Opis proizvoda Kako su dani u sedmici dobili nazive i kome su posvećeni. Nedelja u hrišćanskoj tradiciji prvi dan sedmice i znači neradan dan, dan kada se ne radi, ne dela. Sedmodnevni period nazivao se „sedmicom“, a samu nedelju su nazvali danom odmora, „nedelanja“. Dani koji slede posle dana odmora, dobili su svoja imena po redosledu: prvi posle nedelje – ponedeljak, drugi – utorak, sreda, je sredina nedelje, četvrti – četvrtak, peti, petak. Odakle potiču imena dana kod Slovena i zašto ih današnja nedelja ima baš sedam? Slovenska sedmica ima dugu istoriju i tradiciju. Zanimljivo je da svi slovenski narodi za sedmi dan, tj. nedelju, koriste reč istog porekla, a jedino je Rusi zovu voskresenije. Od davnina je kod Rusa ime „nedelja“ označavalo sedmicu (sedam dana), a nedeljni dan nastao od „ne-radni“,“ne-delatni“ je sedmi, slobodni dan. Takođe je verovatno da se staroslovenska „nedelja“ prvobitno sastojala od pet dana, dok je sedmodnevna ustanovljena kasnije. Kod hrišćana odgovore na ova pitanja daje Stari zavet, odakle postaje jasno da je vreme sedmodnevne strukture ustanovio Bog. Kao što je poznato, prema biblijskom predanju: prvi dan stvaranja stvorena je svetlost u drugom – voda i nebeski svod, trećeg zemlja, mora i biljni svet, u četvrtom svetlo i zvezde, u petom životinjski svet, šestog je stvoren čovek i naređeno mu je da se razmnožava, sedmi dan je posvećen odmoru. U drevnoj Rusiji, bio je poznat pojam o vremenu u nedeljama, po sedam dana u svakoj. Otuda je starorusko ime „nedelje“ sedmica. Za razliku od mnogih drevnih kalendara, u kojima su dani u nedelji imenovani imenama planeta posvećenih antičkim bogovima, to drevnoruski dani sedmice odražavaju njihov redni položaj u odnosu na „nedelje“, pa je tako nazvana „nedelja“ (od „ne delati“, ne raditi, i bio dan odmora).

Osnovni koncept Kvantnih skokova je to da možete postati ko kod da zamislite; obdareni bilo kojim talentom, bilo kojom veštinom. Ovde ćete naučiti o beskonačnosti univerzumā – naučni koncept ogromnog beskrajnog mora mehurića, od kojih svaki sadrži veliki paralelni univerzum. Koncept beskonačnosti je to da postoji neprekidna, sveobuhvatna masa događaja i ljudi u jednom od tih univerzuma. Postoji vaše paralelno blizanačko ja u jednom od tih univerzuma u svakoj zamislivoj situaciji. Postoje blizanački ja koji su kraljevi i kraljice, oni koji su veliki umetnici i muzičari; postoje i oni koji su beskućnici; postoje ja uključena u situacije koje ne možete ni zamisliti. Ovo je osnovni koncept kvantne fizike, koji prihvataju mnogi naučnici; ali oni vam ne govore kako da doprete do tih drugih ja u tim drugim univerzumima. Ne možete, kažu oni, pobeći iz vlastitog mehura. Ali sa programom Kvantnih skokova upravo to radimo, kako to potvrđuju naših više od sto hiljada učesnika tog programa u protekle dve godine. Kvantnim skokom možete dostići to blizanačko ja i doneti u ovu stvarnost energiju, ili ritam tog ja. Jedna od mnogih ideja koje se razvijaju iz koncepta beskonačnih „mehurskih” univerzuma je ideja vremena. U beskonačnosti se sve što je moguće zamisliti događa sada. U sadašnjoj stvarnosti ne postoji sada, jer je vreme tok koji se uvek kreće – reči koje čitate već su u prošlosti, skrenite pogled sa njih i one postoje samo u vašem sećanju. Ali u beskonačnom univerzumu, vaši blizanački ja postoje u svakom zanimanju, sa svakim talentom i u svakom vremenu. Zamislite veći univerzum kao beskrajni niz fotografija koje se aktiviraju kada ih posmatrate. Te fotografije obuhvataju svaki zamislivi trenutak vremena i događaja od rođenja univerzuma do njegove smrti u nekoj nezamislivoj dalekoj budućnosti. Kvantni skokovi su najunikatniji koncept u poslednjih stotinak godina. Sada možete da budete šta god možete zamisliti da budete. Sve što treba da učinite je kvantni skok. Ova knjiga će vam pokazati kako to da uradite. Iz sadržaja: Vaše najbolje ja; Programiranje oktava; Kontrola energije; Unapređenje imunog sistema; Iscelenje ćelija; Terapija prošlih života… Čitaj dalje

U ovoj knjizi ima mnogo informacija. Nemojte misliti da morate sve odjednom da prihvatite. Neke ideje će vam odmah upasti u oči. Radite prvo na njima. Ako sam napisala nešto sa čime se ne slažete, jednostavno ignorišite to. Ako iz ove knjige možete da izvučete bar jednu dobru ideju i da je iskoristite da poboljšate kvalitet svoga života, znači da sam je dobro napisala. U toku čitanja videćete da koristim mnogo izraza kao što su moć, inteligencija, beskrajni um, viša sila, Bog, univerzalna moć, unutrašnja mudrost i tako dalje. To sam učinila da bih vam pokazala da nema granica nazivima za onu moć koja pokreće svet i koja se nalazi i u vama. Ako vam bilo koji naziv smeta, zamenite ga onim koji vam se čini prikladnijim. Ja sam ranije, čitajući knjige, precrtavala reči ili imena koji mi se nisu dopadala i sama upisivala one koji su mi više odgovarali. I vi to možete da uradite. Primetićete i da dve reči pišem drugačije nego što se one normalno pišu. Bolest pišem kao nezdravost da bi se obeležilo sve što nije u harmoniji sa vama ili vašom okolinom. Sida se piše malim slovima – sida – da bi se smanjila moć te reči, pa prema tome i njena nezdravost. Na ovu ideju je prvi došao velečasni Stefan Piters. Mi u Kući Hej smo svim srcem prihvatili taj koncept i molimo naše čitaoce da i oni isto urade. Ova knjiga je pisana kao produžetak knjige Možete da izlečite svoj život. Od pisanja te knjige prošlo je dosta vremena i dobila sam mnogo novih ideja. Njih želim da podelim sa svima vama koji ste mi godinama pisali tražeći više informacija. Osećam da je veoma važno da znate da je moć koju svi tražimo tamo negde i u nama samima i na raspolaganju da je upotrebimo na pozitivan način. Neka vam ova knjiga otkrije koliko ste stvarno moćni.

Opis proizvoda Već sam naziv knjige, Magični svet dečjeg šaha , govori o dve ljubavi autora, ljubavi prema deci i šahu. Magičan, dakle čudesan, nestvaran, neverovatan, divan svet šaha kao stvoren za dete, ako dete razumemo, ako znamo šta želi, šta može, ako znamo kako se razvija biološki, psihološki i socijalno, ako znamo kako sa njim treba raditi. Na takav pristup deci najbolje ukazuje podnaslov knjige: Priručnik za sve koji žele da predstave deci šah. Dakle, ovo je priručnik za instruktore šaha, šahovske radnike, za roditelje i sve ostale koji žele da svoju privrženost šahu podele sa decom. Objavljen je veliki broj šahovskih početnica, kako u svetu tako i u nas, ali je većina usmerena na sadržaje obuke, a manje na teorijsko-metodičke osnove rada sa decom. Ovaj priručnik polazi od deteta i osnovnih premisa u radu sa njimaOnaj ko se bavi obukom dece mora maestralno varirati na granici determinisanog (pravila šahovske igre) i slobode (u šahovskoj igri) i u tome tražiti šansu da deca zavole šah kako bi im on bio jedan od izvora radosti života. I ne samo to, već i moćno sredstvo za razvoj inteligencije, apstraktnog mišljenja, motivacije, samokontrole i drugog, što se odlično kombinuje sa učenjem u školi, sa sticanjem znanja u različitim oblastima i njihovim povezivanjem. To su temeljne vrednosti šaha i zbog toga je on najdugovečnija igra na svetu koju su oduševljeno prihvatale brojne generacije, dok je formiranje uspe¬šnih takmičara drugostepeni zadatak. Takva orijentacija ovog priručnika čini da je satkan od vispreno odabranih misli velikih ljudi, potkrepljen znanjima o razvoju deteta, a posebno dobro metodički postavljen. Čitav niz metodičkih uputstava, napomena i praktičnih rešenja, nisu parafraziranje opštih pedagoških postulata, već su proistekli iz višedecenijske prakse u radu sa decomPedagoško znanje, praktično iskustvo, veština obučavanja i ljubav koja dete u šahu stavlja u centar zbivanja, sumirani u ovom priručniku, učiniće da on bude prva i neophodna knjiga na dugom putu stvaranja šahovskih zaljubljenika i šampiona– Prof. dr Vladimir Koprivica

