Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Tamni branitelji razuma - Kristofer V. Tindejl Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2013 Broj strana: 314 Format: 20 cm Povez: Broširani Sofisti su oduvek bili „loši momci“. Takvim su ih, barem, predstavljali nesumnjivo „dobri momci“ Sokrat, Platon i Aristotel, a potom i čitava vojska onih koji su, prirodno, obožavali „dobre momke“. Sofisti su se, naime – svedoče „dobri momci“ – služili svim mogućim sredstvima, a naročito logičkim i retoričkim smicalicama, da bi izašli kao pobednici iz rasprava u kojima su, kao vešti govornici, rado učestvovali. Sofist Gorgija je, recimo, prema predanju, bio u stanju da izađe pred skupštinu i svojom govorničkom veštinom začara poslanike, bez obzira da li je to o čemu govori istina ili ne. Takvo se stanje stvari nipošto nije dopalo „dobrim momcima“ te su, razume se, počeli da ogovaraju sofiste. I dobro im je krenulo. Hiljadama godina kasnije „dobri su momci“ nesumnjivo odneli pobedu nad „lošim momcima“ jer i danas „biti sofist“ ne znači ništa dobro. Naprotiv. „Biti sofist“ znači biti slatkorečiv i vešt u govoru, onaj ko će, zbog lične ili usko shvaćene koristi, da zastupa neku priču bez obzira na to da li je ona istinita ili ne. Za advokate se, utoliko, ume reći da su sofisti. Uostalom, jedna od težih moralisitčkih optužbi bila je da su sofisti, baš kao i danas advokati, radili za pare, zastupali su one koji bi mogli da ponude odgovarajuću sumu, a da li je taj neko moralna ili nemoralna osoba, da li govori istinu ili laže, za sofiste je, prema tumačenju „dobrih momaka“, bilo nevažno. U poslednjih pedesetak godina, međutim, pojavili su se značajni radovi koji takvo viđenje žestoko dovode u sumnju, a knjiga kanadskog filozofa Kristofera Tindejla, uz radove francuske filozofkinje Barbare Kasen, nesumnjivo je jedna od najznačajnijih i najprodornijih. Tindejl je Tamne branioce razuma pisao dugo i strpljivo. S jedne strane on se poduhvatio minuciozne analize Aristotelovih „sofističkih pobijanja“, tog slavnog teksta u kojem je učitelj Aleksandra Makedonskog logikom pobijao sofističke stavove. Tindejl, međutim, ne veruje velikom Aristotelu na reč i relativno lako pokazuje da Aristotel ne radi drugo do to što rade i sofisti, jedino je on, u pojedinim sekvencama, možda veštiji od drugih. Pored toga, dovodi Tindejl u pitanje specifinu težinu teorijske filozofije i suprotstavlja joj onu filozofiju koja ne živi u tihim šumama, udobnim filozofskim školama, ili mirnim odajama, već koja se bori za život na trgu, u političkoj areni, u masi. Sofisti su bili filozofi koji su se suočavali sa masom, sa besnim političkim protivnicima, sa ljudima koji ih nisu slušali strpljivo i puni dobri volje, već su im upadali u reč, nadvikivali se s njima, svađali, vređali, nastojali da prevladaju. U takvim situacijama teško da je imalo smisla stvar posmatrati s metafizičkih visina. I, dodaje Tindejl, to nipošto ne znači da su sofisti izneveravali zahtev za istinom ili logikom, već su koristili druga sredstva od onih kojima su bili skloni Platon i Aristotel. To, najzad, ne znači da su filozofije „dobrih momaka“ vrednije, već samo da su, vremenom, odnele prevagu. Zbog toga je, predlaže kanadski filozof, možda došlo vreme da se „loši momci“, najzad, rehabilituju. Tamni branioci razuma briljantna je, provokativna, moćna filozofska igra.

Kao novo. Bez posvete. Know how: Kako da uradite i budete bezmalo sve - Daško Milinović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 185 Povez: Tvrd Niko pouzdano ne zna kako i kad su nastali ovi tekstovi… Lažem! Zna se tačno u minut, a i kako, a i zašto. Ali misterija prodaje knjigu. Najprodavanija knjiga svih vremena ceo svoj marketing već dve hiljade godina zasniva na mističnom poreklu. Ovo je mnogo manje misteriozno. Zapravo, nije uopšte. Ovo što držiš u rukama, ili si našao skenirano u pdf fajlu na netu i drpio, što je potpuno u redu, kolekcija je tekstova rubrike Know How koji su se nalazili u časopisu CKM. Mesečnik je izlazio nepunih dvanaest godina i neskromno, a tačno, tvrdim da je bio vrhunac južnoslovenske periodike zajebantsko-pametnjakovićko-raskalašnog tipa. Taman je zajahao poslednji talas štampane periodike uopšte. Na njemu je odsurfovao pravo u legendu.CKM su proizvodili zaista specijalni ljudi. Svi do jednog moji prijatelji. Bili i ostali. Neću previše slagati ako kažem da je svaki broj ovog mesečnika pravljen kao album pank rok benda. Kancelarije redakcije bile su kao prostorije za probe. Mi smo se ponašali kao na probama benda. Pilo se, jelo i radilo sve ono što se radi na probama rok benda, ali bi oko svakog dvadesetog u mesecu u štampariju velikim čudom bio poslat završen časopis od nekih sto dvadeset stranica, od kojih je bar osamdeset bilo vrhunsko štivo. Bili smo rok zvezde novinarstva, a redovi privlačnih devojaka punili su hodnike… naše mašte.Baš kao što ploče treba staviti na gramofon dosta posle vremena u kojem su izašle, tako i pismene uratke valja podvrgnuti testu i videti da li mogu da stoje sami za sebe i jesu li pametni i smešni. Mene su ubedili da Know How jeste i da bi bilo lepo, te korisno, povaditi jednu Greatest Hits kolekciju i surovom selekcijom to spakovati u knjigu. I evo je!Know How je nastao kao moj pokušaj adaptiranja poljskih tekstova koje smo dobijali uz bezobrazno skupo plaćenu licencu CKM. Dosmešniti poljskog zajebanta koji u 3D studiju štancuje fazone može samo div junak. Srećom, taj sam! Još većom srećom, brzo sam shvatio da je bolje da se okanem ćorava posla i Know How počnem da pravim kao 100% naš proizvod. Moj tekst i originalne ilustracije. Koje prate tekst, a ne obrnuto. Satirični vodič kroz život, parodija na savete koji sadrže brza rešenja za manje-više ozbiljne probleme.Neke stvari su jednostavno predivno balansirana hemijska reakcija. Know How je upravo to. Tekst i ilustracije nisu delo istog uma, ali su najbliže tome (koliko je moguće). To je zato što sam ja pisao, a Ljuba crtao. Ceo uspeh i popularnost ove rubrike zapravo je potpuni sklad teksta i slike. Znao sam da će svaki tekst, bez ikakvih, ili uz minimalne dodatne instrukcije, dobiti ilustraciju kao iz moje glave, samo sa mnogo više crtačkog talenta. Ne sećam se da sam bilo kad imao potrebu da nešto na pristiglim crtežima menjam. Jedino sam u 99.6% slučajeva imao želju da ilustratora zadavim jer je ilustracije predavao dvanaest dana nakon izlaska časopisa na kioske.I dan-danas ne sme da prošeta delom grada u kojem je štamparija…U ovom zborniku tekstove smo podelili u nekakve tematske celine, ali to je sve dosta labavo i više je služilo da lepo izgleda. Postoji ukupno oko 120 Know Howova, a u ovoj knjizi je najboljih 52. Porazna činjenica da se (ovde) skoro ništa ne menja, učinila je da Know How i te kako prolazi test vremena. Sa zadovoljstvom konstatujem da je Know How mnogo više London Calling, a mnogo manje prvi album Vanille Icea…