Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilcia Prvo izdanje! Zlatna Knjiga Ilustracije: Mihailo Pisunjak Mirjana Stefanović (Niš, 24. oktobar 1939 — Beograd, 10. avgust 2021) bila je srpska književnica. Biografija Živela je u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija. Magistar je engleske književnosti. Godine 1966-1967. radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala i šesnaest godina vodila biblioteku Raspust u kojoj je objavila preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974-1979) i član redakcije Letopisa Matice Srpske (1982-1983). Kritika O njenim su delima afirmativno pisali, u listovima, časopisima, i u svojim knjigama ugledni srpski i jugoslovenski kritičari, od Miroslava Egerića 1957. u Studentu, do Jelene Milinković u internet časopisu Agon 2011. Među njima su i : Milica Nikolić, Petar Džadžić, Miloš I. Bandić, Predrag Palavestra, Miodrag Protić, Bogdan A. Popović, Božo Vukadinović, Sveta Lukić, Vuk Krnjević, Staniša Tutnjević, Draško Ređep, Srba Ignjatović, Bojana Stojanović Pantović, Jovica Aćin, Vasa Pavković, Saša Radojčić, Stevan Tontić, Vladimir Milarić, Jovan Ljuštanović, Janez Rotar, Franci Zagoričnik, Niko Grafenauer, Vjeran Zupa, Branko Bošnjak, Enver Kazaz.

Music Star Production ‎– DVD 0010/1,DVD 0010/2,Kamarad ‎– none Rock,Pop,Folk,World & Country Acoustic,Neofolk,Pop Rock,Classic Rock 1-1.Lažeš 1-2.Za Esmu 1-3.Meni Se Ne Spava 1-4.Jer Kad Ostariš 1-5.Da Te Bogdo Ne Volim 1-6.Padaju Zvijezde 1-7.Aiaio Radi Radio 1-8.Nakon Svih Ovih Godina 1-9.Šta Ima Novo 1-10.Ćiribiribela 1-11.Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12.Ako Ima Boga 1-13.A I Ti Me Iznevjeri 1-14.Napile Se Ulice 1-15.Selma 1-16.Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17.Da Sam Pekar 1-18.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19.Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20.Ako Možeš Zaboravi 1-21.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22.Ha Ha Ha 1-23.Doživjeti Stotu 1-24.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1.A, Milicija Trenira Strogoću 2-2.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-3.Loše Vino 2-4.Evo Zakleću Se 2-5.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6.Ima Neka Tajna Veza 2-7.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10.Hajdemo U Planine

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM VIŠNJE KORBAR IZ 1966.G. Poslata iz Zagreba 10.februaraa 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 10,5 cm Višnja Korbar (1942 - ) bila je jedna od najpopularnijih hrvatskih pevačica zabavne muzike šezdesetih/sedamdesetih godina prošliog veka poznata po brojnim nastupima. Impresivnim vokalom skrenula je pažnju na sebe, tako da je odmah pozvana za snimanje na Radio Zagrebu. Tu je realizovala prve snimke, a onda se predstavljala na festivalima opatijskom, zagrebačkom, splitskom, sarajevskom, „Vaš šlager sezone“, „Beogradskom proleću“… Višnja Korbar je interpretatorka zabavnih i šlager pesama, džeza, šansona, popa… Svaki muzički žanr koji bi zapevala svojim toplim altom zvučao je prelepo. Uprkos svemu navedenom, iz ko zna kojeg razloga, nije važila za komercijalnu pevačicu. Bila je osporavana…. Čudno je da lepa, atraktivna, glasovita i talentovana Višnja nije zavredila sami vrh na muzičkim lestvicama. Nikada nije postala hit pevač. Jedini hit koji se izdvojio u njenom opusu je pesma „Zbog jedne melodije davne“ koju joj je 1970. autorizovao Miljenko Prohaska. Pored obrada starih hitova, džez muzičara, Colaportera, Harolda Alma i Džordža Geršvina pevala je i pesme „O jesenje duge noći“, „Dobro došel prijatel“, „Šala bila-šala bul“, „Pod stranim krovovima“, „I veseloj Zagorki“… Na albumu sa 18 pesama je odštampana njena zbirka. „Pada snijeg“, „Čovjek kojeg trebam“, „Subotnje veče“, „Samo ljubav“, „Tiho plave moje čežnje“, „Volim te“, „Kaži kada, kaži gdje“.Njene suptilne priče, emotvno izražene kroz interpretaciju važe za umetnost zlatnog perioda šansone.

