Opis Vremenska postaja s bežičnim termometrom i meračem vlage Veliki zaslon s pozadinskim svetlom Radijom kontrolirani sat Vrijeme, datum, mjesec, dan, mjesečeva faza 12/24 odabir prikaza sati, alarm, snooze Max./Min. memorija termometra i merača vlage Ikone indeksa ugode Ikone vremenske prognoze Raspon prikaza unutarnje temperature: 0°C do +50°C Točnost izmjerene temperature: +1,5°C Preporučen raspon radne unutarnje temperature: 0°C do +40°C Raspon prikaza vanjske temperature: -20°C do +60°C Preporučen raspon radne vanjske temperature: -5°C do +45°C Unutarnja & Opseg vanjske vlage: 20% do 95% Točnost izmjerene vlažnosti: +8% Broj daljinskih jedinica: do 3 jedinice Radio frekvencija: 433MHz, Max.30m na otvorenom Napajanje: Glavna jedinica: 3 x 1,5V tip AA Odašiljač: 2 x 1.5V tip AAA Baterije nisu uključene Dimenzije Glavna jedinica: 185 x 135 x 35mm, Težina: 302g Odašiljač: 95 x 60 x 25mm, Težina: 56g Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 8590669135943

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Istorija Vizantije - Georgije Ostrogorski Godina izdanja: 2017 Broj strana: 704 Povez: Tvrd Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije.Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom.

U dobrom stanju! Na engleskom jeziku! Dvadeset i četiri osnovne kompozicije Davida Bovieja, plus deset fotografija na punoj stranici. Dogovoreno za klavir / vokal, sa kutijama i akordima gitare. Naslovi su: `Sva luđaka`, `Svi mladi ljudi`, `Andi Varhol`, `Bevlai Brothers`, `Changes`, `Cignet Co.... Dejvid Robert Hejvord-Džouns (engl. David Robert Hayward-Jones; 8. januar 1947 — 10. januar 2016), poznat pod pseudonimom Dejvid Boui (engl. David Bowie), bio je jedan je od najpoznatijih britanskih rok muzičara, pevača, kompozitora i glumaca. Bouijeva muzička karijera trajala je više od pet decenija, a bio je sklon stalnom menjanju muzičkog stila i imidža, naročito od 1970. godine.[1] Preminuo je 10. januara 2016. godine[2], posle osamnaestomesečne borbe sa rakom jetre. Boui je rođen kao Dejvid Robert Džouns 8. januara 1947. godine u Brikstonu. Njegova majka, Margaret Meri „Pegi” (1913 – 2001.)[3][4] je rođena u vojnom kampu Šornklif, pored Čeritona u Kentu. Roditelji njenog oca su bili irski imigranti koji su se naselili u Mančester. Ona je radila kao konobarica u bioskopu Rojal Tanbridž Vels.[5] Njegov otac Hejvud Stenton „Džon” Džouns (1912–1969) je bio iz Donkastera i radio je kao promoter za dečiju humanitarnu organizaciju Bernando. Porodica je živela na granici između Brikstona i Stokvela u južnom Londonskom okrugu Lambet. Boui je pohađao školu za decu Stokvel do šestogodišnjeg doba i tada je dobio reputaciju nadarenog, jednoobraznog deteta i prkosne svađalice.[6] Boui se preselio sa porodicom u Bromli. Dve godine kasnije, započeo je pohađanje Brnt Eš osnovne škole. Školski hor je smatrao da ima „adekvatan” glas, a pokazao je nadprosečne veštine sviranja flaute. Kada je imao devet godina, njegov ples na časovima pokreta je bio veoma maštovit, toliko da su nastavnici nazivali njegove interpretacije „živopisno umetničkim”, a njegov stil „zadivljujućim” za dete.[6] Iste godine, porastao je njegov interes za muziku kada mu je otac kupio kolekciju ploča među kojima su bile ploče grupa Tinejdžers, Platers, Fets Domino, Elvis Prisli i Litl Ričard. Nakon slušanja pesme Litl Ričarda Tutti Frutti, Boui je kasnije rekao da je tada „čuo Boga”.[7] Boui je studirao umetnost, muziku i dizajn. Njegov polubrat Teri Berns je uticao na njegov entuzijazam kada je reč o džez muzici. Boui je tada naročito bio zainteresovan za Čarlsa Mingusa i Džona Koltrejna, zbog čega mu je majka kupila Grafton saksofon 1961. godine. Nakon toga je započeo časove kod baritona saksofoniste Ronija Rosa.[8] U školi je 1962. godine zadobio ozbiljne povrede oka kada se posvađao sa Džordžom Andervudom oko devojke. Imao je nekoliko operacija tokom petomesečnog perioda.[9] Tada mu je doktor rekao da šteta ne može u potpunosti biti otklonjena, zbog čega je Boui imao pogrešnu percepciju dubine i promenu u boji oka. Ovakvo oko je kasnije postalo najprepoznatljiviji znak Bouija.[10] Uprkos svađi, Boui je ostao u dobrim odnosima sa Andervudom, koji je kreirao umetnička dela za Bouijeve ranije albume. Muzičar Boui 1975. godine Najranija pesma kojom se proslavio bio je singl Space Oddity iz 1969, koji je zbog spuštanja na Mesec imao velik uspeh. Najznačajniji Bouijev album bio je The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. To je bio konceptualni album sa pričom o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda a na kraju ga ubijaju obožavaoci. Zaštitni znak turneje bio je ogromni stakleni pauk, posebno izrađen za tu priliku. Turneju za album `Rijaliti`(2005), morao je da prekine zbog manjeg srčanog udara. Diskografija David Bowie (1967) Space Oddity (1969, 1972 ponovno izdanje UK #17, US #16) The Man Who Sold the World (1970, 1972 ponovno izdanje UK #26) Hunky Dory (1971, US #93, 1972 ponovno izdanje UK #3) The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972, UK #5, US #75) Aladdin Sane (1973, UK #1, US #17) Pin Ups (1973, UK #1, US #23) Diamond Dogs (1974, UK #1, US #5) Young Americans (1975, UK #1, US #9) Station to Station (1976, UK #5, US #3) Low (1977, UK #2, US #11) Heroes (1977, UK #3, US #35) Lodger (1979, UK #4, US #20) Scary Monsters (and Super Creeps) (1980, UK #1 US #12) Let`s Dance (1983, UK #1, US #1) Tonight (1984, UK #1, US #11) Never Let Me Down (1987, UK #6, US #34) Black Tie White Noise (1993, UK #1, US #39) The Buddha of Suburbia (1993, UK #87) 1.OUTSIDE (1995, UK #8, US #21) Earthling (1997, UK #6, US #39) `hours...` (1999, UK #5, US #47) Heathen (2002, UK #5, US #14) Reality (2003, UK #3, US #29) The Next Day (2013) Blackstar (2016) Smrt Sa suprugom Iman (2009) Cveće ispred Bouijevog apartmana u Njujorku, januar 2016. Boui je preminuo od raka jetre, 10. januara 2016. godine, samo dva dana nakon 69. rođendana i izdavanja albuma Blackstar.[11] Rak mu je dijagnostikovan 18 meseci ranije, ali nije iznosio ove vesti u javnost.[12] Belgijski pozorišni reditelj, Ivo van Hov, koji je radio sa pevačem na mjuziklu Lazarus, izjavio je da Boui nije mogao da dođe na probe zbog progresije bolesti. Takođe je rekao da je pevač radio i tokom bolesti.[13] Bouijev producent Toni Viskonti je napisao:[14][15] Uvek je radio ono što je hteo. I radio je to na svoj način i najbolje moguće. Njegova smrt se ne razlikuje od njegovog života - umetničko delo. Napravio je Blekstar za nas kao oproštajni poklon. Znao sam oko godinu dana da će ovako biti. Međutim, nisam bio spreman za to. Bio je izuzetan čovek, pun ljubavi i života. On će uvek biti sa nama. Za sada je prikladno plakati. — Toni Viskonti Nakon njegove smrti, fanovi su se okupili, položili cveće kod njegovog murala u rodnom gradu Brikstonu i pevali njegove pesme. Spomen obeležja nalaze se i u Berlinu, Los Anđelesu i kod njegovog apartmana u Njujorku. Posle njegove smrti, porasla je prodaja albuma.[16] Boui je insistirao da ne želi sahranu pa je kremiran u Nju Džerziju 12. januara.[17] Po njegovoj želji, pepeo je prosut na Baliju, u Indoneziji

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Harald Fritzsch (rođen 10. februara 1943. u Cvikau) je teoretski fizičar koji je dao važan doprinos teoriji kvarkova, razvoju kvantne hromodinamike i velikoj standardizaciji standardnog modela elementarnih čestica. Harald Fritzsch je sin izvođača radova Ericha Fritzsch iz predgrađa Zvickau u Reinsdorfu. Od 1957. do 1961. pohađao je srednju školu `Gerhart Hauptmann` u Zvickau, koju je diplomirao sa srednjom školom. Posle toga je od leta 1961. bio vojnik Narodne armije DDR-a u Kamenzu, gde je bio obučen kao radio-operater u vazduhoplovstvu. Studirao je fiziku od 1963. do 1968. godine u Lajpcigu. Godine 1968. on i prijatelj su bili inicijatori rizičnog, visoko publicitetskog protesta [1] protiv rušenja 700-godišnje Crkve Pavlina. Fritzsch je zajedno sa svojim prijateljem Stefanom Velzkom u julu 1968. godine uspio odvažnim bjekstvom preko Crnog mora od bivšeg istočnog bloka do Turske. Pomoću vanbrodskog motora odvezli su se od Zlatne plaže severno od Varne do g ofneada južno od granice između Bugarske i Turske. Nastavio je studije u Minhenu, gdje je radio sa Verner Heisenbergom, a 1971. godine pod vodstvom Heinricha Mittera sa tezom o algebarskoj strukturi promatranih u snažnoj interakciji doktorata. Godinu dana ranije, kao student doktorskih studija, proveo je šest mjeseci na Stanford Linear Accelerator Centru na Univerzitetu Stanford. Ovde je počeo da radi sa Murrai Gell-Mann-om. Po završetku doktorata, proveo je godinu dana u Evropskom istraživačkom centru CERN u Ženevi, gde je ponovo radio sa Gell-Mann. Zatim se preselio sa Gell-Mann na Kalifornijski institut za tehnologiju (Caltech) u Pasadeni. Fritzsch i Gell-Mann su uveli kvantni broj boja 1971. godine, pri čemu se simetrija boja smatrala egzaktnom simetrijom. Uz pomoć kvantnog broja boja Gell-Mann i Fritzsch zajedno sa Villiamom Bardeen-om bili su u stanju da objasne brzinu propadanja neutralnog piona. Godinu dana kasnije, Fritzsch i Gell-Mann su predložili teoriju kalibra za jaku interakciju [3], koja se danas naziva kvantna hromodinamika i smatra se ispravnom teorijom jake interakcije. Godine 1975. Fritzsch je napisao rad sa Peterom Minkovskim, u kome je grupa SO (10) prvi put diskutovana kao simetrija Velikog ujedinjenja. Ova teorija se danas smatra standardnom teorijom velikog ujedinjenja. U teoriji SO (10), neutrini imaju masu. Otkriće oscilacija neutrina u 1998. godini pokazuje masu neutrina, u skladu sa teorijom SO (10). Fritzsch je radio i na kompozitnim modelima za leptone i kvarkove, na masenim matricama kvarkova i leptona, na slabim raspadima teških kvarkova, na kosmologiji i na osnovnim konstantama u fizici. Godine 1979. Fritzsch je razvio teoriju masovnih matrica kvarkova i leptona u kojoj pojedini elementi nestaju (nulta tekstura). On može da izračuna uglove mešanja kao funkcije sopstvenih vrednosti mase. Rezultati mogu vrlo dobro opisati eksperimente. Od puštanja u rad akceleratora LHC čestica u CERN-u, Fritzsch je ponovo radio na `kompozitnim modelima` kvarkova, leptona i slabih bozona. Substruktura kvarkova bi uskoro trebala biti otkrivena na LHC-u ako je teorija Fritzsch-a ispravna. Od 1977. do 1978. bio je profesor na Univerzitetu u Vupertalu. Fizičar i dobitnik Nobelove nagrade Richard Feinman posjetio je Fritzsch 1978. godine u Vuppertalu i održao kolokvijum na koji su došli slušatelji iz cijele Njemačke. Godine 1979. Fritzsch se preselio na Univerzitet u Bernu. Od 1980. Fritzsch je profesor na Univerzitetu Ludvig-Makimilians u Minhenu. Fritzsch je punopravni član Berlin-Brandenburg akademije nauka. Fritzsch često radi u CERN-u u Ženevi i na DESI-u u Hamburgu. Počeo je od juna 2008. godine. Od tada radi uglavnom u inostranstvu (SAD, Australija, Kina, Japan, Južna Afrika, Singapur). [4] Fritzsch je član Gesellschaft Deutscher Naturforscher und Arzte (GDNA). 2003. i 2004. bio je predsjednik ovog društva i vodio veliku GDNA-konferenciju u Passauu. Fritzsch je počasni član Paulinerverein u Lajpcigu, koji je posvećen rekonstrukciji Paulinerkirche. Od 1998. godine zajedno sa Villibaldom Plessasom organizuje konferenciju o kvantnoj hromodinamici i standardnom modelu fizike elementarnih čestica, koja se od tada održava sedam puta u Obervolzu u Štajerskoj. U februaru 2010. Fritzsch je vodio veliku međunarodnu konferenciju na Tehnološkom univerzitetu Naniang u Singapuru povodom 80. rođendana Murrai Gell-Manna. Fritzsch je organizovao Međunarodnu konferenciju o masivnim neutrinima koja se održala u Singapuru u februaru 2015. godine, Međunarodnoj konferenciji o novoj fizici na `Velikom hadronskom sudaraču` (Singapur, mart 2016.), Konferenciji o kosmologiji i gravitacionim talasima u Singapuru (februar 2017.) Konferencija o fizici i kosmologiji čestica u Singapuru (mart 2018). Njegovi doktorski studenti su Dieter Lust, Ulrich Baur i Marcus Hutter. Deluj kao publicista Harald Fritzsch je takođe napravio ime za sebe kao autor popularnih naučnih knjiga. [6] Njegova knjiga `Kvarci`, objavljena u Minhenu 1980. godine, prevedena je na više od 20 jezika. Njegova knjiga o kosmologiji `Od velikog praska do raspada` takođe je bila uspešna. Sredinom osamdesetih Fritzsch je producirao šestostruku televizijsku seriju `Mikrokosmos` o VDR-u u Kelnu, koja je više puta prikazana u trećim programima nemačkih televizijskih stanica. Godine 1990. objavio je prvo izdanje svoje autobiografske knjige `Flucht aus Leipzig`, u kojoj opisuje svoj otpor režimu SED-a i kasniji let na Zapad 1968. godine. Knjiga je objavljena 2008. godine od strane Vorld Scientific na engleskom jeziku pod naslovom `Escape from Leipzig`. U svojim knjigama, objavljenim od 1992. godine, Fritzsch je izabrao retku prezentaciju znanja: Isaac Nevton, Albert Einstein i fiktivni savremeni fizičar Adrian Haller raspravljaju o teškim fizičkim temama. U svojoj knjizi `Formula menja svet`, Njutn, Ajnštajn i Haler razgovaraju o specijalnoj teoriji relativnosti Alberta Ajnštajna. Knjiga `Bent Space-Time` razmatra Ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti. Knjiga `Apsolutno nepromenljiva` posvećena je osnovnim konstantama prirode. U knjizi `Grešite, Ajnštajn!` Opisane su rasprave između Alberta Ajnštajna, Ričarda Fejnmana, Adrijana Halera, Vernera Hajzenberga i Isaka Njutna o kvantnoj fizici. U svojoj fiktivnoj knjizi `Elementarne čestice` Fritzsch opisuje današnji standardni model fizike čestica. Knjiga `Mikrokosmos` opisuje diskusije između Alberta Ajnštajna, Murraija Gell-Manna, Adrian Hallera i Isaaca Nevtona o modernoj fizici čestica u kosmologiji. Fritzsch je 2015. objavio udžbenik `Teorija kvantnog polja` na Springer-Verlag-u. Nagrade Za svoju uspješnu seriju knjiga Fritzsch 1994. godine nagrađen je medaljom za znanstveno novinarstvo Njemačkog fizičkog društva. Diracova medalja Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji dodeljena je Fritzschu 2008. godine. Univerzitet u Lajpcigu dodijelio mu je počasni doktorat 16. maja 2013. godine.

imam vrbu u dobrom stanju 2500.dinara bez prevoza ja ne radim prevoz zato sto nemam polozeno.

Перонални досије Милорада Зебића, другог вицегувернера и члана УО Нар. банке Краљевине Југославије, са својеручним потписао, својеручно попуњен и са фотографијом. Занимљиво за сакупљаче аутограма. Милорад Зебић (Лозница, 25. март/6. април 1883 — Београд, 3. јануар 1976) је био српски економиста, главни секретар Београдске берзе 1935—1937, вицегувернер Народне банке 1937—1939. Рођен је у Лозници од оца Уроша и мајке Милеве рођене Скорић. Четири разреда основне школе завршио је у Лозници. Гимназију, која је тада трајала 8 година, учио је у Лозници (прва два разреда), Ваљеву, Шапцу и Београду (последња три разреда). Матурирао је 1903. у 3. београдској гимназији која се тада звала Гимназија краља Александра I и налазила код Вазнесенске цркве. Завршио је економско-финансијски одсек на Правном факултету Универзитета у Београду 1907. године. Усавршавање је наставио 1912. и 1916-1918 на Правном факултету на Сорбони у Паризу. Од 1908. до 1930. године радио је у државној служби при Министарству финансија, Министарству народне привреде и Министарству трговине и индустрије, као инспектор, делегат у Паризу и начелник. Пензионисан је 1930. године, да би 1935. био изабран за главног секретара Београдске берзе. На том положају остаје до краја 1937. године када је изабран за вицегувернера Народне банке где остаје до 1939. године. Обављао је и друге дужности у банкарском сектору, био је експерт на Хашком избраном суду по споровима мађарских банака против Југославије. Био је члан више комисија за израду закона: о Занатској банци, о Ликвидационој банци, Закона о Каналу краља Петра, Закона о бродарству на Дунаву, Закона о земљорадничким дуговима, Закона о Државној хипотекарној банци итд. Током Балканских ратова 1912. и 1913. био је војни цензор. Током Првог светског рата радио је у Прес-бироу Министарства војске и био дописник белгијских, пољских и француских листова. Са војском је прешао Албанију и потом евакуисан у Француску. За свој рад награђен је од француске владе Академском палмом, а потом Орденом официра легије части. Током 1917. примљен је за редовног члана Париског статистичког друштва. У својој земљи одликован је орденима Светог Саве, Белог орла и Југословенске круне. У стручном раду бавио се питањем пореза, привредног развоја земље и унапређењем финансија. Објављивао је дела на српском, француском и немачком језику. Период током и после Другог светског рата провео је повучено, не учествујући у јавном животу. За то време се бавио научним радом и објавио неколико дела. Преминуо је у 93. години, 3. јануара 1976. у Београду.

NOUVELLE CARTE DE L`EUROPE CENTRALE CARTES ROUTIÈRES pour AUTOMOBILISTES, CYCLISTES, etc. Razmera: 1:4.200.000 Dimenzije karte: 103,5 x 86,5 cm Autor/Izdavač: A. Taride -Ima zacepljenja od korišćenja ali ništa alarmantno -Godina stavljena proizvoljno ? ( verovatno i starija ?) -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Odabrane priče - Džon Čiver Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 443 Format: 20 cm Povez: Broširani Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče. „Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sjaj Portugala - António Lobo Antunes Izdavač: Sandorf Godina izdanja: 2019 Broj strana: 400 Format: 21 cm Povez: Broširani Literarni dragulj suvremenog portugalskog klasika, roman iz kojega prosijava poezija i ludilo, kaustična samomržnja i foknerovski zadah truljenja nekoć imućne i ugledne kolonijalne obitelji čijim potomcima trnu zubi jer su se preci prejedali kiselim grožđem, a čiju dezintegraciju pratimo kroz na trenutke halucinantne monologe likova koji nas u furioznom tempu vode od Angole do Portugala, od sedamdesetih do devedesetih godina prošloga stoljeća… Koloniziranje i ugnjetavanje dehumanizira, ponajprije kolonizatore i ugnjetače. António Lobo Antunes rodio se 1942. godine u Lisabonu. Završivši medicinu, specijalizirao je psihijatriju. Živio je i radio kao liječnik u Engleskoj, Njemačkoj i Belgiji. Nakon objavljivanja prvog romana 1979. godine, Memória de Elefante (Slonovsko pamćenje), posvećuje se samo književnosti. Godine 2003. dobio je nagradu União Latina za cjelokupno djelo, a 2007. nagradu Camões, najvažniju nagradu za književnost na portugalskom jeziku. Preveden je u dvadesetak zemalja i predlagan za Nobelovu nagradu. Do danas je napisao preko petnaest romana, za koje je višestruko nagrađivan.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Razmišljaj kao šampion: neformalno obrazovanje u poslu i životu - Donald Tramp Godina izdanja: 2020 Broj strana: 210 Povez: Mek Jedna od prednosti rada s Donaldom je u tome što možete da ga gledate u akciji u stvarnom životu. S vremenom sam upoznao i pravog Donalda i „slavnog Donalda“. Otkrio sam da je to isti čovek... U stvari, on je zapravo veći u stvarnom životu nego u svojoj slavi.Dok sam radio s njim, gledao sam ga kako razmišlja, zatim slušao kako se njegove misli pretaču u reči i kako se njegove reči i misli pretvaraju u dela. U većini slučajeva su njegove misli, reči i dela isto. Možda je zbog toga direktan i bez dlake na jeziku. A može da bude takav jer su misli, reči i dela kod njega udružene, podudarne, funkcionišu kao jedno.Mnogi od nas znaju ljude koji zapravo imaju tri lica. Jedno misle, govore nešto drugo, a ne rade ni ono što govore niti ono štomisle. Posmatrao sam kako takvi ljudi, ljudi s tri lica, dostignu određen uspeh i vode sučeljene živote.

Razumevanje i upravljanje silama koje su na prvi pogled neshvatljive i neuhvatljive neutaživa je ljudska potreba. Započela je poštovanjem vatre, kućnog ognjišta i božanskih zaštitnika doma, a preko svetih gajeva i pećina, gradova mrtvih i hramova podizanih radi poštovanja božanskog dostigla vrhunac. Ni u šta drugo ljudi nisu uložili toliko mnogo umetničke i poetske snage kao u spomenike koje su podigli svojoj veri. Ova bogato opremljena knjiga s mnoštvom sjajnih fotografija u boji, preglednim i detaljnim kartama i informativnim tekstovima nudi očaravajući i stručan pregled mističnih i duhovnih mesta čovečanstva, od iščezlih kultura iz najstarijih vremena, preko drevnih američkih civilizacija, do pet velikih svetskih religija današnjice. Uz kratak prikaz nastanka i istorije velikih kultova i religija, u slici i reči predstavljene su najvažnije sakralne građevine i sveta mesta – od Stounhendža do Zida plača, od Rima do Meke. Uzbudljivo i prijatno putovanje do samih korena vere. FRIDEMAN BEDIRFTIG, istoričar i germanista, rođen je 1940. u poljskom gradu Vroclavu. Dugo je radio za nemačke izdavačke kuće (Duden, Bertelsman, Rovolt, Jar). Od 1981. radi kao slobodan novinar i pisac. Autor je brojnih publikacija.

Kao novo. Bez posvete. Vodič za samouvereni život - Norman Vinsent Pil Godina izdanja: 2021 Broj strana: 256 Povez: Mek „Promenite misli i promenili ste život.“ Norman Vinsent PilNorman Vinsent Pil je dugi niz godina radio s ljudima pomažući im u rešavanju problema i poboljšanju života. Razvio je delotvornu tehniku koja je pomagala ljudima da se osećaju bolje, snažnije i srećnije. U ovoj knjizi on nam pokazuje na koji način možemo da oslobodimo unutrašnju snagu i osetimo sigurnost i zadovoljstvo.Saznaćete kako da:Podignete nivo vašeg samopouzdanja;Odagnate strah i tugu;Imate uspešan brak, odnosno vezu;Izgradite karijeru, postignete finansijsku stabilnost i budete srećni.Zahvaljujući tezama u ovoj knjizi, sve je očiglednije da je glavni lek za sve veću napetost i uznemirenost savremenog doba – povratak sebi. Kako produbljujete kanal s mislima o veri, kanal s mislima o strahu konačno presušuje. Misao o veri preplavljuje i zauzima najvažnije mesto. Tada svaka misao koju mislite o sebi, o budućnosti, o poslu, o porodici, o svetu – bude dodirnuta mišlju o veri i izlazi svetla, sjajna, optimistična i pozitivna.Koliko god vam očigledno beznadežno trenutno stanje bilo, ako verujete u principe prikazane u ovoj knjizi i počnete ozbiljno da radite na njima, dobićete pozitivne rezultate.

HLADNJAK KLIME U KABINI SA KUCISTEM I CEVIMA KAO SA SLIKA SKINUT SA AUTA KOME JE RADILA KLIMA AUDI 80 JAJE 91 GODISTE 1800 KUBIKA BENZINCA...

Maticna ploca: Asus M5A Procesor: AMD Athlon(tm) 64 X2 Dual Core Processor 4000+ Memorija 3Gb Sve je radilo prodaja zbog prelaska na novi racunar... Cena fixna

GEPEK BRAVA SA UMETKOM I KLJUCEM KOJA JE RADILA NA CENTRALNOM FABRICKOM ZAKLJUCAVANJU NA VAKUM U POTPUNO ISPRAVNOM STANJU SKINUTA SA STRANCA AUDI A 4 96 GODISTE LIMUZINE...

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Neprilagođeni - Oguz Ataj Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2022 Broj strana: 735 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Roman koji je Unesko proglasio najznačajnijim delom turske književnosti XX veka Turgut Ozben, porodični čovek i marljivi inženjer, saznaje za smrt svog starog prijatelja Selima Išika, koji je izvršio samoubistvo. Ta vest pokreće tektonska egzistencijalna preispitivanja. Da bi razrešio misteriju Selimovog tragičnog čina, Turgut počinje sve dublje da istražuje život svog negdašnjeg prijatelja, s kojim se godinama nije sreo. Svaki Selimov poznanik ima drugačiju perspektivu njegove ličnosti, pa je zadatak utoliko teži. Ta potraga sve više izmešta Turguta iz komfora njegovog svakodnevnog života i udaljava ga od najbližih. U jednom trenutku mu se pridružuje i Orlik, njegov unutrašnji glas s kojim je u konstantnom dijalogu. Pred Turgutom je težak zadatak: treba preispitati ne samo Selimovu nemogućnost da se pomiri s modernim načinom života već i sopstveni život, koji se doskora činio tako stabilnim. Seme neprilagođenosti je počelo da klija. Kada je 1972. godine objavljen roman Neprilagođeni, odmah je postao predmet velike polemike. Tradicionalisti su ga kritikovali zbog svog radikalnog (post)modernizma, dok ga većina stručne javnosti i danas smatra najboljim delom ikada napisanim na turskom jeziku, a može se smatrati i delimično autobiografskim delom. Roman je retko prevođen u svetu zato što predstavlja jedan od najtežih zadataka koje bi književni prevodilac sebi mogao da zada, te ga često porede sa Pinčonovom Dugom gravitacije. Treba naglasiti i da su Neprilagođeni presudno uticali na Orhana Pamuka, pa stoga ne čudi što čuvena turska književnica Ajfer Tunč tvrdi da je ovaj roman „DNK turske književnosti”. Oguz Ataj (1934–1977), pionir modernog turskog romana, jedna je od najznačajnijih figura turske književnosti XX veka. Po obrazovanju građevinski inženjer, radio je na izgradnji pristaništa Kadikoj, a kasnije i kao predavač na Državnoj akademiji za inženjerstvo i arhitekturu u Istanbulu (današnji Tehnički univerzitet Jildiz). Objavljivao je u raznim časopisima i novinama. Njegov prvi roman Neprilagođeni izazvao je brojne polemike u javnosti i doneo mu prestižnu nagradu turske radio-televizije. Unesko je 1997. godine, na dvadesetu godišnjicu piščeve smrti, ovaj roman odabrao kao najistaknutije delo turske književnosti XX veka. Posle Neprilagođenih objavio je roman Tehlikeli Oyunlar (Opasne igre), zbirku priča Korkuyu Beklerken (Čekajući strah), roman Bir Bilim Adamının Romanı (Roman o jednom naučniku), dramu Oyunlarla Yaşayanlar (Oni što žive saigrama). Dela Günlük (Dnevnik) i Eylembilim (Nauka o delotvornosti) objavljena su posthumno. Preminuo je od tumora na mozgu 13. decembra 1977. i nije uspeo da završi svoj poslednji projekat Türkiye’nin Ruhu (Duh Turske).

Informacije o Proizvodu Veličina: 39 Brend: zara Grad: Beograd Materijali: xxx Tagovi: cizme zara Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna ne radim razmene! zara cizme malo nosene savrseno stanje

Balon od 2 L RD (ravno dno) ŠKG (široko kratko grlo) za hemijke ili neke druge potrebe. Imam kao mastor stakloduvač i druge zapremine raznih balona. Radim i popravku laboratorijskog stakla.

Informacije o Proizvodu Veličina: 38 Brend: zara Grad: Beograd Materijali: koža Tagovi: kožne bajkerke zara Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Zara cizme, ocuvane, sa kutijom. Ne radim razmene, cena fiksna

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada  u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti  –  pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju  i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Knjiga je kao nova. Uvođenje u film - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 453 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Reprodukcija: elementi za jednu teoriju obrazovnog sistema - Pjer Burdije Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 236 Format: 22 cm Povez: Broširani Pjer Burdije (1930-2002) studirao je filozofiju na École normale supérieure. Po sticanju diplome iz filozofije, radio je kao nastavnik, a zatim služio vojsku u Alžiru, gde je i predavao 1959/60. Vraća se u Pariz 1960. i predaje na Univerzitetu u Parizu do 1964. godine, kada prihvata poziciju na École pratique des hautes études. Od 1968. godine vodi Centre de Sociologie européenne. Godine 1975. pokreće časopis “Actes de la recherche en sciences sociales”, a 1981. dolazi na čelo departmana za sociologiju na Collège de France. Za dela u oblasti sociologije, antropologije i filozofije dobio je brojna priznanja. Žan-Klod Paseron (1930), francuski sociolog i epistemolog, posle studija iz filozofije okrenuo se sociologiji. Šezdesetih godina objavio je s Pjerom Burdijeom dva dela iz sociologije obrazovanja (“Les Héritiers” i “La Reproduction”) i referentno delo u oblasti metodologije i epistemologije društvenih nauka “Le Métier de sociologue”. Početkom osamdesetih s Mišelom Fukoom i drugima osniva Eksperimentalni univerzitetski centar, avangardni pedagoški projekat koji će kasnije postati Pariz VIII.

originalni potpis Rene Kasena na diplomi dodeljenoj momiru milojevicu 1970 god. u strazburu diploma : 28 x 38 cm, urolana autogram Rene Kasen (franc. René Samuel Cassin, 5. oktobar 1887-20. februar 1976) bio je francuski pravnik poznat kao koautor Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i dobitnik Nobelove nagrade za mir. Rođen je u Bajonu, u Baskiji, u francusko-jevrejskoj trgovačkoj porodici, i borio se u Prvom svetskom ratu kao običan vojnik. Posle rata osnovao je Federalni savez (franc. Union Fédérale), levičarsku, pacifističku organizaciju ratnih veterana. Tokom Drugog svetskog rata radio je za izbegličku vladu Slobodne Francuske u Londonu, i od 1944. do 1959. bio je član Državnog saveta Francuske republike. Izabran u komisiju Ujedinjenih nacija za ljudska prava 1946, sastavio je prvu verziju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Za svoj rad dobio je Nobelovu nagradu za mir 1968. Iste godine dobio je Nagradu za mir od Generalne skupštine ujedinjenih nacija. Od 1972. godine bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. `Pošto sam imao privilegiju da preživim Prvi svetski rat, dozvolite mi da izrazim duboko priznanje onima koji nisu imali sreće da uspeju, ali su se suočili sa užasom pokušavajući do zadnjeg daha da sačuvaju mir.`

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rimski dnevnik - Milisav Savić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 252 Povez: Tvrd Osnovu ove knjige čine rimske dnevničke beleške Milisava Savića, koji je od 2005. do 2008. radio u našoj ambasadi. To vreme je po mnogo čemu bilo dramatično: Crna Gora se odvojila od Srbije, Kosovo je proglasilo nezavisnost, Srbija je teško popravljala svoj status u svetu. Sve se to prelamalo i u radu naše ambasade, o čemu je Savić ostavio uverljivo svedočanstvo. Rimski dani su prilika da se Savić priseti druženja sa poznatim piscima: M. Bu-latovićem, D. Mihailovićem, B. Pekićem, M. Pavićem, D. Kišom, A. Tišmom, P. Matvejevićem i mnogim drugima, tako da dnevničke beleške predstavljaju zanimljivo memoarsko štivo o političkom i književnom životu u drugoj polovini 20. veka. A u najdubljem, ispovednom sloju Rimskog dnevnika, Savić prati tanane hiper-borejske tragove svog književnog i diplomatskog prethodnika, Miloša Crn-janskog. Obojica hodaju po sećanju, kao pomesečini. Istorijske realije utiču na književnost, ali književnost ne sme biti sluškinja istori-je, eksplicirao je Milisav Savić mnogo puta svoju poetiku. U Rimskom dnevniku potvrđuje ovu tezu na najbolji način. Dr Ana Stišović Milovanović

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva englesko-srpski ( ) - Vera Vesković-Albulj Godina izdanja: 2012 Broj strana: 532 Povez: Mek Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva (englesko-srpski) autorke Vere Vesković-Albulj obuhvata preko 14.000 odrednica, poređanih po abecednom redu, kao i skraćenice i akronime koji su dati uz odrednice koje označavaju. Recenzenti su prof. dr Jovan Popesku, prof. dr Anđelka Ignjačević i mr Thomas Shillinglaw.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je obima 532 strane, u A5 formatu, na ofsetnoj 120g hartiji, šiveno koncem, sa tvrdim, višebojnim koricama i broširano izdanje na ofsetnoj 80g hartiji, lepljeno, sa mekim višebojnim koricama. Rečnik takođe sadrži i dva dodatka: Međunarodna radio abeceda i Sve države sveta (sa glavnim gradovima, zvaničnim jezikom i valutama, kao i zvaničnim nazivom na srpskom jeziku).Kao poseban dodatak, dipl. inž. Ana Ž. Damnjanović sastavila je Leksikon najčešće korišćenih termina u oblasti bezbednosti hrane u želji da približi korisnicima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu ovu značajnu, sada veoma aktuelnu oblast.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je namenjen turističkim poslenicima, zaposlenima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevodiocima, polaznicima stručnih kurseva, studentima, kao i turistima – bivšim, sadašnjim i budućim.