Zoran Dušković: ŠTA SANJAM I ŠTA MI SE DOGAĐA, Zajednica književnika Pančevo 1996, str. 401. Izabrani tekstovi, zapisi, proza. Očuvanost 4 i na prvoj strani ima veća posveta (pogledati sliku). Pančevačkog pesnika Zorana Duškovića nema među nama već dve decenije. Sedamnaestog januara 2015 navršilo se 20 godina od njegove smrti. Pančevci ga pamte kao književnika, novinara, glumca i reditelja, ali i kao izuzetnog hroničara Pančeva. Zoran Dušković je rođen 6. juna 1957. godine. Autor je knjiga poezije „Dužnost Svetog Florijana”, u izdanju lista „Pančevac” i Sekcije književnika Pančeva, 1983. godine, i „Povratak s robije”, u izdanju Zajednice književnika Pančeva, 1989. godine. Posthumno su objavljene pesnička zbirka „Grad”, sabrane pesme „Zatim sve iščezava” i knjiga proznih zapisa „Šta sanjam i šta mi se događa”. Poznavalac rada Zorana Duškovića i lični prijatelj Violeta Blaga iz Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, istakla je da je Zoran Dušković voleo Pančevo i bio aktivan u svemu što se u gradu dešavalo, još od gimnazijskih dana. – Bio je izuzetno radoznao i gde god se nešto dešavalo, on je bio prisutan. U Domu omladine je bio aktivan u „Ateljeu mladih”, gde je počeo da glumi još kao gimnazijalac. Neposredno pred saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo, počeo je i da režira. Uradio je predstavu „Bekstvo” po tekstu Bulgakova, s kojom je osvajao nagrade, čak i na festivalima na kojima su učestvovali profesionalni reditelji – dodala je Blaga. Dušković je pisao kolumnu o Pančevu u listu „Pančevac”, na osnovu čega je posthumno, 1996. godine, objavljena knjiga „Šta sanjam i šta mi se događa”, navela je Blaga. – To su tople priče o Pančevu, priče o ljudima koji su živeli u njegovo vreme, ali i građanima ovog grada koji su živeli 100 i 200 godina ranije. Bio je veliki istraživač prošlosti Pančeva i mnogo vremena je provodio u Istorijskom arhivu, u želji da sazna detalje iz istorije grada – objasnila je Blaga. U mnoštvu interesovanja Zorana Duškovića, našlo se mesto i za Radio Pančevo. – Vodio je zapaženu kontakt emisiju, u koju su se javljali mnogi naši sugrađani i govorili svoje mišljenje u vezi sa aktuelnom politikom u zemlji i gradu. Radio je vrlo lepo i odmereno, tako da je i one „najrazbarušenije”, čak nekulturne ljude, uspevao da navede da kažu nešto kvalitetno, i da, naravno, ne vređaju druge – ocenila je Violeta Blaga.

Milan D. Špiček : Niko nije savršen = Nobody is perfect / Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 2002 , Fizički opis 163 str. : ilustr. ; 24 cm Priče o filmu OČuvanost 4. Milan D. Špiček (1942-2020) rođen je u Beogradu, gde se školovao i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Novinarstvom je počeo da se bavi već posle srednje škole, a ogledao se u svim medijima: štampi, televiziji, radiju. Najduže i najplodnije radi na radiju, gde je nagrađivan za sve novinarske discipline i za filmsku kritiku. Filmom i kritikom se bavi od početka osamdesetih godina, kada iz Specijalizovanih programa Radio-Beograda prelazi u Beograd 202, gde počinje da uređuje i vodi „Ponoćni bioskop“, koji uskoro postaje kultna emisija. Od tada, izveštava sa svih domaćih filmskih festivala i mnogih inostranih. Glumio je u filmovima Rana jesen Tome Janjića, Dečak iz Junkovca Dejana Zečevića, Ptice koje ne polete Petra Lalovića i Pun mesec nad Beogradom Dragana Kresoje. Napisao je tri knjige, tematski vezane za film: Herceg Novi, ljubavi moja, Lepotica i zver / La belle at la bete i Niko nije savršen / Nobody is perfect.

Vuk Cerović : ROĐACI IZ LAZINA , Nolit 1987, tvrdi povez, str. 184. Priče. Očuvanost 4-. Vuk Cerović je rođen u Bijelom Polju 1946. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Bijelom Polju, a studirao, magistrirao i doktorirao u Beogradu. Piše prozu za djecu i odrasle, književnu kritiku, radio drame. Objavio je za odrasle tri zbirke priča: „Drhtaj na rubu`, „Priče sa periferije` i „Tuđi život`; trilogiju „Krug` (tri romana o porodici Marković iz Lazina, o Crnoj Gori u XX stoljeću - „Zle godine`, „Jesen u proljeće` i „Ljeto u Durakovu`). Za djecu je objavio dva romana iz trilogije: „Hrabri dječak Dronjo` i „Dječak traži oca` i dvije zbirke priča - „Blago ispod naše kruške`, „Rođaci iz Lazina` i nekoliko slikovnica. Objavio je tri studije, jednu o Stefanu Mitrovu Ljubiši, jednu o Nikoli Lopičiću i jednu o Mihajlu Laliću i nekoliko desetina eseja. Roman „Hrabri dječak Dronjo` nagrađen je nagradom „Politikin zabavnik` kao najbolja knjiga na srpsko-hrvatskom književnom području za 1991. godinu. Po knjizi „Rođaci iz Lazina` snimljena je u Televiziji Beograd Tv serija „Rođaci iz Lazina` i film „Uroš blesavi sa Ljubišom Samardžićem u glavnoj ulozi. Predavao je književnost za decu na Filozofskom fakultetu u Nikšiću.

