Opis Nastavak milionskog bestselera Čovek i dečak. O ljubavi između oca i sina. Hari Silver vodi dobar život. Ima lepu ženu, troje divne dece i sjajan posao kao producent kultne radio-emisije. Ali uskoro puni četrdeset godina, a njegova bivša žena vraća se u London. Hari će uskoro možda morati da se oprosti s dobrim životom... Kada se njegov četrnaestogodišnji sin Pat preseli kod majke, Harijeve nevolje tek počinju. Sin mu je otišao, posao mu je u opasnosti, a ženu mu je uznemirio povratak njegove bivše supruge. Snovi kao da se ruše. Usred tog haosa umarširaće dvojica starih vojnika, ratnih drugova Harijevog oca iz bitke kod Monte Kasina. Hoće li ova dva stara namćora pomoći Hariju da povrati svog sina, porodicu i svoj život? I mogu li oni pokazati Hariju Silveru šta zaista znači biti muškarac? Vedar, dirljiv i nezaboravan, Ljudi i dečaci je roman o tome kako živimo danas. „Daleko najbolja knjiga koju je Toni Parsons do sada napisao.“ Guardian Povez knjige : broširani Strana : 356 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nade Judea Fawleya u sveučilišno obrazovanje izgubljene su kada je zarobljen u braku s zemljanom Arabellom, koja ga je kasnije napustila. Preselivši se u gradić Christminster gdje nađe posao kao klesar, Jude upoznaje i zaljubljuje se u svoju rođakinju Sue Bridehead, osjećajnu, slobodoumnu `Novu ženu`. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“

Bulat Okudžava Ogledalo StihoviTvrdi povezIzdavač Piadeia Beograd 2014Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik.Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada.Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovremeno tri različite pesme Bulata Okudžave.(Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine" Mihaila Đakovića)5/32

Laguna, 2017. 160 ilustrovanih strana. Odlično očuvana. Neophodan priručnik za tinejdžere. • Razmišljaš o tome šta bi hteo da budeš kad odrasteš? • Ne znaš šta da radiš, jer neke školske predmete voliš, a druge ne podnosiš? • A možda već znaš šta voliš i šta želiš da radiš u budućnosti? Pred tobom je još mnogo vremena do donošenja važnih životnih odluka. Ali ako što pre upoznaš svoje dobre osobine i sklonosti, to ćeš pre pronaći nešto što voliš i utoliko će ti biti lakše da nađeš profesiju o kojoj sanjaš. Pročitaj ovaj priručnik, upoznaj više od trideset atraktivnih profesija i razmisli šta već sada možeš da učiniš da bi ostvario svoje snove.

Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko MalićVrsta građe poezijaURL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1982Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas)Fizički opis 163 str. ; 19 cmDrugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993Malić, ZdravkoZbirka Mala biblioteka svjetske poezije(Broš. )Napomene Prevod dela: Poezje I-IIStr. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko MalićSlika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista.Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – PoezijaČeslav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „ Kulturi“ , a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku.Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „ Zarobljeni um“ , napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.6/9

Др. Владимир Ајдачић: НАУКА КАО БАЈКА Издавач: ДЕЧЈЕ НОВИНЕ, Горњи Милановац, 1990.год. Меки повез, 257 страна, латиница. Очувано као на фотографијама. `Владимир Ајдачић (Београд, 11. септембар 1933 — Београд, 19. октобар 2021) био је српски физичар светског угледа, популаризатор науке, еколог, књижевник и енциклопедиста. Постаје истакнути антинуклеарни активиста 1980-их. Један је од оснивача Викимедије Србије и Црне Горе. Биографија Основно и средње образовање стекао је у родном граду. Студирао је на Универзитету у Београду и Торонту. Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету. Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади. У Институту Винча је радио на великом реактору активираном 1959. године. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција. Током 1970-их постаје познат у најширим слојевима СФР Југославије, као популаризатор науке на телевизији и у другим медијима, а посебно у часопису Галаксија. Постаје истакнути еколог и антинуклеарни активиста 1980-их, због чега је са породицом и колегама трпео последице од титоистичког режима у СФРЈ. Између осталог је због активизма превремено пензионисан. Током НАТО рата против Југославије 1999. и после њега основна преокупација проф. Ајдачића је помоћ жртвама осиромашеног уранијума. Паралелно са научним радом, дуже од шест деценија година се бавио популаризацијом науке. Посебно је био у трећем добу утицајан као књижевник за децу на тему науке („Наука као бајка`, „Небеска позорница`, „Космичка бајка` и „Пиколино дете циркуса`). У браку са истакнутом научницом Надеждом Ајдачић добио је двоје деце. Његов син је филолог и слависта Дејан Ајдачић. Између осталог, професор Владимир Ајдачић је добитник прве „Невенове“ награде за популаризацију науке као и „Златног беочуга“ за животно дело. Био је члан Удружења књижевника Србије по позиву. Био је један од оснивача Викимедије Србије и Црне Горе, а председавао је оснивачком скупштином ове организације 3. децембра 2005. Сахрањен је 22. октобра 2021. године на Новом гробљу у Београду. Ставови Ајдачић је говорио да је први задатак човека трећег миленијума усклађивање са природом и другим људима. Да би се то постигло, приоритет морају да буду друштвене и хуманистичке, а не природне и техничке науке. „Пресудно ће бити објаснити самог човека, јер он себи још представља највећу непознаницу - и казну. Дакле: душа пре звезда`, рекао је Ајдачић у серијалу РТС-а Европа и Срби. По Ајдачићу ће питања човекове душе, осећања и смисла живота бити предмети од највећег научног значаја и прави истраживачки изазов трећег миленијума.`

Sa posvetom i potpisom pesnika! Autor - osoba Lukić, Dragan Naslov Od kuće do škole / Dragan Lukić ; [ilustrirala Zlata Živković-Žilić ; izbor Vladimir Milarić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1985 Izdanje 3. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1985 Fizički opis 123 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Živković-Žilić, Zlata Milarić, Vladimir Zbirka Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Zlata Živković Žilić Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 – Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964–1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967–1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica MG94 (N)

V.B.Z. 2009. Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. U Crnkovićevom roman udžbeničkog naslova “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” likovi pokušavaju da pomoću književnosti postignu određeni cilj - novac, slavu, ljubav, samoostvarenje. Svima taj cilj, međutim, izmiče. Odnos mentora i učenika, preklapanje teksta u tekstu sa životima likova koji hoće više nego što mogu, kao i problematizovanje pozicije pripovedača, su najdostupniji nivoi čitanja te knjige posvećene književnosti. Prema navodima izdavača, roman se može tumačiti (i) kao revalorizacija posleratne srpske proze i književne istorije, koji ostaju kao mogući, ali nikako i nužan i jedini ključ za čitanje te knjige, koja se može nazvati i prvim srpskim literarnim trilerom. Predrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.[1] Preveo je četrdeset knjiga, od čega trideset dve sa danskog, četiri sa švedskog, tri s norveškog i jednu s engleskog (zaključno s aprilom 2018). Srpskoj publici predstavio je Norvežane Tura Ulvena (Zagrobni darovi) i Pera Petešuna (Idemo da krademo konje), Šveđanku Saru Stridsberg (Fakultet snova), kao i Dance Henrika Stangerupa (Iz laži u laž, Pisati ili umreti), Mortena Ramslanda (Psoglav) i Kristinu Heselhold (Glavnica). Književni odbor Danskog fonda za umetnost dodelio mu je 2013. godine Počasnu nagradu za doprinos predstavljanju savremene danske književnosti na srpskom jeziku. U saradnji s danskim kolegama preveo je sopstvenu poeziju i odlomke iz proze, i objavio ih u časopisu Kritik /Kritik/, književnom dodatku lista Information /Information/, te u časopisu za poeziju Overste Kirurgiske /Øverste Kirurgiske/. Prevođen je i na slovenački i mađarski. Crnković je objavio sedam romana i jednu zbirku pripovedaka. Radio Beograd je više puta emitovao tri njegove radio drame: dve nagrađene na konkursima dramskog programa i adaptaciju Mopasanove pripovetke. Roman Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima bio je u širem izboru za NIN-ovu nagradu i regionalnu nagradu „Meša Selimović“ 2010. Poeziju, kritiku, priče i eseje objavljivao u većini srpskih književnih časopisa: Povelja, Polja, Zlatna greda, Književni magazin, Koraci, Sveske, Beležnica... Dobio je godišnju nagradu „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za 2017. godinu, za dramu Trbuhozborac. Trenutno uređuje ediciju prevoda iz skandinavskih književnosti „Severno svetlo“, pod okriljem izdavača „Presing”. Knjige Beograd za pokojnike (roman), V. B. Z., Beograd, 2008. Čarapanke sa Zvezdare (roman), „Knjigomat“, Zagreb, 2008. Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima (roman), V. B. Z., Beograd, 2009. Dobro jutro, gospodine S. (roman), „Knjigomat“, Zagreb, 2010. Vrlo moguće priče (kratka proza), „Adresa”, Novi Sad, 2010. Zita: muški herc roman (roman), Udruženje građana „Čekić”, Beograd, 2013. Kolumnist iz sjene (roman), „Hena kom”, Zagreb, 2014. Oh, taj dida chetnik: Poslednji roman Druge Srbije (roman), „Znak” : „Gramatik”, Beograd, 2017.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! BESKRAJNA PRIČA , Mihael Ende , Prosveta Beograd, Beskrajna priča, knjiga koja je postigla senzacionalan uspeh širom sveta spada među najneobičnija dela napisana u žanru fantastike. Prvobitno objavljena u Nemačkoj kao knjiga za decu, brzo je stekla popularnost i kod odraslih i kod dece kao neodoljiva tvorevina imaginacije. Moć ljudske imaginacije zapravo je jedna od najznačajnijih tema ovog romana, moć koje glavni junak Bastijan postepeno postaje svestan. Na stranicama jedne stare knjige, Bastijan, debeljuškasti dečačić od svojih deset ili jedanaest godina otkriva tajanstveni svet čarolije – Zemlju Fantaziju, ali taj svet lagano propada. Samo bi ljudsko biće moglo da ponovo uspostavi red, i taj veliki zadatak biva dodeljen upravo Bastijanu. Beskrajna priča može se čitati jednostavno kao uzbudljiva fantastična priča, čiji svet sačinjavaju noćni vilenjaci i lutajući plamenovi, Močvare Tuge i Srebrne planine, Crni kentaur i Kula od slonovače. Ali pored toga, taj svet nudi nenadmašno upečatljivu viziju moći ljudske imaginacije – moći koju svaki čitalac treba da podeli sa Bastijanom dok putuje njegovom začaranom zemljom. Ovenčana ogromnim međunarodnim uspehom, Beskrajna priča je knjiga koja prelazi granice, kako one između različitih kultura, tako i žanrovske granice između knjiga za decu i knjiga za odrasle.Od objavljivanja, 1979. godine, do danas prevedena je na više od trideset jezika, a samo u Japanu je prodata u više miliona primeraka. Snimljene su tri filmske verzije i jedna televizijska serija. Postoje kompjuterske igrice nastale prema motivima Beskrajne priče, pa čak i klubovi ljubitelja Zemlje Fantazije. Beskrajna priča pripada lepoj tradiciji romana kakvi su Brežuljak Voteršip ili Gospodar prstenova, koji i deci i odraslima mogu pružiti neizmerno zadovoljstvo. mek povez, format 10,5 x 16 cm , latinica, 429 strana , Michael Ende (Garmisch-Partenkirchen, 12. studenog 1929. - Filderstadt, 28. kolovoza 1995.) bio je njemački pisac. Bio je jedini sin Edgara Endea, nadrealističkoga slikara, kojem su nacisti zabranili slikati. Kad je imao šest godina, preselio se u München, gdje je pohađao gimnaziju. Krajem Drugog svjetskog rata skrivao se kako bi izbjegao obaveznu vojnu službu. Nakon rata završio je školovanje i studirao na umjetničkoj akademiji. Michael Ende radio je i kao glumac i radio predavač. Pisao je prozu, drame, pjesme, filmske scenarije i kritike. Neka od Endeovih djela nose pečat antropozofskoga svjetonazora, kao što je `Momo`. Počeo je pisati knjige za djecu, na nagovor prijatelja koji ga je zamolio da napiše tekst knjizi koju je ilustrirao. Tako je došlo do njegove prve knjige za djecu `Jim Knopf i Lucas strojovođa` (1960.) Godine 1971., Michael Ende se preselio sa suprugom u Italiju i nije se vratio do 1985. Godine 1989. oženio se japanskom prevoditeljicom Mariko Sato. Nakon šest godina, umro je od raka želuca.

„ Amarkord i Grlom u jagode za generaciju koja je bila mlada osamdesetih!“ Svet knjige Priča o vremenu kada je bilo lepo biti mlad. Lazar Petronijević Laki, momak iz obične beogradske porodice, prevaliće u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka put od zbunjenog brucoša uzburkanih hormona do frontmena novotalasnog benda Kalkuta , rok senzacije koja je za sobom ostavila dva antologijska albuma i pregršt večitih pesama. Studije, žurke, erupcija kreativnosti u prestonici zemlje na izdisaju, velika imena domaćeg rokenrola, koncerti i turneje: Lakijeva priča izgleda kao uzbudljiva vožnja kojoj se ne nazire kraj – da bi taj kraj nastupio naglo i neočekivano, kako za njega i Kalkutu , tako i za zemlju koja je iznedrila njih i njihovu muziku. „Seks, droge i rokenrol – ne nužno tim redosledom!“ BG Rock radio „Nostalgija bez patetike: priča o životu običnom, povremeno komičnom, povremeno tragičnom… Laki Petronijević bi mogao da bude svako od nas.“ Nova srpska proza „I dinamičan i pitak, i ispovedan i dokumentaristički, i beogradski i globalan, roman Kada kažeš da sam tvoj čitaoca osvaja balansom između priče o pojedincu i priče o jednom vremenu.“ Vladislava Gordić Petković Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : latinica Strana: 344

O knjizi Autor bestselera Prva ljubav. Kad je noćna mora prestala, probudio se, uplašen i žedan, u beogradskom stanu. Šta li je on radio u Srbiji? Došao je iz Napulja, grada pod najlepšim nebom i suncem, gde ljudi uz divne pesme uživaju u ukusnoj hrani i najboljem vinu. Došao je sa snovima i noćnim morama, sa velikim očekivanjima i bremenom tajanstvenog nasleđa. Konačno, došao je ne bi li pronašao sebe da bi potom uvideo da se smisao nalazi jedino u ljubavi prema drugom. Dve godine nakon uspeha knjige Prva ljubav, Mario Liguori nam u svom novom romanu upečatljivo pripoveda o istoriji dveju država i protivrečnostima dva velegrada. Prateći život mladog diplomate koji se iz Napulja seli u Beograd, autor živopisno oslikava dve geografski udaljene a po duhu tako bliske zemlje. Stranac i autsajder, junak romana Napuljski diplomata postaje ključni svedok za razumevanje dve kulture, dva jezika, dva naroda, dva podneblja i dva grada. Dva „raja u kojima đavoli obitavaju“. „Ono što oduševljava u prozi Maria Liguorija je upravo neobično precizan i u isti mah veoma slikovit jezik. Pretpostavljam da taj spoj dolazi odatle što je u pitanju naučeni ali svakako saživljeni jezik.“ Saša Radojčić

O knjizi: Složili smo se da se razlikujemo i smejali se tome zajedno, jer ono što smo imali bilo je veće od toga. Imali smo ljubav. Ne može tek tako posle četiri godine da promeni pravila, ukrca se na avion i nestane. To je i moj život. Kažu da je pas najbolji čovekov prijatelj, njegov anđeo čuvar. Ako to još niste znali, saznaćete, kao i Den. Denu baš i ne ide u poslednje vreme. Reklamna agencija u kojoj je radio propala je, njegov prijatelj i kolega doživeo je nervni slom, a Klara, njegova devojka, rešila je da ga napusti. Nakon četiri godine savršeno srećne veze, ona mu ostavlja samo dugačko pismo prepuno optužbi i jednog malog, belog psa. I tako Den ostaje sam, čovek bez partnera u poslu i u ljubavi. U stvari, ima samo tog smešnog psa kog nije ni želeo i kom planira da pronađe novi dom. Ali kao što to obično biva i sa najbolje skovanim planovima, i ovaj će se izjaloviti, jer Dogo je zaista posebna vrsta prijatelja na četiri noge... Duhovita i jedinstvena priča koju ne smete propustiti! - Heat

O knjizi Autor bestselera Prva ljubav. Kad je noćna mora prestala, probudio se, uplašen i žedan, u beogradskom stanu. Šta li je on radio u Srbiji? Došao je iz Napulja, grada pod najlepšim nebom i suncem, gde ljudi uz divne pesme uživaju u ukusnoj hrani i najboljem vinu. Došao je sa snovima i noćnim morama, sa velikim očekivanjima i bremenom tajanstvenog nasleđa. Konačno, došao je ne bi li pronašao sebe da bi potom uvideo da se smisao nalazi jedino u ljubavi prema drugom. Dve godine nakon uspeha knjige Prva ljubav, Mario Liguori nam u svom novom romanu upečatljivo pripoveda o istoriji dveju država i protivrečnostima dva velegrada. Prateći život mladog diplomate koji se iz Napulja seli u Beograd, autor živopisno oslikava dve geografski udaljene a po duhu tako bliske zemlje. Stranac i autsajder, junak romana Napuljski diplomata postaje ključni svedok za razumevanje dve kulture, dva jezika, dva naroda, dva podneblja i dva grada. Dva „raja u kojima đavoli obitavaju“. „Ono što oduševljava u prozi Maria Liguorija je upravo neobično precizan i u isti mah veoma slikovit jezik. Pretpostavljam da taj spoj dolazi odatle što je u pitanju naučeni ali svakako saživljeni jezik.“ Saša Radojčić

"Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" - Enid Blajton "Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" je još jedna uzbudljiva avantura u serijalu Enid Blajton. U ovoj priči, Džordžin otac odlučuje da se privremeno preseli na ostrvo Kirin kako bi radio na svom tajanstvenom izumu. Međutim, kada primeti da se na ostrvu pojavljuje sumnjiv uljez, oseća potrebu da zadrži svog vernog psa Timija da ga čuva. Kada Timi iznenada nestane, petoro prijatelja shvata da se nešto ozbiljno dešava i da je neophodno da reše ovu zagonetku. Čuvena petorka kreće u istraživanje kako bi pronašla uhodu, rešila misteriju i sprečila krađu tajne formule koja je povezana sa Džordžinim ocem i njegovim izumom. Ova priča kombinuje elemente tajni, avanture i prijateljstva, pružajući mladim čitaocima uzbudljivo štivo koje će ih držati zainteresovanim dok prate pet prijatelja u njihovim pustolovinama na ostrvu Kirin. Knjiga "Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" je izrađena u mekom povezu, ima 184 strane, autor je Enid Blajton . Težina je 0.3 kg. Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin cena Cena knjige "Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" je 699,00 dinara. Cena sa popustom je 594.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

Slučajevi Herkula Poaroa. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“ „Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“ Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je. Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo. Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru. „Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books „Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

O knjizi: Složili smo se da se razlikujemo i smejali se tome zajedno, jer ono što smo imali bilo je veće od toga. Imali smo ljubav. Ne može tek tako posle četiri godine da promeni pravila, ukrca se na avion i nestane. To je i moj život. Kažu da je pas najbolji čovekov prijatelj, njegov anđeo čuvar. Ako to još niste znali, saznaćete, kao i Den. Denu baš i ne ide u poslednje vreme. Reklamna agencija u kojoj je radio propala je, njegov prijatelj i kolega doživeo je nervni slom, a Klara, njegova devojka, rešila je da ga napusti. Nakon četiri godine savršeno srećne veze, ona mu ostavlja samo dugačko pismo prepuno optužbi i jednog malog, belog psa. I tako Den ostaje sam, čovek bez partnera u poslu i u ljubavi. U stvari, ima samo tog smešnog psa kog nije ni želeo i kom planira da pronađe novi dom. Ali kao što to obično biva i sa najbolje skovanim planovima, i ovaj će se izjaloviti, jer Dogo je zaista posebna vrsta prijatelja na četiri noge... Duhovita i jedinstvena priča koju ne smete propustiti! - Heat

Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom. Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje. Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline. Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. br. str.: 348 povez: broširan Format: 21 cm Pismo: latinica

Slučajevi Herkula Poaroa. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“ „Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“ Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je. Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo. Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru. „Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books „Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

Autor: Vilijem Stivenson Povez: meki Format: 13 x 21 cm Strana: 267 Pismo: latinica Naslov originala: A Man Called Intrepid Prevod sa engleskog: Sanja Mitrović ilustr. Čovek koji je bio središnja tačka svih zbivanja u nadmudrivanju obaveštajnih službi u Drugom svetskom ratu bio je Vilijem Bil Stivenson, kome je Čerčil dao konspirativno ime – NEUSTRAŠIVI. Bio je šef BSC-a – Britanske obaveštajne kancelarije za koordinaciju rada obaveštajnih službi Britanije i SAD. On je o stanju na bojištima znao koliko i Čerčil i Ruzvelt a o stanju iza bojišta i više od njih. Pred njim su drhtali nacifašistički obaveštajci i njihovi šefovi – i ne znajući za njega. Neustrašivi je stvorio „Ultru“, centar za dešifrovanje nacističkih poruka šifrovanih mašinom „Enigma“. U život ovog čoveka, poznatog po ćutljivosti, stalo je mnogo toga: bio je predavač matematike i prirodnih nauka, osnivač fabrika, eksperimentisao je sa radio-programom i televizijom, jedan je od osnivača BBC-ja, bio je borac u rovovima i pilot, zarobljenik u logoru i begunac. Uspeo je da doživi starost, da se povuče u mir i samoću i da o svom životu ispriča svom imenjaku – autoru ovog dela – Vilijemu Stivensonu. k-8

Autor:: Sofija Lundberj Žanrovi:: Drama, E-knjige Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 19. novembar 2020. Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Autorka bestselera Crveni adresar Potresan roman o čežnji, krivici, besmrtnom prijateljstvu i nalaženju životne ravnoteže nakon razorne veze. Nakon teškog razvoda Ester se čini da je njen život izgubio smisao. Najbolniji su joj vikendi koje ne provodi sa sinom. Tim danima, svake druge nedelje, odlazi do starog hrasta koji raste kraj vode. Jednog dana pod hrastom će zateći Rut, stariju damu koja ima divnu osobinu da se uvek usredsredi samo na ono što je lepo u životu. Fascinirana Rutinom neverovatnom životnom pričom, Ester će s vremenom postati njena dobra prijateljica. Što više međusobnog poverenja budu sticale, to će biti očiglednije da Rut skriva bolne tajne. Otkrivajući ih, Ester će stići čak do Italije i jezera Komo i tamo shvatiti da je Rutina životna priča mnogo drugačija nego što se uopšte moglo pretpostaviti. „Divna priča. Tragična, inspirativna i puna nade. Probudiće u vama snažne emocije.“ boktokig.blogg.se „Roman koji na najbolji način opisuje radost novootkrivenog prijateljstva. Jednoglasna preporuka naše redakcije.“ Sveriges Radio

U dobrom stanju Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stef. Karadžić Ostali naslovi Srpski rječnik Vrsta građe rečnik Jezik srpski, latinski, nemački Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1969 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis [16], 862 str. : autorova slika ; 25 cm Fototipsko izd.: U Beču, 1852. Predmetne odrednice Srpski jezik -- Rečnici Srpski rječnik Prvo izdanje „Rječnika“ izašlo je 1818. godine i sadrži u sebi 26.270 riječi koje je Vuk čuo u narodnom govoru. Vuk je građu za ovaj rječnik počeo da skuplja još 1815. godine na nagovor Jerneja Kopitara. Ne zna se tačno kada se rodila namjera za stvaranjem ovog djela, jer je on sam rekao da je još dok je radio na sudu u Srbiji znao da zapiše poneku riječ koja mu se učinila zanimljivom. „Rječnik“ je bio jedan od najvažnijih koraka u borbi za jezik jer je postavljao za osnovu književnog jezika čisti narodni jezik, a uz njega je dolazilo i drugo izdanje gramatike. U „Rječniku“ su prvi put ispoštovane glasovne promjene, a priključena mu je i „Gramatika srpskoga jezika“ koju je 1824. godine na nemački jezik preveo Jakob Grim.

Opis "Kada kažeš da sam tvoj - Goran Skrobonja" „Amarkord i Grlom u jagode za generaciju koja je bila mlada osamdesetih!“ Svet knjige Priča o vremenu kada je bilo lepo biti mlad. Lazar Petronijević Laki, momak iz obične beogradske porodice, prevaliće u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka put od zbunjenog brucoša uzburkanih hormona do frontmena novotalasnog benda Kalkuta, rok senzacije koja je za sobom ostavila dva antologijska albuma i pregršt večitih pesama. Studije, žurke, erupcija kreativnosti u prestonici zemlje na izdisaju, velika imena domaćeg rokenrola, koncerti i turneje: Lakijeva priča izgleda kao uzbudljiva vožnja kojoj se ne nazire kraj – da bi taj kraj nastupio naglo i neočekivano, kako za njega i Kalkutu, tako i za zemlju koja je iznedrila njih i njihovu muziku. „Seks, droge i rokenrol – ne nužno tim redosledom!“ BG Rock radio „Nostalgija bez patetike: priča o životu običnom, povremeno komičnom, povremeno tragičnom… Laki Petronijević bi mogao da bude svako od nas.“ Nova srpska proza „I dinamičan i pitak, i ispovedan i dokumentaristički, i beogradski i globalan, roman Kada kažeš da sam tvoj čitaoca osvaja balansom između priče o pojedincu i priče o jednom vremenu.“ Vladislava Gordić Petković Povez knjige : Mek Format : 13x20cm Pismo : latinica Strana: 344

O knjizi: Naslov originala: Milch und Kohle / Ralf Rothmann Ralf Rotman rođen je 10. maja 1953. godine u Šlezvigu. Detinjstvo je proveo u Oberhauzenu, u Rurskoj oblasti, gde mu je otac radio kao rudar. Posle osnovne škole završio je zidarski zanat i oprobao se u nizu zanimanja: zidar, taksista, bolničar, kuvar, radnik u štampariji. Od 1976. godine živi u Berlinu. Piše poeziju: Molitva u ruševinama (2000), pripovetke: Zima među jelenima (2001), drame: Berlin bluz (1997) i romane: Bik (1991), Vrućina (2003) i Mlado svetlo (2004). Jedan je od najcenjenijih nemačkih pisaca srednje generacije. Dobitnik je mnogih književnih priznanja uključujući i nagrade „Herman Lenc“ (2001) i „Maks Friš“ (2006). Junaci romana Mleko i ugalj nastoje da se izbore za svoje mesto pod suncem, da nađu put iz teskobnog mraka šezdesetih. Otac, savesni rudar, koji žali za nekadašnjim životom na selu, majka koja se zaljubljuje u njegovog prijatelja i sinovi koji, svaki na svoj način, pokušavaju da se otrgnu pretećoj nesreći. Tražeći izlaz iz besmisla, straha i nevolje junaci romana Mleko i ugalj dolaze do spoznaje da naše želje i nadanja nikad ne mogu nadmašiti snagu i savršenstvo sudbine.

O knjizi: Naslov originala: Milch und Kohle / Ralf Rothmann Ralf Rotman rođen je 10. maja 1953. godine u Šlezvigu. Detinjstvo je proveo u Oberhauzenu, u Rurskoj oblasti, gde mu je otac radio kao rudar. Posle osnovne škole završio je zidarski zanat i oprobao se u nizu zanimanja: zidar, taksista, bolničar, kuvar, radnik u štampariji. Od 1976. godine živi u Berlinu. Piše poeziju: Molitva u ruševinama (2000), pripovetke: Zima među jelenima (2001), drame: Berlin bluz (1997) i romane: Bik (1991), Vrućina (2003) i Mlado svetlo (2004). Jedan je od najcenjenijih nemačkih pisaca srednje generacije. Dobitnik je mnogih književnih priznanja uključujući i nagrade „Herman Lenc“ (2001) i „Maks Friš“ (2006). Junaci romana Mleko i ugalj nastoje da se izbore za svoje mesto pod suncem, da nađu put iz teskobnog mraka šezdesetih. Otac, savesni rudar, koji žali za nekadašnjim životom na selu, majka koja se zaljubljuje u njegovog prijatelja i sinovi koji, svaki na svoj način, pokušavaju da se otrgnu pretećoj nesreći. Tražeći izlaz iz besmisla, straha i nevolje junaci romana Mleko i ugalj dolaze do spoznaje da naše želje i nadanja nikad ne mogu nadmašiti snagu i savršenstvo sudbine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kad obiteljsko siromaštvo natjera Tess Durbeyfield da tvrdi da je u srodstvu s bogatim D`Urbervilleovima i traži dio njihovog obiteljskog bogatstva, susret s njezinim `rođakom` Alecom pokazao se kao njezin pad. Čini se da joj sasvim drugačiji muškarac, Angel Clare, nudi ljubav i spasenje, ali Tess mora odlučiti hoće li otkriti svoju prošlost ili šutjeti u nadi za mirnom budućnošću. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“).