Autor: Mato Lovrak Godina izdanja: 202. Br. str.: 74 Povez: Mek Format: 130mm x 190mm Pismo: Latinica Opis Slatki potok – autor Mato Lovrak Slatki potok je roman poznatog dječjeg pisca Mate Lovraka. Dječak Vlado, slabijeg zdravlja dolazi provesti praznika kod strica na selo. Tamo upoznaje dječaka Milana te s njim proživljava radost seoskog života i obiteljskog doma. Roman je himna prirodi i slobodi življenja u njoj. Sretnim završetkom šalje porukom o vrijednosti i značenju dobrih, plemenitih djela, ljubavi i prijateljstva, zajedničkog djelovanja. Mjesto radnje je selo tijekom prve polovice 20. stoljeća. Preporučiti djeci od 8 do 12 godina starosti. O autoru: MATO LOVRAK rodio se u Velikom Grđevcu kod Bjelovara 8. ožujka 1899. godine, a umro 1974. Kao učitelj radio je neprekidno 35 go­dina u raznim selima i gradovima. Književnim radom bavio se 40 godina. Najviše književnih radova napisao je za djecu. Bio je član Pedagoško-književnog zbora u Zagrebu. Autor je romana i zbirki priča: Slatki potok, Vlak u snijegu, Družba Pere Kvržice, Divlji dječak, Francek drugi hrabri, Doka Bedaković, Neprijatelj broj 1, Sretna zemlja, Anka Brazi­lijanka, Micek, Mucek i Dedek, Prijatelji, Naši dječaci, Dječak konzul, Prozor do vrta, De­vetorica hrabrih, Dobra oluja, Iskrica, Zeleni otok, Kad u kući jagode rastu… Mnoga Lo­vrakova djela prevedena su na druge jezike, a romani Vlak u snijegu i Družba Pere Kvrži­ce uvršteni su u lektiru i na mnogim izbori­ma izabrani su za najomiljenije dječje knjige.

O knjizi Tri decenije. Dva ubistva. Jedna zavera. Ko je Agent 6? Prvi roman Dete 44 Toma Roba Smita postao je senzacija čim je objavljen i obeležio je dolazak novog talenta u savremenu književnost. Američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih trilera svih vremena. Roman je osvojio nagradu Ijan Fleming britanskog Udruženja pisaca krimi-romana i međunarodnu nagradu za prvi triler, a nominovan je i za Bukerovu nagradu. U opčinjavajućem novom romanu Tom Rob Smit ispituje tanku granicu između ljubavi i opsednutosti dok Lav Demidov pokušava da razmrsi niti podle zavere koja uništava sve do čega mu je stalo. Vešto prenevši klaustrofobičnu napetost koja je vladala u Sovjetskom Savezu za vreme Hladnog rata, stvorio je triler od koga zastaje dah i romanu dodao bogatu atmosferu i neverovatnu dubinu... Lav Demidov više nije pripadnik moskovske tajne policije. Ali kad njegova žena Raisa i kćerke Zoja i Jelena dobiju poziv za „Mirovnu turneju“ u Njujorku, odmah postaje sumnjičav. Pošto mu je zabranjeno da putuje sa ženom i kćerkama, Lav je zarobljen na drugom kraju sveta i bespomoćno posmatra kako se događaji odvijaju, a oni najbliži njegovom srcu bivaju uvučeni u mrežu političkih zavera i izdaje – koja će se završiti tragedijom. Lav Demidov nema izbora ‒ mora ponovo da postane islednik ako želi da pronađe Agenta 6, jedinog čoveka koji zna šta se krije iza događaja u Njujorku, a on ne želi da bude otkriven. „Prvoklasni krimić koji ne smete propustiti.“ Booklist „Opčinjavajuća, višeslojna knjiga.“ Times

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Cirilica Korice i ilustracije: Radomir Stevic Ras Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik. Biografija Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1] Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

Vladimir Đukanović: NARODNI BUKVAR Tvrd povez - format: 22x28cm, 72strane, ilustrovano, izdavač: JU MUZEJ REPUBLIKE SRPSKE - Banja Luka 2014. Буквар, који је издао Музеј Републике Српске, садржи 143 појма из живота Срба и њиховог духовог и материјалног стваралаштва. Сви појмови, који су илустровани и објашњени, односе се на живот предака, дочаравајући менталитет и реалност Срба, уз пословице и народну поезију јуначких пјесама, гдје су главне вриједности јунаштво, поштење, човјекољубље. Аутор Владимир Ђукановић рекао је да је годину дана радио на овој књизи, која би могла да се користи као додатно наставно средство, те да му је највећи проблем био прикупљање фотографија старих предмета, да би се направиле илустрације. „Ово је покушај Музеја Републике Српске да дјеци приближи традицију и да схвате шта се то чува у музејима“, рекао је Ђукановић Етнограф из Београда Весна Гушковић истакла је да овај буквар представља појмовник и рјечник, са појмовима који се односе на обичаје, становање, привређивање, одијевање старих Срба, али и на митске и историјске личности и животиње. Она је додала да је циљ буквара да данашњим генерацијама приближи живот који су живјели њихови дједови, а садржи појмове као што су амајлија, која данас има сасвим друго значење, као и аждаја. Овај буквар за дјецу предшколског узраста и ниже разреде основних школа садржи објашњене и илустроване појмове као што су шубара, гусле, јасле, јарам, чегртаљка, шиндра, чакија, упртњача, а на крају је додата и бојанка, тако да дјеца могу да обоје предмете из буквара.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Sheaffer naliv pero celo od plastike. Pero je ispisalo samo jednu patronu i posle toga je oprano i ostavljeno. Naliv pero je jako lepo očuvano. Dobijate samo to sa slika, bez patrone sa mastilom. Inače možete da koristite i standardne patrone sa mastilom ali morate da ih nabodete sa druge strane patrone. Tako inaće i radite sa original patronama, bušite ih uz pomoč sile.