Opis proizvoda ,,Na selu je strašno dosadno!, tvrdio je Vuk, najbolji Evin i Kostin drug. ,,Dosadno?” čudila se Eva. ,,U selu uvek ima nešto da se radi. Nema vremena da ti bude dosadno.” ,,Onda nema vremena ni za igranje, ako uvek moraš nešto da radiš!”, nije odustajao Vuk. ,,Ali to što radiš može biti uzbudljivo, jer mnogo toga zanimljivog možeš da naučiš!”, priskočio je Kosta u pomoć Evi. ,,Imam ideju! Pođi sa nama. Baka i deka vole kad im dođu gosti. A ješćemo i super hranu koju baka sprema od povrća iz njihovog povrtnjaka. U njemu ima svega”. Na primer… Format: A4 Broj strana: 16 + 4 Povez: Klamovano Pismo: Ćirilica Štampa: Portal, Beograd Izdavač: Media Planet d.o.o Zemlja porekla: Srbija

Moj kralj tiranin - Zoran Popović Zoran Popović je rođen 1939. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga za decu: `Moj kralj tiranin`, `Lažibajke`, Peta strana sveta`, `Prozor u jesen`, `Priče iz misje rupe`, `Pustara` i druge. Pored dvadesetak radio-drama, od kojih su pojedine izvedene u Francuskoj, Švedskoj, Finskoj i Italiji, napisao je pozorišne komade: `Patka kralja Gustava`, `Mala noćna algebra`, kao i brojne komade za decu. Pod pseudonimom Adam Kuburović objavio je romane: `Pirejska krčma`, `Strsljen`, `Atentat u Ženevi`, `Bogomoljka`, `Ruski poker` i `Kopča`. Po romanu `Stršljen`, u režiji Gorčina Stojanovića snimljen je istoimeni film. Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1974 Broj strana: 147 Povez: tvrdi Biblioteka: Moja knjiga Ilustrovao: Miodrag Knežević Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DU11/2 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcij

Autor: Aleksandar Slavković Povez: meki Format: 13,5 x 21 cm Strana: 237 Pismo: latinica ilustr. Izdavač: Admiral Books NA ZADNJIM KORICAMA SA UNUTRAŠNJE STRANE JE UPISAN DATUM ČITANJA KNJIGE A OSTELO JE U DOBROM STRANJU Priča o Đorđu Šagiću - prvom srpskom useljeniku u Ameriku Rodio se u Austrougarskoj, u porodici doseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je školu u Sremskim Karlovcima i prešao u Srbiju 1813, gde se priključio Karađorđu i ustanicima protiv Turaka u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, pobegao je u Austriju, dezertirao iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. Govorio je dvanaest jezika. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu. Pred kraj života postao je grčki konzul – tu čast mu je dodelio grčki kralj zbog truda koji je uložio u pomaganje grčkom narodu tokom borbe za oslobođenje od Turaka. Kada je napustio ovaj svet, sve diplomatske zastave u San Francisku bile su spuštene na pola koplja. Tokom sahrane topovi iz Alkatraza ispalili su plotun u njegovu čast. U Novom svetu bio je poznat kao Džordž Fišer. U krštenici je pisalo – Đorđe Šagić.

nsajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. `Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti.` Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. nsajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. `Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti.` Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio `korisnik iz senke`, kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno `kreće` unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne. U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije `službe` uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito `Osmočlana banda`, (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme. Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana. `Sistem ne funkcioniše`, rekao je jednom prilikom, a `nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje.` Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude `proročki glas` iz obaveštajne zajednice. Ali kako je Snouden uspeo da `skine`, prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova? Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata? Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta. Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, `radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje`. Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas. - Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu. krznute korice po obodu

The Apostle is a 1997 American drama film written and directed by Robert Duvall, who stars in the title role. John Beasley, Farrah Fawcett, Billy Bob Thornton, June Carter Cash, Miranda Richardson and Billy Joe Shaver also appear. It was filmed on location in and around Saint Martinville and Des Allemands, Louisiana with some establishing shots done in the Dallas, Texas area by a second unit before principal photography began. And main opening shots filmed in Grand Coteau and Lafayette Louisiana. The film was screened in the Un Certain Regard section at the 1998 Cannes Film Festival.[3] For his performance, Duvall was nominated for the Academy Award for Best Actor. Sonny (Duvall) is a charismatic Pentecostal preacher. His wife Jessie (Fawcett) has begun an adulterous relationship with a youth minister named Horace. She refuses Sonny`s desire to reconcile, although she assures him that she will not interfere with his right to see his children. She has also conspired to use their church`s bylaws to have him removed from power. Sonny asks God what to do but receives no answer. Much of the congregation sides with Jessie in this dispute. Sonny, however, refuses to start a new church, insisting that the one which forced him out was `his` church. At his child`s Little League game, Sonny, in an emotional and drunken fit, attacks Horace with a bat and puts him into a coma; Horace later dies. A fleeing Sonny ditches his car in a river and gets rid of all identifying information. After destroying all evidence of his past, Sonny rebaptizes himself and anoints himself as `The Apostle E. F.` He leaves Texas and ends up in the bayous of Louisiana, where he convinces a retired minister named Blackwell (Beasley) to help him start a new church. He works various odd jobs and uses the money to build the church, and to buy time to preach on a local radio station. Sonny also begins a dating relationship with the station`s receptionist (Richardson). With Sonny`s energy and charisma, the church soon has a faithful and racially integrated flock. Sonny even succeeds in converting a racist construction worker (Thornton) who shows up at a church picnic intent on destruction. While at work in a local diner, Sonny sees his new girlfriend out in public with her husband and children, apparently reconciled. Sonny walks out, vowing never to return there. Jessie hears a radio broadcast of the Apostle E. F. and calls the police on Sonny. The police show up in the middle of an evening service but allow Sonny to finish it while they wait outside. In the poignant finale, Sonny delivers an impassioned sermon before telling his flock that he has to go. In the final scene, Sonny, now part of a chain gang, preaches to the inmates as they work along the side of a highway. Directed by Robert Duvall Produced by Steven Brown Rob Carliner Robert Duvall (executive producer) Written by Robert Duvall Starring Robert Duvall Farrah Fawcett Miranda Richardson Billy Joe Shaver Billy Bob Thornton June Carter Cash Todd Allen Walton Goggins Music by David Mansfield Cinematography Barry Markowitz Edited by Stephen Mack Distributed by October Films Release dates December 17, 1997 Running time 134 minutes Country United States Language English Budget $5 million[1] Box office $19,868,354

ZEMLJA BEZ BATINA -Stevan Bulajić Biblioteka Lastavica Veselin Masleša, 1967 103 strana, tvrd povez, Stevan Bulajić je rođen 22. jula 1926. godine u Vilusima (Crna Gora). Osnovnu školu je završio u Sarajevu, gdje je do okupacije naše zemlje 1941. godine pohađao i srednju školu. Čim je izbio rat, Bulajić se s roditeljima i braćom vratio u svoj rodni kraj, gdje je već 13. jula 1941 godine učestvovao u narodnooslobodilačkom ustanku, skupa sa starijim bratom Đorđem i mlađim Veljkom. U borbama su sva trojica bili ranjeni, a Đorđe je podlegao ranama. U ratu, kao sedamnaestogodišnjak, Bulajić je napisao svoju prvu pjesmu. Oslobođenje zemlje dočekao je kao oficir. Tada je već pisao i svoje prve priče. Njegova prva knjiga bile su Ratne novele, a kasnije je objavio i svoj prvi, humoristički roman Putovanje bez voznog reda, a zatim i knjige pripovjedaka Lov do mora i Trag u magli. Sa uspjehom se ogledao i kao filmski scenarist pa je, između ostalog, radio i na scenariju za filmove Kozara i Bitka na Neretvi. Posebno je značajan Bulajićev književni rad za djecu i omladinu, što ga je uzdiglo u red najčitanijih pisaca. Pored brojnih priča koje je objavio u listovima i časopisima, napisao je i nekoliko romana: Krilati karavan, Izviđači Vidrinog jezera, Zemlja bez batina, Njih šezdeset, Šalajko, Nebeski mornar, Spomenik, Dukljan i vuk, Dom u divljoj travi i Moj djed lovac. Za svoj književni rad Bulajić je dobio i više značajnih nagrada i društvenih priznanja. Rat 1992-1995. godine je proveo u Sarajevu, gdje je i umro 1997. godine. Posveta na predlistu L. 1. KUT. 49

Cica i drugari. NEĆU! Bel Muni Ruzno pace, Novi Sad, 2003. `Odrasli mi stalno govore šta da radim!` Cicina omiljena reč je NEĆU! Neće da pere zube, neće da jede povrće i – što je najgore od svega – neće da se igra sa svojom sestrom od tetke Melitom. Međutim, zbog toga što nešto neće, Cica obično prođe gore nego što je mislila – i na kraju nekako svaki put poželi da kaže “hoću!” Mek povez, format: 12x19 cm, 64 strane, ilustrovano, latinicc. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema tragova pisanja. 200124 ktj-11

str 63 dim 14,5x20cm povez tvrd izdavac Narodna knjiga Alfa Božidar Vasiljević, 4. 01. 1951. Jasenovo. Živeo i radio u Kragujevcu, Svilajncu, Despotovcu, Senjskom Rudniku, Parizu, Kran- Montani, Luganu, Arosi, Lucerne, Huru i Ćupriji. Objavio dvadeset dve knjige proze, poezije i poezije za decu. Objavljivao u svim relevantnim časopisima, prevodjen na strane jezike, zastupljen u antologijama za decu i odrasle na srpskom, švedskom i ruskom jeziku. Živi u Beogradu. Evo kako pesnik zanimljivo odgovara na pitanje o prvoj knjizi... Prvu knjigu ( Crne kapi) si objavio u 40-oj godini. Da li je to bila stvaralačka svest, i svestranost, ili su i druge okolnosti uticale na to? Pre objavljivanja „Crnih kapi“, u gimnazijskim danima, spalio sam preko hiljadu pesama, s prezrenjem, koje sam doživeo po povratku sa festivala, gde sam bio nagrađen. Radostan i pun sebe obreo sam se u velikoj sali hotela „Evropa“, u Svilajncu. Dočekao me je aplauz stotinu direktora jugoslovenskih firmi okupljenih oko spojenih stolova prepunih hrane i pića. Tražili su da se popnem na sto i da im recitujem. Mogućnost da stanem nogama pored obilja hrane je za mene bilo uvredljivo, jer sam rastao u oskudici, gde je bila cenjena svaka mrva. Godine 1985. dobio sam prvu nagradu Književne omladine Srbije, u Aranđelovcu. U „Kneževom konaku“ se desilo nešto što me je ponovo šokiralo. Na konkursku su učestvovali članovi književnih udruženja BiH, Hrvatske i drugih republika, njih desetoro je ušlo u uži izbor. Razmenjivali su međusobno knjige sa potpisom. Video sam da su uvređeni što ja ne učestvujem u tome, smatrajući to mojom nadmenošću, a pravu uvredu su doživeli saznavši da ja nemam knjigu, da je njih sa više objavljenih knjiga pobedio amater. Ni prvu knjigu ne bih objavio da profesor književnosti u svilajnačkoj Gimnaziji, Miodrag Marjanović, nije osnovao izdavačku kuću,“Slovo ljubve“, izabrao pesme iz mog rukopisa i objavio ih.

Radomir Mićunović : ZVEZDANI MEDVED, Centar za kulturu Zrenjanin 1976, str. 48. Poezija za decu. Očuvanost 4-. Radomir Mićunović (1940. Lozovik kod Velike Plane - 2020. Beograd), autentičan pesnik za sve uzraste, satiričar i retko vedar čovek i šaldžija u svakoj prilici i neprilici, uporan i veran pratilac knjiga i pisaca - i pismeni i usmeni, divan porodični čovek, retko predusretljiv prema piscima iz rasejanja (naročito je dobro pokrivao Kanadu i Australiju), povremeno je i prepevavao sa manjih i obližnjih slovenskih jezika, jedan od najboljih enigmatičara, novinar i publicista, višedecenijski član Udruženja književnika Srbije i član Uprave, šahista i šta sve ne... Bio je naturalizovani Pazovac - pokrivao je i Staru i Novu, od studija Beograđanin i to najduže novobeogradski, gde je radio u listovima `Borba` i `Eho` i borio se za književnost, pisce i porodicu ...Posvećenik reči koji se u književnosti javio 1962. poezijom, autor je više od četrdeset knjiga poezije za odrasle i za decu (počev od `Krilna okna`, 1970, a za decu `Zvezdani medvedi`, 1976) i nekoliko knjiga iz enigmatike (pominjemo njegovu trilogiju kao lep i autentičan primer). Prevođen je na desetak jezika i prisutan u najznačajnijim antologijama srpske poezije u zemlji i inostranstvu. Posebno je dragoceno njegovo viđenje savremene naše književnosti (da ne kažemo ako ne moramo, jugoslovenske) koju mu je niški časopis Unus mundus u nekoliko svezaka izdašno prestavio. NJegova `Magična polja` (iz 1997. i naročito `Magična polja i komentari`, podgoričko izdanje iz 2004) ostaju magično ogledalo njegovog dara i naše savremene književnosti. Činjenica da su njegove prve nagrade (`Pečat varoši sremsko-karlovačke`, 1968. i nagrada na prvom Festivalu jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu 1969) stigle još pre prve knjige, rečito govore da je Radomir pesmama isprednjačio ispred novih i najnovijih pesnika... Posebno je bio ponosan na nagradu Radoje Domanović (1998) za knjigu `Magična polja` i nagradu Internacionalne akademije Ivo Andrić (2000) koju mu je uručio njegov glasoviti imenjak Radomir Smiljanić. Takav je bio Radomir Mićunović `od nemira do svemira`, kako njegovi `nebozemni akordi` i putokazni naslovi svima lepo kazuju.

Autor: Uroš Petrović Ilustrovao Aleksandar Zolotić Izdavač: Laguna, Beograd, 2021. Format: 13x20 cm Broj strana: 96 Pismo: Latinica Povez: Mek Zamisli da ti uspešan prolazak kroz dvorac pun duhova (koji te usput izluđuju pričanjem sasvim uvrnutih viceva) zavisi od toga da li ćeš rešiti sledeću zagonetku: Što kraće mora da se peva, to znači da bolje uspeva! Kako ti zvuči? Uopšte nije laka, iako će ti se baš takvom činiti kad otkriješ rešenje! E pa, u knjizi koju držiš u ruci nalazi se još tridesetak ovakvih zagonetnih prepreka, utkanih u otkačeni roman u zagonetkama Uroša Petrovića, sa čudesnim ilustracijama Aleksandra Zolotića. (Rešenja, koja se nalaze na kraju knjige, mogu se čitati samo u ogledalu.) Šta da radite u pustinji kad je ispred vas lav, iza vas jaguar, a imate samo jedan metak na raspolaganju?

Radovan M. Marinković: ATARI ISTINE - Partizanski proglasi i ambulantni dnevnik banovinske bolnice u Guči za 1941. godinu, Čačanski glas Čačak 1986, str. 80. Publicistika; Drugi svetski rat; Dragačevo ; Guča. Očuvanost 4-. Radovan M. Marinković (1938), književnik, pesnik, publicista, istraživač, hroničar, istoričar, etnolog , scenarista, član Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije, društveni radnik. I sada istražuje,piše, bilježi, objavljuje, osvjetljava Dragačevo i široko oko njega od mraka zaborava, ali i uči kako se zapamćivati uopšte mora, i da to nije samo obaveza prema prošlosti i istini, već «moralan čin» ,kojim se potvrđuje i dobar pojedinac, i častan narod, kako bi to rekao Oto Vajninger , jedan od najvećih umova smjene 19 u 20 vijek, a Radovan M. Marinković potvrđivao cijelim svojim radnim postojanjem.Čovjek i narod koji pamte pojedinosti svoje prošlosti, ne mogu biti loši, već dobri. [1] [2]. Sadržaj Biografija Rođen je 11. septembra 1936. godine u Pridvoricikod Čačka. Otac: Marinko, radnik, majka Borika, domaćica.Osnovnu školu završio je u Goračićima (Dragačevo), a gimnazijsko obrazovanje stekao je u Čačku. Srpskohrvatski jezik i književnost studirao je na Beogradskom univerzitetu. Od 1959. do 1968. radio je u prosveti, a od 1968. do 2000. godine, kada je penzionisan, u listu Čačanski glas u Čačku: zamenik glavnog i odgovornog urednika, urednik kulturne rubrike, reporter i komentator. Saradnik je brojnih listova, časopisa, zbornika, kalendara i elektronskih medija, scenarist dokumentarnih filmova, pisac predgovora i pogovora brojnih knjiga, urednik više listova i edicija, recenzent brojnih knjiga, učesnik na naučnim skupovima, među kojima i onim koje je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti. Zastupljen je u više pesničkih antologija, zbornika, kalendara i leksikona. Živi u Čačku. Supruga Mileva, domaćica, sin Zoran, pravnik i publicista, kćerka Danka, ekonomski tehničar; oboje zasnovali brak, imaju četvoro dece. [2] Bibliografija Bibliografija Marinkovićevih radova, računajući 150 knjiga, nadmašuje 1.600 jedinica.Prevođen je na slovenački, ruski i turski jezik. Pored domaćih autora, o Marinkovićevom stvaralaštvu pisalo je i dvoje Rusa: akademik Nikita Iljič Tolstoj i Svetlana Tolstoj – opsežnu studiju publikovali su svojevremeno u časopisu Balkanski i slovenski folklor Akademije nauka u Moskvi, a Svetlana Tolstoj je o Marinkovićevom stvaralaštvu, posebno o sakupljanju i tumačenju srpskog duhovnog tvoraštva, besedila na Sorboni u Parizu.

PRASLINOV TE - Bendžamin Hof Još jedna sjajna knjiga B. Hofa u kojoj on jedan od ključnih pojmova taoizma – te – objašnjava preko svog inače omiljenog lika iz Milnovih priča – Praslina. Šta da radite ako ste preplašeni, nesigurni, ako mislite da vas niko ne primećuje? Hof će vas ovom knjigom uveriti u to da vi već posedujete u sebi TE, tj. vrlinu koja dolazi iz Unutrašnje Prirode, a da toga niste ni svesni. Baš kao i P raslin. Aono što je za vas i Praslina, najvažnije jeste upravo preobražaj Vrline u Vrlinu koja izlazi, koja se ostvaruje. Od svih likova iz Mlinovih priča Praslin je, veruje Hof, najpogodniji za ilustrovanje tog procesa: upravo on, i jedino on, doživljava taj preobražaj. Možda će se to dogoditi i vama dok budete čitali ovu knjigu. Plato, Beograd 1999 god, 242 str, meki povez, u dobrom stanju. L- 1. KUT. 31.

Roman Ringišpil u mojoj glavi nagrađen je nagradom „Večernjih novosti“ – Gordana Brajović i proglašen za najbolju knjigu 2003 – 2004. Dragomir Culafic dobitnik je nagrade „Zlatno Gašino pero“, Festivala humora za decu – Lazarevac, 2004. godine, za sveukupno književno djelo. RASPRODAT U KNJIZARAMA. str 130 dim 14x20cm tezina oko 250g povez tvrd izdavac Narodna knjiga Nežna ljubavna priča i čijem su središtu Olja iz Beograda i Blažo iz Budve. Kako se razvija njihova ljubav, kako ih menja i kako počinju da maštaju o dalekoj budućnosti, pročitajte u ovoj priči bez grubosti i surovosti. Biografija: DRAGOMIR ĆULAFIĆ je rodjen 8. novembra, na Dmitrovdan, 1940. godine u selu Luge kod Andrijevice, u Crnoj Gori. Završio je Filozofski fakultet, radio kao profesor, sada je direktor biblioteke `Laza Kostić` u Beogradu. Nagradjivan i zastupljen u više antologija, kao i u čitankama i školskoj lektiri. Godine 1995. dodeljena mu je Zlatna plaketa za najbolju jugoslovensku boemsku pesmu. Roman `Zvjezdano ždrijebe` je na Festivalu humora i satire u Lazarevcu 1997. godine proglašen za najbolju knjigu izmedju dva festivala, a iste godine je ušao u najuži izbor, u konkurenciji od 76 knjiga, za nagradu `Politikin zabavnik`. Za književno stvaralaštvo dobio je 1998. godine nagradu Skupštine opštine Andrijevica. Više pesama mu je komponovano. Pesme i priče su mu prevodjene na: engleski, ruski, madjarski, bugarski, rumuski, slovački, rusinski i slovenački jezik. Bibliografija: Pozni letači, poezija (autorsko izdanje, Beograd, 1971), Druga java, poezija (`Bagdala`, Kruševac, 1973), Razgovor žedji, poezija (`Stražilovo`, Novi Sad, 1978), Ako se setiš, poezija za decu (`Stražilovo`, Novi Sad, 1985, drugo dopunjeno izdanje 1986), Navala praznine, poezija (`Nova knjiga`, Beograd, 1988), Čudna staza, poezija za decu (`Novo delo`, Beograd, 1988), Selice, poezija za decu (`IP Knjiga`, Beograd, 1990), Ključ, pripovetke (`Univerzitetska riječ`, Niksic, 1991), Sta tu ima da se krije, poezija za decu (`Knjigoteka`, Beograd, 1994, dva izdawa), Kad jabuka zarumeni, izbor poezije i proze za decu (`Srempublik`, Beograd, 1996, drugo izdanje 1997), Pričest, poezija (`Prosveta`, Beograd, 1997), Zvjezdano ždrijebe, roman za decu i omladinu (BMG, Beograd, 1997, `Verzalpres`, Beograd, 1999, drugo izdanje), Prenoćen zivot, atologija boemske pozije (`Interpres`, Bograd, 1997, sa Ratkom Čolakovićem) i Raširi ruke, izbor poezije decu (`Grigorije Božović`, Priština, 1998). U pripremi za objavljiivanje su mu knjige: Jesenje pismo (poezija za decu), Gnezdo (izbor pesama za decu), Ključ (pripovetke, izmenjeno i prošireno izdanje), Još me ima (poema) i Zvjezdano ždrijebe (roman za mlade, ponovljeno izdanje).

Les invasions Barbares The Barbarian Invasions (French: Les Invasions barbares) is a 2003 French-Canadian comedy-drama film written and directed by Denys Arcand. It is the sequel to Arcand`s earlier film The Decline of the American Empire and is followed by Days of Darkness. The film was produced by companies from both Canada and France, including Telefilm Canada, Société Radio-Canada and Canal+. It was released in 2003 and won the Academy Award for Best Foreign Language Film at the 76th Academy Awards in 2004. Plot Continuing seventeen years after Arcand`s The Decline of the American Empire, the film centres on an exploration of the characters first met in the original film and their children, newly introduced. The older generation are still largely social-democrats and proponents of Quebec nationalism, but both political and economic developments after the “Quiet Revolution” of the 1960s, as well as their own aging, make their left-wing stance seem somewhat anachronistic. The plot revolves around the character Rémy`s battle with terminal cancer, and the efforts of Sébastien, his estranged son to make his dying father more comfortable in his last days. Finally the father and son travel to Vermont in the United States to receive medical care. Sébastien, at the request of Rémy`s ex-wife Louise, has reluctantly returned from London where he has a successful career in quantitative finance - anathema to his father`s socialist persuasions. However, this background helps Sébastien to navigate and manipulate Quebec`s healthcare system (portrayed as somewhat overloaded in the film) to secure better care for his father. In the process, he also gathers the various other friends and family members from Rémy`s past who come to visit and comfort him. During Rémy`s last days, he and his friends travel to the cottage of the first film, and discuss philosophy, politics, and past sexual and intellectual exploits. Directed by Denys Arcand Produced by Daniel Louis Denise Robert Written by Denys Arcand Starring Rémy Girard Stéphane Rousseau Dorothée Berryman Louise Portal Marie-Josée Croze Marina Hands Music by Pierre Aviat Cinematography Guy Dufaux Edited by Isabelle Dedieu Production company Canal+, Telefilm Canada Distributed by Pyramide Distribution (France) Vivafilm (Canada) Miramax Films (US) Release dates 21 May 2003 (Cannes) 24 September 2003 Running time 112 minutes Country Canada France Language French English

Uskočila deca u pesme - Mitar Mitrović Mitar Mitrović Rođen je 1933. godine u Podličku kod Svetog Stefana. Doktor veterinarske medicine. Radio je kao upravnik Studentskog grada na Novom Beogradu. Knjige pesama: 1. `Budilnici` (1983) 2. `Pramen sećanja` (1983) 3. `Mašta šeta oko sveta` (1983) 4. `Škripe zubi, dan me kune` (1984) 5. `Dremaju li vali mora` (1985) 6. `Poziv zvezdama` (1995) 7. `Uskočila deca u pesme` (1985) 8. `Plava tajna` (1986) 9. `Smeh je zdravlje` (1996) 10. `Kad se deca smeju` (1996) 11. `Pesnički azbukvar` (1997) 12. `Pesnička zoočitanka` (1997) 13. `Svođenje računa` (1998) 14. `Sunce juga` (2000) 15. `Princeza i princ` (2002) 16. `Zlatni žabac` (2003) 17. `Srećna porodica` (2004) Knjige aforizama: 18. `Glava u čorbi` (1990) 19. `Čorba u glavi` (1991) 20. `Glava na panju` (1997) 21. `Ne daj glavu` (1998) 22. `Prst na čelo` (2003) 23. `Glava u haosu` (2004) 24. `Glava u potrošačkoj korpi` (2005) 25. `Izabrani aforizmi` (2007). Knjige aforizama za decu: 26. `Kraljevina klikera` (1998) 27. `Iz magareće klupe` (1998) 28. `Ćao, đaci` (1999) 29. `Moja mama može sve` (1999) 30. `Veliki odmor` (2000) 31. `Zdravo, deco` (2000) 32. `Kiflica je bila slađa` (2000) 33. `Raste dete od glave do pete` (2001) 34. `Maznuo sam dedi čokoladu` (2003). Knjige priča i humoreski: 35. `Iza zatvorenih vrata` (1998) 36. `Sećanja` (2000) 37. `Kuma s bradom` (2002). Knjiga epigrama: 38. `Glava u pesku` (1998) Zastupljen u bukvaru, čitankama i školskoj lektiri u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, kao i u 58 domaćih i stranih antologija. Prevođen na nemački, engleski, ruski, italijanski, rumunski, beloruski, španski, ukrajinski, bugarski i makedonski jezik. Dobitnik brojnih nagrada. Član Udruženja književnika Srbije, Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Crne Gore. Živi u Beogradu. Izdavač: Zajednica književnih klubova Srbije, Beograd Godina: 1985 Broj strana: 32 Biblioteka: Skladište: 2020/II Ocena: 4. Vidi slike. Težina: 500 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo KUPUJUĆI VIŠE ARTIKALA SMANJUJETE CENU POŠTARINE!

Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala. Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula. „Uradi to samo još jednom svom ocu“, blago joj je rekla, „i staviću ti u kukuruzne pahuljice nešto od čega će ti pozeleneti zubi.“ „Uistinu neobična, zabavna knjiga.“ Sunday Times (London)

Izdavač: Laguna, Beograd, 2007. Prevodilac: Biljana Stojanović Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Poslovna pratnja – koliko sam samo puta čula pitanje na tu temu: kako si počela, kako to zaista izgleda, kakvi ljudi koriste te usluge, kakve devojke rade u agenciji? Ljudi vole o tome da razgovaraju, stalno ponavljaju ista pitanja, nije im dosta podataka. Kao da zaviruju u neki poluzabranjeni svet, svet koji pornografija karikira, konzervativni napadaju, a gotovo svi o njemu razmišljaju. Da li ste i vi od onih radoznalih, ljubopitljivih duhova koji žele da saznaju šta mislimo, kako se osećamo, ko smo? Dobro došli u moj svet. „Opčiniće vas ova otvorena priča žene koja je danju predavala na koledžu, a noću radila kao plaćena devojka za zabavu. Ona otkriva pogled na život o kakvom tek malo žena zna nešto više.“ „Pre svega značajna kao kulturološka i psihološka dokumentarna proza, Poslovna pratnja se među sličnim knjigama izdvaja po pronicljivom sagledavanju te problematike, ali i po osećajnosti.“

Dženifer Čoldenko: KOŠULJE MI PERE AL KAPONE, Portalibris 2006, str. 228. Očuvanost 4+. Roman za decu. Dženifer Čoldenko (Santa Monika, 1957) je autorka dečjih knjiga rođena kao četvrto i najmlađe dete u brojnoj porodici. Smisao za humor koji poseduje doneo joj je reputaciju još dok je bila dete pa se u porodičnom krugu sve čudno i smešno zvalo `šala na Dženiferin način`. Posle koledža se zaposlila kao pisac tekstova u maloj oglasnoj agenciji, a uveče je išla na časove dizajna i ilustracije. Potom se zdušno posvetila dečjoj knjizi. Dugo joj je trebalo da pronađe svoj put i izraz u dečjoj knjizi. Svojim knjigama je postigla značajan uspeh: prva je bila proglašena za najbolju knjigu godine i dobila je kalifornijsku nagradu za dečju knjigu. Dženifer Čoldenko živi u San Francisku sa suprugom i dvoje dece. Dok je pisala svoju prvu knjigu za decu, radila je u zoološkom vrtu Okland, prala prozore u zmijarniku i pojila tigrove.

Izdaje - Narodna knjiga Beograd Marija Kiri Sklodovska biografija je fizičarke i hemičarke Marije Kiri Sklodovski, prve slavne naučnice, prve žene koja je doktorirala u Francuskoj, prve dobitnice Nobelove nagrade, prve žene koja je predavala u francuskoj školi i na univerzitetu Sorbona. Detaljnu biografiju njenog života napisala je njena mlađa ćerka Eva Kiri. Objavljena je 1937. godine, a sastoji se od tri dela u kojima autorka donosi pregled Mirijinog života i naučnog rada. Biografija predstavlja važan doprinos izučavanju njenog privatnog i profesionalnog života. Autorka se pre svega osvrnula na Marijino detinjstvo i odrastanje u porodici Sklodovski, vreme studiranja na pariškom univerzitetu i doživotno naučno istraživanje u saradnji sa mužem Pjerom Kiri što je dovelo do otkrića novih hemijskih elemenata – radijuma i polonijuma. Bračni par je otkrio fenomen – radioaktivnost – čije je otkriće značilo ogroman doprinos nauci i svetu. Marija je rođena u Poljskoj 1867. godine u vreme kad je Poljska bila pod ruskom, austrijskom i pruskom ratnom okupacijom. Roditelji su joj bili pedagozi, ali i izraziti patrioti. Otac je zbog patriotizma otpušten pa je privatno davao učenicima časove. Marija se veoma rano susrela sa smrću: najpre joj je umrla najstarija sestra Zoša, a zatim i Marijina majka. Bila je veoma inteligentna devojčica i ubrzo su svi imali priliku uvideti njenu genijalnost. Da bi uštedila novac za obrazovanje u Parizu, Marija je takođe držala privatne časove. Najpre je na studij krenula njena sestra Bronja. Marija je u to vreme radila kao vaspitačica da bi pomogla sestri da se obrazuje. Na posedu na kojem je radila zaljubila se u Kazimježu, ali njegovi su se roditelji protivili njihovom braku jer je Marija bila siromašna. 1891. godine otputovala je u Pariz da bi se školovala na Sorboni, a 1894. godine upoznala je svog budućeg muža Pjera Kirija. Marija je ubrzo posle rođenja ćerke Irene počela da traži temu za doktorsku disertaciju. Zainteresovala se za istraživanje Anrija Bekerela. Tako je počela sa istraživanjem minerala koji sadrže uranijum i ubrzo shvata da radioaktivnost uzrokuju nepoznati hemijski elementi. Pjer se u tom momentu zainteresovao za njeno istraživanje i odlučio da joj pomogne. Prilikom istraživanja uranijumske smole otkrili su dva nova hemijska elementa – radijum i polonijum. Kad je Pjer otkrio da je radijum štetan za živo meso, ubrzo je počeo da se koristi za lečenje karcinoma i raka. 1903. godine završila je svoju doktorsku disertaciju i postala prva žena koja je doktorirala u Francuskoj. 1903. godine bračni par Kiri dobio je Nobelovu nagradu za fiziku. Pjer je tragično umro, a Marija je odlučila da, njemu u čast, nastavi sa njihovim istraživanjem. Ubrzo je došla na mesto pokojnog muža kao prva žena koja je predavala na Sorboni. 1911. godine postala je prva naučnica sa dve Nobelove nagrade. Tokom Prvog svetskog rata radila je francuskoj radiološkoj službi, a kasnije se sa ćerkom Irenom posvetila razvoju medicinske primene radiografije. Sve do svoje smrti je bila posvećena nauci, a umrla je 1934. godine od posledica aplastične perniciozne anemije (leukemije). Iako je autorka biografije Marijina ćerka, njen pristup opisivanju života svoje majke je uglavnom nepristran. Pristranost je istaknuta samo u delovima u kojima autorka govori o Marijom odnosu sa svojom decom. „Ali u jednoj stvari Marijina pobeda je sigurna: njene ćerke duguju joj zdravlje, telesnu fleksibilnost i radost za sport. To je najveće obrazovno dostignuće ove izvanredno inteligentne i plemenite žene.“ S druge strane, nepristranosti biografije Marije Kiri doprinosi dokumentovanje utvrđivanih biografskih podataka. Tako čitalac ima uvid u brojna pisma koje je autorka navela kao dokaz verodostojnosti predstavljenih informacija. Uz faktičnost i hronologiju primetno je Evino uspešno konstruisanje psihološkog profila Marije Kiri. Biografija je postala međunarodni bestseler, a ubrzo je doživela i filmsku adaptaciju. Iako je izazivala zgražanje zbog rodne diskriminacije s kojom se Marija nosila celog života kao jedina žena među naučnicima, njena biografija je ohrabrila mnoge žene da se bave naukom. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 396.strana

STANJE PREDMETA: Dosta dobro očuvana. OPIS: Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala. Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula. SPECIFIKACIJA: Format: 13x20 cm Broj strana: 128 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2009. Prevodilac: Gordana Subotić NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 5600 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 5620 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija