Radio tranzistor Camry CR1152B AM/FM Mini jack 3,5mm Teleskopska antena Napajanje: 4xR14 ili 230V~50Hz Dimenzije pakovanja: 55x25x16cm

Radio tranzistor Camry CR1152G AM/FM Mini jack 3,5mm Teleskopska antena Napajanje: 4xR14 ili 230V~50Hz Dimenzije pakovanja: 55x25x16cm

Roadstar radio CR 1140 B Portabl radio prijemnik FM analogni radio Boja: crna

PLL FM Radio Automatsko pronalaženje stanica Digitalni displej Dupli alarm Memorija za 10 stanica Radio ili buzzer alarm Sleep i snooze funkcija Dimenzije: 11 x 9,5 x 5 cm

PLL FM Radio Automatsko pronalaženje stanica Digitalni displej Dupli alarm Memorija za 10 stanica Radio ili buzzer alarm Sleep i snooze funkcija Dimenzije: 11 x 9,5 x 5 cm

PLL FM Radio Automatsko pronalaženje stanica Digitalni displej Dupli alarm Memorija za 10 stanica Radio ili buzzer alarm Sleep i snooze funkcija Dimenzije: 11 x 9,5 x 5 cm

Radio za decu Znanje, Beograd, biblioteka Radio Beograd, 1953. Mek povez, 71 strana. Radio drame, pesme, note... Ilustracije Dragoljub Kazic, Dragutin Cigarcic i Voja Nedeljkovic

Dimenzije: 207 x 88 x 142 mm Opseg: AM / FM / SW Pretraga stanica: Manuelna Izlaz za slušalice: 3.5 mm Broj zvučnika: 1 Mapajanje; 230V AC / Baterije 2 x AAA Boja: Crna/Bela Masa: 480g

Tip tjunera: Analogni Opseg: FM Stereo / Mono selektor: Mono Ručno podešavanje stanica: Da AUDIO:Sistem zvučnika: 1 zvučnik Ukupna izlazna snaga (PMPO): 6.5W Izlaz za slušalice: Da (3.5mm) Baterije: 4x UM3 Boja: Crna Dimenzije: 210 x 118 x 90 mm Masa: 0.50 kg

Veliki, lak za čitanje LED displej 160 x 52 mm Visina cifra 48 mm AM / FM tuner Poseduje antenu Ugrađeni zvučnik LED displej sa svetlo / tamnomom kontrolom Kontrola jačine i tuner Alarm i funkcija snooze Automatsko isključivanje tajmera Buđenje uz zvuk zvona ili muziku Sat Napajanje 220V ~ 50Hz

Свети Сава / Ст. [Станоје] Станојевић ; [цртеже радио А. [Александар] Дероко Београд : 1935 (Београд : Државна штампарија Краљевине Југославије) 123 стр., [2] савијена листа с картама : илустр. ; 27 cm Karta putovanja Svetog Save na preklop na kraju knjige Kapitalno antikvarno predratno izdanje stanoje stanojević

50280) MK 2 BEŽIČNA TELEGRAFIJA objašnjena bez formula , kapetan Mihailo J. Lazović , Beograd 1935 , sa uputstvom za kupovinu prijemnih radio aparata , veoma retko , sačuvan samo jedan primerak u Narodnoj biblioteci Srbije , mek povez, format 15 x 21 cm , žirilica, ilustrovano, 83 strane + 8 strana reklama i oglasa , potpis na naslovnoj strani ,

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

Zbirka pesama avangardnog pesnika iz 30-tih godina prošlog veka, Bore Kesića, člana grupe `Jato`. Štampano u Beogradu, 1932. god. Naslovnu stranu i lik autora radio avangardni atelje iz Hrvatske, Mirosavljević-Kocmut. Ovo je grupa mladih umetnika koji su uneli moderne poglede na književnost i umetrnost: Mirosavljević-Kocmut su umetnici koji su doneli avangardni plakat kao način oglašavanja u umetnost naših područja, a Bora Kesić, fudbaler-reprezentativac, pesnik, disident je bio deo avangardne grupe pesnika u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca... Knjiga je u mekom povezu, sa vidljivim znacima stajanja, korica većim delom pocepana.

VRLO RETKO IZDANJE Producent: Contrast Studios 2011 Koproducent: Radio televizija Srbije Reditelj/ Scenarista: Radoš Bajić Uloge: Radoš Bajić, Ljiljana Stjepanović, Milorad Mandić Manda, Olga Odanović, Nenad Okanović, Dragan Nikolić, Mirko Babić, Nada Blam, Meto Jovanovski, Nedeljko Bajić, Mladen Nelević, Milan Čučilović, Branko Đurić, Milena Pavlović, Goca Tržan i mnogi drugi. U središtu ove priče je borba jedne žene i njenih najbližih protiv ove opake bolesti. U sebi svojstvenom maniru, autor Radoš Bajić, kroz niz dramatičnih događaja u porodici Radašina Rakovića, koji nastaju usled bolesti njegove supruge Radojke, prikazuje dramu kroz koju prolazi porodica suočena sa ovakvim problemom

60390) Priče o lavu o slonu o mački i o čemu još , Klod Avlin , Dečja knjiga Beograd 1953, Priče o slonu, o mački, o ribi , o ptici i ... s francuskog preveo Aleksandar Vučo ; ilustracije Fransoaz Estaši , Превод дела: Histores de l`éléphant, du chat, du poisson, de l`oiseau et... De quoi encore? / Claude Aveline Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. Нjegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svetlana Slapšak očuvano , tvrd povez, format 17 x 22,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 47 strana

DVD jednom odgledan - odlicno ocuvan - iz privatne kolekcije - prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist 1 Sinoć nisi bila tu 2 Javi se, javi se 3 Živiš u oblacima 4 Pisaću joj pisma duga 5 Malo pojačaj radio 6 Dajte nam svega 7 Ljubavnici 8 Prava stvar 9 Kad pogledaš me preko ramena 10 Produži dalje 11 Mangupska 12 Okano 13 Pjevam danju, pjevam noću 14 Glavo luda 15 Kao moja mati 16 Ti možeš sve... 17 Hotel Balkan 18 Sto puta 19 Pusti, pusti modu 20 Mađarica 21 Ruška 22 Merak 23 Zvao sam je Emili 24 Ti si mi u krvi 25 Na adresi ti piše

Poletarac LETO-Duško Radović *02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.god. II.-izdanje ISBN 86-09-00173-3 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica., strana: 205.,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1610.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Poletarac JESEN Duško Radović 02-2022 Duško Radović,urednik,grupa autora:Odabrali i uredili: Dragana Lakičević, Dušan Petričić, LJubivoje Ršumović izdavač: Rad,Beograd,1989.g II.-izdanje ISBN 86-09-00174-1 Tvrd povez,bogato ilustano,ćirilica,194.strane,Veliki enciklopedijski format,37 x 26 cm,težćina 1520.grama Stanje Vrlo očuvana i uredna knjiga , vrlo neznatno oštećenje čela poveza. Strane su bele i čiste bez crtanja, dopisivanja ... Četiri knjige Duška Radovića, tog zanesenjaka i dečaka u duši. odličan izbor poezije i proze za decu kojem će se obradovati podjednako i deca i roditelji. Knjige koje čine ovaj komplet dobile su nazive po godišnjim dobima: proleće, leto, jesen i zima. Od simpatičnih pesmica do smešnih pričica, aforizama i „raznih gluposti“, tu su čuvena radio-igra za decu „Kapetan DŽon Piplfoks“ i „Kako su postale ružne reči“. Postoji i deo „šta sam to radio“ u kojem Radović opisuje „kako je sve počelo“, odnosno kako je počeo da piše za decu Njegov rad traje preko tri decenije od knjiga Poštovana deco do Sedi da razgovaramo. Kako on sam kaže: „Svi drugi pišu svoje pesme i priče, seju i neguju svako svoj cvet, a ja sebi ličim na geometra koji traži, meri i utvrđuje šta sve pripada deci i literaturi za decu.“ Poklonite nekom detetu, a i sebi, ove knjige biće vam zahvalno ceo život. I za kraj jedan aforizam: „NEĆU NIKAD VIŠE ako ne zaboravim. Nikad ne zaboravim ono što hoću a stalno zaboravljam ono što NIKAD VIŠE NEĆU“. KADA JE LETEO POLETARAC Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije. Poletarac Dusko Radovic Ispuštena prilika Radović je zaključio da je pravljenje tog lista bio jedan pretenciozan poduhvat. Nije bilo društvenih uslova da se tako nešto oceni, a onda prihvati i podrži. „Poletarac je morao biti ugašen, jer nije bio registrovana vrednost, ovde gde ima mnogo lažnog obrazovanja i lažnog ukusa i gde se ljudi razumeju samo u ono što je javno priznato i potvrđeno,“ rekao je Radović jednom. „Mi smo pokušali da budemo strogi i odgovorni. Birali smo, odbijali i vraćali rukopise i ilustracije, borili se, koliko smo mogli, da zaista stvorimo list za „gospodsku decu“. Međutim, pobedila je duhovna sirotinja među piscima i prosvetnim radnicima. Opet su bili u pravu oni kojih ima više. Oni koje bi ugrozilo zavođenje odgovornosti i morala. Da smo imali prave podrške, to bi već bila debela biblioteka reprezentativnih književnih i likovnih priloga. Iz toga je, dalje, moglo da se „hrani“ mnogo budućih udžbenika i priručnika.To je bila velika, ali ispuštena prilika,“ govorio je Duško Radović o svom „Poletarcu“. „Televizija Beograd“ počela je sa snimanjem istoimene serije, napravljene po časopisu, a scenarista i režiser televizijskog „Poletarca“ bio je Timoti DŽon Bajford. Dušan Radović Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. U njegovu čast u Beogradu je osnovano dečje pozorište, klasično i lutkarsko, sa nazivom ,,Malo pozorište Duško Radovića,,

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)

Srbija - Pijemont Južnih Slovena 1842-1853 Drag. Stranjaković Izdavač: Narodna štamparija, Beograd 1932; Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) je bio srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Dragoslav Stranjaković Datum rođenja 31. maj 1901. Mesto rođenja Užice Kraljevina Srbija Datum smrti 27. novembar 1966. (65 god.) Mesto smrti Beograd SFRJ Biografija Uredi Rođen je u Užicu, 31. maja 1901. godine. Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše je posvetio pažnju na istoriju 19. veka i period vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu. Objavljena dela Uredi Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935. Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946. Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova. istorija srba srpska srpskog naroda 19. xix vek

Зигфрид Кракауер: Од Калигарија до Хитлера- психолошка историја немачког филма СКЦ, Београд, 1996, 512 страница, броширано Печат на предлисту, други предлист се одвојио, на десетак места подвлачено ГРАФИТНОМ оловком (остављам потенцијалном новом власнику да то обрише уколико му смета). Књига је у одличном стању, да није стара 23 године комотно сам могао написати и да је `нова`. Садржај на додатним фотографијама. Zigfrid Krakauer (8. februar 1889 — 26. novembar 1966) bio je nemački pisac, sociolog, novinar, kulturni kritičar i filmski teoretičar. Bio je povezivan sa Frankfurtskom školom. Zigfrid Krakauer rođen je 8. februara u Frankfurtu na Majni, u jevreskoj porodici. Studirao je arhitekturu od 1907. do 1913; a posle je radio u Berlinu i Minhenu do 1920. godine. Na kraju Prvog svetskog rata je upoznao Teodora Adorna, koji mu postaje filozofski mentor.[1] Od 1922. do 1933. godine, Krakauer je pisao kulturne komentare u listu Frankfurter Zeitung među kojima i filmske kritike. Levičarski orijentisan, prvo je nakratko otišao u Pariz, a onda je emigrirao u SAD posle dolaska nacionalsocijalizma i Hitlera na vlast u Nemačkoj 1933. godine. Tamo se bavio teorijom masovnih komunikacija i propagande, sociologijom, filmskom istorijom i estetikom. Od 1941. godine je asistent kustosu u filmskom arhivu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, sa posebnim zadatkom da istražuje metode nacističke filmske propagande. Bio je protivnik kapitalizma, iako čitajući dela Karla Marksa, bio je protivnik totalitarizma i sovjetske vlasti i Josifa Staljina.[2] Od 1943. do 1944. godine napisao je istoriju nemačkog filma sa socijalnog, ekonomskog i političkog gledišta From Caligari to Hitler. Kao član biroa za primenjena socijalna istraživanja na Univerzitetu Kolumbija, napisao je Satelitski mentalitet: propaganda i nacistički ratni film i veliku teorijsku knjigu `Priroda filma`. 1960. godine objavio je `Teoriju filma`. Poslednjih godina svog života, radio je kao sociolog različitih instituta, među njima i u Njujorku kao direktor istraživanja primenjenih društvenih nauka na Univerzitetu Kolumbija.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna, sve istalo ureno! Bogato ilustrovana! Boris Stepanovič Žitkov (rus. Boris Stepanovič Žitkov; 11. septembar [OS, 30. avgust] 1882 — 19. oktobar 1938) bio je pisac iz Ruske imperije i kasnije Sovjetskog Saveza, uglavnom poznat kao autor knjiga za decu i romana Viktor Vavič o Ruska revolucija 1905. Biografija Žitkov je rođen u Novgorodu; otac mu je radio kao nastavnik matematike, a majka pijanistkinja. Njegova dela obuhvataju brojne knjige u kojima je, u figurativnom obliku, opisao različite profesije. Njegove knjige su zasnovane na njegovom bogatom iskustvu mornara, a zatim kapetana broda, naučnika, putnika i istraživača. Radio je i kao navigator, ihtiolog, metalski radnik, inženjer brodogradnje, nastavnik fizike i crtanja, kao i direktor tehničke škole. Žitkov je lično učestvovao u ruskoj revoluciji 1905. godine.[1] Godine 1924. Žitkov je počeo da izlazi i ubrzo je postao profesionalni pisac. Najpoznatiji je po putopisu za decu Šta sam video (ruski: Čto a video) o avanturama na letovanju radoznalog dečaka po nadimku Počemučka (ruski: Počemučka, nova reč koju je Žitkov skovao iz Počemu, što znači Zašto?). Žitkov je bio blizak prijatelj Korneja Čukovskog, koji je u svom dnevniku 28. decembra 1931. napisao: Žitkov je sav uznemiren zbog samobičevanja među kritičarima u Uniji pisaca. On kaže da je na sastanku na kojem je od Ajhenbauma zatraženo da se bavi samokritikom, Ajhenbaum je odgovorio: „Samokritiku treba vežbati pre nego što se piše, a ne posle. [...] Žitkovljevo tumačenje sada čuvenog sastanka glasi: „Svi smo mi toliki kurvini sinovi, pa hajde da skinemo pantalone i prepustimo se bičevanju.“[2] Žitkovljev istorijski roman o revoluciji 1905. Viktor Vavič (rus. Viktor Vavič), objavljen posthumno 1941. godine,[1] je odmah uništen i ponovo objavljen 1999. samo zahvaljujući tome što je Lidija Čukovska sačuvala kopiju; Boris Pasternak ju je nazvao „najboljom stvari koja je ikada napisana o 1905; šteta je što niko ne zna ovu knjigu“.[3] Žitkov se takođe pojavio kao lik u dečjoj pesmi Samuila Maršaka „Pošta“ iz 1927. Pesma je adaptirana za ekran u animiranom filmu iz 1964, gde je Žitkovu glas dao glumac Erast Garin. Dana 10. jula 1939, Pravda, novine Komunističke partije, objavile su o njemu prilog u kojem je njegova knjiga Šta sam video bila veoma hvaljena.

54419) AK 1 HRVATI U TRIDESETOGODIŠNJEM RATU , Ernest Bauer , Matica hrvatska Zagreb 1941 , Bauer, Ernest Bauer, Ernest, hrvatski publicist, povjesničar i političar (Zagreb, 4. IV. 1910 – Zagreb, 29. XII. 1995). Sin arhitekta Brune Bauera. Diplomirao 1932. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kao stipendist francuske vlade boravio 1935. u Parizu i Strasbourgu, kao Humboldtov stipendist doktorirao s temom iz povijesti hrvatskog novinstva 1939. u Leipzigu. Gimnazijski nastavnik u nekoliko hrvatskih gradova 1934–37; od 1939. vodio zagrebači ured njemačke novinske agencije Europa-Service. Nakon uspostave NDH radio u Ministarstvu vanjskih poslova (MVP) u Zagrebu, na čelu Ureda za novinstvo, a zatim od kraja listopada 1941. savjetnik poslanstva i ataše za tisak u poslanstvu NDH u Bukureštu. God. 1942. vratio se u Zagreb, gdje je sudjelovao u pisanju tzv. Sive knjige. U razdoblju 1943–44. predstavnik MVP-a i vlade NDH pri zapovjedništvima nekoliko njemačkih postrojbi (Sisak, Kotor, Dubrovnik). Od 1944. bio je nadstojnik Odsjeka za germanske zemlje MVP-a, 1945. imenovan je konzulom u Pragu, ali zbog sloma NDH nije preuzeo dužnost. Nakon rata živio u Austriji (doktorirao u Grazu 1949. iz politologije) i od 1955. u SR Njemačkoj, gdje je radio kao analitičar Savezne obavještajne službe (BND) do umirovljenja 1975. Aktivno sudjelovao u političkom životu iseljeništva, ponajprije u Hrvatskom narodnom vijeću (od 1977. pročelnik Političkog odjela) i Hrvatskom narodnom odboru (1986–88. predsjednik). God. 1991. savjetnik Vlade Republike Hrvatske u Bonnu, a iste godine vraća se u domovinu. U razdoblju do 1945. objavio je više studija i članaka o povijesti hrvatske književnosti i suvremenim kniževnicima, o povijesti novinstva u Hrvatskoj (kao predavač na Filozofskome fakultetu 1943. pionir studija novinstva u nas) i drugim temama. U nekim publicističkim radovima iskazivao potporu nacističkoj Njemačkoj. U emigraciji se redovito javljao člancima o politici, a uređivao je emigrantske listove Hrvatska Država i Kroatische Berichte. Istraživao i objavio mnoge radove o hrvatskoj vojnoj povijesti. Važnija djela: Današnja Njemačka (1937), Hrvatski vojnik u tridesetogodišnjem ratu (1940), Hrvati u tridesetogodišnjem ratu (1941), Razvitak publicistike u Hrvatskoj (Die Entwicklung der Publizistik in Kroatien, 1942), sjećanja Život je kratak san (1985), Sjaj i tragika hrvatskog oružja (Glanz und Tragik der Kroaten, 1969; hrvatski prijevod 1991), Posljednji carski vitez. Stjepan pl. Sarkotić (Der letzte Paladin des Reiches. Stjepan pl. Sarkotić, 1988). tvrd povez, format 14,5 x 20 cm , latinica, 148 strana + ilustracije , potpis na predlistu *AK 1