas, samo treba da se dobro zagledamo u sebe da bismo ih pronašli. „L. Frenk Baum je deci pokazao da se magija krije u svakodnevici, čime je milione dečaka i devojčica nagnao da zavole čitanje.“ Salem Press Lajmen Frenk Baum (engl. Lyman Frank Baum; Čitenango, 15. maj 1856 — Holivud, 6. maj 1919) poznatiji kao L. Frenk Baum je bio američki dečji pisac, poznat široj publici po svom romanu „Čarobnjak iz Oza“, koji je doživeo brojne pozorišne, filmske i televizijske adaptacije. Posle Limana Frenka Bauma o Ozu su pisali i drugi pisci, čime se ovo popularno delo svrstalo među klasike dečje književnosti. Lajmen Frenk Baum rođen je 15. maja 1856. godine u gradu Čitenangu, u američkoj državi Njujork, kao sedmo od devetoro dece u porodici mešovitog, nemačkog škotsko-irskog i engleskog porekla.[1] Njegov otac Bendžamin Vord Baum bio je naftni magnat. Porodica se 1861. godine preselila u obližnju Sirakuzu. Posle nekoliko uspešnih poslovnih prilika kupio je veliku farmu u blizini koje je bio Daščani put (Plank Road), koji su koristili lokalni farmeri, a na kome je dotrajale daske zamenjivala firma „Tin Woodman” (Limeni drvoseča), koja je kasnije postala inspiracija za lik koji će se pojaviti u Baumovoj fikciji godinama kasnije. Mladi Frank je bio krhko, osetljivo dete, manje fizički aktivno od ostale dece, zbog naizgled urođene srčane mane. Imao je srčane smetnje, manifestovane sinkopom, često izazvane emocionalnim stresom.[2] Budući da su mu roditelji obezbedili školovanje kod kuće, Frenk je u detinjstvu imao malo drugova. Mnogo vremena provodio je u očevoj biblioteci. Čitajući tada popularne dečje bajke, razvio je odbojnost prema zastrašujućim stvorenjima i nasilju u njima, pa je počeo da ih adaptira i daje drugoj deci na čitanje. Kasnije je počeo da piše i sopstvene priče. Baumov Bazar, prodavnica novotarija, koju je Baum otvorio u Aberdeenu 1. oktobra 1888. godine Frank Baum okružen likovima iz predstave `Fairylogue and Radio-Plays` (`Bajkologija i Radio-drame`) (1908) Godine 1869, sa dvanaest godina, roditelji su ga upisali u vojnu školu. Stroga disciplina i naporne vežbe bile su prenaporne za njegovo zdravlje, doživeo je još jedan napad,[2] pa je školu napustio. Po povratku koći otac mu je kupio štamparsku presu. Frenk je, zajedno sa mlađim bratom Harijem, počeo da izdaje dnevne novine u kojima je, pored aktuelnih članaka, objavljivao i svoje priče i pesme. U dvadeset petoj godini života Frenk počinje da se interesuje za pozorište. Nakon neuspešnih pokušaja da nastupa u glavnim ulogama, otac mu je sagradio pozorište u Ričburgu (država Njujork). Za ovo pozorište napisao 1882. godine je melodramu „Sluškinja Aran”, za koju je komponovao i muziku i u kojoj je igrao glavnu ulogu. Dok je sa trupom bio na turneji, pozorište je izgorelo, pa su tada uništene i jedine poznate kopije Baumovog scenarija.[3] Tokom perioda u kom se bavio pozorištem, Frenk Baum je upoznao Mod Gejdž, ćerku američke sifražetkinje i borca za prava američkih Indijanaca, Matilde Džoslin Gejdž.[4] Frenk i Mod venčali su se u novembru 1882. U braku su dobili četvoro dece. Pozorišni život napustio je 1883. godine. Porodica se seli u Aberdin u Južnoj Dakoti, gde Frenk pokušava da se bavi privatnim poslom. Otvara prodavnicu `Baum`s Bazaar` (Baumov bazar) koja je propala. Posle nekoliko neuspešnih poslovnih pokušaja počinje da piše literaturu za decu,[5] čime je započeta njegova izuzetna književna karijera. Karijeru pisca započeo kao novinar, prvo u Aberdinu, a potom u Čikagu.[6] Frenk Baum umro je 6. maja 1919. godine. Podlegao je kongestivnom zatajenju srca u šezdeset drugoj godini.[2] Sahranjen je u Glindejlu, u Kaliforniji.[7] Književni rad Lajmen Frenk Baum napisao je sve ukupno 55 romana, 83 kratke priče, 200 pesama. Često je nastojao da svoja dela adaptira za pozorište ili film. U svojim pričama predvideo je medije poput TV-a, laptopa i bežičnog telefona.[1] Njegova prva knjiga, „Father Goose” („Otac Gusan”) objavljena je 1899. godine i postigla je komercijalni uspeh.[6] Sledeće godine objavio je svoje najpoznatije delo, modernu bajku za decu Čudesni čarobnjak iz Oza objavio je 1900. godine i ona je postala jedna od najčitanijih knjiga za decu. Do danas je ova knjiga doživela prevod na gotovo sve svetske jezike. Posle ovog velikog hita o Čudesnoj zemlji Oz napisao je još 13 knjiga.[1] Poslednji roman iz ovog serijala, Glinda od Oza (Glinda of Oz), Baum je završio bukvalno na smrtnoj postelji.[2] U uvodu romana „Čudesni čarobnjak iz Oza”, koju je posvetio svojoj supruzi, Lajmen Frenk Baum je napisao:[8] „ ... starovremske bajke u dečjim bibliotekama danas uglavnom nalaze mesto kao već „istorijsko” štivo. Jer, prispelo je vreme za pojavu novih „čudesnih priča”, iz kojih su dusi, patuljci i vile uklonjeni, zajedno sa svim onim zastrašujućim i jezovitim zbivanjima što su ih njihovi tvorci smišljali kako bi pojačali naravoučenije svake pojedinačne pripovesti. Savremeno obrazovanje već uveliko obuhvata i moralne pouke; i stoga današnje dete u čudesnim pričama traži najvećma zabavu, s lakoćom zanemarujući sva neprijatna iskustva. Sa tim na umu, knjigu „Čudesni čarobnjak iz Oza” napisao sam pre svega da bih ugodio današnjoj deci. Njena je težnja da bude moderna bajka, u kojoj je očuvano sve čudesno i lepo, i iz koje je izgnano sve neskladno i bolno. ” Naslovna strana prvog izdanja `Čarobnjaka iz Oza` iz 1900. godine Serijal knjiga o Zemlji Oz Čarobnjak iz Oza (The Wonderful Wizard of Oz) (1900) Čarobna zemlja Oz (The Marvelous Land of Oz) (1904) Ozma od Oza (Ozma of Oz) (1907) Doroti i čarobnjak u Ozu (Dorothy and the Wizard in Oz) (1908) Put za Oz (The Road to Oz) (1909) Smaragdni grad, prestonica Oza (The Emerald City of Oz) (1910) Krpena devojka iz Oza (The Patchwork Girl of Oz) (1913) Tiktak iz Oza (Tik-Tok of Oz) (1914) Strašilo iz Oza (The Scarecrow of Oz) (1915) Rinkitink u Ozu (Rinkitink in Oz) (1916) Nestanak princeze od Oza (The Lost Princess of Oz) (1917) Limeni drvoseča iz Oza (The Tin Woodman of Oz) (1918) Magija Oza (The Magic of Oz) (1919) Glinda od Oza (Glinda of Oz) (1920, objavljen posthumno) Druga Baumova dela o zemlji Oz Godine 1905. objavljen je i strip sa 27 priča Queer Visitors from the Marvelous Land of Oz (Čudni posetioci iz čarobne zemlje Oz), koji nije preveden na srpski jezik, kao ni naredna dela. Takođe 1905. objavljena je knjiga The Woggle-Bug Book, koja je dugo vremena predstavljala rariteti u Baumovoj bibliografiji[9] Godine 1913. objavljena je zbirka od 6 kratkih priča Little Wizard Stories of Oz (Priče malog čarobnjaka iz Oza) Godine 1921. objavljena je The Royal Book of Oz]] (Kraljevska knjiga Oza)koja je posthumno pripisana Baumuali, ali je zapravo u potpunosti delo američke književnice Rut Plamli Tomson (Ruth Plumly Thompson),[10] koja je napisala još devetnaest Oz knjiga. Osim nje, serijal o zemlji Oz su tokom nekoliko godina nastavili da pišu i drugi autori.

`RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KOŽICE MONTIRATE NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE. . . NEMAMO IH U PONUDI. . . NISU PREDMET PRODAJE. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožice menjača i ručne izrađene su od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto - industriji za tapaciranje automobila novije generacije. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za Fiat Punta 1 (1993-1999). CENA kompleta (menjač + ručna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . Pored pomenutog Fiat Punta 1, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI AUTOMOBIL`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNIU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

`RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO OBLOGU NASLONA ZA RUKU (plišani štof), KOJU MONTIRATE NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE DELOVE NASLONA. . . DAKLE. . . SUNĐER, METALNI DEO, PLASTIČNI DEO, I OSTALI DELOVI NASLONA, NISU PREDMET PRODAJE, SAMO OBLOGA OD PLIŠANOG ŠTOFA (kojom presvlaćite Vaše već postojeće naslone za ruku). U kvalitet završne obrade, i konačni izgled naslona nakon presvlačenja se možete uveriti na osnovu priloženih fotografija u oglasu. Izbor PLIŠANOG ŠTOFA (crni, sivi, žuti, crveni, pink, svetlo zeleni. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi (miš, silver), braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano nakon tapaciranja naslona za ruku). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Citroen Xsara Picasso (1999-2012). CENA za par (i za levu i za desnu oblogu u kompletu od plišanog štofa). . = 999 dinara. Pored pomenute obloge naslona za Citroen Xsara Picasso, `NA ZAHTEV KUPCA, IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO OBLOGU NASLONA ZA RUKU, KOJU MONTIRATE NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE DELOVE NASLONA. . . DAKLE. . . POKLOPAC, SUNĐER I OSTALI DELOVI NASLONA, NISU PREDMET PRODAJE, SAMO OBLOGA OD EKO KOŽE. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, oker, crvena, žuta, narandžasta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi (miš, silver), braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova. Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj i odgovara samo i isključivo za model Renault Laguna 2 (2001-2005) i ni za jedno drugo vozilo. CENA OBLOGE NASLONA ZA RUKU OD EKO KOŽE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. Pored pomenute obloge naslona za Renault Laguna 2, `NA ZAHTEV KUPCA, IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

`RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE. . . RUČICE I PLASTIKE NEMAMO IH U PONUDI. . . NISU PREDMET PRODAJE. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožica menjača i ručne izrađena je od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto - industriji za tapaciranje automobila novije generacije. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre i posle ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za Fiat Stilo (2001-2007). CENA KOMPLETA (kožica menjača + kožica ručne) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . Pored pomenutog Fiat Stila, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI AUTOMOBIL`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNIU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO OBLOGU NASLONA ZA RUKU, KOJU MONTIRATE NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE DELOVE NASLONA. . . DAKLE, POKLOPAC, SUNĐER I OSTALI DELOVI NASLONA NISU PREDMET PRODAJE SAMO OBLOGA OD EKO KOŽE ILI 100% PRIRODNE KOŽE. KAKO VI KAŽETE, TAKO ĆEMO POSLATI. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, oker, crvena, žuta, narandžasta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi (miš, silver), braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova. Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Renault Laguna 3 (2007-) četvrtasta. CENA ZA EKO KOŽU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute obloge naslona za Renalut Lagunu 3 `NA ZAHTEV KUPCA, IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od verske ispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENJAČA I MONTIRATE JE NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE. . . KOJE NISU PREDMET PRODAJE. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožica menjača, izrađena je od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto - industriji za tapaciranje automobila najnovije generacije. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za Fiat Grande Punto (2009-2016). CENA ZA EKO-KOŽU - ITALIAN FLAG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . Pored pomenutog Fiat Grande Punta, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENjAČA I KOŽICU RUČNE, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE (dakle sve što se zove plastika, ram, ručica, drška, kruška, ili kako god Vi to nazvali NIJE PREDMET PRODAJE). . . NEMAMO IH U PONUDI. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožice menjača i ručne, izrađene su od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto industriji za tapaciranje automobila novije generacije (što se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo 159 (2005-2011). CENA ZA EKO KOŽU (kožica menjača + kožica ručne) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 din. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute Alfe 159, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENJAČA I KOŽICU RUČNE, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE. . . RUČICE I PLASTIKE NEMAMO IH U PONUDI. . . NISU PREDMET PRODAJE. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožica menjača i ručne izrađena je od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto - industriji za tapaciranje automobila novije generacije. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za Fiat Stilo (2001-2007). CENA ZA EKO-KOŽU (kožica menjača + kožica ručne) . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . Pored pomenutog Fiat Stila, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI AUTOMOBIL`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

`RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). SLANJE ISTOG DANA. . . KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENjAČA I KOŽICU RUČNE, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE (dakle sve što se zove plastika, ram, ručica, drška, kruška, ili kako god Vi to nazvali NIJE PREDMET PRODAJE). . . NEMAMO IH U PONUDI. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) POGLEDAJTE CELOKUPNU NAŠU PONUDU U GORNJEM DESNOM UGLU. Kožice menjača i ručne, izrađene su od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto industriji za tapaciranje automobila novije generacije (što se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo 166 automatic. CENA ZA EKO KOŽU (kožica menjača + kožica ručne) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 din. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute Alfe 166, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malkice ostecena u gornjem delu, nista strasno! Ilustracije: Branislav Mojsilovic Grigor Vitez, pravim imenom Grigorije Vitez, (Kosovac kraj Okučana, 15. veljače 1911. – Zagreb, 23. studenoga 1966.), bio je hrvatski i srpski[1][2][3][4] pjesnik, dječji pisac i prevoditelj.[5][6][7][8] Smatra se začetnikom moderne hrvatske književnosti za djecu.[9] Autor je brojnih pjesama i priča namijenjenima djeci, te je autor i mnogobrojnih članaka u časopisima. Djeca se kroz svoje školovanje mogu često susresti s djelima Grigora Viteza jer se ona često nalaze u školskim čitankama.[10][11] Grigor Vitez dobitnik je Zlatne ptice, posebnog priznanja za vrhunska dostignuća u književnosti za djecu. Grigor Vitez rodio se 15. veljače 1911. godine pod imenom Grigorije u obitelji srpskoga podrijetla, kao dijete Ane i Teodora Viteza.[12] O svojem je obiteljskom podrijetlu pisao u knjizi Ahmeta Hromadžića `Dječji pisci o sebi`. Majka Grigora Viteza prezivala se Milosavljević, a njezini su preci došli u Slavoniju iz Bosne krajem 17. stoljeća. S očeve strane preci su došli iz sjeverne Dalmacije, iz Ravnih kotara ili Bukovice, a nosili su prezime Alavanja.[13] Jedan od Alavanja koji je došao u okučanski kraj od Marije Terezije dobio je počasni naslov viteza, i to je kasnije uzeto kao prezime.[14] Djetinjstvo, obrazovanje i posao učitelja Odrastao je u tipičnom slavonskom multietničkom selu. Njegova obitelj bila je mnogočlana i bavili su se zemljoradnjom. Imao je dva starija brata (Joco i Savo) i jednog mlađeg (Pero). Bez oca je ostao kao predškolarac, pred početak Prvog svjetskog rata. Osnovnu školu završio je u Okučanima, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Prve dvije pjesme napisao je kao maturant. Krajem 20-ih godina 20. stoljeća, upisao je učiteljsku školu u Pakracu, nakon koje je stekao zvanje učitelja. Prvo radno mjesto kao učitelj imao je u selu Slobodna Vlast pokraj Đakova, nakon čega dobiva premještaj u Voćin, gdje upoznaje svoju suprugu Elizabetu Perlik, te se tu i vjenčavaju.[14] Drugi svjetski rat i razdoblje do smrti Početkom Drugog svjetskog rata, dobiva premještaj u Gornji Vakuf, a nakon toga u Golince pokraj Donjeg Miholjca. Nedugo zatim, pridružuje se partizanima, kojima je vodio učiteljske tečajeve, kako bi bili educirani nakon rata predavati u školama. Poslije rata radio je u Ministarstvu prosvjete u Zagrebu, te kao urednik u izdavačkoj kući Mladost. Godine 1957. pokreće knjižnicu `Vjeverica`, u okviru koje je objavljeno oko 500 naslova za djecu. Tijekom 50-ih godina 20. stoljeća bio je tajnik Društva književnika Hrvatske. 60-ih godina 20. stoljeća zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo. Kralježnica mu je bila nepovratno oštećena. I pokraj toga, stvarao je prikovan za krevet. Umro je 23. studenoga 1966. godine, a pokopan je u rodnom Kosovcu.[14] Stvaralaštvo Pisao je poeziju za djecu i odrasle (Sto vukova, Kad bi drveće hodalo, Gdje priče rastu), a prevodio je s ruskog, francuskog i slovenskog jezika. Njegovom poezijom dominiraju jednostavne i neposredne lirske slike u tradiciji poetskog izraza Dobriše Cesarića. Stihovi skladni i muzikalni, a svojim je pjesmama zbog aktualnosti i duhovitih poanti osvojio široki krug čitatelja. Objavio je nekoliko poetskih zbirki među kojima se ističu: Pjesme, Naoružane ruže, Povjerenje života i Kao lišće i trava. Njegove pjesme prevođene su na gotovo sve europske jezike.[9] Neke od njegovih knjiga ilustrirao je poznati hrvatski ilustrator Ivan Antolčić. Postoji Nagrada `Grigor Vitez` koja se od 1967. godine dodjeljuje piscu i ilustratoru najbolje knjige za djecu u godišnjoj produkciji.[15] Djela Nepotpun popis: San boraca u zoru, Nakl. Navod Hrvatske, Zagreb, 1948. Pjesme, Zora Državno izdavačko poduzeće Hrvatske, Zagreb, 1950. Naoružane ruže, Kultura, Zagreb, 1955. Vesele zamke, Mladost, Zagreb, 1955. Prepelica, Prosvjeta, Zagreb, 1956. Lirika o Slavoniji, urednik, Slavonija danas, Osijek, 1956. Povjerenje životu, Narodna prosvjeta, Sarajevo, 1957. Sto vukova, i druge pjesme za djecu, `Svjetlost`, Sarajevo, 1957. (1987.; 1990.) Perzijske bajke, Mladost, Zagreb, 1958. Kad bi drveće hodalo, Mladost, Zagreb, 1959. (1990.; Mozaik knjiga, 2015.) Kao lišće i trava: pjesme, Matica hrvatska, Zagreb, 1960. Maksimir, Mladost, Zagreb, 1960. Iza brda plava: izbor pjesama za djecu, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Hvatajte lopova, `Svjetlost`, Sarajevo, 1964. Gdje priče rastu, Mladost, Zagreb, 1965. (1978.) Zekina kuća, Mladost, Zagreb, 1965. Nevidljive ptice, Mozaik knjiga, 2002.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis! Jako lepe ilustracije! Biblioteka Bambi Ilustracije: Zeljko Marjanovic Grigor Vitez, pravim imenom Grigorije Vitez, (Kosovac kraj Okučana, 15. veljače 1911. – Zagreb, 23. studenoga 1966.), bio je hrvatski i srpski[1][2][3][4] pjesnik, dječji pisac i prevoditelj.[5][6][7][8] Smatra se začetnikom moderne hrvatske književnosti za djecu.[9] Autor je brojnih pjesama i priča namijenjenima djeci, te je autor i mnogobrojnih članaka u časopisima. Djeca se kroz svoje školovanje mogu često susresti s djelima Grigora Viteza jer se ona često nalaze u školskim čitankama.[10][11] Grigor Vitez dobitnik je Zlatne ptice, posebnog priznanja za vrhunska dostignuća u književnosti za djecu. Grigor Vitez rodio se 15. veljače 1911. godine pod imenom Grigorije u obitelji srpskoga podrijetla, kao dijete Ane i Teodora Viteza.[12] O svojem je obiteljskom podrijetlu pisao u knjizi Ahmeta Hromadžića `Dječji pisci o sebi`. Majka Grigora Viteza prezivala se Milosavljević, a njezini su preci došli u Slavoniju iz Bosne krajem 17. stoljeća. S očeve strane preci su došli iz sjeverne Dalmacije, iz Ravnih kotara ili Bukovice, a nosili su prezime Alavanja.[13] Jedan od Alavanja koji je došao u okučanski kraj od Marije Terezije dobio je počasni naslov viteza, i to je kasnije uzeto kao prezime.[14] Djetinjstvo, obrazovanje i posao učitelja Odrastao je u tipičnom slavonskom multietničkom selu. Njegova obitelj bila je mnogočlana i bavili su se zemljoradnjom. Imao je dva starija brata (Joco i Savo) i jednog mlađeg (Pero). Bez oca je ostao kao predškolarac, pred početak Prvog svjetskog rata. Osnovnu školu završio je u Okučanima, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Prve dvije pjesme napisao je kao maturant. Krajem 20-ih godina 20. stoljeća, upisao je učiteljsku školu u Pakracu, nakon koje je stekao zvanje učitelja. Prvo radno mjesto kao učitelj imao je u selu Slobodna Vlast pokraj Đakova, nakon čega dobiva premještaj u Voćin, gdje upoznaje svoju suprugu Elizabetu Perlik, te se tu i vjenčavaju.[14] Drugi svjetski rat i razdoblje do smrti Početkom Drugog svjetskog rata, dobiva premještaj u Gornji Vakuf, a nakon toga u Golince pokraj Donjeg Miholjca. Nedugo zatim, pridružuje se partizanima, kojima je vodio učiteljske tečajeve, kako bi bili educirani nakon rata predavati u školama. Poslije rata radio je u Ministarstvu prosvjete u Zagrebu, te kao urednik u izdavačkoj kući Mladost. Godine 1957. pokreće knjižnicu `Vjeverica`, u okviru koje je objavljeno oko 500 naslova za djecu. Tijekom 50-ih godina 20. stoljeća bio je tajnik Društva književnika Hrvatske. 60-ih godina 20. stoljeća zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo. Kralježnica mu je bila nepovratno oštećena. I pokraj toga, stvarao je prikovan za krevet. Umro je 23. studenoga 1966. godine, a pokopan je u rodnom Kosovcu.[14] Stvaralaštvo Pisao je poeziju za djecu i odrasle (Sto vukova, Kad bi drveće hodalo, Gdje priče rastu), a prevodio je s ruskog, francuskog i slovenskog jezika. Njegovom poezijom dominiraju jednostavne i neposredne lirske slike u tradiciji poetskog izraza Dobriše Cesarića. Stihovi skladni i muzikalni, a svojim je pjesmama zbog aktualnosti i duhovitih poanti osvojio široki krug čitatelja. Objavio je nekoliko poetskih zbirki među kojima se ističu: Pjesme, Naoružane ruže, Povjerenje života i Kao lišće i trava. Njegove pjesme prevođene su na gotovo sve europske jezike.[9] Neke od njegovih knjiga ilustrirao je poznati hrvatski ilustrator Ivan Antolčić. Postoji Nagrada `Grigor Vitez` koja se od 1967. godine dodjeljuje piscu i ilustratoru najbolje knjige za djecu u godišnjoj produkciji.[15] Djela Nepotpun popis: San boraca u zoru, Nakl. Navod Hrvatske, Zagreb, 1948. Pjesme, Zora Državno izdavačko poduzeće Hrvatske, Zagreb, 1950. Naoružane ruže, Kultura, Zagreb, 1955. Vesele zamke, Mladost, Zagreb, 1955. Prepelica, Prosvjeta, Zagreb, 1956. Lirika o Slavoniji, urednik, Slavonija danas, Osijek, 1956. Povjerenje životu, Narodna prosvjeta, Sarajevo, 1957. Sto vukova, i druge pjesme za djecu, `Svjetlost`, Sarajevo, 1957. (1987.; 1990.) Perzijske bajke, Mladost, Zagreb, 1958. Kad bi drveće hodalo, Mladost, Zagreb, 1959. (1990.; Mozaik knjiga, 2015.) Kao lišće i trava: pjesme, Matica hrvatska, Zagreb, 1960. Maksimir, Mladost, Zagreb, 1960. Iza brda plava: izbor pjesama za djecu, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Hvatajte lopova, `Svjetlost`, Sarajevo, 1964. Gdje priče rastu, Mladost, Zagreb, 1965. (1978.) Zekina kuća, Mladost, Zagreb, 1965. Nevidljive ptice, Mozaik knjiga, 2002.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENjAČA + KOŽICU RUČNE + GRATIS OBLOGU NASLONA ZA RUKU, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE, RUČICE I NASLONE (dakle sve što se zove plastika, ram, ručica, sunđer, naslon, drška, kruška, ili kako god Vi to nazvali NIJE PREDMET PRODAJE). . . NEMAMO IH U PONUDI. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožice menjaca, rucne i naslona za ruku, izradjene su od najkvalitetnije eko koze, koja se koristi u auto industriji za tapaciranje automobila novije generacije (sto se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo 147 (2000-2010) 6 brzina. CENA ZA EKO KOŽU (kožica menjača + kožica ručne) + GRATIS obloga naslona. . . = 999 din. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute Alfe 147, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENjAČA + KOŽICU RUČNE, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE (dakle sve što se zove plastika, ram, ručica, drška, kruška, ili kako god Vi to nazvali NIJE PREDMET PRODAJE). . . NEMAMO IH U PONUDI. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). KOMBINACIJU EKO KOŽE I KONCA, MOŽETE SAMI DA IZABERETE IZ DOLE POBROJANE PALETE BOJA. . . KAKO VI ODLUČITE, TAKO ŠALJEMO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožice menjača i ručne, izradjene su od najkvalitetnije eko koze, koja se koristi u auto industriji za tapaciranje automobila novije generacije (sto se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo 156. CENA ZA EKO-KOŽU KOMPLET (kožica menjača + kožica ručne) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 din. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute Alfe 156, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

`RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENjAČA + KOŽICU RUČNE + GRATIS OBLOGU NASLONA ZA RUKU, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE, RUČICE I NASLONE (dakle sve što se zove plastika, ram, ručica, sunđer, naslon, drška, kruška, ili kako god Vi to nazvali NIJE PREDMET PRODAJE). . . NEMAMO IH U PONUDI. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) POGLEDAJTE CELOKUPNU NAŠU PONUDU U GORNJEM DESNOM UGLU. Kožice menjača, ručne i naslona za ruku, izradjene su od najkvalitetnije eko koze, koja se koristi u auto industriji za tapaciranje automobila novije generacije (sto se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo 147 (2000-2010). U ponudi komplet i za 5 i za 6 brzina. CENA KOMPLETA (kožica menjača + kožica ručne) +GRATIS obloga naslona. . . . = 999 din. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute Alfe 147, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENjAČA I KOŽICU RUČNE, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE (dakle sve što se zove plastika, ram, ručica, drška, kruška, ili kako god Vi to nazvali NIJE PREDMET PRODAJE). . . NEMAMO IH U PONUDI. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožice menjača i ručne, izrađene su od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto industriji za tapaciranje automobila novije generacije (što se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo Brera (2005-2010). CENA ZA EKO KOŽU (kožica menjača + kožica ručne) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 din. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute Alfe Romeo Brere, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENJAČA I KOŽICU RUČNE KOČNICE, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE . . NISU PREDMET PRODAJE. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi (miš, silver), braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožica menjača i ručne izrađena je od najkvalitetnije eko kože, koja se koristi u auto - industriji za tapaciranje automobila najnovije generacije. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za Volkswagen Golf 5 (2003-2009). ODGOVARA SAMO ZA MODELE KOJI TRENUTNO NA RUČNOJ KOČNICI IMAJU VEĆ POSTOJEĆU OBLOGU RUČNE KOČNICE. ZA MODELE KOJI JE NEMAJU, OVA OBLOGA NE ODGOVARA, JER JE SAM PROIZVOĐAČ FABRIČKI IZOSTAVIO. CENA ZA EKO KOŽU (kožica menjača + kožica ručne) . . . . . . . . . . = 998 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute VW Golf 5, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI AUTOMOBIL`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽICU MENjAČA + KOŽICU RUČNE + GRATIS OBLOGU NASLONA ZA RUKU, I MONTIRATE IH NA VAŠE VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE, RUČICE I NASLONE (dakle sve što se zove plastika, ram, ručica, sunđer, naslon, drška, kruška, ili kako god Vi to nazvali NIJE PREDMET PRODAJE). . . NEMAMO IH U PONUDI. . . I NEMA POTREBE DA SE IZLAŽETE DODATNIM TROŠKOVIMA. . . JER IH VEĆ POSEDUJETE U VAŠEM AUTOMOBILU (samo ih presvucite). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Kožice menjaca, rucne i naslona za ruku, izradjene su od najkvalitetnije eko koze, koja se koristi u auto industriji za tapaciranje automobila novije generacije (sto se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Montaža brza i jednostavna, jer je original kroj za model Alfa Romeo 147 (2000-2010) 5 brzina. CENA ZA EKO KOŽU (kožica menjača + kožica ručne) + GRATIS obloga naslona. . . = 999 din. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenute Alfe 147, `NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Ivan Kozaric Desanka Maksimović (Rabrovica (Divci) kod Valjeva, 16. maj 1898 — Beograd, 11. februar 1993) bila je srpska pesnikinja, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Mihailo je bio sin Dimitrija i Nerandže Maksimović, Nerandža-Nera je bila potomak kneza Jovana Simića Bobovca.[1] Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova.[2] Nije imala dece. Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji). Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.[3] Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi. Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti,[3] a 16. decembra 1965. za redovnog člana. U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović.[3] Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhanđela u okviru kulturno-istorijskog kompleksa. Književna dela Nagrada za pisca godine Spomenik pesnicima sa likom Desanke Maksimović u Valjevu Grob Desanke Maksimović u Brankovini Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao”. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje”, „Strepnja”, „Prolećna pesma”, „Opomena”, „Na buri”, „Tražim pomilovanje” i „Pokošena livada”.[4] Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka”[5] — pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu.[6] Pesma je objavljena tek posle rata. Zbog jedne od njenih rodoljubiih pesma, neobjavljena pesma „U ropstvu”, bila je i zatvarana.[7] Najznačajnija dela Desanke Maksimović su: Pesme (1924) Vrt detinjstva, pesme (1927) Zeleni vitez, pesme (1930) Ludilo srca, pripovetke (1931) Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 1943) Gozba na livadi, pesme (1932) Kako oni žive, priče (1935) Nove pesme (1936) Raspevane priče (1938) Zagonetke lake za prvake đake (sa Jovankom Hrvaćanin, 1942) Šarena torbica, dečje pesme (1943) Paukova ljuljaška (1943) Oslobođenje Cvete Andrić, poema (1945) Pesnik i zavičaj, pesme (1945) Otadžbina u prvomajskoj povorci, poema (1949) Samoglasnici A, E, I, O, U (1949) Otadžbino, tu sam (1951) Strašna igra, priče (1950) Vetrova uspavanka (1953) Otvoren prozor, roman (1954) Ko je veći, pesme (1955) Miris zemlje, izabrane pesme (1955) Bajka o Kratkovečnoj (1957) Ako je verovati mojoj baki, priče (1959) Šumska ljuljaška, pesme (1959) Zarobljenik snova (1960) Govori tiho, pesme (1961) Čudo u polju, pesme (1961) Medvedova ženidba, pesme (1961) Prolećni sastanak (1961) Sunčevi podanici, pesme (1962) Patuljkova tajna, priče (1963) Ptice na česmi, pesme (1963) Tražim pomilovanje, lirska diskusija s Dušanovim zakonikom (1964) Bela vrana, pesme (1964) Ose mađioničari, pesme (1964) Hoću da se radujem, priče (1965) Đačko srce (1966) Izvolite na izložbu dece slikara (1966) Zlatni leptir (1967) Pradevojčica, roman (1970) Na šesnaesti rođendan, pesme (1970) Praznici putovanja, putopisi (1972) Nemam više vremena, pesme (1973) Letopis Perunovih potomaka, pesme (1976) Pesme iz Norveške (1976) Bajke za decu (1977) Ničija zemlja (1979) Vetrova uspavanka, pesme za decu (1983) Međaši sećanja, pesme (1983) Slovo o ljubavi, pesme (1983) Pamtiću sve (1989) Slavuj na grobu (haiku pesme, 1990) Nebeski razboj (1991) Ozon zavičaja (1991) Zovina svirala (1992) Poezija Najčešći motiv u poeziji Desanke Maksimović je bila ljubav, i njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesničke prirode. Njena poezija je odlikovana čitavim obiljem novih aliteracija i rima.[3] Njeno osnovno pesničko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu. Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje. U kasnijem periodu života, lirika Desanke Maksimović je dobila nešto smireniji i tiši duh. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije. Priznanja Desanka Maksimović je dobila veliki broj književnih nagrada, a među njima i Vukovu (1974), Njegoševu (1984), nagradu AVNOJ-a (1970), Sedmojulska nagrada (1964), Zmajeva nagrada (1958 i 1973), nagrada „Mlado pokoljenje” (1959). Izabrana je i za počasnog građanina Valjeva. Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu „Strepnja” na konkursu časopisa „Misao”. Godine 1985. renovirana je osnovna škola u Brankovini, koju je pohađala Desanka Maksimović i gde je njen otac bio učitelj. Ova škola je nazvana „Desankina škola”, kako ju je narod tokom vremena prozvao. Godine 1988. odlikovana je nagradom „Zlatni venac” makedonskih Večeri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom.[8] Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godišnje za celokupan životni rad. Maja 1968. odlikovana je Ordenom Republike sa zlatnim vencem.[9] U Valjevu je, još za njenog života, podignut spomenik Desanki Maksimović. Ovaj spomenik je otkrio Matija Bećković 27. oktobra 1990. godine.[10] Pesnikinja je malo negodovala zbog ovog čina, ali su je ubedili da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom. Dana 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeleži osnivanjem Zadužbine Desanke Maksimović koja dodeljuje nagradu „Desanka Maksimović”. Odluka Vlade je realizovana inicijativom Ministarstva za kulturu Srbije da Narodna biblioteka bude osnivač i nosilac te institucije.[11] Zadužbina je osnovana 19. marta 1993. Osnivačkim aktom i Statutom naznačava se da zadužbina treba da „stvori uslove za trajno očuvanje i negovanje uspomene na Desanku Maksimović, jednog od najvećih pesnika srpskog jezika 20. veka”. Povodom stogodišnjice njenog rođenja, Uneskov slovenski projekat proglasio je Desanku Maksimović za ličnost kulture u 1998. godini[12] Dana 23. avgusta 2007. otkriven je spomenik Desanki Maksimović u Beogradu u Tašmajdanskom parku.[13] U selu Bogoštica kod Krupnja 2013. godine otvoren je Dom srpske poezije „Desanka Maskimović” u sastavu novoizgrađenog Manastira Svete Trojeručice Hilandarske. Biblioteka Vjeverica

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Kestner, Erih Naslov Blizanke / Erich Kästner ; [preveo Gustav Krklec ; ilustrirao Đuro Seder] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1982 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1982 Fizički opis 125 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Krklec, Gustav Seder, Đuro Zbirka Vjeverica Napomene Prevod dela: Das doppelte Lottchen. Emil Erih Kestner (Erich Kästner; Drezden, 23. februar 1899 – Minhen, 29. jul 1974) je bio nemački autor, pesnik, scenarista i satiričar, poznat pre svega po svojim šaljivim, društveno oštrim pesmama i po knjigama za decu, uključujući Emila i detektive. Međunarodnu nagradu Hans Kristijan Andersen dobio je 1960. godine za autobiografiju Als ich ein kleiner Junge war (When I Was a Little Boy). Četiri puta je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Drezden 1899–1919 Kastner je rođen u Drezdenu, u Saksoniji, a odrastao je u ulici Königsbrücker Straße. U blizini je naknadno otvoren muzej Erih Kastner u vili Augustin koja je pripadala Kastnerovom ujaku Franzu Augustinu. Kastnerov otac, Emil Rikard Kastner, bio je majstor sedlar. Njegova majka, Ida Amalia (rođena Augustin), bila je sluškinja, ali u tridesetim godinama se školovala za frizera kako bi dopunjavala prihode svog supruga. Kastner je imao posebno blizak odnos sa majkom. Kada je živeo u Lajpcigu i Berlinu, gotovo svakodnevno joj je pisao prilično intimna pisma i razglednice, a prepotentne majke redovno se pojavljuju u njegovim spisima. Govorilo se da je otac Eriha Kastnera bio porodični jevrejski lekar Emil Cimerman (1864–1953), ali ove glasine nikada nisu potkrepljene. Kastner je o svom detinjstvu pisao u svojoj autobiografiji Als ich ein kleiner Junge war 1957, (Kad sam bio mali dečak). Prema Kastneru, on nije patio od toga što je bio jedinac, imao je mnogo prijatelja i nije bio usamljen. Kastner je 1913. godine išao u učiteljsku školu u Drezdenu. Međutim, odustao je 1916. malo pre polaganja ispita koji bi ga kvalifikovali za predavanje u državnim školama. Pozvan je u Kraljevsku saksonsku vojsku 1917. godine i bio je obučavan u teškoj artiljerijskoj jedinici u Drezdenu. Kastner nije poslat na front, ali brutalnost vojne obuke koju je prošao i smrt savremenika koje je doživeo snažno su uticali na njegov kasniji antimilitarizam. Nemilosrdno bušenje kojem je podvrgnut njegov narednik sa bušilicom takođe je izazvalo doživotno stanje srca. Kastner to prikazuje u svojoj pesmi Narednik Vaurich. Po završetku rata, Kastner se vratio u školu i položio Abitur ispit sa odlikovanjem, stičući stipendiju od grada Drezdena. Lajpcig 1919–1927 U jesen 1919, Kastner se upisao na Univerzitet u Lajpcigu da studira istoriju, filozofiju, germanistiku i pozorište. Studije su ga odvele u Rostok i Berlin, a 1925. je doktorirao na tezi o Fridrihu Velikom i nemačkoj književnosti. Studije je platio radeći kao novinar i kritičar u novinama Neue Leipziger Zeitung. Međutim, njegove sve kritičnije kritike i „neozbiljna“ objava njegove erotske pesme „Abendlied des Kammervirtuosen“ (Večernja pesma komornog virtuoza) sa ilustracijama Eriha Osera doveli su do njegove smene 1927. godine. Iste godine se preselio u Berlin, iako je nastavio da piše za Neue Leipziger Zeitung pod pseudonimom „Berthold Burger“ (Bert Citizen) kao slobodni dopisnik. Kasner je kasnije koristio nekoliko drugih pseudonima, uključujući „Melkjor Kurc“ (Melchior Kurtz), „Piter Flint“ (Peter Flint), i „Robert Nojner“ (Robert Neuner). Berlin 1927–1933 Kastnerove godine u Berlinu, od 1927. do kraja Vajmarske republike 1933, bile su mu najproduktivnije. Objavljivao je pesme, novinske kolumne, članke i kritike u mnogim važnim berlinskim časopisima. Redovno je pisao u dnevnim listovima kao što su Berliner Tageblatt i Vossische Zeitung, kao i u Die Weltbühne. Hans Sarkowicz i Franz Josef Görtz, urednici njegovih kompletnih dela (1998), navode preko 350 članaka napisanih između 1923. i 1933. godine, ali on je morao napisati i više, jer se zna da su mnogi tekstovi izgubljeni kada je Kastnerov stan izgoreo tokom bombardovanje u februaru 1944. Kastner je objavio svoju prvu knjigu pesama, Herz auf Taille 1928. godine, a do 1933. godine objavio je još tri zbirke. Njegov His Gebrauchslyrik (Tekst za svakodnevnu upotrebu) učinio ga je jednom od vodećih figura pokreta Nova stvarnost, koji se usredsredio na upotrebu trezvenog, udaljenog i objektivnog stila za zasićenje savremenog društva. U jesen 1928. objavio je svoju najpoznatiju knjigu za decu Emil i detektivi, koju je ilustrovao Valter Trier. Vlasnica izdavačke kuće Weltbühne, Edit Jakobsen, predložila je Kestneru da napiše detektivsku priču. Knjiga je prodata u dva miliona primeraka samo u Nemačkoj i od tada je prevedena na 59 jezika. Roman je bio neobičan po tome što je, za razliku od većine dečje književnosti tog perioda, smešten u savremeni Berlin, a ne u svet bajki. Kastner se takođe uzdržao od otvorenog moraliziranja, puštajući da postupci likova govore sami za sebe. Njegov nastavak, Emil und die Drei Zwillinge (Emil i tri blizanca) objavljen 1933. godine, odvija se na obalama Baltika. Knjige o Emilu su uticate na stvaranje drugih knjiga u ponžanru literature o dečijim detektivima. Emil i detektivi adaptiran je za scenu pet puta, od čega je tri puta u Nemačkoj i po jednom u Velikoj Britaniji i Americi. Kastner je ovaj uspeh nastavio sa još Pünktchen und Anton (1931) i Das fliegende Klassenzimmer (1933). Ilustracije Valtera Triera značajno su doprinele ogromnoj popularnosti knjiga. Das fliegende Klassenzimmer (Leteći razred) je nekoliko puta prilagođen za scenu: 1954, 1973. i 2003. godine. Godine 1932. Kastner je napisao Der 35. Mai (35. maj), koja je smeštena u fantastičnu zemlju u koju se ulazi kroz garderobu i uključuje futurističke karakteristike poput mobilnih telefona. Filmska verzija Gerharda Lamprechta Emila i detektivia (1931) postigla je veliki uspeh. Kastner je, međutim, bio nezadovoljan scenarijem, a to ga je dovelo do toga da postane scenarista za filmske studije Babelsberg. Kastnerov jedini roman za odrasle Fabian, objavljen je 1931. godine. Kastner je u njega uključio brze rezove i montaže, u pokušaju da oponaša filmski stil. Fabian, nezaposleni književni stručnjak, doživljava užurbano brz tempo kao i propast Vajmarske Republike . Od 1927. do 1931. godine, Kastner je živeo u ulici Prager Straße 17 (danas blizu br. 12) u Berlinu u Vilmerzdorfu, a nakon toga, do februara 1945. godine, u ulici Roscherstraßee 16 u Berlinu – Šarlotenburg. Berlin 1933–1945 Kastner je bio pacifista i pisao je za decu zbog svoje vere u regenerativne moći mladosti. Bio je protivnik nacističkog režima i bio je jedan od potpisnika Hitnog poziva na jedinstvo. Međutim, za razliku od mnogih drugih autora koji kritikuju diktaturu, Kastner nije otišao u egzil. Nakon dolaska nacista na vlast, posetio je Merano i Švajcarsku i sastao se sa prognanim piscima, ali ipak se vratio u Berlin, tvrdeći da će tamo moći bolje da beleži događaje. Verovatno je i on želeo da izbegne napuštanje majke. Njegov „Neophodan odgovor na suvišna pitanja“ (Notwendige Antwort auf überflüssige Fragen) u Kurz und Bündig objašnjava Kastnerov stav: „Ja sam Nemac iz Drezdena u Saksoniji Otadžbina me ne pušta Ja sam poput drveta koje je uzgojeno u Nemačkoj Verovatno će i tamo uvenuti.“ Gestapo je nekoliko puta ispitivao Kastnera, nacionalna unija pisaca ga je proterala, a nacisti su spaljivali njegove knjige kao „suprotne nemačkom duhu“ tokom spaljivanja knjiga 10. maja 1933, na podsticaj Jozefa Gebelsa. Kastner je lično prisustvovao događaju i kasnije o njemu pisao. Odbijeno mu je članstvo u novoj uniji nacionalnih pisaca pod kontrolom nacista, Reichsverband deutscher Schriftsteller (RDS), zbog onoga što su njeni zvaničnici nazivali „kulturno boljševičkim stavom u svojim delima pre 1933.“ Tokom Trećeg rajha, Kastner je objavio apolitične romane poput Drei Männer im Schnee (Tri čoveka u snegu) 1934. godine u Švajcarskoj. 1942. dobio je posebno izuzeće za pisanje scenarija za film Münchhausen, koristeći pseudonim Berthold Burger. Film je bio prestižni projekat Ufa studija za proslavu dvadeset i pete godišnjice njegovog osnivanja, preduzeća koje je podržao Gebels. 1944. godine Kastnerov dom u Berlinu uništen je tokom bombardiranja. Početkom 1945. godine, on i drugi pretvarali su se da moraju putovati u seosku zajednicu Mayrhofen u Tirolu radi snimanja lokacije za (nepostojeći) film Das falsche Gesicht (Pogrešno lice). Stvarna svrha putovanja bila je izbegavanje konačnog sovjetskog napada na Berlin. Kastner je takođe dobio upozorenje da su SS planirali da ubiju njega i druge nacističke protivnike pre dolaska Sovjeta. Bio je u Mayrhofen-u kada se rat završio. O ovom periodu pisao je u dnevniku objavljenom 1961. godine pod naslovom Notabene 45. Drugo izdanje, bliže Kastnerovim originalnim beleškama, objavljeno je 2006. godine pod naslovom Das Blaue Buch (Plava knjiga). Kestner i bombardovanje Drezdena U svom dnevniku za 1945. godinu, objavljenom mnogo godina kasnije, Kastner opisuje svoj šok dolaskom u Drezden ubrzo nakon bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu u februaru 1945. godine i pronalazeći grad kao gomilu ruševina u kojima nije mogao prepoznati nijednu ulicu ili znamenitosti među kojima je proveo detinjstvo i mladost. Njegova autobiografija Als ich ein kleiner Junge war započinje jadikovkom za Drezdenom (citirano prema engleskom prevodu, When I Was a Little Boy): „Rođen sam u najlepšem gradu na svetu. Čak i ako je tvoj otac, dete, bio najbogatiji čovek na svetu, ne bi mogao da te odvede da ga vidiš, jer ono više ne postoji... Za hiljadu godina izgrađena je njena lepota, za jednu noć je potpuno uništena“. Minhen 1945–1974 Po završetku rata, Kastner se preselio u Minhen, gde je postao urednik kulturne rubrike za Neue Zeitung i izdavač Pinguin-a, časopisa za decu i mlade. Takođe je bio aktivan u književnim kabareima, u produkcijama u Schaubude (1945–1948) i Die kleine Freiheit (posle 1951), kao i na radiju. Tokom ovog vremena napisao je brojne skečeve, pesme, audio predstave, govore i eseje o nacionalsocijalizmu, ratnim godinama i surovoj stvarnosti života u posleratnoj Nemačkoj. Među njima su najzapaženija Marschlied 1945 (Marš 1945) i Deutsches Ringelspiel. Takođe je nastavio da piše knjige za decu, uključujući Die Konferenz der Tiere (Konferencija o životinjama), pacifistička satira u kojoj se svetske životinje udružuju kako bi uspešno naterale ljude da se razoružaju i sklope mir. Od ove slikovnice napravljen je animirani film autora Kurta Linda. Kastner je takođe obnovio saradnju sa Edmundom Nikom kojeg je upoznao u Lajpcigu 1929. godine, kada je Nik, tadašnji šef muzičkog odseka na Radio Silesia, napisao muziku za Kastnerovu radio predstavu Leben in dieser Zeit. Nik, sada muzički direktor u Schaubude, uglazbio je više od 60 Kastnerovih pesama. Kastnerov optimizam u neposrednoj posleratnoj eri ustupio je mesto rezignaciji, jer su Nemci na Zapadu pokušali da normalizuju svoj život nakon ekonomskih reformi ranih 1950-ih i posledičnog „ekonomskog čuda“ (Wirtschaftswunder). Dodatno se razočarao kad je kancelar Konrad Adenauer remilitarizovao Zapadnu Nemačku, učinio je članicom NATO- a i preusmerio je u mogući vojni sukob sa Varšavskim paktom. Kastner je ostao pacifista i govorio je u antimilitarističkom (Ostermarsch) demonstracijama protiv stacioniranja nuklearnog oružja u Zapadnoj Nemačkoj. Kasnije je takođe zauzeo stav protiv rata u Vijetnamu. Kastner je počeo sve manje da objavljuje, delom i zbog sve većeg alkoholizma. Nije se pridružio nijednom od posleratnih književnih pokreta u Zapadnoj Nemačkoj, a pedesetih i šezdesetih godina 20. veka postao je doživljavan uglavnom kao autor knjiga za decu. Njegov roman Fabian adaptiran je u film 1980. godine, kao i nekoliko knjiga njegovih nastavaka. Najpopularnije od ovih adaptacija bile su dve američke verzije Zamka za roditelje, napravljene 1961. i 1998, a zasnovane na njegovom romanu Das doppelte Lottchen (Loti i Lisa). Kastner je 1960. godine dobio nagradu Hans Kristijan Andersen za Als ich ein kleiner Junge war, njegovu autobiografiju. Engleski prevod Florence i Isabel McHugh, objavljen kao When I Was a Little Boy 1959. godine, osvojio je američki nagradu „Luis Kerol“ 1961. godine. Kastner je dobio još nekoliko nagrada, uključujući Nemačku filmsku nagradu za najbolji scenario za nemačku filmsku verziju Das doppelte Lottchen1951, književnu nagradu grada Minhena 1956, i nagradu Georg Bihner 1957. Vlada Zapadne Nemačke nagradila je Kastnera svojim redom za zasluge, Bundesverdienstkreuz-om (Savezni krst za zasluge), 1959. godine. Godine 1968. dobio je „Lessing-Ring“ zajedno sa književnom nagradom nemačkog masonskog reda. Kastner je 1951. izabran za predsednika PEN centra zapadne Nemačke i na toj funkciji je ostao do 1961. godine. 1965. postao je emeritus predsednik. Takođe je imao ključnu ulogu u osnivanju Međunarodne dečje biblioteke (Internationale Jugendbibliothek), u Minhenu. 1953. bio je osnivač (IBBY – International Board on Books for Young People) Međunarodnog odbora za knjige za mlade. Kastner se nikada nije oženio. Poslednje dve knjige za decu Der kleine Mann i Der kleine Mann und die kleine Miss napisao je za svog sina Tomasa Kastnera, rođenog 1957. godine. Kastner je često čitao iz svojih dela. Dvadesetih godina 20. veka snimio je neke od svojih pesama socijalne kritike, a u nekim filmovima prema njegovim knjigama nastupio je kao pripovedač, kao i za prvu audio produkciju Pünktchen und Anton. Ostali snimci za „Deutsche Grammophon“ uključuju pesme, epigrame i njegovu verziju narodne priče Til Ojlenšpigel. Čitao je i u pozorištima, poput Pozorišta Kivije u Minhenu, i za radio, za koji je čitao Als ich ein kleiner Junge war i druga dela. Kastner je umro od raka jednjaka 29. jula 1974. u bolnici Neuperlach u Minhenu. Sahranjen je na groblju Svetog Đorđa u minhenskom okrugu Bogenhausen. Ubrzo nakon njegove smrti, Bavarska akademija umetnosti osnovala je književnu nagradu u njegovo ime. Po njemu je nazvan asteroid 12318 Kastner. Bibliografija Spisak njegovih dela pod nemačkim naslovima, poređani prema datumima objavljivanja u Nemačkoj: Weihnachtslied, chemisch gereinigt, 1927. Herz auf Taille, 1928. Emil und die Detektive, 1929. (Emil i detektivi) Lärm im Spiegel, 1929. Ein Mann gibt Auskunft, 1930. Pünktchen und Anton 1931. (Tonček i Točkica) Der 35. Ma, 1931. (35. maj, ili Konradova vožnja do južnih mora) Fabian. Die Geschichte eines Moralisten, 1932. (Fabian, Priča o moralisti) Gesang zwischen den Stühlen, 1932. Emil und die Drei Zwillinge 1933. (Emil i tri blizanca) Das fliegende Klassenzimmer, 1933. (Leteći razred) Drei Männer im Schnee, 1934. (Tri čoveka u snegu) Die verschwundene Miniatur, 1935. (Nestala minijatura) Doktor Erich Kästners Lyrische Hausapotheke, 1936. (Sanduk za lirsku medicinu doktora Eriha Kastnera) Georg und die Zwischenfälle, (zvani Der kleine Grenzverkehr), 1938. (Salcburška komedija) Das doppelte Lottchenn, 1949. (Bliznakinje ili Dvostruka Loti) Die Konferenz der Tiere, 1949. (Kongres životinja) Die 13 Monate, 1955. Als ich ein kleiner Junge war, 1957. (Kad sam bio mali dečak) Das Schwein beim Friseur, 1963. Der kleine Mann, 1963. (Mali čovek) Der kleine Mann und die kleine Miss, 1967. (Mali čovek i mala gospođica) Mein Onkel Franz, 1969. Silvia List (urednik): Das große Erich Kästner Buch, sa uvodom Hermana Kestena, 2002. MG55 (N)

Dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata... Autor - osoba Kestner, Erih Naslov Čovječuljak / Erich Kastner ; [preveo Gustav Krklec ; ilustracije izradio Đuro Seder] Jedinstveni naslov ǂDer ǂkleine Mann. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1967 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 172 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Krklec, Gustav Seder, Đuro Zbirka ǂBiblioteka ǂVjeverica (Karton) Napomene Prevod dela: Der kleine Mann. Emil Erih Kestner (Erich Kästner; Drezden, 23. februar 1899 – Minhen, 29. jul 1974) je bio nemački autor, pesnik, scenarista i satiričar, poznat pre svega po svojim šaljivim, društveno oštrim pesmama i po knjigama za decu, uključujući Emila i detektive. Međunarodnu nagradu Hans Kristijan Andersen dobio je 1960. godine za autobiografiju Als ich ein kleiner Junge war (When I Was a Little Boy). Četiri puta je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Drezden 1899–1919 Kastner je rođen u Drezdenu, u Saksoniji, a odrastao je u ulici Königsbrücker Straße. U blizini je naknadno otvoren muzej Erih Kastner u vili Augustin koja je pripadala Kastnerovom ujaku Franzu Augustinu. Kastnerov otac, Emil Rikard Kastner, bio je majstor sedlar. Njegova majka, Ida Amalia (rođena Augustin), bila je sluškinja, ali u tridesetim godinama se školovala za frizera kako bi dopunjavala prihode svog supruga. Kastner je imao posebno blizak odnos sa majkom. Kada je živeo u Lajpcigu i Berlinu, gotovo svakodnevno joj je pisao prilično intimna pisma i razglednice, a prepotentne majke redovno se pojavljuju u njegovim spisima. Govorilo se da je otac Eriha Kastnera bio porodični jevrejski lekar Emil Cimerman (1864–1953), ali ove glasine nikada nisu potkrepljene. Kastner je o svom detinjstvu pisao u svojoj autobiografiji Als ich ein kleiner Junge war 1957, (Kad sam bio mali dečak). Prema Kastneru, on nije patio od toga što je bio jedinac, imao je mnogo prijatelja i nije bio usamljen. Kastner je 1913. godine išao u učiteljsku školu u Drezdenu. Međutim, odustao je 1916. malo pre polaganja ispita koji bi ga kvalifikovali za predavanje u državnim školama. Pozvan je u Kraljevsku saksonsku vojsku 1917. godine i bio je obučavan u teškoj artiljerijskoj jedinici u Drezdenu. Kastner nije poslat na front, ali brutalnost vojne obuke koju je prošao i smrt savremenika koje je doživeo snažno su uticali na njegov kasniji antimilitarizam. Nemilosrdno bušenje kojem je podvrgnut njegov narednik sa bušilicom takođe je izazvalo doživotno stanje srca. Kastner to prikazuje u svojoj pesmi Narednik Vaurich. Po završetku rata, Kastner se vratio u školu i položio Abitur ispit sa odlikovanjem, stičući stipendiju od grada Drezdena. Lajpcig 1919–1927 U jesen 1919, Kastner se upisao na Univerzitet u Lajpcigu da studira istoriju, filozofiju, germanistiku i pozorište. Studije su ga odvele u Rostok i Berlin, a 1925. je doktorirao na tezi o Fridrihu Velikom i nemačkoj književnosti. Studije je platio radeći kao novinar i kritičar u novinama Neue Leipziger Zeitung. Međutim, njegove sve kritičnije kritike i „neozbiljna“ objava njegove erotske pesme „Abendlied des Kammervirtuosen“ (Večernja pesma komornog virtuoza) sa ilustracijama Eriha Osera doveli su do njegove smene 1927. godine. Iste godine se preselio u Berlin, iako je nastavio da piše za Neue Leipziger Zeitung pod pseudonimom „Berthold Burger“ (Bert Citizen) kao slobodni dopisnik. Kasner je kasnije koristio nekoliko drugih pseudonima, uključujući „Melkjor Kurc“ (Melchior Kurtz), „Piter Flint“ (Peter Flint), i „Robert Nojner“ (Robert Neuner). Berlin 1927–1933 Kastnerove godine u Berlinu, od 1927. do kraja Vajmarske republike 1933, bile su mu najproduktivnije. Objavljivao je pesme, novinske kolumne, članke i kritike u mnogim važnim berlinskim časopisima. Redovno je pisao u dnevnim listovima kao što su Berliner Tageblatt i Vossische Zeitung, kao i u Die Weltbühne. Hans Sarkowicz i Franz Josef Görtz, urednici njegovih kompletnih dela (1998), navode preko 350 članaka napisanih između 1923. i 1933. godine, ali on je morao napisati i više, jer se zna da su mnogi tekstovi izgubljeni kada je Kastnerov stan izgoreo tokom bombardovanje u februaru 1944. Kastner je objavio svoju prvu knjigu pesama, Herz auf Taille 1928. godine, a do 1933. godine objavio je još tri zbirke. Njegov His Gebrauchslyrik (Tekst za svakodnevnu upotrebu) učinio ga je jednom od vodećih figura pokreta Nova stvarnost, koji se usredsredio na upotrebu trezvenog, udaljenog i objektivnog stila za zasićenje savremenog društva. U jesen 1928. objavio je svoju najpoznatiju knjigu za decu Emil i detektivi, koju je ilustrovao Valter Trier. Vlasnica izdavačke kuće Weltbühne, Edit Jakobsen, predložila je Kestneru da napiše detektivsku priču. Knjiga je prodata u dva miliona primeraka samo u Nemačkoj i od tada je prevedena na 59 jezika. Roman je bio neobičan po tome što je, za razliku od većine dečje književnosti tog perioda, smešten u savremeni Berlin, a ne u svet bajki. Kastner se takođe uzdržao od otvorenog moraliziranja, puštajući da postupci likova govore sami za sebe. Njegov nastavak, Emil und die Drei Zwillinge (Emil i tri blizanca) objavljen 1933. godine, odvija se na obalama Baltika. Knjige o Emilu su uticate na stvaranje drugih knjiga u ponžanru literature o dečijim detektivima. Emil i detektivi adaptiran je za scenu pet puta, od čega je tri puta u Nemačkoj i po jednom u Velikoj Britaniji i Americi. Kastner je ovaj uspeh nastavio sa još Pünktchen und Anton (1931) i Das fliegende Klassenzimmer (1933). Ilustracije Valtera Triera značajno su doprinele ogromnoj popularnosti knjiga. Das fliegende Klassenzimmer (Leteći razred) je nekoliko puta prilagođen za scenu: 1954, 1973. i 2003. godine. Godine 1932. Kastner je napisao Der 35. Mai (35. maj), koja je smeštena u fantastičnu zemlju u koju se ulazi kroz garderobu i uključuje futurističke karakteristike poput mobilnih telefona. Filmska verzija Gerharda Lamprechta Emila i detektivia (1931) postigla je veliki uspeh. Kastner je, međutim, bio nezadovoljan scenarijem, a to ga je dovelo do toga da postane scenarista za filmske studije Babelsberg. Kastnerov jedini roman za odrasle Fabian, objavljen je 1931. godine. Kastner je u njega uključio brze rezove i montaže, u pokušaju da oponaša filmski stil. Fabian, nezaposleni književni stručnjak, doživljava užurbano brz tempo kao i propast Vajmarske Republike . Od 1927. do 1931. godine, Kastner je živeo u ulici Prager Straße 17 (danas blizu br. 12) u Berlinu u Vilmerzdorfu, a nakon toga, do februara 1945. godine, u ulici Roscherstraßee 16 u Berlinu – Šarlotenburg. Berlin 1933–1945 Kastner je bio pacifista i pisao je za decu zbog svoje vere u regenerativne moći mladosti. Bio je protivnik nacističkog režima i bio je jedan od potpisnika Hitnog poziva na jedinstvo. Međutim, za razliku od mnogih drugih autora koji kritikuju diktaturu, Kastner nije otišao u egzil. Nakon dolaska nacista na vlast, posetio je Merano i Švajcarsku i sastao se sa prognanim piscima, ali ipak se vratio u Berlin, tvrdeći da će tamo moći bolje da beleži događaje. Verovatno je i on želeo da izbegne napuštanje majke. Njegov „Neophodan odgovor na suvišna pitanja“ (Notwendige Antwort auf überflüssige Fragen) u Kurz und Bündig objašnjava Kastnerov stav: „Ja sam Nemac iz Drezdena u Saksoniji Otadžbina me ne pušta Ja sam poput drveta koje je uzgojeno u Nemačkoj Verovatno će i tamo uvenuti.“ Gestapo je nekoliko puta ispitivao Kastnera, nacionalna unija pisaca ga je proterala, a nacisti su spaljivali njegove knjige kao „suprotne nemačkom duhu“ tokom spaljivanja knjiga 10. maja 1933, na podsticaj Jozefa Gebelsa. Kastner je lično prisustvovao događaju i kasnije o njemu pisao. Odbijeno mu je članstvo u novoj uniji nacionalnih pisaca pod kontrolom nacista, Reichsverband deutscher Schriftsteller (RDS), zbog onoga što su njeni zvaničnici nazivali „kulturno boljševičkim stavom u svojim delima pre 1933.“ Tokom Trećeg rajha, Kastner je objavio apolitične romane poput Drei Männer im Schnee (Tri čoveka u snegu) 1934. godine u Švajcarskoj. 1942. dobio je posebno izuzeće za pisanje scenarija za film Münchhausen, koristeći pseudonim Berthold Burger. Film je bio prestižni projekat Ufa studija za proslavu dvadeset i pete godišnjice njegovog osnivanja, preduzeća koje je podržao Gebels. 1944. godine Kastnerov dom u Berlinu uništen je tokom bombardiranja. Početkom 1945. godine, on i drugi pretvarali su se da moraju putovati u seosku zajednicu Mayrhofen u Tirolu radi snimanja lokacije za (nepostojeći) film Das falsche Gesicht (Pogrešno lice). Stvarna svrha putovanja bila je izbegavanje konačnog sovjetskog napada na Berlin. Kastner je takođe dobio upozorenje da su SS planirali da ubiju njega i druge nacističke protivnike pre dolaska Sovjeta. Bio je u Mayrhofen-u kada se rat završio. O ovom periodu pisao je u dnevniku objavljenom 1961. godine pod naslovom Notabene 45. Drugo izdanje, bliže Kastnerovim originalnim beleškama, objavljeno je 2006. godine pod naslovom Das Blaue Buch (Plava knjiga). Kestner i bombardovanje Drezdena U svom dnevniku za 1945. godinu, objavljenom mnogo godina kasnije, Kastner opisuje svoj šok dolaskom u Drezden ubrzo nakon bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu u februaru 1945. godine i pronalazeći grad kao gomilu ruševina u kojima nije mogao prepoznati nijednu ulicu ili znamenitosti među kojima je proveo detinjstvo i mladost. Njegova autobiografija Als ich ein kleiner Junge war započinje jadikovkom za Drezdenom (citirano prema engleskom prevodu, When I Was a Little Boy): „Rođen sam u najlepšem gradu na svetu. Čak i ako je tvoj otac, dete, bio najbogatiji čovek na svetu, ne bi mogao da te odvede da ga vidiš, jer ono više ne postoji... Za hiljadu godina izgrađena je njena lepota, za jednu noć je potpuno uništena“. Minhen 1945–1974 Po završetku rata, Kastner se preselio u Minhen, gde je postao urednik kulturne rubrike za Neue Zeitung i izdavač Pinguin-a, časopisa za decu i mlade. Takođe je bio aktivan u književnim kabareima, u produkcijama u Schaubude (1945–1948) i Die kleine Freiheit (posle 1951), kao i na radiju. Tokom ovog vremena napisao je brojne skečeve, pesme, audio predstave, govore i eseje o nacionalsocijalizmu, ratnim godinama i surovoj stvarnosti života u posleratnoj Nemačkoj. Među njima su najzapaženija Marschlied 1945 (Marš 1945) i Deutsches Ringelspiel. Takođe je nastavio da piše knjige za decu, uključujući Die Konferenz der Tiere (Konferencija o životinjama), pacifistička satira u kojoj se svetske životinje udružuju kako bi uspešno naterale ljude da se razoružaju i sklope mir. Od ove slikovnice napravljen je animirani film autora Kurta Linda. Kastner je takođe obnovio saradnju sa Edmundom Nikom kojeg je upoznao u Lajpcigu 1929. godine, kada je Nik, tadašnji šef muzičkog odseka na Radio Silesia, napisao muziku za Kastnerovu radio predstavu Leben in dieser Zeit. Nik, sada muzički direktor u Schaubude, uglazbio je više od 60 Kastnerovih pesama. Kastnerov optimizam u neposrednoj posleratnoj eri ustupio je mesto rezignaciji, jer su Nemci na Zapadu pokušali da normalizuju svoj život nakon ekonomskih reformi ranih 1950-ih i posledičnog „ekonomskog čuda“ (Wirtschaftswunder). Dodatno se razočarao kad je kancelar Konrad Adenauer remilitarizovao Zapadnu Nemačku, učinio je članicom NATO- a i preusmerio je u mogući vojni sukob sa Varšavskim paktom. Kastner je ostao pacifista i govorio je u antimilitarističkom (Ostermarsch) demonstracijama protiv stacioniranja nuklearnog oružja u Zapadnoj Nemačkoj. Kasnije je takođe zauzeo stav protiv rata u Vijetnamu. Kastner je počeo sve manje da objavljuje, delom i zbog sve većeg alkoholizma. Nije se pridružio nijednom od posleratnih književnih pokreta u Zapadnoj Nemačkoj, a pedesetih i šezdesetih godina 20. veka postao je doživljavan uglavnom kao autor knjiga za decu. Njegov roman Fabian adaptiran je u film 1980. godine, kao i nekoliko knjiga njegovih nastavaka. Najpopularnije od ovih adaptacija bile su dve američke verzije Zamka za roditelje, napravljene 1961. i 1998, a zasnovane na njegovom romanu Das doppelte Lottchen (Loti i Lisa). Kastner je 1960. godine dobio nagradu Hans Kristijan Andersen za Als ich ein kleiner Junge war, njegovu autobiografiju. Engleski prevod Florence i Isabel McHugh, objavljen kao When I Was a Little Boy 1959. godine, osvojio je američki nagradu „Luis Kerol“ 1961. godine. Kastner je dobio još nekoliko nagrada, uključujući Nemačku filmsku nagradu za najbolji scenario za nemačku filmsku verziju Das doppelte Lottchen1951, književnu nagradu grada Minhena 1956, i nagradu Georg Bihner 1957. Vlada Zapadne Nemačke nagradila je Kastnera svojim redom za zasluge, Bundesverdienstkreuz-om (Savezni krst za zasluge), 1959. godine. Godine 1968. dobio je „Lessing-Ring“ zajedno sa književnom nagradom nemačkog masonskog reda. Kastner je 1951. izabran za predsednika PEN centra zapadne Nemačke i na toj funkciji je ostao do 1961. godine. 1965. postao je emeritus predsednik. Takođe je imao ključnu ulogu u osnivanju Međunarodne dečje biblioteke (Internationale Jugendbibliothek), u Minhenu. 1953. bio je osnivač (IBBY – International Board on Books for Young People) Međunarodnog odbora za knjige za mlade. Kastner se nikada nije oženio. Poslednje dve knjige za decu Der kleine Mann i Der kleine Mann und die kleine Miss napisao je za svog sina Tomasa Kastnera, rođenog 1957. godine. Kastner je često čitao iz svojih dela. Dvadesetih godina 20. veka snimio je neke od svojih pesama socijalne kritike, a u nekim filmovima prema njegovim knjigama nastupio je kao pripovedač, kao i za prvu audio produkciju Pünktchen und Anton. Ostali snimci za „Deutsche Grammophon“ uključuju pesme, epigrame i njegovu verziju narodne priče Til Ojlenšpigel. Čitao je i u pozorištima, poput Pozorišta Kivije u Minhenu, i za radio, za koji je čitao Als ich ein kleiner Junge war i druga dela. Kastner je umro od raka jednjaka 29. jula 1974. u bolnici Neuperlach u Minhenu. Sahranjen je na groblju Svetog Đorđa u minhenskom okrugu Bogenhausen. Ubrzo nakon njegove smrti, Bavarska akademija umetnosti osnovala je književnu nagradu u njegovo ime. Po njemu je nazvan asteroid 12318 Kastner. Bibliografija Spisak njegovih dela pod nemačkim naslovima, poređani prema datumima objavljivanja u Nemačkoj: Weihnachtslied, chemisch gereinigt, 1927. Herz auf Taille, 1928. Emil und die Detektive, 1929. (Emil i detektivi) Lärm im Spiegel, 1929. Ein Mann gibt Auskunft, 1930. Pünktchen und Anton 1931. (Tonček i Točkica) Der 35. Ma, 1931. (35. maj, ili Konradova vožnja do južnih mora) Fabian. Die Geschichte eines Moralisten, 1932. (Fabian, Priča o moralisti) Gesang zwischen den Stühlen, 1932. Emil und die Drei Zwillinge 1933. (Emil i tri blizanca) Das fliegende Klassenzimmer, 1933. (Leteći razred) Drei Männer im Schnee, 1934. (Tri čoveka u snegu) Die verschwundene Miniatur, 1935. (Nestala minijatura) Doktor Erich Kästners Lyrische Hausapotheke, 1936. (Sanduk za lirsku medicinu doktora Eriha Kastnera) Georg und die Zwischenfälle, (zvani Der kleine Grenzverkehr), 1938. (Salcburška komedija) Das doppelte Lottchenn, 1949. (Bliznakinje ili Dvostruka Loti) Die Konferenz der Tiere, 1949. (Kongres životinja) Die 13 Monate, 1955. Als ich ein kleiner Junge war, 1957. (Kad sam bio mali dečak) Das Schwein beim Friseur, 1963. Der kleine Mann, 1963. (Mali čovek) Der kleine Mann und die kleine Miss, 1967. (Mali čovek i mala gospođica) Mein Onkel Franz, 1969. Silvia List (urednik): Das große Erich Kästner Buch, sa uvodom Hermana Kestena, 2002. MG26 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo iskrzane, sve ostalo uredno! Ilustracije: Suzana Kubinac Luise, devetogodišnjakinja i prilično drska, mora provesti ljeto daleko od Beča u kući za odmor. Tamo se začudi kad upozna dobru Lotte iz Münchena: Zato što izgleda baš kao ona! Djevojke odlučuju doći do dna tajne njihove sličnosti i bez daljnjeg mijenjati uloge: Luise se vraća u München kao Lotte, Lotte u Beč kao Luise. Imaju pametan plan u svojoj prtljazi. Emil Erih Kestner (Drezden, 23. februar 1899 - Minhen, 29. jul 1974) je bio nemački autor, pesnik, scenarista i satiričar[1], poznat pre svega po svojim šaljivim, društveno oštrim pesmama i po knjigama za decu, uključujući Emila i detektive. Međunarodnu nagradu Hans Kristijan Andersen dobio je 1960. godine za autobiografiju Als ich ein kleiner Junge war (When I Was a Little Boy). Četiri puta je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Drezden 1899 - 1919 Rodno mesto - spomen ploča Kastner je rođen u Drezdenu, u Saksoniji, a odrastao je u ulici Königsbrücker Straße. U blizini je naknadno otvoren muzej Erih Kastner u vili Augustin koja je pripadala Kastnerovom ujaku Franzu Augustinu. [4] Kastnerov otac, Emil Rikard Kastner, bio je majstor sedlar. [5] Njegova majka, Ida Amalia (rođena Augustin), bila je sluškinja, ali u tridesetim godinama se školovala za frizera kako bi dopunjavala prihode svog supruga. Kastner je imao posebno blizak odnos sa majkom. Kada je živeo u Lajpcigu i Berlinu, gotovo svakodnevno joj je pisao prilično intimna pisma i razglednice, a prepotentne majke redovno se pojavljuju u njegovim spisima. Govorilo se da je otac Eriha Kastnera bio porodični jevrejski lekar Emil Cimerman (1864 - 1953.), ali ove glasine nikada nisu potkrepljene. [6] Kastner je o svom detinjstvu pisao u svojoj autobiografiji Als ich ein kleiner Junge war 1957, (Kad sam bio mali dečak). Prema Kastneru, on nije patio od toga što je bio jedinac, imao je mnogo prijatelja i nije bio usamljen. Kastner je 1913. godine išao u učiteljsku školu u Drezdenu. Međutim, odustao je 1916. malo pre polaganja ispita koji bi ga kvalifikovali za predavanje u državnim školama. Pozvan je u Kraljevsku saksonsku vojsku 1917. godine i bio je obučavan u teškoj artiljerijskoj jedinici u Drezdenu. Kastner nije poslat na front, ali brutalnost vojne obuke koju je prošao i smrt savremenika koje je doživeo snažno su uticali na njegov kasniji antimilitarizam. Nemilosrdno bušenje kojem je podvrgnut njegov narednik sa bušilicom takođe je izazvalo doživotno stanje srca. Kastner to prikazuje u svojoj pesmi Narednik Vaurich. Po završetku rata, Kastner se vratio u školu i položio Abitur ispit sa odlikovanjem, stičući stipendiju od grada Drezdena. Lajpcig 1919 - 1927 U jesen 1919, Kastner se upisao na Univerzitet u Lajpcigu da studira istoriju, filozofiju, germanistiku i pozorište. Studije su ga odvele u Rostok i Berlin, a 1925. je doktorirao na tezi o Fridrihu Velikom i nemačkoj književnosti. Studije je platio radeći kao novinar i kritičar u novinama Neue Leipziger Zeitung. Međutim, njegove sve kritičnije kritike i „neozbiljna“ objava njegove erotske pesme `Abendlied des Kammervirtuosen` (Večernja pesma komornog virtuoza) sa ilustracijama Eriha Osera doveli su do njegove smene 1927. godine. Iste godine se preselio u Berlin, iako je nastavio da piše za Neue Leipziger Zeitung pod pseudonimom „Berthold Burger“ (Bert Citizen) kao slobodni dopisnik. Kasner je kasnije koristio nekoliko drugih pseudonima, uključujući `Melkjor Kurc` (Melchior Kurtz), `Piter Flint` (Peter Flint), i `Robert Nojner` (Robert Neuner).[3] Berlin 1927 - 1933 Kastnerove godine u Berlinu, od 1927. do kraja Vajmarske republike 1933, bile su mu najproduktivnije. Objavljivao je pesme, novinske kolumne, članke i kritike u mnogim važnim berlinskim časopisima. Redovno je pisao u dnevnim listovima kao što su Berliner Tageblatt i Vossische Zeitung, kao i u Die Weltbühne. Hans Sarkowicz i Franz Josef Görtz, urednici njegovih kompletnih dela (1998), navode preko 350 članaka napisanih između 1923. i 1933. godine, ali on je morao napisati i više, jer se zna da su mnogi tekstovi izgubljeni kada je Kastnerov stan izgoreo tokom bombardovanje u februaru 1944. Kastner je objavio svoju prvu knjigu pesama, Herz auf Taille 1928. godine, a do 1933. godine objavio je još tri zbirke. Njegov His Gebrauchslyrik (Tekst za svakodnevnu upotrebu) učinio ga je jednom od vodećih figura pokreta Nova stvarnost, koji se usredsredio na upotrebu trezvenog, udaljenog i objektivnog stila za zasićenje savremenog društva. U jesen 1928. objavio je svoju najpoznatiju knjigu za decu Emil i detektivi, koju je ilustrovao Valter Trier. Vlasnica izdavačke kuće Weltbühne, Edit Jakobsen, predložila je Kestneru da napiše detektivsku priču. Knjiga je prodata u dva miliona primeraka samo u Nemačkoj i od tada je prevedena na 59 jezika. Roman je bio neobičan po tome što je, za razliku od većine dečje književnosti tog perioda, smešten u savremeni Berlin, a ne u svet bajki. Kastner se takođe uzdržao od otvorenog moraliziranja, puštajući da postupci likova govore sami za sebe.[1] Njegov nastavak, Emil und die Drei Zwillinge (Emil i tri blizanca) objavljen 1933. godine, odvija se na obalama Baltika. Knjige o Emilu su uticate na stvaranje drugih knjiga u ponžanru literature o dečijim detektivima. Emil i detektivi adaptiran je za scenu pet puta, od čega je tri puta u Nemačkoj i po jednom u Velikoj Britaniji i Americi.[3] Kastner je ovaj uspeh nastavio sa još Pünktchen und Anton (1931) i Das fliegende Klassenzimmer (1933). Ilustracije Valtera Triera značajno su doprinele ogromnoj popularnosti knjiga. Das fliegende Klassenzimmer (Leteći razred) je nekoliko puta prilagođen za scenu: 1954, 1973. i 2003. godine.[3] Godine 1932. Kastner je napisao Der 35. Mai (35. maj), koja je smeštena u fantastičnu zemlju u koju se ulazi kroz garderobu i uključuje futurističke karakteristike poput mobilnih telefona. Filmska verzija Gerharda Lamprechta Emila i detektivia (1931) postigla je veliki uspeh. Kastner je, međutim, bio nezadovoljan scenarijem, a to ga je dovelo do toga da postane scenarista za filmske studije Babelsberg. Kastnerov jedini roman za odrasle Fabian, objavljen je 1931. godine. Kastner je u njega uključio brze rezove i montaže, u pokušaju da oponaša filmski stil. Fabian, nezaposleni književni stručnjak, doživljava užurbano brz tempo kao i propast Vajmarske Republike . Od 1927. do 1931. godine, Kastner je živeo u ulici Prager Straße 17 (danas blizu br. 12) u Berlinu u Vilmerzdorfu, a nakon toga, do februara 1945. godine, u ulici Roscherstraßee 16 u Berlinu - Šarlotenburg. Berlin 1933 - 1945 Kastner je bio pacifista i pisao je za decu zbog svoje vere u regenerativne moći mladosti. Bio je protivnik nacističkog režima i bio je jedan od potpisnika Hitnog poziva na jedinstvo. Međutim, za razliku od mnogih drugih autora koji kritikuju diktaturu, Kastner nije otišao u egzil. Nakon dolaska nacista na vlast, posetio je Merano i Švajcarsku i sastao se sa prognanim piscima, ali ipak se vratio u Berlin, tvrdeći da će tamo moći bolje da beleži događaje. Verovatno je i on želeo da izbegne napuštanje majke. Njegov `Neophodan odgovor na suvišna pitanja` (Notwendige Antwort auf überflüssige Fragen) u Kurz und Bündig objašnjava Kastnerov stav: `Ја сам Немац из Дрездена у Саксонији Отаџбина ме не пушта Ја сам попут дрвета које је узгојено у Немачкој Вероватно ће и тамо увенути.` Gestapo je nekoliko puta ispitivao Kastnera, nacionalna unija pisaca ga je proterala, a nacisti su spaljivali njegove knjige kao „suprotne nemačkom duhu“ tokom spaljivanja knjiga 10. maja 1933, na podsticaj Jozefa Gebelsa. Kastner je lično prisustvovao događaju i kasnije o njemu pisao. Odbijeno mu je članstvo u novoj uniji nacionalnih pisaca pod kontrolom nacista, Reichsverband deutscher Schriftsteller (RDS), zbog onoga što su njeni zvaničnici nazivali „kulturno boljševičkim stavom u svojim delima pre 1933.“ Tokom Trećeg rajha, Kastner je objavio apolitične romane poput Drei Männer im Schnee (Tri čoveka u snegu) 1934. godine u Švajcarskoj. 1942. dobio je posebno izuzeće za pisanje scenarija za film Münchhausen, koristeći pseudonim Berthold Burger. Film je bio prestižni projekat Ufa studija za proslavu dvadeset i pete godišnjice njegovog osnivanja, preduzeća koje je podržao Gebels. 1944. godine Kastnerov dom u Berlinu uništen je tokom bombardiranja. Početkom 1945. godine, on i drugi pretvarali su se da moraju putovati u seosku zajednicu Mayrhofen u Tirolu radi snimanja lokacije za (nepostojeći) film Das falsche Gesicht (Pogrešno lice). Stvarna svrha putovanja bila je izbegavanje konačnog sovjetskog napada na Berlin. Kastner je takođe dobio upozorenje da su SS planirali da ubiju njega i druge nacističke protivnike pre dolaska Sovjeta. [7] Bio je u Mayrhofen-u kada se rat završio. O ovom periodu pisao je u dnevniku objavljenom 1961. godine pod naslovom Notabene 45. Drugo izdanje, bliže Kastnerovim originalnim beleškama, objavljeno je 2006. godine pod naslovom Das Blaue Buch (Plava knjiga). Kestner i bombardovanje Drezdena U svom dnevniku za 1945. godinu, objavljenom mnogo godina kasnije, Kastner opisuje svoj šok dolaskom u Drezden ubrzo nakon bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu u februaru 1945. godine i pronalazeći grad kao gomilu ruševina u kojima nije mogao prepoznati nijednu ulicu ili znamenitosti među kojima je proveo detinjstvo i mladost. Njegova autobiografija Als ich ein kleiner Junge war započinje jadikovkom za Drezdenom (citirano prema engleskom prevodu, When I Was a Little Boy): `Рођен сам у најлепшем граду на свету. Чак и ако је твој отац, дете, био најбогатији човек на свету, не би могао да те одведе да га видиш, јер оно више не постоји. . . . За хиљаду година изграђена је њена лепота, за једну ноћ је потпуно уништена`. Minhen 1945 - 1974 Po završetku rata, Kastner se preselio u Minhen, gde je postao urednik kulturne rubrike za Neue Zeitung i izdavač Pinguin-a, časopisa za decu i mlade. Takođe je bio aktivan u književnim kabareima, u produkcijama u Schaubude (1945–1948) i Die kleine Freiheit (posle 1951), kao i na radiju. Tokom ovog vremena napisao je brojne skečeve, pesme, audio predstave, govore i eseje o nacionalsocijalizmu, ratnim godinama i surovoj stvarnosti života u posleratnoj Nemačkoj. Među njima su najzapaženija Marschlied 1945 (Marš 1945) i Deutsches Ringelspiel. Takođe je nastavio da piše knjige za decu, uključujući Die Konferenz der Tiere (Konferencija o životinjama), pacifistička satira u kojoj se svetske životinje udružuju kako bi uspešno naterale ljude da se razoružaju i sklope mir. Od ove slikovnice napravljen je animirani film autora Kurta Linda. Kastner je takođe obnovio saradnju sa Edmundom Nikom kojeg je upoznao u Lajpcigu 1929. godine, kada je Nik, tadašnji šef muzičkog odseka na Radio Silesia, napisao muziku za Kastnerovu radio predstavu Leben in dieser Zeit. Nik, sada muzički direktor u Schaubude, uglazbio je više od 60 Kastnerovih pesama. Kastnerov optimizam u neposrednoj posleratnoj eri ustupio je mesto rezignaciji, jer su Nemci na Zapadu pokušali da normalizuju svoj život nakon ekonomskih reformi ranih 1950-ih i posledičnog „ekonomskog čuda“ (Wirtschaftswunder). Dodatno se razočarao kad je kancelar Konrad Adenauer remilitarizovao Zapadnu Nemačku, učinio je članicom NATO- a i preusmerio je u mogući vojni sukob sa Varšavskim paktom. Kastner je ostao pacifista i govorio je u antimilitarističkom (Ostermarsch) demonstracijama protiv stacioniranja nuklearnog oružja u Zapadnoj Nemačkoj. Kasnije je takođe zauzeo stav protiv rata u Vijetnamu. Kastner je počeo sve manje da objavljuje, delom i zbog sve većeg alkoholizma. Nije se pridružio nijednom od posleratnih književnih pokreta u Zapadnoj Nemačkoj, a pedesetih i šezdesetih godina 20. veka postao je doživljavan uglavnom kao autor knjiga za decu. Njegov roman Fabian adaptiran je u film 1980. godine, kao i nekoliko knjiga njegovih nastavaka. Najpopularnije od ovih adaptacija bile su dve američke verzije Zamka za roditelje, napravljene 1961. i 1998, a zasnovane na njegovom romanu Das doppelte Lottchen (Loti i Lisa). Kastner je 1960. godine dobio nagradu Hans Kristijan Andersen za Als ich ein kleiner Junge war, njegovu autobiografiju. Engleski prevod Florence i Isabel McHugh, objavljen kao When I Was a Little Boy 1959. godine, osvojio je američki nagradu `Luis Kerol` 1961. godine. Erih Kastner (levo) u Engleska bašta, Minhen, 1968 Kastner je dobio još nekoliko nagrada, uključujući Nemačku filmsku nagradu za najbolji scenario za nemačku filmsku verziju Das doppelte Lottchen1951, književnu nagradu grada Minhena 1956, i nagradu Georg Bihner 1957. Vlada Zapadne Nemačke nagradila je Kastnera svojim redom za zasluge, Bundesverdienstkreuz-om (Savezni krst za zasluge), 1959. godine. Godine 1968. dobio je `Lessing-Ring` zajedno sa književnom nagradom nemačkog masonskog reda. Kastner je 1951. izabran za predsednika PEN centra zapadne Nemačke i na toj funkciji je ostao do 1961. godine. 1965. postao je emeritus predsednik. Takođe je imao ključnu ulogu u osnivanju Međunarodne dečje biblioteke (Internationale Jugendbibliothek), u Minhenu. 1953. bio je osnivač (IBBY - International Board on Books for Young People) Međunarodnog odbora za knjige za mlade.[3] Kastner se nikada nije oženio. Poslednje dve knjige za decu Der kleine Mann i Der kleine Mann und die kleine Miss napisao je za svog sina Tomasa Kastnera, rođenog 1957. godine. Kastner je često čitao iz svojih dela. Dvadesetih godina 20. veka snimio je neke od svojih pesama socijalne kritike, a u nekim filmovima prema njegovim knjigama nastupio je kao pripovedač, kao i za prvu audio produkciju Pünktchen und Anton. Ostali snimci za `Deutsche Grammophon` uključuju pesme, epigrame i njegovu verziju narodne priče Til Ojlenšpigel. Čitao je i u pozorištima, poput Pozorišta Kivije u Minhenu, i za radio, za koji je čitao Als ich ein kleiner Junge war i druga dela. Kastner je umro od raka jednjaka 29. jula 1974. u bolnici Neuperlach u Minhenu. Sahranjen je na groblju Svetog Đorđa u minhenskom okrugu Bogenhausen. Ubrzo nakon njegove smrti, Bavarska akademija umetnosti osnovala je književnu nagradu u njegovo ime. Po njemu je nazvan asteroid 12318 Kastner. [8] Bibliografija Spisak njegovih dela pod nemačkim naslovima, poređani prema datumima objavljivanja u Nemačkoj: Weihnachtslied, chemisch gereinigt, 1927. Herz auf Taille, 1928. Emil und die Detektive, 1929. (Emil i detektivi) Lärm im Spiegel, 1929. Ein Mann gibt Auskunft, 1930. Pünktchen und Anton 1931. (Tonček i Točkica) Der 35. Ma, 1931. (35. maj, ili Konradova vožnja do južnih mora) Fabian. Die Geschichte eines Moralisten, 1932. (Fabian, Priča o moralisti) Gesang zwischen den Stühlen, 1932. Emil und die Drei Zwillinge 1933. (Emil i tri blizanca) Das fliegende Klassenzimmer, 1933. (Leteći razred) Drei Männer im Schnee, 1934. (Tri čoveka u snegu) Die verschwundene Miniatur, 1935. (Nestala minijatura) Doktor Erich Kästners Lyrische Hausapotheke, 1936. (Sanduk za lirsku medicinu doktora Eriha Kastnera) Georg und die Zwischenfälle, (zvani Der kleine Grenzverkehr), 1938. (Salcburška komedija) Das doppelte Lottchenn, 1949. (Bliznakinje ili Dvostruka Loti) Die Konferenz der Tiere, 1949. (Kongres životinja) Die 13 Monate, 1955. Als ich ein kleiner Junge war, 1957. (Kad sam bio mali dečak) Das Schwein beim Friseur, 1963. Der kleine Mann, 1963. (Mali čovek) Der kleine Mann und die kleine Miss, 1967. (Mali čovek i mala gospođica) Mein Onkel Franz, 1969. Silvia List (urednik): Das große Erich Kästner Buch, sa uvodom Hermana Kestena, 2002.