Radio B92, 1996. 104 strane. Posveta autorke na prvom predlistu. Neznatno požutela na prvih tridesetak strana u donjem delu što možete uočiti ako zumirate jednu od slika. Očuvana. s

Vecni Sjaj Besprekornog Ima-Jim Carrey,Kate Winslet City Records Zanr:Romace Sci fi stanje diska manje i vise povrsinskih linijica disk pusten radio je ok.Originalno izdato bez omota uz blic.

Slobodan Mandić Vreme očevaMeki povezSlobodan Mandic rodjen je u Sutjesci 1947 g. . Diplomirao je na Filoloskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor, novinar i urednik u novinama, prodavac knjiga, poljoprivrednik.6/8

Knjiga je većeg formata- 30 cm x 20,5 cm, očuvana, sa malom posvetom na predlistu, prednja korica pri vrhu sa desne strane blago povijena. Nema fleka, nije iscrtana ni podvlačena. Sve strane čiste. Izdavač: Narodni univerzitet „Božidar Adžija“, 1997. godine povodom obeležavanja 50 godina postojanja i rada! 84 strane, meki povez, Pavle Paja Stanković počeo je da objavljuje karikature u trinaestoj godini, a zaposlio se sa osamnaest u `Borbi`. Objavljivao u mnogim dnevnim i nedeljnim novinama, a na Televiziji Beograd radio je karikature i ilustracije za mnogo zabavne emisije, za kvizove i za sportsku emisiji Indirekt. Poslednjih sedam godina živeo je u Boru, a radio je u borskoj i zaječarskoj Radio Televiziji gde je imao svoje autorske emisije, uglavnom sa evergrin muzikom. Priredio je više izložbi karikatura i ilustracija. Organizovao je u Boru, Negotinu, Kladovu i Zaječaru besplatne Škole crtanja. https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/3025442/trezor-karikaturista-i-novinar-paja-stankovic.html JEDNA ANEGDOTA: Kao mlad novinar, Minimaks je vodio noćni program, u kome mu je gost bio poznati karikaturista Paja Stanković. Pričali su o svemu i svačemu, pa Minimaksu padne napamet suluda ideja da im se javljaju slušaoci i opisuju sebe, a da će karikaturista, na osnovu toga, crtati. Još ih pozove da za pola sata dođu na portirnicu Radio Beograda i uzmu karikaturu. I, desi se ono što se do tada nikada nije desilo – slušaoci su se masovno javljali. Šta je, u stvari, lucidni Minimaks smislio? Kad slušalac dođe na portirnicu da preuzme karikaturu, prvo preda ličnu kartu, koju portir doturi Paji Stankoviću. Paja brzo nacrta karikaturu, doda portiru, a on je uruči zadovoljnom slušaocu. To je, valjda, bilo jedinstveno crtanje preko radija. https://konexnenad.wordpress.com/

Marija Kiri - Eva Kiri Mlado pokolenje, Beograd 1968. Mek povez, 153 strane. Knjiga je u dobrom stanju, prednja korica je malo zacepljena na vrhu. KLjucne reci: knjiga, knjige, biografija, Marija, kiri, fizika radio talasi

Slavko Almažan : LUDI TOČAK , Dnevnik Novi Sad 1989, str. 80. Izbor poezije. Očuvanost 4-. Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije. Živi u Novom Sadu.

Najbolje priče sa konkursa radia B92 Beograd Radio B92 1993.god Mihajlo Pantić Nebojša čosić Objavljivanje ove knjige pomogli su: Čarls Simić, Branko Milanović, Centar za antiratnu akciju Beograd Stanje knjige kao na slikama Mek povez 132.strane

Po likovima koje je stvorio Kris Karter, dobro očuvana, ISPADA PREDLIST 265 strana, izdanje Radio B92, Beograd 1997. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 RM

MILJKOVIĆ-NEREŠENA ZAGONETKA Kosta Lozanić Knjiga sadrži kratki roman o beogradskim danima, radio dramu o poslednjoj noći u Zagrebu i kontraverzna svedočenja onih koji su pesnika lično poznavali. Zograf, Niš 2004. 121 str.; ilustr.; 21 cm

Mek povez. Izdanje RO za grafičku i izdavačku delatnost `Zaječar` iz Zaječara. Knjiga je nastala u saradnji `Malog kekeca i drugog programa Radio-Beograda, emisije `Autobus u pola šest`. Radovi dece Osbovnih škola. Veoma dobro očuvana knjiga, 94. strana. čeda IX, 2017.

Politički krimić sa epilogom. Nenad Petrović rođen je 1961. godine u Vranju. Piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane: Čovek koga je trebalo ubiti (najpre kao samizdat u 100 fotokopiranih primeraka 1992., pa potom u izdavačkoj kući Stubovi kulture, 1996.); Arijadnino klupko (Narodna knjiga, 2001.); Sectio caesarea (Samizdat, 2007.); Silazak u Atlantis (Partenon, 2012.); Sinekurista (pod pseudonimom Teo P. Fedorov, Orion art, 2016.); Slom (Most art, 2018.); Trijumf tragedije (Niški kulturni centar, 2021.) Takođe je objavio dve knjige priča: Rane, ožiljci, melemi (Samizdat, 1997.) i Ugriz rajske zmije (Nollt, 2003.). Objavio je dvojezični izbor iz svojih kratkih priča na srpskom i na esperantu Rajski ožiljak (La Edena cikatro) (Most art Jugoslavija, 2021.) Izvedeno mu je deset drama na programima radio Beograda. Živi u Beogradu. Mek povez, 225 str, 21 cm, tiraž 1000

Đorđije Vuković : DRUGA STRANA , Filip Višnjić 1985, str. 112. Proza; Pripovetke Očuvanost 4-. Đorđije Vuković (Pažići, Danilovgrad, 3. maj 1943 — Beograd, 6. oktobar 2020) bio je srpski univerzitetski profesor, pisac, kritičar, istoričar i teoretičar književnosti. Đorđije Vuković se rodio u Pažićima kod Danilovgrada. U Danilovgradu je završio gimnaziju a Filološki fakultet, grupu za jugoslovensku i opštu književnost, u Beogradu. Magistrirao je sa temom o romanima Miroslava Krleže a doktorirao odbranivši rad Sinestezija u srpskoj poeziji. Bio je glavni urednik časopisa Student za vreme studentskih demonstracija 1968. koje je i predvodio. Univerzitetsku karijeru je započeo kao asistent kod Sretena Marića na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, da bi kasnije postao profesor na smeru za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Radio je i kao istraživač u beogradskom Institutu za književnost i umetnost. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti (1985) dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu. Pisao je priloge za mnoge književne listove, časopise i zbornike. Objavljivao je priloge u raznim listovima, časopisima i zbornicima. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti, objavljenu 1985. godine, dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Iste godine izdao je žanrovski mešovitu prozu Druga strana, potom Istorijski roman 2009. godine, a Sinteseziju u poeziji 2010. godine. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu.

Miroslav Jozić : PRST NA ČELO , Fondacija Solidarnost Srbije / Kuća Đure Jakšića 2014, str. 72. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Iz štampe je, u izdanju Fondacije „Solidarnost“ i Kuće Đure Jakšića, izašla pesnička zbirka „Prst na čelo“ Miroslava Jozića. Rukopis je dobio Književnu nagradu „Đurin šešir“ za 2014. godinu. Odluku o tome doneo je žiri u sastavu: Dušan Stojković, Miloš Janković i Radivoje Marković. Dušan Stojković u pogovoru podseća da je Miroslav Jozić, pre ove pesničke knjige, objavio još četiri, kako se izrazio, neuočene dovoljno i neprotumačene valjano. Za prvu knjigu naglašava da je bila satirična, kritička i osobeno lirski aforistička. -Ostale su umanjivale kritički naboj, a pojačavale zvučna čaranja – predočava Stojković.- Prst na čelo, stavimo li prst na kritičarsko čelo, najzvučnija je, sasvim muzička, lirska partitura kojom je Miroslav Jozić pokazao, i dokazao, da se sa svim iskušenjima i opasnostima kojima rimovana poezija zna da sačeka one koji se nad njen ambis nadviju, odupreti ume i to ne samo tako da može sačuvati živu pesničku glavu, već tako što će ih položiti na pleća. Jozić je 2001. objavio zbirku „Kad se rogati kote“, 2002. „Iz druge priče“, 2005. „Smej“, 2011. „Kamenje i drvlje“, a 2012. „Kratak pregled posrtanja“. Oprobao se i kao dramski pisac. Radio Beograd je snimio i emitovao dve njegove radio drame: „Oraj, drvo, rđavo“ i „Utopljenik i dvojica“. Za ovu drugu dramu dobio je drugu nagradu Dramskog programa na Konkursu za originalnu radio dramu. Jozić, Miroslav, 1954-2021

Marijan Matković: STOPE NA STAZI, Veselin Masleša Sarajevo 1982, str. 308. Putopisi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima potpis. Marijan Matković (Karlovac, 21. rujna 1915. - Zagreb, 31. srpnja 1985.), hrvatski književnik. Studirao je povijest umjetnosti i književnost u Beču i Parizu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Od 1945. godine radio je na Radio Zagrebu, književni je tajnik `Nakladnog zavoda Hrvatske`, te intendant u HNK u Zagrebu. Uređivao je časopis `Forum`, a od 1974. do smrti vodio je `Zavod za književnost i teatrologiju JAZU`. Prvo objavljeno djelo mu je pjesnička zbirka `Iz mraka u svjetlo`. Njegov dramski obiteljski ciklus `Igra oko smrti` svojevrsna je panorama predratnih i ratnih društveno-političkih previranja. Drugi značajni dramski interes je suvremena, egzistencijalističkim humanizmom inspirirana reinterpretacija antičkih mitova (Heraklo, Prometej, Ahilova baština - ciklus `I bogovi pate`. Pisao je i feljtone, eseje i kritike, putopise i likovne monografije te uređivao brojna izdanja hrvatskih pisaca.

Mirjana Kodžić ZatoniTvrdi povezIzdavač Minerva Subotica`Zatoni` su prvo književno delo Mirjane Kodžić, a nastali su tokom 1956 i 1957 godine kada je `razočarana pozorišnom atmosferom sezonu provela van scene`Mirjana Kodžić je poznata srpska pozorišna i filmska glumica, rođena je u Beogradu 30. jula 1928. godine i umrla 18. jula 2004. godine. Završila je dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet.Debituje u Narodnom pozorištu sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana.5/3

MIRJANA KODŽIĆ ZATONI Tvrdi povez Izdavač Minerva Subotica `Zatoni` su prvo književno delo Mirjane Kodžić, a nastali su tokom 1956 i 1957 godine kada je `razočarana pozorišnom atmosferom sezonu provela van scene` Mirjana Kodžić je poznata srpska pozorišna i filmska glumica, rođena je u Beogradu 30. jula 1928. godine i umrla 18. jula 2004. godine. Završila je dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet. Debituje u Narodnom pozorištu sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana.

Knjiga je u veoma dobrom stanju Кин, Виктор Павлович (псеудоним; право презиме, Суровикин). Рођен 1903. у Борисоглебску; умрла 1937. Совјетски руски писац. Члан КПСС ( 1920 ). Кин је био син железничког радника . _ Радио је у партизанском подземљу на Далеком истоку . _ Своју књижевну каријеру започео је 1923. као актуелни сатиричар за московску штампу ( на пример у Комсомолској правди ) . Између 1931. и 1936. Кин је радио као дописник ТАСС- а у Италији и Француској. Године 1937. постао је уредник Јоурнал де Мосцоу . _ Његова једина завршена књига је роман На тој страни ( 1928 ) у коме описује грађански рат на Далеком истоку 1921. и 1922. Јунаци романа су млади романтичари који не замишљају живот ван оквира револуције и који на својим плећима носе сав терет борбе Роман је више пута адаптиран за сцену . _ _ А. Симуков и Ц. Кин је написао филмску верзију 1958. Кинова недовршена дела укључују роман _ _ Лил, који се бави Првим светским ратом ( 1914–18 ) и књига о совјетским новинарима.

LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ ROĐEN 1939. GODINE U LJUBIŠU NA ZLATIBORU U PORODICI MILESE I MIHAILA RŠUMOVIĆA. U BEOGRADU JE UPOZNAO DUŠKA RADOVIĆA, POD ČIJIM UTICAJEM JE POČEO DA PIŠE PESME ZA DECU. RADIO JE NA RADIO BEOGRADU, ZATIM NA TELEVIZIJI BEOGRAD, GDE JE BIO AUTOR EMISIJA ZA DECU `HILJADU ZAŠTO `, `HAJDE DA RASTEMO` I `FAZONI I FORE` A ZA ČITAOCE `BLICA` PRIREDIO JE IZBOR SVOJIH NAJLEPŠIH PESAMA I PRIČA. DOSITEJU UMILENIJE PESMA U VAZDUHU PITANJE PISMO IZ LJUBIŠA NEĆE PESMA PIŠEM PESME U REDU SEDI SRPSKI PESNIK ZAVET BOG JE JEDAN OPTIMISTIČKA DESETERCI ZAR ĆEMO DOZVOLITI TA VRŠIDBA ČEP KRAJ POČETKA PESMA ME JE IZMISLILA IZNENADNA PESMA ŽICE OKO GRAČANICE VIDIM ŠTO VIDIM NEMA REČI LAZARICA IDILA SARADNIK SUNCA SONETNI VENAC POSVETA PRI SVETLOSTI SVEĆE PISMO OSVIT VREME TA ZVER KIŠA KIŠA GROMOVI OČI MLADOSTI VETAR U LEĐA ZAPIS PUT ZA JAKOVO LIVADE U LJUBIŠU ZDRAVICA IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 62 FORMAT: 16 CM IMA 6 ILUSTRACIJA. POVEZ: MEK

Jovan Lubardić: RATNA KUĆA, SRNA Pale (nema godine), str. 130. Pripovetke, ratna proza 1992-1995. Očuvanost 4. Јован Лубардић рођен је 1935. у Рогатици. За вријеме рата користио је псеудоним Симеун Романијски. Студиј југословенске књижевности завршио је на илозофском факултету у Сарајеву. Објавио је двадесетак радио-драма, двије ТВ драме, двије позоришне драме, филмски сценарио за играни филм «Сурове дијагонале», те прозна дјела: «Прича за моју жену», «Боја страха», «Јупитере, ти се љутиш», «Пасија по Јовану», «Француски зачин», «Ноћ без утјехе», «Добар дан за умирање», «Снајпер», «Ратна кућа». Заступљен је у антологијама савремене приповијетке. Роман «Боја страха» преведен је на француски језик, а роман «Прича за моју жену» добио је трећу награду на Великом југословенском конкурсу за модерни кратки роман. Преводио је са француског и руског језика. Био је лектор и предавач на Универзтету у Дижону (Француска). Током рата Лубардић је обилазио ратишта, прикупљао грађу за приче и роман. Радио је као уредник у Издавачкој дјелатности Српске новинске агенције.

O knjizi: „Sto puta su mi naručili da pišem, ali sam samo povremeno napisao nešto. Nešto ovako, što volim da čitamkada sam sam.“ Zbirka izabrane poezije nastale od 1977 do 2001. godine. Sadrži pored dirljive, iskrene poezije i poeme na osnovu kojih su snimljeni i poznati video-film i radio-drama. Autor je osnivač pokreta Tropikalizam i Ekologija urbana.

O knjizi: „Sto puta su mi naručili da pišem, ali sam samo povremeno napisao nešto. Nešto ovako, što volim da čitamkada sam sam.“ Zbirka izabrane poezije nastale od 1977 do 2001. godine. Sadrži pored dirljive, iskrene poezije i poeme na osnovu kojih su snimljeni i poznati video-film i radio-drama. Autor je osnivač pokreta Tropikalizam i Ekologija urbana.

Gojko Banović : KNEŽOPOLJCI , Svjetlost Sarajevo 1952, str. 192. Priče. Očuvanost 3. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Dragoljub Stojdinović : DŽUSINČIĆI IZ MILOŠEVA, Altera 2010, str. 266. Roman. Očuvanost 4. Dragoljub Stojadinović (Miloševo, kod Jagodine, 18. april 1929 – Beograd, 18. mart 2018) bio je srpski esejista, književni i pozorišni kritičar, romanopisac i dramaturg[1]. Osnovnu školu završio je u Miloševu, a gimnaziju u Jagodini. Upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu (Grupa za jugoslovensku književnost) i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Prištini 1973. godine. U Radio Prištinu je došao 1954. godine, u kojoj je radio kao novinar i urednik programa na srpskom jeziku. Pored rada u Radio Prištini, gde je dao autorski pečat svojim emisijama, koje su od pedesetih godina prošlog veka pružale polet kulturnom stvaralaštvu i intelektualnom i kulturnom životu na Kosovu i Metohiji (poput emisija „Reči, oblici, tonovi“, „Sa raznih meridijana“…), uz Rada Nikolića i Vuka Filipovića, jedan je od osnivača časopisa Stremljenja 1960. godine, u čijoj je redakciji od samog početka. S grupom pesnika osnivač je Pesničkih susreta Lazar Vučković 1970. godine. Bio je prvi urednik književne edicije NIP Jedinstva od 1971. godine. Dve decenije, od 1954. do 1976. godine, pisao je pozorišnu i književnu kritiku na Kosovu. Po odlasku iz Prištine, 1976. godine, radio je u Upravi za civilnu vazdušnu plovidbu i `Privrednom pregledu` u Beogradu. U periodu od deset godina (1996—2006) pisao je književnu kritiku u Večernjim novostima. Napisao je više desetina eseja i prikaza u časopisima Stremljenja, Književna kritika, Delo, Književnost i drugim. U ostavštini ima dve knjige studija i kritika i roman.[2] Objavljivao je i pod imenom Dragan Stojadinović. Dela Književna kritika Književna trajanja, 1962, Romani Ive Andrića, 1970, Književna trajanja 2, 1973. Mudrosti i tajne u delima Ive Andrića, 1980, Moć govora savremenog srpskog romana, 1987, Između mita i zakona (o delu Marka Mladenovića), 1998, Romani Milana Rankovića, 2001, Legendarijum Vremena smrti Dobrice Ćosića, 2002,. Prorok boja i oblika (O slikaru Savi Rakočeviću), 2006, Značenja i tumačenja u književnom svetu Nikole Miloševića, 2008, Divlji vetar Živojina Pavlovića 2010. g Mudrosti i tajne u delima Ive Andrića (drugo dopunjeno izdanje), 2011, Književna trajanja 3, 2012, Paralelni svet Radomira Smiljanića, 2012, Romani Džusinčići iz Miloševa, 2010, Dokumentarna proza Uspomene sa Kosova, 2019. Drame Legenda o smrti heroja, 1974, Izvedene drame Legenda o smrti heroja, Pokrajinsko narodno pozorište, Priština, 1965. Priredio Savremena srpska književnost Kosova 1, poezija (zajedno sa Radoslavom Zlatanovićem i Petrom Sarićem), Prosveta, Beograd, 1973, Savremena srpska književnost Kosova 2, kritika (zajedno sa Radoslavom Zlatanovićem i Petrom Sarićem), Prosveta, Beograd, 1973,

Zoran Stanojević - Kuća koja je pustila koren, Ćirpanov, Novi Sad, 1981, meki povez sa preklopom, 156 stranica, 195g. O KNJIZI: Duhovit roman za decu, uvek zabavnog Stanojevića, pisan u prvom licu, iz dečijeg ugla. O AUTORU: Zoran Stanojević (1942-2021) je bio jugoslovenski i srpski pisac za decu i odrasle, dramski pisac, prevodilac (preveo `Gospodar prstenova`), aforističar, satiričar i radio voditelj.

OLYMPIA Robert Neumann Humoristički roman Zagreb 1964 197str. Prevedeno sa engleskog-Роберт Нојман је био немачки и енглески писац. Објавио је бројне романе, аутобиографске текстове, драме и радио-драме, као и неколико сценарија. Кроз своје пародијске збирке, Мит фремден Федерн и Унтер фалсцхер Флагге, сматра се оснивачем „пародије као критичког жанра у књижевности 1920-и K.S.N. O. 4. POL.2