Мачке су слободне, одважне, независне, истрајне, спокојне и срећне! Зато ће ти мачак Зиги, који има феноменалне идеје и зна да говори, показати како се све то може постићи. Помоћу Зигијевих савета многи проблеми могу се решити – стидљивост, стрес, несигурност, неспоразуми с родитељима и с пријатељима... Зиги ће те поучити како да научиш да радиш, да живиш и да при том не заборавиш да се забављаш, као и како оствариш своје снове!

Ово је књига питања за одрасле. Дата су у виду једноставних, оригиналних, конкретних, разумљивих дилема, које читаоца подстичу на размишљање о суштинском ‒ о животу, љубави, новцу, сексу, племенитости, поносу, смрти ‒ као и на промишљање о томе ко смо заиста и шта радимо у овом животу. На та питања не постоје тачни и погрешни, већ само искрени и неискрени одговори. Питања су провокативна и подстичу на занимљиве, неочекиване и корисне разговоре и размишљања.

Moja zabava KREDA I TABLA sa kucom Žućkom i sa macom Micom Knjige sadrže po 4 krede u boji, a imaju po 10 kartonskih stranica tako da je vaše dete neće moći pocepati. Na stranicama su imitacije tabli tako da po njima deca mogu da crtaju i pišu kredama koliko žele i kasnije to mogu obrisati čistom krpicom i tako u nedogled mogu raditi. Rešavajući zadatke i crtajući deca će uživati. Knjiga je dimenzija 28 x 21 cm.

,,Hajdemo u Englesku` u reči i slici. Ovaj šareni slikovni rečnik sadrži mnoštvo reči sa kojima se svakodnevno susrećemo. Mogu se naučiti nazivi životinja, biljaka, godišnjih doba, ali i saznati kojim se rečima izražava šta radiš, rodjački odnosi u porodici, redni brojevi, a ima i rečnik svih pojmova na kraju knjige. Knjiga je dugačka oko 33 x 24 cm, ukupno ima 154 strana. Tvrdih je korica. Mogu poslati knjigu i kao tiskovinu, tako je najjeftinije. Za sva dodatna pitanja obratite mi se putem poruka.

CD CROATIA RECORDS CD 5756293 DVD 5754664 CROATIA RECORDS 2007 god. Pop,Easy Listening - REVIJSKI ORKESTRA HRAVATSKE RADIO TELEVIZIJE DIRIGENT TOMISLAV UHLIK - OLIVER DRAGOJEVIC;JOSIPA LISAC;VANNA;TEDI SPALATO;SVETLA VASSILEVA;BORIS MARTINOVIC;ANSAMBL LADO CD-1.Mercedes-Benz CD-2.My Way CD-3.It Was A Very Good Year CD-4.Put Ka Sreći CD-5.Don`t Cry For Me Argentina CD-6.Crazy CD-7.Over The Rainbow CD-8.Dok Razmišljam O Nama CD-9.17 Ti Je Godina Tek CD-10.Cheek To Cheek CD-11.Ljubav Se Zove Imenom Tvojim CD-12.Dalmatino Povišću Pritrujena CD-13.Night And Day CD-14.Feeling Good CD-15.Girl From Ipanima CD-16.Danas Sam Luda CD-17.Samo Jednom Se Ljubi CD-18.Kao Ti CD-19.I`ve Got You Under My Skin CD-20.Summertime CD-21.Vjeruj U Ljubav CD-22.Prolazi Sve CD-23.Moja Domovina DVD-1.Mercedes-Benz DVD-2.My Way DVD-3.It Was A Very Good Year DVD-4.Put Ka Sreći DVD-5.Don`t Cry For Me Argentina DVD-6.Crazy DVD-7.Over The Rainbow DVD-8.Dok Razmišljam O Nama DVD-9.17 Ti Je Godina Tek DVD-10.Cheek To Cheek DVD-11.Ljubav Se Zove Imenom Tvojim DVD-12.Dalmatino Povišću Pritrujena DVD-13.Night And Day DVD-14.Feeling Good DVD-15.Girl From Ipanima DVD-16.Danas Sam Luda DVD-17.Samo Jednom Se Ljubi DVD-18.Kao Ti DVD-19.I`ve Got You Under My Skin DVD-20.Summertime DVD-21.Vjeruj U Ljubav DVD-22.Prolazi Sve DVD-23.Moja Domovina