"Anodeino razumevanje i tumačenje sistema čakri širom mi je otvorilo um i srce, i duboko je uticalo na način na koji radim jogu, kao i na moje učenje.“ – Šon Korn „Joga čakri Anodee Džudit izvrstan je pratilac decenija njenih knjiga i učenja. Budući da istražuje joga metode za oslobađanje, preobražaj i uravnotežavanje naših energetskih tela i života, ova knjiga je dar svetu.“ – Šiva Rea, osnivač Prana Vinjase Kao arhitektura duše, sistem čakri je suština joge – sredstvo kojim se um i telo, nebo i zemlja i duh i materija spajaju u božanski savez koji je pravo značenje joge. U ovoj dugo očekivanoj knjizi priznatog stručnjaka za čakre, Anodee Džudit, naučićete kako da koristite principe i vežbe joge kako biste probudili suptilno energetsko telo i povezali se sa svojim najvišim izvorom. Uz pomoć sedam glavnih ključeva kojim otključavate svoj unutrašnji hram, bićete upućeni kroz vežbe koje otvaraju i aktiviraju svaku čakru putem poza, bioenergetskih vežbi, vežbi disanja, mantri, usmeravane meditacije i joga filozofije. S divnim fotografijama u boji za svaku pozu, zajedno sa uputstvima za dublje usklađivanje i aktivaciju energetskog tela, ova knjiga dragoceno je pomagalo kako za učitelje tako i za učenike. „Decenijama sam čekala, želela, žudela za knjigom kao što je Joga čakri Anodee Džudit. Kao i uvek kad je u pitanju Anodea, ova knjiga izvrsno je predstavljena, puna mudrosti, praktična, inspirativna, laka za razumevanje, savremena. Morate je imati. Uživajte u svemu što ona ima da vas nauči!“ – Margo Anan Dr Anodea Džudit osnivač je i direktor Svetih centara, organizacije za podučavanje koja promoviše sveto znanje za preobražaj pojedinca i kultura. Originalni mislilac, pisac i duhovni učitelj širom sveta, ona ima strast za realizovanje neiskorišćenih ljudskih potencijala koja parira njenoj brizi za predstojeće krize čovečanstva – žarka joj je želja da se svi probudimo na vreme. Magistrirala je i doktorirala psihologiju i ljudsko zdravlje; ima napredni sertifikat iz joge i čitav život izučava medicinu telo-um, mitologiju, istoriju, psihologiju, teoriju sistema i mističnu duhovnost. Anodea se smatra vodećim američkim stručnjakom za čakre i terapeutske probleme. Predaje širom sveta i drži radionice i treninge u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Evropi, Aziji i Centralnoj Americi. Čitaj dalje

Predivna, nova knjiga S.N. Lazareva, koja je u Rusiji objavljena u aprilu 2017. godine i Srbija je prva zemlja koja je ovu knjigu prevela i tako pružila čitaocima priliku da je pročitaju na svom jeziku! Kada se dešavaju razni problemi, ljudi, po pravilu, postavljaju dva pitanja: "Zašto mi se to desilo?" i "Šta da radim?". Nova knjiga S.N Lazareva "Ozdravljenje duše" pomoći će vam da pronađete odgovore na ova pitanja, a takođe će vas usmeriti kako da pronađete izlaz iz svake situacije, naučite da razumete prave razloge bolesti i da izgradite odgovarajući sistem prioriteta pomoću kog možete da poboljšate svoj karakter i svoju sudbinu. Šta je vera, šta je ljubav prema Bogu i prihvatanje Božje volje; kako naučiti voleti; kako harmonizovati svoju dušu, kakvi treba da budu prvi koraci u radu na sebi; koji je smisao pojmova kao što su slobodna volja, poniznost, žrtvovanje, praštanje, pokajanje. Odgovori na ova pitanja će čitaocima pomoći da lakše prihvate informaciju i da je primene u životu. U knjizi se takođe razmatraju sledeća pitanja: Zašto ljudi često ne razumeju jedni druge? Koji modeli ponašanja prema drugima su ispravni u određenim situacijama? Možemo li da promenimo „zrelu karmu“? Zašto žrtvovanje leči? Kako žena podsvesno može a ubija svoje dete? Zašto se užasne tragedije dešavaju deci i da li se to može sprečiti? Zašto je opasno ljutiti se na mrtve? Da li je seksualnost dobro ili zlo? Zašto se gord čovek pre ili kasnije ispostavi kao slabić? Zašto je važno Boga videti ne samo u drugima, već i u nama samima? Kako da ne budemo uvređeni? Koja je razlika između osuđivanja čoveka i analize njegovog neprimerenog ponašanja? Zašto se bolest može nazvati lekom za dušu? Knjiga sadrži i pisma čitalaca (u knjizi je objavljena impresivna priča čitateljke iz Crne Gore) koji dele svoje realno iskustvo prevazilaženja teških bolesti, kao što su rak, tuberkuloza, Daunov sindrom; iskustvo prevazilaženje uvređenosti na roditelje i strogo osuđivanja drugih ljudi. Pomoću ovih znanja ćete otkriti nove mogućnosti za rešavanje svojih problema, moći ćete da koraknete u realne, pozitivne promene sebe i svog života. Čitaj dalje

Opis proizvoda Duhovito, radoznalo, emotivno i pomalo filozofski, Snežana Dabović, autorka knjige „Boemove kćeri“ vodi nas kroz veoma zanimljiv roman o ženi, životu i večnim temama: ko smo i kako smo dovde stigli. Od korica do korica, inspirativno i lako, nižu se opisi, izrazi i vešto birane reči koje čitaoce ne ostavljaju ravnodušnim, a kada knjiga izazove emocije kod čitalaca, kao što to čini ovaj roman, onda su i pisac i čitalac srećni, a knjiga je ispunila svoju svrhu! Roman „Boemove kćeri“ integriše nekoliko životnih priča, te se i pozicije čitalaca, tokom druženja s knjigom, menjaju od stranice do stranice ili od priče do priče. „Svakog dana iz početka, kao da juče nije bilo.“ „Knjiga „Boemove kćeri“ inspirisana je ličnim iskustvom i pisana iz različitih perspektiva ćerke, žene i majke i delimično, kroz doživljena tuđa iskustva. Govori o suštinskom traganju žene za sopstvom kroz različite identitete i periode života. No, bez obzira na to ko smo i gde smo, često spoznamo da je teško biti, a još teže kriti“ - ističe autorka romana i nastavlja citatom iz knjige: „Kao djeca, nikada ne osjetimo bol roditelja dok već nije prekasno i ne možemo učiniti ništa da im pomognemo, olakšamo… A kao roditelji, osjećamo bol svoje djece i prije nego ih zaboli, dok ih boli, a boli nas i kad ih prođe. Ipak, rjetko kad možemo učiniti nešto da im pomognemo… a nerijetko im i sami prouzrokujemo bol.“ U traganju za odgovorima, kao višestrana umetnica, slikarka i spisateljica, Dabovićka vešto kombinuje raznovrsna znanja, talente i uloge u poslu i životu. Pre romana „Boemove kćeri“, autorka je objavila knjigu dečje poezije „Lana – Asija sa cvijećem u kosi“ posvećene ćerki Lani-Asiji Dabović. Pored pet samostalnih izložbi slika, Snežana Dabović je izlagala i na šest grupnih izložbi u Crnoj Gori, Srbiji i Italiji. Njeni tekstovi i likovna rešenja osvajali su mnogobrojne nagrade na raznovrsnim lokalnim i međunarodnim festivalima. Kao sertifikovani NLP trener i Yoga učitelj aktivno je radila sa decom različitih uzrasta u Crnoj Gori, Srbiji i Italiji, uključujući i studo glume, govora i igre - „Pipi“ koji je osnovala sa sestrom Martom Ćeranić, glumicom. – Danijela Pantić Conić Vidi još informacija

"Znati šta želite da osetite je najmoćnija jasnoća koju možete da imate. Stvoriti takva osećanja je najmoćnija stvar koju možete da učinite sa svojim životom.“ - Danijela Laport Pohvale za knjigu Mapa želja Kad sam sela da čitam Mapu želja, odmah sam osetila kako mi se ramena opuštaju. Prvih nekoliko strana sam klimala glavom. Osećala sam se kao da me je neko saslušao i prihvatio. Ona je to učinila. Ona je to postigla. A sada to može i svako drugi. Kamo sreće da je ovaj zlatni rudnik uvida i praktičnog vođstva bio sa mnom prethodnih godina. Osećam se blagosloveno što imam Danijelu u svom životu i ne mogu da dočekam da vidim kako se otvaraju brane ushićenja, „aha“ uvida i promena koje menjaju život, kad ljudi u praksi primene svoje mape želja. Danijela je majstor. Ona je delom vidovita, delom šaptač, a svakako je neko ko nas podstiče. Ako ste spremni da se probudite i živite u skladu sa onim šta stvarno jeste, onda odbacite svoje planove šta da radite u životu, kakve gaje ličnosti tipa A, i svim srcem zaronite u „Mapu želja“. - Kris Kar „Mapa želja“ sadrži mnogo života, istina i strasti; šta može biti bolje nego preurediti svoj svakodnevni život u skladu sa željama svog srca? - Džinin Rot Sa urođenom elegancijom, „Mapa želja“ povezuje našu primalnu energiju želja sa urođenom inteligencijom naših osećanja. Rezultat? Maksimalno efikasno korišćenje vremena koje nam je dato na Zemlji. Laportina radost življenja je zarazna. Spremite se da se njome zarazite! - Majkl Bernard Bekvit Kad sam prvi put primenila mapu želja, pozvala sam Danijelu da joj kažem: „Ovo radi!“ To što sam obelodanila osećanja koje želim u jezgru svog bića uzdiglo je moje veze i način na koji funkcionišem u svetu. A niko ne izražava našu poetsku motivaciju onako kako Danijela to čini. „Mapa želja“ je „vruća linija“ za vašu komunikaciju sa istinom. - Gabrijela Bernstajn, autorka knjiga „Univerzum Vas podržava“ i „Vreme je za čuda“ Danjela Laport je zastrašujuće pametna, pa ipak je toliko ljubazna i praktična da upali plamen u vama, a da vas ne dovede dotle da osećate kao da će vas ta vatra spržiti. Načuljite uši i slušajte dobro. Ono što ona ima da kaže, jeste ono što našem duhu treba da čuje. - Marta Bek Danijela je vaš istinski zastupnik, svoju snagu crpi iz joge. To će reći... vas, koji ispunjavate svoju misiju i puni ste želja. A „Mapa želja“ trasira vam put kako da reorganizujete svoje želje, a ne stresove. Ona je postigla nešto izuzetno. - Dr Sara Gotfrid Inspiracija, inovativnost i osećaj lične vrednosti samo su neki od elemenata kojima će vas ispuniti Danijela Laport. „Mapa želja“ raspravlja o tome kako da svoje snove i ciljeve ispunite na realističan način... garantovano će vas oduševiti. - www.beliefnet.com Kao što to uvek radi, Danijela Laport je „Mapom želja“ napravila nešto vanserijski o temi samoaktualizacije. To iskustvo će vas pozvati, izazvati, pa čak i zavesti da saznate srž onoga ko ste. „Mapa želja“ vam ne daje neku vrstu spoljašnjeg recepta da „živite svoje snove“ i „poduhvatite se uzvišenih ciljeva“ kao drugi programi. Umesto toga, ona vas vodi kroz proces koji će vam garantovano pomoći da uobličite svoj život i donosite odluke na osnovu onoga što će vas učiniti istinski srećnim. Zaboravite sisteme za organizovanje vremena, programe za postavljanje ciljeva i vežbe anticipacije. Sve što vam treba da oblikujete život koji će zaista raditi za vas jeste „Mapa želja“. - Kejt Nortrap Od „Mape želja“ mi se zavrtelo u glavi. Ta istina je tako ogoljena, sirova, razotkrivena. Zinula sam od zaprepašćenja. - Megan Voterson Stigla sam tek do jedanaeste strane „Mape želja“ a um mi je POTPUNO OTVOREN. - Gejla Darling Živeo sam na punom gasu. Godinama. Bio sam uporan u ostvarivanju ciljeva i žestoko sam se terao da te ciljeve postignem – ma kakvi da su bili. Dok nisam udario u zid, i pomislio: „Mora da ima neki drugi način“. „Mapa želja“ je taj drugi način. To je ono što ljudi traže – jedan nov način da planiraju svoj život, unutrašnji pristup stvarima spolja. - Erik Hendler Većina nas je toliko zauzeta planiranjem da zaboravljamo zašto uopšte planiramo. Danijela Laport je podstakla poštovanje prema našim željama na način koji u naše svakodnevno delovanje vraća smisao. „Mapa želja“ menja život. - Niša Mudli Jedino što sam pogrešila je što sam počela da čitam „Mapu želja“ po noći. Nisam mogla da je ostavim, mahnito pretražujući svoje srce da nađem za čim žudi, zapisujući svoje želje sa jasnoćom koju nisam godinama osetila. Knjiga je direktna, a opet duboko poetična. Obimna je i lepa i velikodušna i duboka. Ne kažem to olako – ona menja sve. - Samanta Rejnolds „Mapa želja“. To je bingo za motivaciju, inspiraciju – okidač za preobražaj da vam pomogne da živite život svojih snova kao preduzetnik, ljubavnik, junak. Između njenih sjajnih korica naći ćete upućivanje na mnogo sjajnih videa, muzike, kontemplacije, radne sveske - i Danijelinu čuvenu zdravorazumsku, praktičnu mudrost. - Navđit Kandola Čitaj dalje

„Ova knjiga je zbirka pisama koje sam dobijala od ljudi iz svih delova sveta i na koja sam odgovarala godinama. Pisma iskazuju duboka promišljanja o dvadeset različitih tema, uključujući i zavisnosti, bolesti, porodične odnose, dete u vama, roditeljstvo... To su samo neke od njih. Gotovo svi ljudi koji su mi pisali želeli su da na neki način promene sebe i svoj svet. U svojim odgovorima trudila sam se da budem katalizator koji pojedincima pomaže da ostvare svoje ciljeve. Sebe posmatram kao odskočnu dasku na putu do samootkrivanja. Stvaram prostor u kojem ljudi mogu naučiti koliko su divni tako što ih učim da vole sebe. Samo to radim. Nisam iscelitelj. Ja sam osoba koja podržava ljude. Podstičem ih da otkriju svoju moć, mudrost i snagu i tako im pomažem da uklone prepreke kako bi mogli da vole sebe, bez obzira na okolnosti. Na ovim stranama verovatno ćete naći i aspekte svog života. Verujem da nam čitanje o tuđim izazovima i težnjama omogućava da sebe i svoje probleme sagledamo iz drugačijeg ugla. Nešto što smo naučili od drugih ponekad nam pomaže da uvedemo promene u svoj život. Nadam se da ćete, zahvaljujući ovoj knjizi, shvatiti da i sami imate u sebi snage za promenu i otkrivanje svojih rešenja – to jest da potražite odgovore koji su u vama. Neka rešenja naći ćete zahvaljujući moćnim alatima kao što su afirmacije, rad pred ogledalom i vizualizacije. Pisma su podeljena po oblastima kao što su zavisnosti, smrt, žaljenje, porodični problemi, strahovi, veze i mnoge druge. Svaka oblast je posebno poglavlje; ima ih ukupno dvadeset. Svako poglavlje počinje meditacijom i završava se afirmacijama koje će vam pomoći da nađete snagu u sebi. Verujem da je u svakome od nas moć koja nas s ljubavlju može odvesti ka savršenom zdravlju, savršenim vezama, savršenim karijerama i koja nam može obezbediti napredak svake vrste. Da bismo sve to ostvarili, prvo moramo poverovati da je to moguće. Zatim, moramo biti spremni da se oslobodimo obrazaca koji nam stvaraju uslove života kakve ne želimo. To ćemo postići ako se povežemo sa moći koja već zna šta je najbolje za nas. Ako predamo svoj život toj višoj sili koja nas voli i podržava, stvorićemo život ispunjen prosperitetom. Svako od nas stvoren je da bude divan izraz života pun ljubavi. Život čeka da mu se otvorimo – da se uverimo kako smo vredni svih dobara koja čuva za nas. Na raspolaganju su nam mudrost i inteligencija univerzuma. Život je tu da bi nas podržao. Samo treba da verujemo da je sila u nama tu za nas.” Lujza Hej

Uopšte ne sumnjam da naslov naše knjige O okultnoj filozofiji ili magiji može svojom retkošću da namami mnoge da ga pročitaju, među kojima ima i onih s traljavom i slabačkom sposobnošću rasuđivanja, kao i onih izopačenih, koji će doći da čuju šta imam da kažem i koji će, usled brzopletog neznanja shvatiti naziv magija u najgorem smislu reči i, čim vide taj naslov, povikati da podučavam zabranjena znanja i veštine, sejem jeres, vređam pobožne uši i sablažnjavam valjanu inteligenciju; da sam veštac, praznoveran i da šurujem s đavolom, te da sam čarobnjak ili mag; takvima odgovaram da mag među učenim ljudima ne znači veštac ni vrač, ni onaj koji je praznoveran ili šuruje s đavolom, nego označava mudrog čoveka, žreca, proroka; i da su Sibile bile proročice i da su najotvorenije predskazale Hrista; i da su magovi kao mudri ljudi, zahvaljujući čudesnim tajnama sveta, znali da se Hrist, tvorac ovoga sveta, rodio i prvi su otišli da mu se poklone; kao i da su naziv ’magija’ filozofi primili od božanskih bića, tako da on nije neprihvatljiv za Jevanđelje. Mislim da bi oholi cenzori pre osudili Sibile, svete magove pa i samo Jevanđelje, nego što bi bili blagonakloni prema nazivu magija; oni su toliko skrupulozni da ni Apolon ni sve muze, niti anđeo s neba ne mogu da me spasu od njihove kletve. Stoga ih ja savetujem da ne čitaju naše spise, da se ne trude da ih shvate ni da ih upamte. Jer oni su pogubni i puni otrova; u ovoj knjizi je ulaz u Aheron; u njoj kamenje govori, pa neka pripaze da im se ne olupa o glavu. A vi koji dolazite bez predrasuda da ovo pročitate, ukoliko imate dovoljno razboritosti koja krasi pčele pri skupljanju meda, slobodno čitajte i verujte da ćete izvući popriličnu korist i mnogo uživati; a ako naiđete na nešto što vam se ne dopadne, ostavite se toga i ne primenjujte, jer ja takve stvari ne zagovaram, već vam ih samo izlažem; ali zato ne odbacujte druge stvari, jer i oni koji se pozabave medicinskim knjigama, pored antidota i lekarija čitaju i o otrovima. Priznajem da u magiji ima mnogo suvišnih stvari i čudnih predskazanja u svrhu razmetanja; ostavite ih kao isprazne stvari, ali ipak imajte u vidu njihove uzroke. No, stvari koje mogu da koriste čoveku, da ga odvrate od nemilih događaja, da potru vradžbine, da izleče bolesti, da potamane sablasti, da očuvaju život, čast, bogatstvo ili sreću, mogu da se sprovode bez ogrešenja o Boga i bez vređanja religije, jer one su od stvarne koristi i stoga vrlo potrebne. No, upozorio sam vas da sam pisao o mnogo čemu, više opisno nego afirmativno; jer mi se činilo potrebnim da prođemo kroz ponešto što je proisteklo iz mišljenja platoničara i drugih paganskih filozofa kada su tvrdili da pišu za naše dobro; zato, ako je učinjena bilo kakva greška ili je nešto kazano malo slobodnije, oprostite mojoj mladosti; jer kad sam to pisao bio sam dovoljno mlad da mogu da se opravdam i kažem „dok sam bio dete govorio sam kao dete i shvatao sam kao dete, a kada sam postao čovek, odrekao sam se stvari koje sam radio kao mali, i u mojoj knjizi O ništavosti i nepouzdanosti nauka više-manje sam se odrekao i ove knjige.“ No, i tu možda možete da me okrivite rekavši: „Eto, kao mladić si to napisao, a sada se kao stariji toga odričeš; pa šta si time dokazao i dokle si stigao?“ Priznajem da sam se kao vrlo mlad latio pisanja ovih knjiga, nadajući se da ću ih izložiti sa ispravkama i proširenjima, zbog čega sam ih dao napuljskom opatu Tritemiju, ranije Spanhajskom, koji je vrlo revnostan u pogledu tajnih stvari. Međutim, kasnije se desilo da je ovo delo bilo prekinuto pre nego što sam ga završio i tako nesavršeno i nedoterano bilo je preneto u Italiju, Francusku i Nemačku prošavši kroz mnoge ruke i neki su, da li iz nestrpljenja ili nepromišljenosti, dali da se tako nesavršena odštampa; ta me je smutnja pogodila pa sam rešio da ovo delo sam izložim, smatrajući da je manje opasno da ove knjige izađu iz mojih ruku uz neke ispravke nego da se pojave iscepkane i u fragmentima iz ruku drugih ljudi. Sem toga, smatrao sam da nije nikakav prestup ako ne dozvolim da ovo svedočanstvo moje mladosti propadne. Takođe smo dodali neka poglavlja i ubacili štošta što nam se činilo neumesnim da se propusti, a što će znatiželjni čitalac moći da shvati na osnovu neujednačenosti samog stila; jer mi nismo želeli da ovo delo pišemo ispočetka i da razmrsimo sve što smo uradili, nego da ga popravimo i malo ulepšamo. Stoga te sada ponovo molim, ljubazni čitaoče, da ne sudiš o ovim stvarima shodno sadašnjem vremenu njihovog objavljivanja, nego da oprostiš mojoj radoznaloj mladosti ako u njima nađeš bilo šta što ti se ne bi svidelo. Čitaj dalje

O knjizi: Mihael Ende u bajkovitom romanu Momo pripoveda o devojčici koja pokušava da spase ljude od hladne, nemilosrdne Sive gospode koja im kradu vreme. U tome joj pomažu mnogi prijatelji, mudri učitelj Hora i najčudnija kornjača na svetu Kasiopeja. – iz predgovora Drinke Gojković MOMO – BAJKA O STVARNOSTI Kad počnemo da čitamo priču o avanturama devojčice čupavice Momo, u prvi mah se zapitamo – pa zar se bajke ne pišu samo za malu decu? Jer ono što se u knjizi zbiva odista je po mnogim svojim osobinama bajkovno: već sama glavna junakinja ne pripada baš sasvim ovom, nama bliskom, svagdašnjem svetu, a njeni doživljaji pogotovu su takvi da ih ne možemo smestiti među dogodovštine u kojima bismo kao učesnike lako zamislili i sebe same. Iz sveta bajke potiču, zatim, i ona siva gospoda koja se zaverila da ljudima otmu vreme – ono vreme što se poklanja drugima umesto da se upotrebljava za obavljanje raznih "korisnih" delatnosti; (a sve korisne delatnosti, ako se obavljaju sebe samih radi, a ne na radost i korist onih koje volimo, brzo postaju i bespotrebne i besmislene). Tako nam priča o Momo kroz svoju bajkovnu formu postavlja pitanje šta je to vreme. Devojčica Momo ni sama to ne zna sasvim jasno, ali oseća koliko je ono važno, pa se upušta u zamršeni okršaj sa sivom gospodom – onim čudnim kreaturama koje pokušavaju da ga ugroze. Tajna, značajna i za njih i za ljude, leži u tome što je "vreme život, a život stanuje u srcu". Momo se, dakle, bori za život sam, za ono što predstavlja njegovu, prvu i pravu vrednost. I sad počinjemo da shvatamo da ova bajka nije baš sasvim bajka. Jer stara je istina da granicu između stvarnog i nestvarnog, istinskog i izmišljenog ne treba povlačiti odveć strogo i oštro; govoreći "nestvarnim jezikom" i na "nestvaran način", često o stvarnom naučimo više negoli kada stvarnost gotovo opipljivu vidimo pred sobom. Baš to nalazimo i kod Mihaela Endea: što dalje čitamo, više se uveravamo da nam on ipak govori o našem, a ne o nekom potpuno izmišljenom, potpuno novom, potpuno različitom svetu. Pa uviđamo da se ni bajke ne pišu samo za malu decu, jer – Ende, doduše, želi da nas zabavi, ali ne i da nas uspava. On bi zapravo hteo da nas razbudi i uznemiri: svojom fantastičnom pričom saopštava nam nešto sasvim ozbiljno. Jesmo li – i koliko – izgubili sposobnost da svoje vreme, svoju pažnju, svoju ljubav istinski poklanjamo jedni drugima? Da li smo još u stanju da uvidimo kako i ono što radimo i ono što postižemo gubi vrednost ako nas odvaja od ljudi s kojima živimo, ako nas iz našeg sveta odvodi u neki lažan prostor naše sopstvene – samo na izgled korisne – koristi? "Sve sam vam ovo ispričao kao da se već dogodilo. A mogao sam da ispričam i tako kao da će se dogoditi tek u budućnosti" – reći će pisac na kraju knjige. Upozoravajući na opasnost, on će deci poveriti da čuvaju prave vrednosti života.

O knjizi: Mihael Ende u bajkovitom romanu Momo pripoveda o devojčici koja pokušava da spase ljude od hladne, nemilosrdne Sive gospode koja im kradu vreme. U tome joj pomažu mnogi prijatelji, mudri učitelj Hora i najčudnija kornjača na svetu Kasiopeja. – iz predgovora Drinke Gojković MOMO – BAJKA O STVARNOSTI Kad počnemo da čitamo priču o avanturama devojčice čupavice Momo, u prvi mah se zapitamo – pa zar se bajke ne pišu samo za malu decu? Jer ono što se u knjizi zbiva odista je po mnogim svojim osobinama bajkovno: već sama glavna junakinja ne pripada baš sasvim ovom, nama bliskom, svagdašnjem svetu, a njeni doživljaji pogotovu su takvi da ih ne možemo smestiti među dogodovštine u kojima bismo kao učesnike lako zamislili i sebe same. Iz sveta bajke potiču, zatim, i ona siva gospoda koja se zaverila da ljudima otmu vreme – ono vreme što se poklanja drugima umesto da se upotrebljava za obavljanje raznih "korisnih" delatnosti; (a sve korisne delatnosti, ako se obavljaju sebe samih radi, a ne na radost i korist onih koje volimo, brzo postaju i bespotrebne i besmislene). Tako nam priča o Momo kroz svoju bajkovnu formu postavlja pitanje šta je to vreme. Devojčica Momo ni sama to ne zna sasvim jasno, ali oseća koliko je ono važno, pa se upušta u zamršeni okršaj sa sivom gospodom – onim čudnim kreaturama koje pokušavaju da ga ugroze. Tajna, značajna i za njih i za ljude, leži u tome što je "vreme život, a život stanuje u srcu". Momo se, dakle, bori za život sam, za ono što predstavlja njegovu, prvu i pravu vrednost. I sad počinjemo da shvatamo da ova bajka nije baš sasvim bajka. Jer stara je istina da granicu između stvarnog i nestvarnog, istinskog i izmišljenog ne treba povlačiti odveć strogo i oštro; govoreći "nestvarnim jezikom" i na "nestvaran način", često o stvarnom naučimo više negoli kada stvarnost gotovo opipljivu vidimo pred sobom. Baš to nalazimo i kod Mihaela Endea: što dalje čitamo, više se uveravamo da nam on ipak govori o našem, a ne o nekom potpuno izmišljenom, potpuno novom, potpuno različitom svetu. Pa uviđamo da se ni bajke ne pišu samo za malu decu, jer – Ende, doduše, želi da nas zabavi, ali ne i da nas uspava. On bi zapravo hteo da nas razbudi i uznemiri: svojom fantastičnom pričom saopštava nam nešto sasvim ozbiljno. Jesmo li – i koliko – izgubili sposobnost da svoje vreme, svoju pažnju, svoju ljubav istinski poklanjamo jedni drugima? Da li smo još u stanju da uvidimo kako i ono što radimo i ono što postižemo gubi vrednost ako nas odvaja od ljudi s kojima živimo, ako nas iz našeg sveta odvodi u neki lažan prostor naše sopstvene – samo na izgled korisne – koristi? "Sve sam vam ovo ispričao kao da se već dogodilo. A mogao sam da ispričam i tako kao da će se dogoditi tek u budućnosti" – reći će pisac na kraju knjige. Upozoravajući na opasnost, on će deci poveriti da čuvaju prave vrednosti života.

Opis proizvoda Uzbudljive pustolovine petnaest čuvenih istraživača, koji se nisu plašili nepoznatog!Od Marka Pola do Amelije Erhart, saznaćete najupečatljivije detalja s putovanja čuvenih istraživača koji su nam zahvaljujući svojim podvizima otkrili nepoznate kutke Zemlje i dokazali da nas upornost i istrajnost nagrađuju novim saznanjima.Uživajte u Velikoj knjizi istraživača uz aplikaciju za proširenu stvarnost!Otkrijte svet novih ilustracija i skrivenih likova, uživajte u muzici i gledajte kako knjiga oživljava u priširenoj stvarnosti.Usmeri kameru pametnog telefona ili tableta ka ikonici za proširenu stvarnost.Obuhvati celu stranu da bi što bolje video 3D prizore.Ikonica u vrhu ekrana pokazuje ti šta sve možeš da oživiš u sceni na koju su naišao.*Zašto ti je potreban tablet ili pametni telefon za ovu knjigu?Aplikacija koju možeš da preuzmeš na svoj tablet ili pametni telefon, omogućava ti da čuješ zvuke i muziku, da pokreneš igru ili program za virtuelno crtanje.Šta mogu da radim sa sadržajem aplikacije?Kad god vidiš ikonicu proširene stvarnosti, možeš da oživiš prizore na toj stranu. Dodirni likove ili ekran da bi čuo zvuke ili muziku, ili da bi pokrenuo mini-igru.Da li proširena stvarnost postoji na svim stranama?Proširenu stvarnost možeš da stvoriš na svim stranama označenim ikonicom.Kako da preuzmem aplikaciju?Strane sa uputstvima pokazaće ti kako da preuzmeš aplikaciju. Ako tvoj tablet ili pametni telefon može da očita QR kod, on će te odvesti pravo do stranice Gugl ili Epl onlajn-prodavnice.Šta je proširena stvarnost?Proširena stvarnost je tehnologija koja omogućava čitaocu da putem tableta ili pametnog telefona čuje muziku i zvuke sa stranica knjige, da stvara i vidi animirane prizore.Da li se sadržaj proširene stvarnosti knjige dodatno plaća?Ne. Dodatni sadržaj je besplatan.Kako da slikam prizore proširene stvarnosti?Stavi knjigu na sto i otvori je na izabranoj stani. Pokreni aplikaciju i obuhvati stranu ekranom tableta ili pametnog telefona, na udaljenosti ne većoj od pedeset centimetara. Tada će se na ekranu pojaviti 3D prizori. Dodirni ikonicu kamere u dnu ekrana i slikaj. Sliku ćeš naći u folderu Slike/Fotografije u svom tabletu ili pametnom telefonu.Mogu li da smanjim ili povećam slova?Da, možeš da promeniš veličinu slova po želji. Pazi da pritom ne izgubiš iz vida koricu, budći da je proširena stvarnost koristi kao referencu.Kako da vidim virtuеlni sadržaj?Dovoljno je da preuzmeš aplikaciju. Kamera na tvom tabletu ili telefonu automatski će se aktivirati. Usmeri je ka odabranoj stranici knjigu kako bi čuo zvuke i muziku i video 3D prizore.Ne mogu da preuzmem aplikacijuMožda tvoj tablet ili pametni telefon nije kompatibilan s aplikacijom, kao što je slučaj s nekim tabletima ili pametnim telefonima koji koriste android:Uređaji s ARMv6 procesorom, kao što su HTC Hero, Magic, Wioldfire i Tatoo. Samsung Galaxy Ace ili slični.Uređaji s ARMv7 procesorom koji nemaju podršku za NEON, kao što su Samsung Galaxy Tab 10.1, LG Optimus 2X, Sony Tablet S, or ACER Iconia Tab A100.Velika knjiga za male ISTRAŽIVAČE!

Na početku mog teoretskog istraživanja (tada još uvek nisam znao da je to bio početak istraživanja) čitao sam puno knjiga koje se na različite načine obrađivale fenomene vezane za ljudsku auru. Obilje napisane literature i šarenilo u pristupu istim temama u ovoj oblasti česta je samo stvaralo konfuziju u mojim nastojanjima racionalnog razumevanja razvojnih procesa u ljudskoj auri odnosno ljudskom energetskom telu. Tek sam praktičnim radom u svakoj oblasti koja je u ovoj knjizi obrađena, i uz svakodnevno prisustvo ljudi koji su mogli da osmatraju auru (ekstrasensi), uspeo da složim komplikovani mozaik koga čine ukupno razumevanje procesa u našem energetskom telu. Brzo se ispostavilo da je pisani materijal koji je pratio moja praktična istraživanja dovoljan za pisanje knjige, što naravno u mojim početnim planovima nije uzimano kao moguća opcija. U toku istraživanja stalno se potvrđivalo, kroz čitanje dela drugih autora a i praktično, da su rezultati istraživanja često prevazilazili ono što sam u početku o svom doprinosu na polju razumevanja fenomena vezanih za bioenergiju mogao da pretpostavim. Neprocenjivu pomoć u istraživanju fenomena vezanih za rast i razvoj aure dali su bez sumnje ekstrasensi sa kojima sam danonoćno radio i bez kojih rezultate istraživanja koji su u ovoj knjizi prezentovani ne bi bilo moguće ostvariti. Napominjem da je bilo potrebno uložiti puno zajedničkog napora i dosta hrabrosti u prihvatanju neobičnih fenomena koji su sve vreme pratili naša zajednička neobična istraživanja. Jedna od najvažnijih karakteristika aure jeste svakako njen dinamičan i brz razvoj u početku rada na razvoju aure. Brze promene koje se odigravaju na samoj strukturi aure imaju odraza i na promenu efekata koji određena iz struktura u transmisiji bioenergije proizvodi. Tu se prvenstveno misli na prijem i zračenje bioplazme i na kvalitetne karakteristike bioenergije koja se zrači. Može se skoro sa sigurnošću reći da svaka nova struktura aure ima sasvim specifičan uticaj na druge aure u okruženju. Taj uticaj je posebno ispoljen u trenucima kada aura ima izraženo jak globalni bioenergetski potencijal, koji periodično raste i onda naglo opadne na minimum svoje vrednosti. Ispitivanje baš tih uticaja na druge aure je predmet proučavanja moje knjige a verovatno će još dugo biti premet mojih istraživanja i verujem istraživanja drugih autora na polju bioenergije. Ova knjiga zamišljena je kao vodič kroz razvoj ljudske aure i upoznavanje sa fenomenima koji se za vreme tog razvoja u njoj dešavaju. Cilj knjige je da se dobije sistematična informacija o našem energetskom telu i da se možda odlučite na korak razvoja vaše aure. Ispitivanjem aura ljudi koji su se na nestručan način bavili jogom ili nekim od brojnih tehnika meditacije, ekstrasen je, na žalost, otkrio da mnogi od njih nisu uspešno razvili sopstvenu auru. Razlog zašto dolazi do čestih grešaka u razvoju aure leži u činjenici da su pre svega različite tehnike, koje se nalaze u literaturi ili primenjuju u praksi na različitim kursevima, izvučene iz konteksta ukupnih determinisanih procesa koji prethode određenim vežbama. Zato su te tehnike same po sebi nedovoljne i nedorečene, a efekti njihove primene mogu nepovoljno da utiči na budući razvoj aure. Razvoj aure zato ne treba prepustiti slučaju ili intuiciji, nego sprovoditi u prisustvu vodiča koji će svojim znanjem uspešno realizovati svaku od faza u razvoju aure. U neopreznom postupanju može se javiti problem veoma usporene ili čak potpuno zamrznute ekspanzije aure. To može gotovo sigurno prouzrokovati velike teškoće, sa neizvesnim ishodom, u kasnijim pokušajima da aura dobije na brzini u svom razvoju, odnosno sazrevanju. Najveće iznenađenje prilikom istraživanja aure svakako je bilo neobično saznanje da aura ekspandira u prostoru do izuzetno velikih dimenzija. Kolike su zaista dimenzije razvijene aure teško je reći, ali se sa sigurnošću može tvrditi da su veće od prečnika naše planete. Verujem da aura veoma brzo posle svog primarnog širenja dobija prečnik koji višestruko nadmašuje okvire našeg Sunčevog sistema. Tada frontni talas bioenergetskog polja aure dostiže izuzetno velike brzine, prevaljujući ogromna rastojanja u svemiru. U stvari, ekspanzija aure kao prirodni fenomen predstavlja po mom mišljenju pravu minijaturnu kosmičku eksploziju unutrašnje svetlosti koju je teško objasniti i razumeti na osnovu do sada poznatih naučnih saznanja. Ekspanzija aure po svojoj neobičnosti može se uporediti samo sa širenjem naše vaseljene posle Velikog praska koji se dogodio pre otprilike dvadeset milijardi godina, kada je otpočeo ekspandirajući život svemira. Tada je, da podsetimo, u trenutku same eksplozije, sva materija i energija svemira bila sabijena na tako malom prostoru da je mogla da stane na dlan ljudske ruke. Širenje energije i prvobitne materije koje je tada započelo još uvek traje. Zračenje radio talasa iz svih pravaca naše vaseljene samo je daleki odjek neobičnog prirodnog fenomena koji svojom grandioznošću nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pozadinsko kosmičko zračenje u velikoj meri podseća na zračenje aura ljudi koji su nekada živeli, ali i onih koji u naše vreme imaju razvijenu auru. Po svemu sudeći, jednom formirana razvijena aura ostaje beskonačno dugo da svetli u prostoru svemira zadržavajući nesigurnu mogućnost svog daljeg razvoja. To samo po sebi nameće brojna pitanja na koje je teško u ovom trenutku naći prave odgovore. U ovoj knjizi obrađeno je sedam poglavlja. Prvo poglavlje govori o radiesteziji. Ujedno, to je i prva oblast kojom sam počeo ozbiljno da se bavim u svojim istraživanjima. Mnogi moji prijatelji, koji su po profesiji inženjeri kao i ja, bili su sumnjičavi kada sam im govorio o ovom veoma interesantnom metodu za rano detektovanje obolenja i otkrivanje štetnih zračenja u prostoru. Meni je radiestezija puno pomogla, rekao bih da nije bilo nje nikada ne bih potpuno eliminisao uzroke nekih obolenja koja su direktna posledica štetnih zračena kojima sam bio izložen. Da li je ovaj metod naučno prihvaćen ili ne priznaćete manje je važno od efekata koje dobijate njegovom primenom. Ja bih preporučio svima da praktično upoznaju metode radiestezije moje knjige i da to znanje koriste za poboljšanje svog zdravlja i zdravlja svojih najbližih. Drugo poglavlje u mojoj knjizi govori uopšteno, ali na jedan poseban način, o auri. U ovom poglavlju opisani su metodi kojima smo se služili u osmatranju i merenju aure. Po prvi put tu je data podela čakri na formacijske i periferne čakre. Ova podela je veoma važna i sigurno će važnost ove podele u budućnosti biti sve jasnija. Sledeće poglavlje je centralna tema moga istraživanja, a to je svakako razvoj ljudske aure. Pretpostavljam da je do sada ovakav detaljan opis svih događanja za vreme razvoja aure po prvi put zabeležen u jednoj knjizi. Otkrili smo da aura poseduje jednu strukturu koja neprekidno ekspandira i drugu strukturu koja je zajednička fizičkom telu i auri. Ova druga struktura je u stalnoj promeni u toku različitih faza u razvoju aure, dok prva monotono ekspandira u prostoru po skoro matematički tačnoj dinamici. Struktura koja se nalazi uz telo, i koja je jednim delom deo tela, formira specifične organe aure koji su zaduženi za apsorpciju i akumulaciju bioenergije u auri, kao i emisiju bioenergije na daljinu. Kao što sam napomenuo, u auri se stvaraju strukture kojima je zadatak slanje bioenergije na velike daljine. U poglavlju o zračenju bioenergijom dato je dosta podataka o načinima zračenja bioenergije na daljinu u različitim fazama u razvoju aure. Zračenje bioenergije na daljinu je sasvim moguće i ono se uspostavlja sa razvojem aure i razvojem čakri (i drugih struktura u auri) koje imaju mogućnost zračenja bioenergijom. Ovu mogućnost posedujemo svi. Usput budi rečeno, svi mi zračimo bioenergiju i bez razvoja aure, samo je takav oblik zračenja sveden na mali prostor oko našeg tela i uglavnom na nesvesne aktivnosti slanja bioenergije na daljinu (ukoliko dobro razmislite možda ćete se setiti trenutaka kada ste u nekom snažno emotivnom trenutku osetili prijatnu toplotu u predelu pupka – tada ste, u stvari, bili emiteri bioenergije iz vaše aure). Razvojem specifičnih organa u našoj auri višestruko se proširuje naša moć prikupljanja i emisije bioenergije. Slanje bioenergije tada postaje sasvim svesna operacija, ukoliko, naravno, poznajete nove strukture u vašoj auri koje nastaju sa njenim razvojem. Želim ovom prilikom da naglasim da se ja ne zalažem za terapiju bioenergijom kako to neki čine, iako je u mojoj knjizi dato dosta podataka o tome kako se ta terapija izvodi. Ja sam oprobao sve metode zračenja bioenergijom koje su u ovoj knjizi opisane, ali nisam išao dalje od toga. To iz razloga što mene najviše interesuje proces razvoja aure. S tim u vezi ja preporučujem razvoj aure kao najbolji i najsigurniji metod dopune ili akumulacije bioenergije u auri i telu. Rekao bih da je razvoj aure i poznavanje metoda radiestezijskog detektovanja štetnih zračenja osnovna preventiva protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Tu bih još dodao da je aktivno kretanje i fizička aktivnost nezaobilazan faktor zdravog života. Ne treba zaboraviti činjenicu da je fizička aktivnost modernog čoveka opala za 90% i više u poslednjih sto godina. Naravno da to veoma utiče na naše zdravlje. Da bi došlo do uspešnog razvoja aure treba dobro poznavati metode meditacije koji dovode do njenog razvoja. U ovoj knjizi dato je više opisa i slika koje nedvosmisleno upućuju na zaključak da je razvoj aure povezan sa praktikovanjem samo određenih vežbi meditacije. Vežbe meditacije koje ja preporučujem ne zahtevaju nikakve promene u ishrani niti prihvatanje bilo kakve dogme ili nekakvog učenja, čak nema nikakvih novih termina koje treba naučiti da bi se razumelo moje poglavlje o meditaciji. Stavovi za meditaciju ne postoje jer se meditacija izvodi u prirodnom ležećem opuštajućem položaju tela. Zahaljujući ljudima koji su sve vreme pratili moje izvođenje vežbi meditacije, uspeli smo da sakupimo dosta informacija o tome koje od tih vežbi intenzivno utiču na razvoj aure. Naime ne proizvode sve vežbe meditacije isti efekat u razvoju aure. Ogroman broj vežbi nemaju nikakvog uticaja na razvoj aure. U mojoj knjizi dat je solidan fond znanja i iz ove oblasti. Ja sam sve više uveren da su moje vežbe meditacije po svemu veoma slične stanju tela u toku spavanja – ali uz punu svesnost da se meditacija izvodi. Isto tako sve sam više ubeđen da je stanje tela u meditaciji o kojoj ja govorim jedno od prirodnih stanje odmaranja našeg tela i samim tim mišljenja sam da je meditacija tipa za koji se ja zalažem stara koliko i sam čovek. Sada kada razmišljam unazad, shvatam da sam ja u stvari puno puta veoma pravilno meditirao, a da u to vreme nisam znao ništa o meditaciji niti o metodu razvoja aure. To me još više opredeljuje ka razmišljanju da je meditacija jedan prirodan čin i potreba našeg tela. Sa dugotrajnim praktikovanjem vežbi meditacije, spontano se javlja efekat astralne projekcije koji je takođe opisan u mojoj knjizi. Svake večeri, u trenutku kada utonete u duboki san, vaše astralno telo izleti iz fizičkog tela. Ovog postajete svesni tek kada dugi vremenski period upražnjavate vežbe meditacije koje ja preporučujem za razvoj aure. Poslednje poglavlje govori i o evoluciji globalne (ukupne ili sabirajuće – rezultantne) aure svih ljudi na našoj planeti. U ovoj planetarnoj auri upisane su aure svih ljudi koji su egzistirali i koji sada žive na našoj planeti. Od stepena njenog razvoja zavisi i naš ukupni duhovni razvoj. Ja se nadam da će moja knjiga pomoći ubrzanom razvoju globalne humane aure i da će jednoga dana razvoj aure svakog od nas biti stvar mentalne i duhovne higijene, kao i stvar opšte kulture, te stoga očekujem da će jednog dana svi imati razvijenu auru. U ovom poglavlju dato je uputstvo kako samostalno razviti auru koristeći sve informacije sadržane u ovoj knjizi. Verovatno najčešće pitanje koje će čitalac postaviti sebi posle čitanja ove knjige biće – zašto treba razviti auru? Ja na to pitanje ne mogu da pružim odgovor koji bi bio kompletan i koji bi zadovoljio sveobuhvatnost ove teme. U stvari, svako mora na ovo pitanje da pronađe svoj odgovor. Čitaj dalje

Kako povećati sposobnost mozga bez obzira na životno doba! Upoznajte skrivene potencijale našeg najbitnijeg organa. Na pravilan razvoj mozga možemo uticati od samog začeća jedinke: kako do inteligentnijeg deteta, održavanje zdrave trudnoće, poroðaj i neometan i uspešniji razvoj deteta na prirodan način. Tajne zdravog mozga kod odraslih primenom prirodne medicine – šta podmlaðuje i produžava aktivni vek mozga. Sadržaj: • Uvod • Šta činiti da postignemo da mozak bude zdraviji i pametniji • Kako do inteligentnijeg mozga • Tajne čišćenja mozga kod dece • Kako do inteligentnijeg deteta • Rad na sebi za vreme trudnoće • Kako usavršavanjem ishrane i primenom dodataka poboljšati razvoj ploda i bebe • Neadekvatan poroðaj je često uzrok nezdravih porodičnih odnosa, i obratno • Kako sprečiti mastitis, alergije i trajno ojačati nervni i zaštitni sistem kod deteta • Deca treznih su ne samo zdravija, nego i inteligentnija • „Deca karnevala" imaju poremećaje u razvoju • Istraživanja profesora Aršavskog • Zašto roniteljke za biserima raðaju zdraviju decu • Zašto je povremeno uzdržavanje od hrane u trudnoći zdravo • Dokazi dr Aršavskog o prednostima odmora od hrane • Pirsonov test za pokrete deteta • Optimalno povećanje težine do kraja trudnoće • Važnost optimalnih količina kalcijuma u trudnoći • Zablude u vezi sa "normalnom" dužinom trudnoće • Neumerena upotreba anestezije • Bezrazložni strah od poroðajnih muka • Poroðaj i nesmetan razvoj deteta • Preporuke tokom poroðaja • Preporuke nakon poroðaja • Prednosti ranog dojenja • Kaljenje i održavanje zdrave kože kod deteta • Kako smanjiti broj pelena ? • Kako ojačati nervni sistem kod deteta od samog roðenja • Pozitivno delovanje pravilne ishrane kod hiperaktivnog deteta • Pozitivno delovanje pravilne ishrane kod delinkventnog ponašanja • Studija dr Šentalera o uticaju (ne)zdrave hrane na delinkvenciju • Tajne zdravog mozga kod odraslih • Aktiviranje i održavanje mozga na zavidnom nivou • Delovanje belančevina na rad mozga • Delovanje salate i začina na rad mozga • Kako ovladati svojim raspoloženjem, aktivnošću, koncentracijom • Duhoviti Bernard Šo • Prednosti umerene ishrane • Najbolji primeri na svetu • Voće i povrće u ishrani za bolji rad mozga • Veliki značaj zelenog čaja za rad mozga • Efektno dejstvo biljnih čajeva • Ta okrepljujuća čorba • Adaptogene biljke u pozitivnom dejstvu na naše telo i mozak • Alge kao nezamenljiv sastojak kvalitetne ishrane • Posledice nedostatka joda u organizmu • Delovanje omega 3 na bolji rad mozga • Najveći izvori omega 3 • Drugi bogati izvori nezasićenih masnih kiselina • Kvalitetniji i efikasniji rad mozga uz pravilnu primenu vitamina i minerala • C vitamin i njegov pozitivan uticaj na rad mozga • Problem buði i njegovo ublažavanje • Usavršavanje ishrane istovremeno osnažuje i naš mozak • Uticaj zdrave hrane na podmlaðivanje i podmlaðivanje i produžavanje aktivnog veka mozga • Šta sve podmlaðuje i produžava aktivni vek mozga • Suvi pivski kvasac i njegov pozitivni uticaj na rad mozga • Kvalitetan med za kvalitetan mozga • Polenov prah je veoma važan za zdrav mozak • Matični mleč izuzetno doprinosi zdravijem mozgu • Mumio - za bolju inteligenciju • Svež limun i nana za radnim stolom - za bolju koncentraciju • Ðumbir u funkciji boljeg intelektualnog rada • Pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na zdrave funkcije mozga • Uticaji kapilaroterapije na efikasniji rad mozga • Spavanje na svežem vazduhu - rešenje za osveženje mozga • Kako prirodnim putem poboljšati koncentraciju • Oslobaðanje od zavisnosti pomaže mozgu • Kako se oslobaðati zavisnosti od hrane • Kako savladati preosetljivost na promene vremena • Prolećni umor - posledica nezdravih navika • Da li težak život, sa mnogo složenih situacija, koje se često javljaju, narušava rad mozga • Kako započeti dan • Šta raditi ako se naðemo kraće ili duže vreme u uslovima povećanog zagaðenja i radijacije? • Upotreba gline u funkciji jača Čitaj dalje

Dijagnostika karme knjiga 12 Knjiga „Život kao zamah krila leptira“ je poslednji, zaključni deo edicije „Dijagnostika karme“. Dvanaest knjiga iz ove edicije posvećene su uglavnom teoretskim pitanjima. U svakoj od njih autor doseže viši stepen razvoja, uočava novije strukture i odnose, te precizira zakone koji upravljaju svetom. U ovoj knjizi on daje konačnu klasifikaciju ljudskih vrednosti i govori o najvažnijim zaključcima do kojih je došao na seminarima i prilikom dijagnostikovanja pacijenata.Takođe piše i o tome kako pravilno da radimo na sebi da bismo promenili svoj karakter i sudbinu, kako pravilno da volimo i učinimo svoj život lakim i lepim, kao što je zamah krila leptira. Verujemo da ćete posle čitanja ove knjige načiniti još jedan korak u saznavanju kako sebe tako i sveta. Odzivi čitalaca o knjizi: - Vaša istraživanja primenjujem od 1994. godine i zahvaljujući njima se mnogo toga poboljšalo u mom životu. Zato sam Vam veoma zahvalna. Zadatak koji je prošle godine postao naročito važan za mene, ali mislim i za sve nas koji čitamo Vaše knjige, jeste promena karaktera. Doveli ste nas pred vrata iza kojih se nalazi ljubav. Neko će ih otvoriti sada, a neko nije u mogućnosti da to učini odmah. Neko će ih otvoriti dobrovoljno, a neko će biti prinuđen. Najvažnije je to što ste nam pokazali put. Neizmerno Vam hvala za neprocenjiv rad, za Vašu posvećenost! - Pomogli ste meni i mojoj porodici pre mnogo godina, kada smo bili na ivici sloma. Tad nam je sve išlo naopako: sin mi se njihao između života i smrti, muž mi je umirao od droge, a otac mi je patio od maligne bolesti. Gospod Bog Vas je poslao na Zemlju da pomognete ljudima u pronalaženju pravog puta, da ih podstaknete da spoznaju sebe. - Vaše knjige „Dijagnostika karme“ dopale su mi u ruke 2001. godine. Kad sam napunila 21. godinu dogodila mi se prva ljubav, a s njom i protresanje i uniženje najuzvišenijih osećanja i predstava o ljudskim odnosima koje sam posedovala. Reći da je bilo teško – isto je kao ne reći ništa. Osećala sam mahniti bol u duši i postala sam potpuno ravnodušna prema okruženju. Sve to je bilo praćeno depresijom, uninijem i mislima o samoubistvu. Tad sam čitala Vaše knjige i samo mi one nisu dopuštale da dignem ruke od života; molila sam se, nastojala da prihvatim situaciju onakvom kakva jeste i da oprostim. Postala sam blaža i bolja te sam se lakše borila sa uninijem. Svesna sam da mi predstoji mnogo rada i da je dušu teško vaspitavati. Trudim se da sačuvam ljubav prema Bogu bez obzira na to šta se dešava. Zahvaljujući Vama sam se okrenula Bogu i na tom putu sam i danas. Neka Vas Bog blagoslovi! - Poštovani Sergeju Nikolajeviču! Od sveg srca Vam zahvaljujem za iskustvo koje ste podelili s nama. Vaše knjige sam počela da čitam pre tri godine, kada je koleginica na poslu zaboravila jednu od njih. Ono što se dogodilo u mojoj duši ne može se opisati rečima. Moj karakter se promenio nabolje, što su mi posvedočili ljudi s kojima sam bila u kontaktu. Teško mi je da se promenim – iz mene neprestano izbijaju agresivnost, osuda, uninije i strahovi. Imajući u vidu šta sam sve „zaradila“ tokom svog kratkog života, ne mogu da računam na brze promene. Veoma sam zahvalna Bogu što ste mi pokazali u kom pravcu treba da se krećem u trenucima kad mi se činilo da put ne postoji. Čitaj dalje

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende