Teodor Fontane Efi BristMeki povezIzdavač Izdavačka organizacija RadEdicija Reč i misaoТеодор Фонтане (Неуропин, 30. децембар 1819. - Берлин, 20. септембар 1898.) био је немачки писац и новинар.Пореклом је из породице француских емиграната хугенота. Радио је као апотекар, а затим новинар, ратни дописник и позоришни критичар. Био је главни секретар Академије уметности у Берлину. По узору на енглеске и шкотске баладе пише сетне лирске саставе са мотивима из завичаја и пруске историје. Тек као 60-годишњак почео је да пише романе и показује се као класични сликар берлинског грађанства. Један је од најзначајнији немачких романтичара реализма. Његовим ремек-делом сматра се и `Ефи Брист` (1894) један од најславнији немачких романа свих времена.„У неповрат“„Забуне, Заблуде“ (1888.)„Моје детињство“„Госпођа Џени Трајбел“ (1893.)12/6

IZUM SVEGA OSTALOG - roman o NIKOLI TESLI -Samanta Hant Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara... Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – `Izum svega ostalog` vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Beograd 2008 god, 327 str, tvrd povez, zaštitni omot, u vrlo dobrom stanju. K. D. S. POL. 2 . 4

MAGNAT - Harold Robins Izdavač: POLITIKA i NARODNA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2004. Povez: broš Broj strana: 300 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…

Dragan Stanišić: POLJA JAGODA - Za one koji nisu odustali, Tersit 1995, str. 140. Roman. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Dragan Stanišić je rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Studirao je teatrologiju na FDU u Beogradu. Objavio je knjigu kratkih priča Mekani časovnici (Novo delo, 1988) i romane Kiša pada na Portobelo (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1991) i Polja jagoda (Tersit, 1995). Na Trećem programu Radio Beograda igrane su Stanišićeve drame „Ko se plaši Džeka Keruaka“ (1998) i „Ko je sledeći“ (2000, režija Boda Marković ), koja je predstavljala našu zemlju na radiofonskom festivalu „Prix Italia“ 2000. u Bolonji. Pozorišni komad „Suđenje Hamletovim glumcima“ izveden je u Omladinskom pozorištu u Smederevskoj Palanci (praizvedba 2010, režija Miroslav Jozić). Živi u Beogradu.

dvd Zlatni momci ************************************ GLUMCI: Michael Douglas, Tobey Maguire, Frances McDormand, Robert Downey Jr., Katie Holmes, Rip Torn, Richard Knox, Jane Adams, Michael Cavadias, Richard Thomas, Alan Tudyk, Philip Bosco SCENARISTA: Michael Chabon, Steve Kloves TRAJANJE: 107 min ******************************************************************** Gredi Trip je profesor i pisac koji živi u Pitsburgu i koji se bori da prevlada stvaralacku blokadu. Dok je to radio uspeo je da ostavi svoju savetnicu u drugom stanju. U medjuvremenu Gredi i njegov student Džejms pokušavaju da nadju... *************************************************** ****ODLIČNO OČUVAN disk ************************************************ Poštarinu plaća kupac! Lično preuzimanje u Smederevu,ispred glavne pošte,osim nedeljom! ****************************************************************** ~~~~~~~~~~~~~ Registracija preko linka ispod http://www.limundo.com/ref/Goran100SD ************************************************************* Pogledajte sve moje aukcije na http://www.limundo.com/Clan/Goran100SD/SpisakAukcija kao i ponudu ostalih predmeta na http://www.kupindo.com/Clan/Goran100SD/SpisakPredmeta

NAZIV: NEBO JE VELIKO DUGME AUTOR: MILUTIN PAVLOV IZDAVAČ: PROMETEJ GODINA: 2006. POVEZ: MEK IMA POSVETU Milutin Ž. Pavlov rođen je u Kikindi 1943. godine. Diplomirao studije glume u klasi Ljubice Ravasi 1966. godine u Novom Sadu. Pesnik, pripovedač, esejista, romanopisac, književni kritičar, dramski pisac. Prevođen na ruski, makedonski, jermenski, albanski, mađarski, rumunski, nemački jezik. Autor brojnih knjiga poezije (Vatra zrelog bagrema; Ženi sam rekao ljubav; Bila jesen u novembru…), romana (Šarmer male varoši; Raspust; Velizar i Đurđica; Galop gospodina Aresa; Nebo je veliko dugme; Slika Edvarda Munka u kući mog brata…), zbirki pripovedaka (Razaznajem tornjeve; Klovnovi dolaze u podne; Cipele vranog konja…) i više radio-dramskih dela. Za književni rad nagrađivan je brojnim značajnim nagrama i priznanjima. Živi i stvara u Novom Sadu.

Dosije Snouden Luk Harding(autor) Vesna Stamenković(prevod) Izdavač: Evro Book Naslov originala: The Snowden Files / Luke Harding Insajdersku priču najtraženijeg čoveka na svetu. Knjiga o najtraženijem američkom beguncu i najpoznatijem „uzbunjivaču” na svetu, Edvardu Snoudenu. Da li je Snouden zaista prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, `radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje`. Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas. *1

Voja Carić Beli vukMeki povezIzdavač ProsvetaVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.Sadrzaj:BELI VUKLepa Sava....7Baka...11Tresnja....17Tajanstveni svirac....21Beli vuk.....26Putopis.....32Hrabrost bez svedoka.....37Voz u snegu.....42Nevini krivac.....47Borba......52Zvonce.....56Neobicno pismo......62Slika.....66Pita.....71Teska noc.....74Pilot......78Jabka......83U kavezu.......86Moj Stric.......92Kuc - kuc......971/12

Dafne di Morije RahelaTvrdi povez*** Fleke po korici , unutrašnjost u dobrom stanju ***Dafne di Morije (1907–1989), engleska spisateljica, rođena je u Londonu u umetničkoj porodici (otac joj je bio glumac i upravnik pozorišta, a pradeda karikaturista). Školovala se u rodnom gradu i u Parizu. Još od najranijeg detinjstva pokazivala je ljubav prema književnosti, a prvu knjigu objavila je 1931. Napisala je brojne romane i kratke priče, biografije i drame, a proslavila se upravo ovim romanom.Remek-delo Dafne di Morije, roman koji ju je proslavio, jednostavna je priča o ljubavi i mržnji, ljubomori i prevari. Čitaoci i kritičari Rebeku često porede sa Džejn Ejr Šarlot Bronte. Pre nego što je Alfred Hičkok po ovom romanu snimio film, Orson Vels napravio je njegovu radio-dramatizaciju. Rebeka je i danas najčitanije delo proslavljene spisateljice.5/26

Klinika Jugoslavija - Jugoslav Ćosić izbor tekstova Indexovog radiopozorišta Najbolji tekstovi Indeksovog radio pozorišta: Dom zdravlja Švarcvald, Sivi dom, Variola vara, Tri praseta, Cankarijev dom za vešanje, Kino uho-Kosovo danas, Davitelj protiv davitelja, Marks se vraća na zemlju, Heppy new year Madam Hadži-Nikolajević Izdavač: Danga, Beograd Godina: 1990 Povez: meki Stranica: 183 Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 6180 Težina: 280 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Luis Spota – Žena se čuvaj, torero! Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka 1964 tvrdi povez , 350 strana OCUVANO Knjiga nije ni čitana, samo dugo stajala na polici. Luis Spota je bio samouki meksički pisac, novinar, radio i tv voditelj, pisac scenarija za filmove i režiser. Sa 11 godina je napustio dom, a sa 19 objavio prvi roman. Autor je više od 30 knjiga, od kojih su mnoge prevedene na više od 10 jezika. U svojim romanima Luis Spota se bavi urbanim životom u Meksiku, njenim društvom i političkom klasom, migracijom meksičkih radnika u SAD u potrazi za dolarima, italijanskim emigrantima u Meksiku (pošto je i sam bio sin emigranta). Ovaj roman Luis Spota je objavio 1950. godine. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 SAS

Dafne di Morije Rahela Tvrdi povez *** Fleke po korici ,unutrašnjost u dobrom stanju *** Dafne di Morije (1907–1989), engleska spisateljica, rođena je u Londonu u umetničkoj porodici (otac joj je bio glumac i upravnik pozorišta, a pradeda karikaturista). Školovala se u rodnom gradu i u Parizu. Još od najranijeg detinjstva pokazivala je ljubav prema književnosti, a prvu knjigu objavila je 1931. Napisala je brojne romane i kratke priče, biografije i drame, a proslavila se upravo ovim romanom. Remek-delo Dafne di Morije, roman koji ju je proslavio, jednostavna je priča o ljubavi i mržnji, ljubomori i prevari. Čitaoci i kritičari Rebeku često porede sa Džejn Ejr Šarlot Bronte. Pre nego što je Alfred Hičkok po ovom romanu snimio film, Orson Vels napravio je njegovu radio-dramatizaciju. Rebeka je i danas najčitanije delo proslavljene spisateljice.

MAGNAT - Harold Robins Izdavač: POLITIKA i NARODNA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2004. Povez: broš Broj strana: 300 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije… Stanje kao novo L.1.O.1.P.3.

Isak Samokovlija Izabrane pripovetkeMeki povezIzdavač Prosveta BeogradIsak Samokovlija je rođen 3. septembra 1889. godine u Goraždu koji je u to vreme pripadao delu Austro-Ugarskog carstva, u porodici španskih (sefardskih) Jevreja. Prezime Somokovlija je dobio zato što se njegova porodica doselila u Bugarsku iz mesta Samokova.Posle detinjstva provedenog u rodnog kraju, Isak odlazi u Sarajevo gde završava gimnaziju, a medicinu upisuju u Beču. Posle studija, zapošljava se kao lekar u Sarajevu, Fojnici i Goraždu."Rafina avlija" je prva pripovetka koju objavljuje 1927. godine, a dve godine posle izdaje i svoju prvu zbirku pripovesti pod nazivom "Od proljeća do proljeća" u saradnji i izdanju Grupe sarajevskih književnika.Početkom Drugog svetskog rata radio je u bolnici u Sarajevu kao šef jednog od odeljenja, međutim ubrzo dobiva otkaz i primoran je nositi Davidovu zvezdu na žutoj traci koju su Nacisti koristili za obeležavanje Jeverja. Posle proglašenja NDH, ustaše ga zatvaraju, a posle je prebačen i u Sarajevo u izbeglički logor koji se nalazio na Alipašinom mostu. 1945. godine uspeva da pobegne od ustaša koji su ga prisilili da ide s njima, pa se tako krio sve dok se zemlja nije oslobodila.Krajem Drugog svetskog rata držao je razne pozicije u jugoslavenskim i bosanskohercegovačkim književnim krugovima. Od 1948. do 195. godine, radio je kao urednik za književni časopis "Brazda", a posle i za Izdavačko preduzeće "Svetlost".Veliki uticaj na njegovo književno stvaralaštvo je imalo detinjstvo i odrastanje uz reku Drinu. Književnik Ivo Andrić nazvao ga je jednim od najboljih književnika koje je Bosna i Hercegovina imala, a Meša Selimović da je posle Kočića najbolji bosanski pripovedač.Najpoznatija dela su mu: pripovetke "Od proljeća do proljeća" (1929.), "Nosač Samuel" (1946.), "Solomunovo slovo" (1949.), drame "Fuzija", "On je lud", "Plava Jevrejka" i "Hanka", zatim "Priča o radostima", "Đerdan" i "Tragom života".Umro je u Sarajevu 15. januara 1955. godine, a sahranjen na strmoj padini Trebevića na starom jeverjskom groblju.6/8

DRAGAN LUKIĆ (Beograd, 30.11.1928. — Beograd, 01.01.2006) Dragan Lukić, dečji pisac, rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. U jesen 1946. već počinje da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri. Godine 1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis `Zmaj`. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, `Nebom grada`. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić itd. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964-1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967-1993. Pisac: DRAGAN LUKIC Izdavac: NOLIT Izdanje: 1992. Povez: MEKI Broj strana: 153 Format (cm): 18

Nikola Drenovac : VETAR I VLATI, Prosveta 1954, str. 70. Poezija. Očuvanost 3; ima potpis. NIKOLA DRENOVAC (Ruma, 17.12.1907 — Beograd, 12.07.1996) Nikola Drenovac, sveštenik, književnik i prevodilac, rođen je u Rumi 17. decembra 1907. godine, od oca Vasilija Drenovca, rumskog ćurčije i majke Jelene, rođene Petrović. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Rumi a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1929. godine. Bio je sveštenik do 1938. godine kada je emi­gri­rao u SAD gde je uređivao srpski list u Pittsburgh-u sve do povratka u domovinu 1947. Zbog aktivnog učešća u naprednom pokretu Srba u SAD, isključen je iz Crkve. Po završetku Drugog Svetskog rata radio je kao urednik “Slobodne reči”, “Prosvete” i Literarne redakcije Radio Beograda, na kom položaju je 1964. godine i penzionisan. Književnim radom bavio se od 1924. saražujući u “Književnom jugu” i “Stožeru” u kojima su objavljivali srpski avangardisti. Sa prvim pesmama javio se još kao đak Realne gimnazije u Rumi, a prve pesme je objavio kao đak Karlovačke bogoslovije u beogradskom “Vencu”, zagrebačkoj “Mladosti” i subotičkom “Književnom severu”. Sarađivao je sa brojnim časopisima i listovima. Pored pisanja za odrasle “s velikim interesovanjem je pratio dečji život i pisao za decu s puno ljubavi i poštovanja”. Umro je 12. juna 1996. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Knjige pesama “Lice u lice”, Naklada Antuna Rota, Osijek, 1935 “Rođendan” “Vragolije” “Đaci veseljaci” “Vesele majstorije za decu i starije” “Čudna čuda” “Dobar dan radosti” “Tamo amo po svetu” “Dva rovinjska kapetana” (objavljena sa Draganom Lukićem) “Nezvani gost” “Vetar i vlati” “Oteto od života” “Jevanđelje po meni”, Matica srpska, 1955 (poema) “Pukotina”, 1956 (roman) “Ukus života” (zbirka pripovedaka) “Od oltara do revolucionara” “Pisci govore”, Grafos, Beograd, 1964 “Nikola Drenovac je pesnik jasne misli, darovite invencije, liričar nežnih osećanja i vedrog pogleda na život i detinjstvo. Takva ličnost imponuje dečjoj prirodi i zato će reči ovih pesama umeti da se utkaju u osećanja mladih, veoma osetljivih na iskrenost i neposrednost literarnog kazivanja…”

Tuđa žena i drumski raj Živorad Lazić Književe novine 1986. Mek povez, format: 11x21,5215 cm, 246 strana, latinica. Korice kao na slikama. Malo nakrivljen hrbat. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Srpski scenarista i pisac Živorad Žika Lazić (1933 - 2009). Lazić je najpoznatiji je po scenarijima za popularne serije `Muzikanti`, `Građani sela Luga`, `Doktorka na selu` i noviji serijal `Seljaci`. Autor je scenarija za nekoliko igranih filmova, a komadi po njegovim istorijskim romanima igrani su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U srpskoj književnosti pojavio se knjigom pripovedaka `Putem pored reke`, a tokom duge plodne književne karijere objavio je 20-tak romana i zbirki pripovedaka. Priče su mu prevođene na engleski, nemački, ruski, danski, bugarski i druge jezike. Radio je kao novinar u Intervjuu, Ilustrovanoj politici, a honorarno je pisao za Politiku i Večernje novosti. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada.

Autor - osoba Vilson, Angus, 1913-1991 = Wilson, Angus, 1913-1991Naslov Anglosaksonski maniri : roman / Angas Vilson ; [preveo s engleskog Hamo Džabić]Jedinstveni naslov Anglo-saxon attitudes. srpski jezikVrsta građe romanJezik srpskiGodina 1963Izdanje 2. izd.Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`)Fizički opis 460 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Džabić, HamoHristić, JovanZbirka Savremeni strani pisci. ǂkolo ǂ1 ; 5ISBN (Karton s omotom)Napomene Prevod dela: Anglo-saxon attitudes / Angus WilsonStr. 457-461: Angas Vilson / Jovan Hristić.Predmetne odrednice Wilson, Angus, 1913-1991 – `Anglosaksonski maniri`Sir Angus Frank Johnstone Wilson (11.8. 1913 – 31.5. 1991) bio je britanski romanopisac i novelist. Godine 1958. je dobio Memorijalnu nagradu James Tait Black za The Middle Age of Mrs Eliot a kasnije na temelju književnih dostignuća dobio titulu viteza.Za vrijeme Drugog svjetskog rata je radio na dešifriranju italijanskih pomorskih poruka u Bletchley Parku.5/7

Dušan Stojković (priređivač): GOSPOĐA SMRT NA DNU TIŠINE - Od Erine do Karoline, Književno društvo Sveti Sava Beograd 2012, tvrdi povez, str. 400. Antologija pesništva pesnika umrlih pre njihove tridesete godine. Očuvanost 4. O priređivaču: Dušan Stojković (Beograd, 1948) je srpski književnik, kritičar, istoričar i prevodilac. Rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu 1971. Piše poeziju, kratku prozu, književnu kritiku. Antologičar. Bavi se književnom istorijom. Magistrirao književnost 1974. godine. Radio kao profesor srpskog jezika u mladenovačkoj gimnaziji od 1973. do 2010. Do sada je objavio preko 550 tekstova u raznim knjigama, listovima i časopisima. Govori francuski i italijanski, a prevodi sa slovenačkog jezika. Preveo je sa slovenačkog 2010. knjigu Gravitacije Ive Jevtić. Prevođen je na engleski, švedski, makedonski, češki i italijanski jezik. Živi i radi u Mladenovcu. Bio zamenik predsednika opštine Mladenovac od 2002. do 2008.

Ukus koštica jabuke, Katarina Hagena Mlada bibliotekarka Iris posle smrti bake Berte nasleđuje njenu staru kuću. Nakon mnogo godina vraća se na mesto na kojem je provodila dane detinjstva i suočava se sa davno zaboravljenim uspomenama. Korača kroz sobe i kroz baštu, kroz svet u kome je vreme stalo, u kome crvene ribizle preko noći postaju bele i kuvaju se za zimnicu kao konzervisane suze. Iris opipava sopstvena sećanja i sopstveni zaborav: šta je njen deda zaista radio pre nego što je otišao u rat? Koji su muškarci voleli Bertine kćeri? Ko je jeo jabuke zajedno sa košticama? Seća se i noći kada je njena rođaka Rozmari doživela nesreću: šta je ona uopšte radila na krovu zimske bašte? I šta je još htela da joj kaže? Kroz sećanja isplivavaju davno zaboravljene tajne o ljubavi, smrti, bračnim prevarama, pubertetskim problemima i – drveću jabuke. Čarobna knjiga, Beograd, 2012. mek povez odlično očuvana knjiga 220 strana

Blagoje Savić: IZMORNIK, Nolit 1994, str. 68. Poezija. Očuvanost 4. BLAGOJE SAVIĆ (Donja Budriga, 29.03.1951) Blagoje Savić, pesnik i potpresednik Udruženja književnika Vranja, rođen je 29. marta 1951. godine u Donjoj Budrigi (opština Gnjilane). U rodnom selu je završio osnovnu školu, gimnaziju u Gnjilanu, a studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Prištini. Radio je kao prosvetni radnik u školama u Gnjilanu, potom bio direktor Narodne biblioteke u Gnjilanu. Od 1999. godine radi kao profesor srpskog jezika u osnovnoj školi u Gornjem Kuscu. Živi u Vranju. Poeziju objavljiuje u književnim listovima i časopisima, a zastupljen je u antologijama i izborima savremene srpske poezije. Dobitnik je više nagrada i priznanja: `Lazar Vučković`, `Srpska duhovna riznica`, nagrada za najbolju knjigu, 1994. godine, Izmornik, koju dodeljuje Književno društvo Kosova i Metohije, Zlatna značka KPZ Srbije, kao i nagrada Povelja `Svetog Kneza Lazara` za životno delo 2015. godine.

Autor - osoba Vilson, Angus, 1913-1991 = Wilson, Angus, 1913-1991 Naslov Anglosaksonski maniri : roman / Angas Vilson ; [preveo s engleskog Hamo Džabić] Jedinstveni naslov Anglo-saxon attitudes. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1963 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 460 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Džabić, Hamo Hristić, Jovan Zbirka Savremeni strani pisci. ǂkolo ǂ1 ; 5 ISBN (Karton s omotom) Napomene Prevod dela: Anglo-saxon attitudes / Angus Wilson Str. 457-461: Angas Vilson / Jovan Hristić. Predmetne odrednice Wilson, Angus, 1913-1991 – `Anglosaksonski maniri` Sir Angus Frank Johnstone Wilson (11.8. 1913 – 31.5. 1991) bio je britanski romanopisac i novelist. Godine 1958. je dobio Memorijalnu nagradu James Tait Black za The Middle Age of Mrs Eliot a kasnije na temelju književnih dostignuća dobio titulu viteza. Za vrijeme Drugog svjetskog rata je radio na dešifriranju italijanskih pomorskih poruka u Bletchley Parku.

Nora Roberts ZnamenjeMeki povezOdmah nakon završene srednje škole Gejdž Tarner je pokupio svoje stvari i napustio Hokins Holou. Za razliku od svoje braće po krvi Kela Hokinsa i Foksa O’Dela nije želeo da ostane u malom mestu za koje su ga vezivale bolne uspomene – prerana smrt majke i česte batine koje je dobijao od oca. Radio je na bušotini, pio, kockao se, ali se uvek vraćao kada su se bližili dani sedmice kako bi pomogao svojim prijateljima da spasu grad. Ovoga puta, nisu bili sami. Tri žene sa sličnim darovima bile su velika pomoć. Dve su već bile u zagrljajima njegovih prijatelja, a Sibil Kinski, treća, senzualna Ciganka, delila je sa njim dar da vide budućnost i malo-pomalo rušila odbrambene zidove koje je davno podigao oko svog srca.Dok se konačni obračun sa silama tame bliži, jedna nova nepoznata sila uvlači se u dušu neodoljivog buntovnika…6/18

PSIHOKOSMOGRAFIJA PESME - Predrag Krstić Jedna primerna zb(i)rka metapoetike Izdanje: SLOBODAN MAŠIĆ Beograd, 1992. F 13x18 cm O: 79 str Mek povez, ćirilica. S4 Knjiga je N O V A. Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored jedanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.

Đuro Damjanović : JEDNODNEVNI DNEVNIK , Prosveta 1983, str. 216. Roman. Očuvanost 4. ĐURO DAMJANOVIĆ (Goleši, 06.05.1945 — Goleši, 26.02.2009) BIOGRAFIJA Đuro Damjanović rođen je na Đurđevdan 1945. godine u Golešima, nadomak Banjaluke. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je brojnih zbirki pripovijedaka, romana, pjesama, a pisao je i knjige za djecu. Dobitnik je Isidorine, Ćopićeve, Kočićeve i drugih nagrada. Damjanović je 25 godina radio kao saradnik u raznim novinama u Beogradu, a kasnije se seli u Banjaluku, gdje živi i piše do smrti. Na početku je pisao pjesme, pa potom prozu, i tako naizmjenično. Objavio je više od 15 knjiga, među kojima su: pjesme `Uspomene iz pakla`, `Magla u rukama`, za koju je dobio nagradu `Isidora Sekulić`, `Jednodnevni dnevnik`, roman `Zemunska hronika`, zbirka pjesama za djecu `Negde nešto peva`, poema `Moja nacija ili moj kameni vrt` i ep `Srbijana`... Damjanović je preminuo u rodnom selu Goleši 26. februara 2009. godine.