Sredinom XIX veka, razgraničeni su suvati na Zlatiboru. Određen je njihov vlasnik, a pored privatnih suvata, uglavnom one najbolje u posedu je imala vlast – opštinska, okružna, oblasna ili banovska. Obudovica je oduvek važila za najbolji suvat. Na području koje je danas deo turističkog centra Zlatibora, nekada je tovljeno preko 200 volova. Ovaj suvat pripadao je Zlatiborskom srezu koji je svake godine organizovao kosidbu na Obudovici za koju su, preko opštinskih vlasti, pozivani zainteresovani kosci. Uslovi za rad su unapred bili poznati kako potvrđuje raspis za kosidbu iz juna 1930 godine (VIDI REPRINT DOKUMENTA). Kosidba je obavljena od 30. juna do 6. jula (sedam dana kasnije od planiranog termina), a pored Obudovice kosidbom je bilo obuhvaćeno i susedno Malo tusto brdo. Radio je 101 kosac, ali se samo Miloš Gruičić iz Čajetine zadržao svih sedam dana. Isplaćen mu je 231 dinar. Najveću nadnicu od 70 dinara po danu imali su kosci sa zapregom: Vidoje Vlasonjić, Dragiša Nedović, Savo i Rade Ćirković (svi iz Čajetine) i Borivoje Milinković iz Semegnjeva. Nadnica je zavisila od učinka, nije bila manja od 30 dinara, a najvišu od 40 dinara dobili su Milisav S. Bućić, Vojislav M. Lazović, Milan T. Vesović, Luka Vesović (svi iz Čajetine), Dragiša Milojević i Mikailo Radeljević iz Šljivovice. Ukupno je koscima isplaćeno 12.764 dinara. Da li je na košenju moglo dobro da se zaradi? Nadnica je bila samo pristojna zarada, ništa više od toga. Takav zaključak izvodimo na osnovu sledeće računice. Da je Miloš Grujičić umesto jedne ostao četiri sedmice na radu, i pri tom ostvario istu zaradu kao u prvoj sedmici, zaradio bi oko 920 dinara. Istovremeno, mesečna plata opštinskog pisara ili služitelja kretala se oko 6.000 dinara.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”. Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste.

Hristo Botev (bug. Христо Ботев; Kalofer, 6. januar 1848 — Vola, 1. jun 1876) je bio bugarski pesnik, revolucionar i publicist. Rodio se u Kaloferu u porodici učitelja i književnika Botja Petkova. Biografija Od 1854. do 1858. godine Hristo Botev se školovao u Karlovu, gde je njegov otac Boća Petkov[1] predavao. Godine 1863. uz podršku poznatog bugarskog književnika Najdena Gerova je otišao u Rusiju gde se upisao u Drugu Odesku gimnaziju. Tamo se upoznao s ruskom književnošću i ruskim piscima i revolucionarima Aleksandar Hercen, Nikolaj Černiševski i Nikolaj Dobroljubov. U tom periodu je Botev počeo pisati poeziju a prva njegova objavljena pjesma je Svojoj majci (na bugarskom: Maйce si) koju je 1867. godine P. R. Slavejkov štampao u svom listu. Isključen iz gimnazije, vraća se u Bugarsku, gde kratko vreme radi kao učitelj. Godine 1867. Hristo Botev je emigrirao u Đurđevo u Rumuniji, gde dolazi u dodir sa bugarsko emigracijom. Kasnije je živeo u Bukureštu, Braili, Galacu i radio kao učitelj u Aleksandriji i Izmailu. Dana 10. juna 1871. godine Botev počinje izdavati svoj prvi list Reč bugarskih emigranata. U aprilu iste godine je uhapšen zbog revolucionarne delatnosti, ali je potom oslobođen zahvaljujući podršci Vasila Levskog i Ljubena Karavelova kod koga je uskoro počeo raditi kao štampar. 1873. je objavio prvi broj svog satiričnog lista Budilnik, a krajem 1874. počinje štampati i novine Zastava (na bugarskom: Zname). Posle ustanka u Bosni i Hercegovini 1875. godine pod rukovodstvom Boteva je Bugarski revolucionarni centralni komitet počeo pripremati ustanak i u Bugarskoj. Zbog ranijeg izbijanja ustanak nije uspeo, ali je majem 1876. izbio Aprilski ustanak i tada sa četom ustanika Botev prelazi Dunav kod Kozloduja. U teškom boju 1. juna 1876. Botev je poginuo blizu Vračanskog Balkana. Po njemu se zove Narodno pozorište „Hristo Botev” Dimitrovgrad.

Књига је намењена деци која у првом разреду могу да напредују брже и више од осталих ђака. У овој збирци се налазе занимљиви задаци, какви се најчешће не раде на часовима математике у школи. Задаци имају различите функције: поједини служе за развијање логичког и апстрактног мишљења, неки се односе на сналажење у равни и простору, неки на сналажење у различитим ситуацијама, а многи су, једноставно, лепи задаци, они због којих волимо математику и који нас мотивишу да је стално радимо. Сви задаци су погодни за откривање и развијање математичке даровитости и подстицање креативности.

Dokument iz 1933 godine, koji je potpisao tadašnji direktor Radio Beograda Danilo Kalafatović. Danilo Kalafatović (Konarevo, kod Kraljeva, 27. oktobar 1875 — Mozburg na Izaru, 1946) je bio armijski general Jugoslovenske vojske. Tokom Aprilskog rata nalazio se na poziciji komandanta Komande pozadine da bi 15. aprila 1941. godine, bio imenovan načelnikom Glavnog generalštaba Vrhovne komande sa ovlašćenjem da povede pregovore o primirju. Danilo S. Kalafatović rođen je 27. oktobra 1875. godine u selu Konarevo nadomak Kraljeva. U vojsku je stupio 1893, kao pitomac 26. klase niže škole Vojne Akademije. Dalje školovanje je nastavio kao pitomac 8. klase više škole Vojne akademije. Od 1900–1902. godine, bio je slušalac Artiljerijske škole u Fontenblou (Francuska) a od 1904–1907. bio je na generalštabnoj pripremi. Oženio se 1909. godine Milicom, kćerkom Dragomira Lazarevića okružnog načelnika u penziji iz Šapca. Njegov sin Ratko bio je pitomac 57. klase Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije (završio kao prvi u rangu). Po završetku školovanja, 1900. godine, određen je za komandira čete i ordonansa kralja. Od 1902. imenovan komandirom 5. baterije 2. diviziona haubičkog artiljerijskog puka pa potom od 28. oktobra 1903. godine, komandir 3. baterije 1. diviziona Dunavskog artiljerijskog puka. Nakon toga ponovo je postavljen 6. aprila 1907. godine, za ordonansa kralja. Pomoćnikom načelnika generalštaba Dunavske divizijske oblasti imenovan je 3. decembra 1907. godine, pored redovne dužnosti. Početkom 1909. godine, postavljen za načelnika generalštaba Timočke divizijske oblasti. Na toj dužnosti se zadržao kratko jer je već 8. aprila poslat za vojnog izaslanika u Bugarsku a od 27. aprila 1911. godine i u Rumuniju, i na tim dužnostima je ostao do 1913. godine. Početkom Balkanskih ratova bio je u štabu 2. armije. Dana 2. septembra 1913. postavljen za komandanta 3. bataljona 7. pešadijskog puka a potom od 1. aprila do 13. aprila 1914. i za komandanta Bregalničkog pešadijskog puka. Tokom Arnautske pobune 1913. godine, bio je komandant 7. pešadijskog puka. Početkom Prvog svetskog rata od 28. avgusta 1914. do 16. aprila 1916. godine, bio je načelnik štaba Moravske divizije II poziva, da bi tokom ukrcavanja trupa u Valoni (1916) bio je imenovan predsednikom Komiteta. Nakon toga poslat u Vrhovnu komandu na mesto načelnika Obaveštajnog odseka. Dana 25. avgusta 1917. godine pa sve do 4. maja 1920. godine, postavljen za načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U novoformiranoj Vojsci Kraljevine SHS 1920. godine, kao francuski đak poslat u Pariz i Rapalo na mesto vojnog eksperta. Od 12. aprila 1920. do 1922. godine, bio je vojni izaslanik u Parizu. Drugim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba imenovan je 15. januara 1922. godine, nakon povratka iz Francuske. Za šefa sekretarijata Saveta zemaljske odbrane i pomoćnika ministra vojske i mornarice postavljen je od 29. januara 1923. do 26. februara 1924. godine. Komandant Dravske divizijske oblasti postao je 30. aprila 1925. da bi od 1. januara 1928. godine, bio imenovan prvim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba. Od 11. aprila 1929. godine vršilac dužnosti pa potom komandant II armijske oblasti. Inspektor zemaljske odbrane postao je 2. avgusta 1930. i sa te pozicije po svojoj molbi stavljen u penziju 25. oktobra 1930. godine. Direktor Radio Beograda bio je od 1930. do 1936. godine. Pred sam početak Aprilskog rata reaktiviran je i postavljen je za Komandanta pozadine Vrhovne komande. Predsednik vlade armijski general Dušan Simović postavio ga je 14. aprila, za načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske sa ovlašćenjem da povede razgovore o primirju. Kalafatović je za tu dužnost odredio bivšeg ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića i divizijskog generala Radivoja Jankovića da pregovaraju sa silama Osovine. Sile Osovine su to odbile i zahtevale su da Kraljevina Jugoslavija potpiše bezuslovnu kapitulaciju. Kapitulacija je potpisana u Beogradu 17. aprila. Sa strogo pravne tačke gledišta, kapitulacija jugoslovenske vojske je bila nelegitimna, pošto je Kalafatović od Simovića dobio ovlašćenje da samo pregovara o primirju i on kao ratni zarobljenik nije imao pravo da istupa u ime jugoslovenske države ili vojske. Nakon toga je interniran u Nemačku gde je i preminuo 1946.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svako slovo je delo drugog umetnika! Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Telefon Ilus: Ine Borisove - Doktor Jojboli Ilus: Olge Puskarjove - Slavovodi Ilus: Viktora Kirilova - Ukradeno sunce Ilus: Eduarda Zarjanskog - Zbrka Ilus: Faine Larionove Jako lepe ilustracije! Veci format Kornej Ivanovič Čukovski (rus. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, pravo ime Nikolaj Vasiljevič Kornejčukov; Sankt Peterburg, 31. mart 1882 - Moskva, 28. oktobar 1969) bio je ruski pesnik, pisac, književni kritičar, esejista, prevodilac i književni istoričar.[1][2] Čukovski je otac pisaca Nikolaja i Lidije. On je bio među najpopularnijim dečjim pesnicima. Njegove pesme „Doktor Jojboli“ (Doktor Aibolit, 1925), „Krokodil“ (Krokodil, 1916/17), „Mojdodir“ (Moidodыr, 1925), „Telefon“ i druge bile su popularne za čitanje kod mnogih generacija dece ruskog govornog područja. 1905. godine izdavao je satirički list „Signal“; od 1912. u Kuokoli (Finska) okupljao je slikare i pisce; od 1916. je bio na čelu izdanja za decu „Jedro“. Objavio je niz popularnih knjiga jezično inovativnih pesama s urbanim motivima. Prevodio je s engleskog (Volt Vitman, Mark Tven, Radjard Kipling), a od ruskih pisaca najviše pisao o N. A. Njekrasovu. Rođen je u Sankt Peterburgu, kao vanbračni sin Ekaterine Osipovne Kornejčukove, seljanke iz Poltave, i Emanuila Solomonoviča Levinsona, čoveka iz bogate jevrejske porodice, čiji je unuk bio matematičar Vladimir Rohlin. Levinsonova porodica nije dozvolila brak sa Kornejčukovom i par se na kraju rastao. Kornejčukova se preselila u Odesu sa Nikolajem i njegovim bratom. Levinson ih je neko vreme finansijski podržavao, do njegovog braka sa drugom ženom. Nikolaj je išao u gimnaziju u Odesi, gde je jedan od njegovih drugara bio Vladimir Žabotinski. Kasnije, Nikolaj je izbačen iz gimnazije zbog svog “niskog porekla”. Morao je da dobije svoju srednjoškolsku i univerzitetsku diplomu korespondencijom. Nakon što je naučio engleski, 1903-1905. je radio kao dopisnik londonskog lista za odeske novine, iako je najveći deo svog vremena provodio u britanskoj biblioteci umesto u galeriji za novinare u Skupštini. Po povratku u Rusiju, Kornej je počeo da prevodi engleska dela, pre svega Vitmana, i objavio nekoliko analiza savremenih evropskih autora, koje su ga dovele u vezu s vodećim ličnostima ruske književnosti i obezbedile prijateljstvo s Aleksandrom Blokom. Njegov uticaj na rusko književno društvo 1890ih ovekovečen je satiričnim stihovima Saše Černjija, uključujući i Korneja Belinskog (kao iluziju na čuvenog kritičara Belinskog). Kasnije je objavio nekoliko zapaženih književnih naslova, uključujući „Od Čehova do naših dana“ (1908), „Kritičke priče“ (1911) i „Lica i maske“ (1914). Takođe je objavljivao i satirični magazin „Signal“ (1905-1906)[1] i bio uhapšen zbog “vređanja vladajuće kuće”, ali je oslobođen nakon šest meseci zatvora. Tridesetih godina 20. veka Čukovski je intenzivno radio na teoriji književnog prevođenja (`Umetnost prevođenja` 1936. ponovo je objavljena pre izbijanja rata, 1941, pod naslovom `Visoka umetnost`) i na samom prevodu na ruski jezik (M. Tvena, O. Vajlda, R. Kiplinga i drugih, uključujući u obliku „prepričavanja“ za decu).[3] Tokom rata evakuisan je u Taškent. Najmlađi sin Boris umro je na frontu. Šezdesetih godina Čukovski je osmislio prepričavanje Biblije za decu. Za ovaj projekt privukao je pisce i književnike i pažljivo uređivao njihova dela. Sam projekat bio je vrlo težak zbog antireligijskog položaja sovjetske vlade. Knjigu pod nazivom Babilonska kula i druge drevne legende objavila je izdavačka kuća `Dječija književnost` 1968. godine. Međutim, vlasti su uništile čitav tiraž.[3] Posljednjih godina Čukovski je bio populararan; laureat niza državnih nagrada i nositelj ordena. U dači u Peredelkinu, u kojoj je posljednjih godina neprestano živio, dogovarao je sastanke sa okolnom decom, razgovarao s njima, čitao poeziju, na sastanke je pozivao poznate ljude, poznate pilote, umetnike, pisce i pesnike. Kornej Čukovski umro je 28. oktobra 1969. od virusnog hepatitisa. Na dači u Peredelkinu, u kojoj je pisac proživio veći dio svog života, sada radi njegov muzej.

HÖCHST- Ručno oslikan dezertni tanjir (1947-1964) Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 1,5 cm Težina: 310 g Žig na dnu (plavim): HÖCHST (ispod crteža točka) „Höchster Porzellan-Manufaktur“ koristila je žig od ponovnog osnivanja 1947. do 1964. godine. Ručno dopisano, crvenim: Handgemalt (ručno oslikano) A Schultz 1989 U dnu oslikanog dela inicijali: AS (za A. Schultz) Fabrika „Höchster Porzellan-Manufaktur“ je druga najstarija fabrika porcelana u Nemačkoj, posle fabrike u Meissenu (Majsen). Osnovali su je dva trgovca, Johann Christoph Göltz (Johan Kristof Golc) i njegov zet Felician Clarus (Feličian Klarus), i slikar na porcelanu Adam Friedrich von Löwenfinck (Adam Fridrih fon Lovenfink) 1746. godine, na osnovu privilegije koju je izdao izborni knez Mainza, Johann Carl von Ostein (Johan Karl fon Ostajn). Privilegija je fabrici davala monopolski položaj u kneževini i dozvolu da kao zaštitni znak koristi crtež točka iz grba Höchsta (Hohst). Löwenfinck je radio u fabrici u Meissenu četiri godine, pre nego što je na ukradenom konju pobegao 1736. godine, jer su radnici bili pomno čuvani kako bi se zaštitila tajna proizvodnje porcelana. Löwenfinck nije znao tajnu onoga što se zvalo arcanum, osnove za izradu porcelana, i mogao je da pravi samo fajans, ali je pod njegovim uticajem obojen na veoma poseban i prefinjen način, koji je nazvao fajans-porcelan. Ove fine figure, uglavnom ptice, ljudske figure i životinje, obojene u izuzetne boje nikada ranije korišćene na fajansu, spadaju u najvažniju keramiku njegovog vremena. Prijateljstvo između trgovca Göltza i umetnika Löwenfincka nije dugo trajalo. 1749, Löwenfinck se preselio u Strasbourg (Strasbur) sa svojom porodicom – bratom i ženom koji su takođe bili slikari na fajansu i porcelanu. Göltz je i dalje želeo da proizvede pravi porcelan. Godine 1750. uspeo je da angažuje hemičara Johanna Jacoba Ringlera (Johan Jakob Ringler), koji je takođe pobegao iz Meissena i koji je znao tajnu izrade porcelana. Od tada je fabrika Höchst bila u stanju da uđe u konkurenciju sa Meissenom i sa fabrikama porcelana koje su bile osnovana u međuvremenu. Prvi period fabrike Höchst završio se katastrofalno: Göltz je bankrotirao 1756. godine, na početku Sedmogodišnjeg rata. Ovo je bila godina ekonomske depresije u Nemačke i celoj Evropi, jer rat nije bio samo unutrašnjenemački sukob, već je uključivo i Francusku, Englesku i Rusiju. Nesolventnost Göltza prekinula je proizvodnju na skoro dve godine. Međutim, fabrika nije bila sasvim mrtva. Bila je pod zaplenom i, začudo, upravo je službeni sekvestar, Johann Heinrich Maas (Johan Hajnrih Mas), bio taj koji je fabriku izveo iz depresije. 1759. godine lično je preuzeo brigu o fabrici i, sa dobrim osećajem za ekonomske uslove, ponovo je pokrenuo. Fabrika je uspešno radila sledećih pet godina. 1764. godine Maas je je želeo da prekine svoj lični angažman, i sledeće godine fabrika je pretvorena u akcionarsko društvo. U tom obliku radila je do 1778. godine kada joj je ponovo pretio potpuni kolaps, i jedino rešenje je bilo da izborni knez postane i akcionar fabrike. Nastavila da posluje do 1793. godine, kada je proizvodnja prekinuta zbog previranja tokom Francuske revolucije, kao i opsade i okupacije Mainza. 1796. godine fabrika je u potpunosti zatvorena. 1927. godine gradska vlada Mainza otkupila je sve očuvane porcelanske figure Höchs i upotrebila pri izgradnji gradske kuće, palate Bolongaro. 1946. godine odražana je u Frankfurt-Höchstu izložba „200 godina Höchst porcelana“, kao početak napora da se oživi proizvodnja u mestu osnivanja fabrike. 1947. godine ponovno je osnovana „Höchster Porzellan-Manufaktur“ u Höchstu, sa proizvodnim pogonom u Frankfurt-Sossenheimu (Frankfurt-Zosenhajm). 1996. godine, na 250-godišnjicu od osnivanja, počela je proizvodnja u novom pogonu „Porzellanhof am Park“, pored gradskog parka u Frankfurt-Höchstu. 2018. godine fabrika je ponovo bankrotirala, a proizvodnja je ubrzo pokrenuta zahvaljujući privatnom investitoru. Danas, “Höchster Porzellan-Manufaktur 1746”, sa sedištem u zaštićenoj industrijskoj zgradi u gradskom parku Höchst, i dalje proizvodi vrhunske predmete, kao što je to radila kroz 270 godina. Prodaje se bez držača za tanjir. (118/16-39/127-kp/1197)

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.

Bedz DA PITAMO ZAJEDNO - RETKO Ekspres TV tombola pogledati slike kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link politika ekspres expres skolski casovi novina novine magazin magazini politike retko retki znacka znacke poklon uz politiku srce u obliku srca srcad srca novinarstvo meta mete kruzna kruzne limeni limena znacka znacke znak pitanja targets bombardovanje srbije jugoslavije 1999. 1999 99 godine agresija na jugoslaviju nato reklama reklame Sanpaolo lajkovac lajkovca cira cire lokomotiva lokomotive voz vozovi zeleznica zeleznice lajkovacki lajkovacka pruga pruge opstina opstine septembra crveni crvena deciji decji savez savezi srbija srbije jugoslavije pionir pioniri volim srbiju srbija srpska zastava srbska beba kids kid bebe najbolje za srbiju ml m l miroljub labus lgbt duga dugine boje boje duge zastava zastave ja volim samo sebe ps srbi nasmesite se ovo je bila skrivena kamera saljivi smesni jubilej jubileji jubilarni jubilarna jubilarno 40. godina godine medicinska skola valjevski valjevsko valjevska valjevske ekologija ekoloski o ekologiji zavod zavodi yavod yavodi ya yastitu ydravlja yyyy kraljevacki grad kraljevo o kraljevo U veliko U elvisa prislija elvis prisli elvis presley znacka znacke retko retka expres ekspress televizija buba mara bubamara sa buba marom sa buba marom 4 12 13 8 postar sa postara radio televizija srbije jugoslavije rts rtj rtscg sfrj nostalgija politika ekspres vecernje novosti nagrada nagrade tonbola tombola tv expres express ekspres ekspress

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na zadnjoj korici sa spoljne strane ima malo izvrljano hem.olovkom, nista strasno! Sve ostalo uredno! Cirilica Zlatna Knjiga Korice i ilustracije: Mirjana Lehner Ivan Ivanji (Veliki Bečkerek, 24. januar 1929), književnik i prevodilac. Biografija Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine posle nemačke okupacije Jugoslavije, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko dvadeset godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu, kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima u socijalističkoj Jugoslaviji. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Književni rad Njegovim najznačajnijim delima smatra se romaneskna trilogija o rimskim carevima rođenim na južnoslovenskim prostorima Dioklecijan, Konstantin i Julijan, romani Čoveka nisu ubili, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta, Balerina i rat i Milijarder, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Svoja dela sam prevodi na nemački ili piše na nemačkom jeziku (Kaiser Konstantin, Kaiser Diokletian, Geister aus einer kleinen Stadt, Buchstaben von Feuer, autobiografski roman Mein schönes Leben in der Hölle i dr.). Objavio je i knjigu svojih sećanja Titov prevodilac, o vremenu kada je radio kao lični prevodilac predsednika SFR Jugoslavije. Preveo je na srpski desetine knjiga i drama najznačajnihjih nemačkih i mađarskih pisaca (Ginter Gras, Volfgang Borhert, Gustav Mejrink, Bertolt Breht, Milo Dor, Šandor Petefi, Endre Adi, Šandor Vereš i dr.). Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik...