Voja Carić Beli vukMeki povezIzdavač ProsvetaVoja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu.Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu.Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu.Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu.Sadrzaj:BELI VUKLepa Sava....7Baka...11Tresnja....17Tajanstveni svirac....21Beli vuk.....26Putopis.....32Hrabrost bez svedoka.....37Voz u snegu.....42Nevini krivac.....47Borba......52Zvonce.....56Neobicno pismo......62Slika.....66Pita.....71Teska noc.....74Pilot......78Jabka......83U kavezu.......86Moj Stric.......92Kuc - kuc......971/12

Izdavač: Likovni susret, Subotica, 1989 Edicija “Osvit” Sa posvetom autora Meki omot sa klapnama, 144 strane, bogato ilustrovano Bela Duranci (Bač, 5. jula 1931.), vojvođanski je povjesničar umjetnosti, likovni kritičar, hroničar, erudita i pisac. Radni vek je proveo u Subotici gde je radio u brojnim kulturnim ustanovama, dok je neke i sam osnovao. Bio je kustos Gradskog muzeja i zaštitar Doma kulture. Sarađivao je s Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Hroničar je likovnog života preko 45 godina. Penzionisao se 1984. godine. Unatoč tome, nastavio je plodni autorski rad, postavljao izložbe, kojih je postavio na stotine. Veliki su doprinos kulturi njegova djela o vojvođanskom likovnom životu 18. i 19. stoleća, a iznimno je cenjeno njegovo poznavanje mađarske secesije u arhitekturi, prepoznatljivom obeležju grada Subotice. Godine 2001. dobio je nagradu Ferenc Bodrogvári.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Autor: Tafil Musović
Tehnika: Kombinovana
Godina nastanka: 2021
Dimenzije: 31x38 plus ram Slika predstavlja odnos bogatih (na konju) i obicnog naroda to jest siromasnih (na magarcu) i pokazuje tu nepravdu izmedju ta dva sveta. Diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1969 — 1974. Poslediplomske studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1977 — 1979. Dobitnik Nagrade za najbolji crtež na Likovnoj Akademiji u Beograd u 1970, Nagrade Radio-televizije „Studio B“ za najbolju izložbu 1997. u Beogradu, Basisstipendium - Fonds voor Beeldende kunsten 1996, 2000, 2008. Tafil Musović se pojavio na umetničkoj sceni u trenutku promene stilskih koncepcija u slikarstvu od ekspresivne figuracije prema novoslikarskom talasu na početku osamdesetih godina.

DRAGAN LUKIĆ (Beograd, 30.11.1928. — Beograd, 01.01.2006) Dragan Lukić, dečji pisac, rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. U jesen 1946. već počinje da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri. Godine 1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis `Zmaj`. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, `Nebom grada`. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić itd. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964-1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967-1993. Pisac: DRAGAN LUKIC Izdavac: NOLIT Izdanje: 1992. Povez: MEKI Broj strana: 153 Format (cm): 18

Dragan Lukić : GLEDAO PA SMISLIO, Univerzal Tuzla 1988, tvrdi povez, str. 90. Priče za decu. Očuvanost 4 i ima posvetu. За чланак о глумцу, погледајте Драган Лукић „Омољац” Драган Лукић (30. новембар 1928 — 1. јануар 2006) био је српски дечји писац. Рођен је у Београду 1928. од оца Александра и мајке Томаније. Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са свеже одштампаним књигама. У јесен 1946. почео је да објављује прве радове, а почетком педесетих већ је постао афирмисани дечји песник и 1952. објављује своје прве књиге (поеме-сликовнице): Велика трка и Звери као фудбалери. Године 1954, завршио је студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, а затим је почео да предаје дечју књижевност у Школи за васпитаче. После осам година запослио се као уредник програма за децу на Радио Београду и ту је радио све до пензионисања 1989. године. Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис „Змај”. Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душко Радовић, Арсен Диклић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Добрица Ерић и други. Објавио је преко стотину књига, међу којима су најпознатије: Како се коме чини, Мој прадед и ја, Овде станују песме, Вагон прве класе, Фифи, Како расту ногавице, Шта тата каже, Од куће до школе, Ловац Јоца, Вожња по граду.[1] Објавио је романе: Небодер Ц17, Три гускетара, Бомба у белој кафи итд. Познат је и по лектири за 3. разред ученика основне школе, „Небом града”. Целокупним својим делом, за које је добио највише награде и признања, био је и остао у самом врху југословенске и српске књижевности намењене младим нараштајима. Добио је велики број награда: Невен, Змајева награда, Курирчек, Младо поколење, Награда Политикиног забавника, Награда Златни кључић, Октобарска награда града Београда, Орден рада са златним венцем. Био је почасни председник Змајевих дечјих игара од 1993. па до смрти, пре њега били су то Вељко Петровић у периоду 1964—1967 и Десанка Максимовић у периоду 1967—1993. После дуже и тешке болести преминуо је у Београду 1. јануара 2006.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Vesna Radosavljević Tehnika: Tuš Godina nastanka : 06.11.1968 Dimenzija bez rama: x49,5x35,5 Dimenzija sa ramom:65x50,5 Predlog za kostim Šifra:81 Vesna Radosavljević (oktobar 1945 — jun 2015) bila je akademska slikarka. Bila je član udruženja ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) od 1969. godine. Odmah nakon završetka Akademije, bila je samostalni umetnik, radila je u svim pozorištima na teritoriji bivše SFRJ. Kreirajući kostime, pokušavala je da istinski pronikne u srž teatra. Pod njenom četkicom se nije radila sama odeća, već pozorišni lik, ostvarena rola, jer se trudila da svojom paletom dočara opštu atmosferu pozorišnog komada. Prvu samostalnu izložbu imala je u Zagrebu 1969. godine, potom na Novembarskom salonu iste godine, 1971. godine u Beogradu i Puli, 1972. godine — Svetozarevo Dani Komedije, a iste godine i izložbu u Etnografskom muzeju Istre — Pažin u periodu od 1. do 15. avgusta 1972. godine. Nakon toga se nastavlja niz velikih izložba po celoj SFRJ. Samo neke od predstave za koje je radila kostime: Kostimi za Fuenteovehuna, Lope de Vega Kostimi za Manon Lescaut, Đakomo Pučini Kostimi za VESELE ŽENE VINDSORSKE, Otta Nikolaia Madama Butterfly - Kostimi za „ Majku hrabrost“ u Hugenotima, Fuenteovehuna, i još preko pedeset predstava za koje je radila kostime. U pauzama između predstava radila je senzualna , zanatski odlična ulja i time proširivala svoj bogati umetnički opus. Svoj izvaredan talenat je nasledila od svoje majke Olge Radosavljević, koja je bila učenica Jovana Bjeljića. Na Žalost obe su veoma brzo zaboravljene. SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA

NOVA PLANETA - Ranko Pavlović Istočno Sarajevo 2014 88 str ilustracije Ranko Pavlović (Šnjegotina Gornja, 19. januar 1943) srpski je književnik. Piše priče, pripovijetke, romane, poeziju i dramske tekstove za djecu i odrasle.[1] Biografija Rođen je za vrijeme Drugog svjetskog rata u Šnjegotini Gornjoj kod Teslića. U rodnom mjestu je završio osnovnu, a Učiteljsku školu u Banjoj Luci. Po završetku Učiteljske škole je kratko vrijeme radio kao prosvjetni radnik u okolini Teslića. Preselio se u Banju Luku i bavio se novinarstvom. Radio je kao novinar i urednik u sarajevskom `Oslobođenju`, a zatim je bio direktor novinsko-izdavačke djelatnosti, te direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke djelatnosti u `Glasu srpskom`. Živi i radi u Banjoj Luci. Objavio je osamnaest zbirki pjesama, sedamnaest zbirki pripovijedaka, pet romana, dvije zbirke eseja, knjigu književnih kritika i deset radio-drama za odrasle, zatim osamnaest zbirki priča za djecu, šest zbirki pjesama za najmlađe, dva romana za mlade, desetak igranih i objavljenih tekstova za dječja pozorišta i petnaestak radio-igara za djecu. Zavod za udžbenike u Istočnom Sarajevu objavio je njegova Izabrana djela. Zastupljen u čitankama, lektiri i mnogim antologijama. Njegove pjesme i pripovijetke prevođene su na italijanski, poljski, mađarski, engleski, rumunski, njemački, holandski, švedski, ruski i druge jezike. [2] Nagrade Kočićeva nagrada[1] Kočićeva knjiga[1] Nagrada Stanko Rakita[1] Nagrada Laza Kostić[1] Nagrada Gordana Brajović[1] Nagrada Gordana Todorović[1] Nagrada Isak Samokovlija[1] Nagrada Grigorije Božović[1] Nagrada Veselin Masleša[1] Skender Kulenović[1] Sovica za najbolju knjigu za djecu [1] Miholjdanska povelja, nagrada za razvoj kulture u čelinačkom kraju 2010.[2] Godišnja nagrada udruženja književnika Republike Srpske Povelja Udruženja književnika Srbije za životno djelo Povelja Udruženja književnika Republike Srpske za životno djelo Nagrada akademije Ivo Andrić za životno djelo Djela Zbirke poezije: `Nemir sna`, «Paralele», Doboj, 1963. `Damari jasenovački`, Nacionalni park Kozara, Prijedor, 1987. `Kosti i sjene`, Slovo, Banja Luka, 1997. `Nebeski lan`, «Ars Libri» – Beograd, «Besjeda» – Banja Luka, 2001. `Srž`, «Rad», Beograd, 2005. Pjesme (izabrane i nove pjesme), Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo, 2004. `Dama iz Gospodske`, «Art-print», Banja Luka, 2006. `Lov`, «KoV», Vršac, 2007. `Pjesnikov prah`, Nar. bibl. „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2008. `Monaški soneti`, «Art-print», Banja Luka, 2011. `Između dvije praznine`, Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka, Banja Luka, 2011. `Dublje od slutnje`, «Art-print», Banja Luka, 2012. `Povratak u tačku` (izabrane i nove pjesme), «Besjeda» Banja Luka, «Ars Li¬bri», Beograd, 2013. `Zrno`, «Povelja», Kraljevo, 2014. `Prelazak u sjenku` (izabrane i nove pjesme), «Unus mundus», Niški kulturn centar, Niš, 2015. `Laku noć, Ljiljana`, «Art-print», Banja Luka, 2016. `Plavet`, Centar za turizam, kulturu i sport, Svrljig, 2018. `Izmaglica`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka, 2018. `Prometejev čvor`, «Art-print» , Banja Luka, 2020. `Kroz iglene uši`, soneti, «Art-print» , Banja Luka, 2021. Zbirke pripovijedaka: `Priče iz Vakufa`, «Glas», Banja Luka, 1978. `Bljesak u košmaru`, «Univerzal», Tuzla, 1985. `Čovjek u ljušturi`, «Glas», Banja Luka, 1988. `Preobražaji`, «Rad», Beograd, 1997. `Dodir`, «Oslobođenje», Srpsko Sarajevo, 1998. `Žuta bjelina` (izbor), «Glas srpski» – Banja Luka, «Oslobođenje» – Srpsko Sarajevo, 1998. `Subote bez Ilze` (izabrane i nove priče), Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka – Beograd, 2000. `Tragač iz krilne regimente`, «Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka», Banja Luka, 2003. `Bio jednom jedan`, «Književna zadruga», Banja Luka, 2003. `Pripovijetke` (izbor), «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2004. `Bibliotekar i Knjiga`, «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2006. `(D)opričano` (izbor), «Podružnica UKS», Banja Luka, 2007. `Trinaest nestrpljivih priča`, «Prometej», N. Sad, 2007. `Nebesnici`, «Nova reč», Požarevac, 2012. `Otkupljivač priča`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Karenjina i Vronski u zadimljenoj krčmi`, «Prometej», Novi Sad, 2015. Pečat nad ponorom, „Štampar Makarije“ Beograd, „Hercegovina izdavaštvo“ Trebinje i „Obodsko slovo“ Podgorica, 2020. `Strašni sud`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka 2021. Romani: `Škola jahanja`, «Glas», Banja Luka, 1990. (drugo izdanje: «Glas srpski», Banja Luka, 1997) `Jahači i ostali`, «Glas srpski», Banja Luka, 2001. `Kako uhvatiti leptira`, «Narodna knjiga», Beograd, 2002. `Nebeske kosturnice`, «Prometej», Novi Sad, 2011. `Gromada`, «Prometej», Novi Sad i Fondacija Brano Ćopić Banja Luka, 2016. Eseji: `Žurka kod Ekermana`, «KoV», Vršac, 2007. `U dubinama jezika`, «Art print», Banja Luka, 2017. Književna kritika: `Dočitavanje`, «Unus mundus», Niš, 2012. Dnevnici: `Krezuba godina, dnevničko bilješkare o 2016`, «Art print», Banja Luka, 2018. Publicistika: `Banjaluka 1969 – 1979.`, (priredio sa Hamidom Husedžinovićem), „Glas“, Banja Luka, 1980. `Banjalučka kuća od snova – pola vijeka Dječijeg pozorišta Republike Srpske` (sa Predragom Bjeloševićem i Vojislavom Vujanovićem), Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2006. Zbirke priča za djecu: `Bajke za lijevo uho`, «Osvit», Karlovac, 1985. `Jarac u pozorištu`, «Svjetlost», biblioteka `Mladi dani`, Sarajevo, 1985. `Čistač obuće`, «Mladost», biblioteka `Vjeverica`, Zagreb, 1985. `Kuća na izletu`, «Glas», biblioteka `Jablan`, Banja Luka, 1988, drugo izdanje 1990. `Kula Kulina bana`, «Veselin Masleša», biblioteka `Lastavica`, Sarajevo, 1988. `Kuća na izletu` (izbor), «Veselin Masleša» i «Svjetlost», Sarajevo, 1990. `Stefan na Mliječnom putu`, «Krajiško dječije pozorište», Banja Luka, 1994. `U kući duhova` (izbor), «Grigorije Božović», biblioteka `Božuri`, Priština, 1998. `Voz, tata i novine`, «Besjeda», biblioteka `Beli slon`, Banja Luka, 2000. `Zlatnodolske bajke`, «Rad», biblioteka `Alisa`, Beograd, 2001. `Prijatelji`, «Slovo», Banja Luka, 2002. `Moć divlje oskoruše i druge bajke`, «Bookland» Beograd, 2005. `Svirala od ružinog drveta i druge bajke`, «Bookland», Beograd, 2009. `Gitarijada u Ježevici`, «Bosanska riječ», Tuzla, 2009. `Kraljevi na vašaru` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», Sarajevo, 2010. `Stiže slikar`, «Povelja», Kraljevo, 2011. `Jedna Priča i druge priče`, Književna zaklada/fondacija „Fra Grgo Martić“, Kreševo, 2011. `Pričinilo se u Pričinu`, «Bookland», Beograd, 2014. `Mašta na tufnice` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», biblioteka „Mali princ“, Tuzla, 2015, drugo izdanje (u ediciji „Knjigometar“) 2016. `Princeza u oblutku`, „Odysseus“, Beograd, 2020. Romani za djecu: `Tajne Kraljevog Grada`, «Narodna knjiga», biblioteka `Petar Pan`, Beograd, 2004. `Kako se ispričala Neispričana Bajka`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2018. Slikovnice: `Čarolije Sina Sunca`, «GrafoMark», Laktaši, 2001. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej, «GrafoMark», Laktaši, 2001. Zbirke pjesama za djecu: `Šta jutro doručkuje`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2007. `Rasti brže, to je lako`, «Book», Beograd, 2009. `Basnovite pjesme`, «Art print», Banja Luka, 2010. `Kad se uši zacrvene` (izabrane i nove pjesme) (u: R. Pavlović – P. Đaković – P. Stević: Prostori igre), Fondacija „Branko Ćopić“, biblioteka „Bašta sljezove boje“, Banjaluka, 2010. `Pjesme za pričanje`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Nova planeta`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2014. Zvučne knjige: `Izvor svjetlosti i druge bajke`, JU Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske, Banja Luka, 2017. Izvedeni pozorišni tekstovi za djecu: `Kutija za oslobađanje vremena`, COK teatar, Banja Luka, 1991. `Ljubavni jadi Ježa Ježića`, Krajiško dječije pozorište, Banja Luka, 1993. i Lutkarski studio `Roda`, Banja Luka, 2003. `Princ od Bijelog Luka`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2000. i 2002. `Ljubičasta zraka`, Dječije pozorište Republike Srpske, B. Luka, 2006. `Žutokapa`, KUD „Karpati“, Vrbas, 2006. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2013. `Prokletstvo metafore`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Upoznavanje svijeta`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Trospratni bolesnik` (po morivima pjesme „Bolesnik na tri sprat“ Branka Ćopića), Dramska scena, Prnjavor, 2018; DSG `Roda` Banja Luka 2021. Izabrana djela: `Pjesme` `Pripovijetke` roman `Jahači i ostali` `Priče za djecu` «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2004. Više od 20 radio-dramskih tekstova izvođenih na svim radio-stanicama bivše SFRJ i prevođenih na više jezika. L.1.O.2.P.1.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno TAKODJE RADIM I ESEJE IMAM PREKO 200 ODRADJENIH RADOVA CENA JEFTINA 066308200

Mileta Leskovac scenograf - Dragoslav Vasiljević veoma retka knjiga ,mali tiraz ,samo 500 primeraka Izdavač: Srpsko narodno pozorište - Novi Sad, 1997. god. Broširan povez, 23,5 cm. 80 str. -vrlo dobro ocuvaan ,sadrzaj je cist / Mileta Leskovac je rođen je u Laliću 1924. godine, a Školu za primenjenu umetnost upisao je u Novom Sadu 1948. Diplomirao je u prvoj generaciji, 1953, kao slikar-scenograf, profesor mu je bio poznati scenograf Vladimir Marenić. Ceo radni vek proveo je u Srpskom narodnom pozorištu, od jeseni 1953. do penzionisanja, 1989. Radio je najpre kao slikar-izvođač, a zatim kao scenograf. Prvu scenografiju uradio je za predstavu Bore Hanauske Pokondirena tikva (1954). U dva maha obavljao je dužnost tehničkog direktora SNP-a. U matičnom pozorištu izveo je oko 170 scenografija za dramske, operske i baletske predstave, a u Pozorištu mladih preko 40. Gostovao je kao scenograf u Novosadskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu i Ateljeu 212, u pozorištima u Somboru, Skoplju, Sarajevu, Zagrebu, Osijeku, Splitu i Mariboru, a u Sjedinjenim Američkim Državama radio je scenografiju za operu Knez Igor u Dalas Operi 1990. i u njujorškoj Siti operi 1994. Takođe je davao scenografska rešenja i pomagao amaterskim pozorištima u Vojvodini. „Kao odličan slikar-izvođač i daroviti scenograf, pronikao je u zakonitosti i tajne pozorišnog slikarstva i scenografije i smelo primenjivao nove materijale i tehnologije, uvek korektno sarađujući sa rediteljima. Njegove scenografije odišu različitim izazovima, a lirski su dominantni; impresivni su i puni dramatskog naboja.“ (Dragoslav Vasiljević) Dobitnik je više nagrada i priznanja: prvu nagradu dodelio mu je Srpski narodni odbor u Novom Sadu za scenografiju Izbiračice (1960), Oktobarska nagrada grada Novog Sada pripala mu je za scenografiju komada Nagraždenije i nakazanije Joakima Vujića (1973), nagrađen je na Ljubljanskom operskom festivalu za scenografiju opere Nabuko u izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta (1984), Zlatnu formu UPIDIV-a dobio je za Sumnjivo lice (1984). Sterijinu nagradu osvojio je za scenografsko ostvarenje predstave Bela kafa Aleksandra Popovića (1991). Na Susretu vojvođanskih pozorišta nagrađene su mu dve scenografije: za somborsku predstavu Fiškal galantom i novosadsko Sumnjivo lice (1995). Matična kuća mu je za dugogodišnji uspešan rad dodelila Zlatnu medalju „Jovan Đorđević“ 1988. Preminuo je u Novom Sadu 4. oktobra 2014. - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (desni ormaric u hodniku)

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Vesna Radosavljević- Akvarel 1970. g. Vesna Radosavljević Oko 50 akvarela , koji su uramljeni Cena za jedan uramljen akvarel je 800din Tehnika: Akvarel Godina nastanka : 1970. g. Dimenzija bez rama: 24x17 Dimenzija sa ramom:42x32 Predlog za kostim u predstavi "Ljubav i pravo" Glumica: Ljiljana Šobajić i drugi Šifra: 109-159 Vesna Radosavljević (oktobar 1945 — jun 2015) bila je akademska slikarka. Bila je član udruženja ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) od 1969. godine. Odmah nakon završetka Akademije, bila je samostalni umetnik, radila je u svim pozorištima na teritoriji bivše SFRJ. Kreirajući kostime, pokušavala je da istinski pronikne u srž teatra. Pod njenom četkicom se nije radila sama odeća, već pozorišni lik, ostvarena rola, jer se trudila da svojom paletom dočara opštu atmosferu pozorišnog komada. Prvu samostalnu izložbu imala je u Zagrebu 1969. godine, potom na Novembarskom salonu iste godine, 1971. godine u Beogradu i Puli, 1972. godine — Svetozarevo Dani Komedije, a iste godine i izložbu u Etnografskom muzeju Istre — Pažin u periodu od 1. do 15. avgusta 1972. godine. Nakon toga se nastavlja niz velikih izložba po celoj SFRJ. Samo neke od predstave za koje je radila kostime: Kostimi za Fuenteovehuna, Lope de Vega Kostimi za predstavu Ljubav i pravo Kostimi za Manon Lescaut, Đakomo Pučini Kostimi za VESELE ŽENE VINDSORSKE, Otta Nikolaia Madama Butterfly - Kostimi za „ Majku hrabrost“ u Hugenotima, Fuenteovehuna, i još preko pedeset predstava za koje je radila kostime. U pauzama između predstava radila je senzualna , zanatski odlična ulja i time proširivala svoj bogati umetnički opus. Svoj izvaredan talenat je nasledila od svoje majke Olge Radosavljević, koja je bila učenica Jovana Bjeljića. Na Žalost obe su veoma brzo zaboravljene. SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA POGLEDAJTE SVE SLIKE NA KP IZLOGU! https: //keepers-of-history. kpizlog. rs/

Ulica djetinjstva - Jan Bera Jan Beran je bio bosanskohercegovački snimatelj, reditelj, scenarista, dramski pisac i prevoditelj. Pionir je bosansko-hercegovačke kinematografije i jedan od osnivača sarajevske televizije. Snimio je ili režirao preko 300 filmova, odnosno televizijskih emisija, napisao pedesetak filmskih rukopisa i dvije knjige: Rječnik filmskih umjetnosti i Sarajevski ljetopis. Napisao je radio drame: Zapisi o Hrabrenu, Mustafa fenjerdžija, Graditelj, Rob milostivog, Čovjek buna, Nadvorni Svirac, Šaljivdžija, Krletka u srcu ptice, Vuci i vukčići itd. Od njegovih pozorišnih tekstova izdvajaju se dramski ljetopis Bašeskija, patetična ironija Hodeći i scenski kolaž Za čovjeka. Prevodio je sa češkog, poljskog i slovačkog. Dobitnik je brojnih nagrada: Nagrade Zlatna Arena u Puli, Šestoaprilska nagrada grada Sarajeva, Dvadesetsedmojulska nagrada SRBiH za umjetnički rad, desetine nagrada sa festivala radija ili televizije na Bledu, Ohridu ili Portorožu. Bio je glavni snimatelj na XIV Zimskim Olimpijskim igarama u Sarajevu 1984. Beran je bio veliki prijatelj Maka Dizdara. Ovu knjigu je posvetio svom unuku Bojanu. Izdavač: Veselin Masleša, Sarajevo Godina:1984. Povez: Tvrdi Broj strana:149 Biblioteka: Pingvin Odlicno ocuvana knjiga. Na predstrani potpis vlasnika knjige. Skladiste 2

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Mirko Počuča-Gospić 1915.-januar 1988. Tehnika: Ulje na platnu kaširano na karton Dimenzija sa ramom:53x43,5 Dimenzija bez rama: 33x23,5 Godina nastanka: Oko 1951 Šifra:836 Slika je na uramljivanju Mirko Počuča rodjen je 12. septembra 1915. godine u Gospicu. Umjetničku akademiju završio u Zagrebu 1941. u klasi Marina Tartaglie i Krste Hegedušića. U početku zainteresiran za pejzaž, koji je radio impresionistički. Kasnije slika mrtve prirode i portrete, kao intimne lirske doživljaje s asocijacijom na muziku. Redovito izlaže s ULUS-om, a jedno vrijeme i s grupom Lada.Završetak Drugog svetskog rata dočekao je u Skoplju, u toku 1947. izlaže sa makedonskim umetnicima. Počuča je osnivač prve posleratne likovne kolonije u Iloku 1950. Narodnom muzeju u Kraljevu poklonio je 1985. godine 47 slika Autoportreti i portreti likovnih umjetnika, a 1987. Muzeju Like u Gospiću 15 slika koje su u njegovoj spomen-sobi. Slike mu se nalaze i u zbirci književnika Cronina i u zbirci porodice Kenedi. Preminuo je 15. januara 1988. godine.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Dimenzije su 30x40 Moze se raditi po dimenzijama 30x40 - 70e 40x50 - 120e 35x50 - 210e

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Flomasteri u boji na hameru. Dimenzije 35x50cm. Potpisano Erich Decker i godina nastanka rada. Predmet licitacije je jedan od četiri različita crteža po Vašem izboru. Erich Decker je rodjen 10. maja 1920. godine u Lajpcigu, gde je studirao primenjenu umetnost, odsek grafike i scenografije. Diplomirao je 1939. godine kada započinje svoj rad u pozorištu, najpre kao volonter u Altenburgu, a zatim u Karlovim Varima. Od 1947. godine kao scenograf i slikar radi u beogradskim pozorištima: Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Savremenom pozorištu, Narodnom pozorištu i Ateljeu 212. Pored toga je u svojstvu scenografa i kostimografa saradjivao i sa pozorištima u unutrašnjosti. Radio je i na filmu, a crtezi su mu objavljivani u časopisima i novinama (NIN, Knjizevne novine, itd. ). Takodje, možda je zanimljivo da je 1948. upravo on izradio prvi plakat za JAT. Izlagao je na mnogim grupnim i samostalnim izložbama, a, pored velikog broja drugih, dobitnik je i nagrade ULUPUDS-a za zivotno delo 2000. godine. Umro je 2001. godine u Beogradu u 81. godini zivota.

Nevidljivo pozorište Miroslav Radonjić Opis: Nastajala u nocima autorovog bdenja uz radio, knjiga Nevidljivo pozoriste jeste u drugi medij, medju korice knjige, `uhvaceno` svedocanstvo o onome sto je, po svoj prilici, zauvek otislo u etar i sto, po definiciji, jeste efemerno. Kao sto je to pozoriste uopste, a pogotovo ovo, `koje treptaje preoblikuje u pozoriste i cini ga - nevidljivim`, kako to, u pogovoru knjizi kaze sam autor.Onom delu tog `nevidljivog` kao sto su gluma, rezija, muzika, Miroslav Radonjic posvecuje u svojim, dnevnom listu i formom i leksikom primerenim, tekstovima punu paznju. On se, pri tom, bavi i onim elementima glumackog izraza koji cesto promicu oceni kriticara (klasicnog) pozorista: bojom i postavljenoscu glasa, akcentovanjem, dikcijom i kulturom govora uopste, pod lupu stavlja lektorske ucinke u pojedinim ostvarenjima, kao i zvucno-muzicki bekgraund. Samim tekstom, sto je i logicno, Radonjic se bavi vise ukoliko je u pitanju novo ili nepoznato delo, ukoliko je u pitanju adaptacija klasike, no uvek dajuci prednost onome sto ovo nevidljivo pozoriste cini - pozoristem. Dakle - izvodjenju.D. Nikolic, `Dnevnik` Povez: broširano Broj strana: 144 strana Format: 14 x 20 cm Pismo: Ćirilica Autor: Miroslav Radonjić Izdavač: Prometej

Vuk Cerović : ROĐACI IZ LAZINA , Nolit 1987, tvrdi povez, str. 184. Priče. Očuvanost 4-. Vuk Cerović je rođen u Bijelom Polju 1946. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Bijelom Polju, a studirao, magistrirao i doktorirao u Beogradu. Piše prozu za djecu i odrasle, književnu kritiku, radio drame. Objavio je za odrasle tri zbirke priča: „Drhtaj na rubu`, „Priče sa periferije` i „Tuđi život`; trilogiju „Krug` (tri romana o porodici Marković iz Lazina, o Crnoj Gori u XX stoljeću - „Zle godine`, „Jesen u proljeće` i „Ljeto u Durakovu`). Za djecu je objavio dva romana iz trilogije: „Hrabri dječak Dronjo` i „Dječak traži oca` i dvije zbirke priča - „Blago ispod naše kruške`, „Rođaci iz Lazina` i nekoliko slikovnica. Objavio je tri studije, jednu o Stefanu Mitrovu Ljubiši, jednu o Nikoli Lopičiću i jednu o Mihajlu Laliću i nekoliko desetina eseja. Roman „Hrabri dječak Dronjo` nagrađen je nagradom „Politikin zabavnik` kao najbolja knjiga na srpsko-hrvatskom književnom području za 1991. godinu. Po knjizi „Rođaci iz Lazina` snimljena je u Televiziji Beograd Tv serija „Rođaci iz Lazina` i film „Uroš blesavi sa Ljubišom Samardžićem u glavnoj ulozi. Predavao je književnost za decu na Filozofskom fakultetu u Nikšiću.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Crtež našeg poznatog arhitekte Aljoše Josića koji je živeo i radio u Parizu. Njegovi radovi su retko dostupni u Srbiji Dimenzije rama 55 x 45, vidljivi deo slike 40 x 30 cm. Od 1953. je u Parizu gde interdisciplinarna iskustva primenjuje delujući unutar Atelier des bâ tisseurs (ATBAT), projektantskog biroa sa naglašenim istraživačkim pristupom. Sa već potvrđenim autorima – Žoržom Kandilisom i Šadrahom Vudsom, 1955. osniva nezavisni arhitektonski biro Kandilis-Žosik-Vuds, kome se pridružuje i arhitekt G. Brinaš, građevinski inženjeri A. Pio i P. Doni. Razdoblje stvaranja u ovom ateljeu obeleženo je velikim međunarodnim uspesima tima (projekti Habitat évolutif, 1959, Cuvette Saint-Martin u Čadu,1962), te izvođenjem brojnih građevina širom sveta. Internacionalni proboj tim će ostvariti osvajanjem prve nagrade za kompleks univerzitetskih zgrada u Berlinu (1963, 1967-79), kao i planiranjem i izvođenjem novog grada Toulouse le Mirail (konkurs 1962, realizacija 1964-77). Šezdesetih godina posvećuje se pedagoškom radu. Napustivši “ modernistički trijumvirat” Kandilis-Žosik-Vuds 1963. godine, osniva Atelier Josic u Sevru kraj Pariza.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Dimenzije slike su 30x40 Moze se raditi po dimenzijama 30x40 - 70e 40x50 - 120e 35x50 - 210e

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Vesna Radosavljević- oktobar 1945 — jun 2015 CENA JE ZA JEDNU SLIKU Tehnika: Akvarel na kartonu Dimenzija sa ramom: Neuramljeno Šifra:1096,1097 Slika 1. Dimenzija bez rama: 60x46cm Slika 4. Dimenzija bez rama: 51x36cm Vesna Radosavljević (oktobar 1945 — jun 2015) bila je akademska slikarka. Bila je član udruženja ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) od 1969. godine.Odmah nakon završetka Akademije, bila je samostalni umetnik, radila je u svim pozorištima na teritoriji bivše SFRJ. Kreirajući kostime, pokušavala je da istinski pronikne u srž teatra. Pod njenom četkicom se nije radila sama odeća, već pozorišni lik, ostvarena rola, jer se trudila da svojom paletom dočara opštu atmosferu pozorišnog komada. Prvu samostalnu izložbu imala je u Zagrebu 1969. godine, potom na Novembarskom salonu iste godine, 1971. godine u Beogradu i Puli, 1972. godine — Svetozarevo Dani Komedije, a iste godine i izložbu u Etnografskom muzeju Istre — Pažin u periodu od 1. do 15. avgusta 1972. godine. Nakon toga se nastavlja niz velikih izložba po celoj SFRJ. U pauzama između predstava radila je senzualna , zanatski odlična ulja i time proširivala svoj bogati umetnički opus. Svoj izvaredan talenat je nasledila od svoje majke Olge Radosavljević, koja je bila učenica Jovana Bjeljića.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Dekorativni kamini. Izgledaju kao pravi, zidani. Licno ih radim. Lepi i daju prostoru “ono nesto”, posebo u ovim praznicnim mesecima.

Autor: Blagoje Kojić Izdavač: Helikon - Beograd, 1980. Mek povez, 89 str. Posveta i potpis autora Ilustrovana Blagoje Kojić je rođen 1923 u Zrenjaninu, a živeo je i radio u Beogradu. Vozač po profesiji, pisanjem se bavio od 1953. Pisao je romane, pripovetke, kao i prozu za decu. Bio je član i jedan od osnivača književnog kluba RU “Đuro Salaj” iz Beograda od 1954 i Kluba pisaca Čukarica od 1972, član Udruženja književnika Srbije i Saveza pisaca Jugoslavije od 1961. Objavljivao je prozu i literarne radove u raznim listovima, književnim i dečjim časopisima širom Jugoslavije, a njegove pripovetke su bile prevođene na italijanski, ruski, mađarski i slovenački jezik. Preminuo je 1981 godine, u Sutivanu na Braču. Objavljena dela: Moj drugi prijatelj (pripovetke, 1959, Mlado pokolenje); Gradilište (roman, 1960, Minerva); Dečak ozbiljna lica (roman, 1963, Kosmos); Ljudi iz moje garaže (pripovetke, 1968, Tragovi); I đavo zajaha gospoda Boga (roman, 1968, Tragovi); Konačno popodne (roman, 1973, Košuta); Đavolani male ulice (knjiga za decu, 1980, Helikon); Doživljaji čika Mije supervolandžije (knjiga za decu, 1981, Grafos); Čeprkari (pripovetke iz zaostavštine, 1993, Prosveta); Vrz (roman iz zaostavštine, 2009, Prosveta/Altera) POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 33

Detalji predmeta Stanje Polovno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Rafael ORTIZ ALFAU (1935-2000) Tehnika: Litografija Tema Place du Tertre Veličina bez rama:19x45 Veličina sa ramom: 60x28cm, U pitanju je originalni ram /staklo iz tog perioda. Na ebay su cene bez rama/stakla! Ove litografije su iz 1973, imaju odštampanu ediciju, broj i godinu izdanja 1973 , u uglu videti na 2 slike uveličano! Posedujem 2 različite slike /vidi sliku gde su obe/ , idealna kupovina kao par. Španski slikar i ilustrator, Rafael Ortiz Alfau rođen je 1935. g. u Bilbaou -Baskija-Španija, gde je i umro 2000. g. Najcenjeniji zbog svojih figurativnih ekspresionističkih dela. Između 1961. i 1975, Ortiz Alfau radio je kao ilustrator za razne pariske časopise, poput Nicole De France i Krisarts, kao i za špansku redakciju El Cofre Bilbaino. Tokom ovog perioda, Umetnik je takođe počeo da radi na Grafičkim otiscima sa grupom Grupo De Estampa Popular u Bilbau. Umetnik je 1977. godine dobio Nacionalnu nagradu za akvarele (Barselona), a njegova dela mogu se pogledati i u sledećim JAVNIM ZBIRKAMA: - Muzej slika akvarela LlanA§ a, Gerona, Španija - Generalitat de Cataluna, Barselona - Joao Mario Muzej, Alenkuer, Portugal - Aiuntamiento de Bilbao - BBK? Kolekcija banaka, Bilbao - Nacionalni muzej akvarela, Meksiko Siti

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Rafael ORTIZ ALFAU (1935-2000) Tehnika: Litografija Tema Notre Dame Veličina bez rama:19x45 Veličina sa ramom: 60x28cm, U pitanju je originalni ram /staklo iz tog perioda. Na ebay su cene bez rama/stakla! Ove litografije su iz 1973, imaju odštampanu ediciju, broj i godinu izdanja 1973 , u uglu videti na 2 slike uveličano! Posedujem 2 različite slike /vidi sliku gde su obe/ , idealna kupovina kao par. Španski slikar i ilustrator, Rafael Ortiz Alfau rođen je 1935. g. u Bilbaou -Baskija-Španija, gde je i umro 2000. g. Najcenjeniji zbog svojih figurativnih ekspresionističkih dela. Između 1961. i 1975, Ortiz Alfau radio je kao ilustrator za razne pariske časopise, poput Nicole De France i Krisarts, kao i za špansku redakciju El Cofre Bilbaino. Tokom ovog perioda, Umetnik je takođe počeo da radi na Grafičkim otiscima sa grupom Grupo De Estampa Popular u Bilbau. Umetnik je 1977. godine dobio Nacionalnu nagradu za akvarele (Barselona), a njegova dela mogu se pogledati i u sledećim JAVNIM ZBIRKAMA: - Muzej slika akvarela LlanA§ a, Gerona, Španija - Generalitat de Cataluna, Barselona - Joao Mario Muzej, Alenkuer, Portugal - Aiuntamiento de Bilbao - BBK? Kolekcija banaka, Bilbao - Nacionalni muzej akvarela, Meksiko Siti

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Mapa sa 12 crteža u okviru izdavačkog projekta obeležavanja 400-godišnjice Velikog ustanka Srba u Banatu protiv Osmanlija. Izdavač: Grafika, Novi Sad, 1994. Dimenzije crteža su 46 x 33 cm. Svi crteži su potpisani od strane autora. Autor crteža: Miodrag Miša Nedeljković (1927-2004), akademski slikar-grafičar. Rođen u Nišu, diplomirao 1961. godine na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku grafike u klasi prof. Mihajla Petrova. Radio kao profesor grafičke grupe predmeta na Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Samostalne izložbe: Novi Sad (1965, 1969, 1970, 1972, 1973, 1976); Rijeka (1969); Beograd (1970); Vrbas (1970). Dobitnik Zlatne medalje za keramiku u Faenci (1968); Oktobarske nagrade grada Novog Sada (1970); Godišnje plakete i diplome ULUPUS-a (1963), kao i nekoliko nagrada saveza izdavača Jugoslavije za dizajn knjiga. (Izvor: Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine). Plastificirana korica mape ima neznatna oštećenja, dok su svi crteži u odličnom stanju (kao na slikama). Uplata na račun pre slanja. Slanje kurirskim službama na teritoriji Srbije. Poštarinu plaća kupac prema tarifniku kurirskih službi (AKS, BEX ili CityExpress) prilikom preuzimanja paketa. Ne šaljem pouzećem! Lično preuzimanje u Beogradu, na Trošarini (Voždovac).

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Vesna Radosavljević- oktobar 1945 — jun 2015. CENA JE ZA JEDNU SLIKU Tehnika: Ulje na kartonu Dimenzija sa ramom: Neuramljeno Šifra:1108, 1109, 1110, 10111, Slika 1. Dimenzija bez rama: 48,5x33,5cm Slika 4. Glumac Mananin Bratić Dimenzija bez rama: 48,5x33,5cm Slika 7. Dimenzija bez rama: 48,5x33,5cm Slika 10. Dimenzija bez rama: 48,5x33,5cm Vesna Radosavljević (oktobar 1945 — jun 2015) bila je akademska slikarka. Bila je član udruženja ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) od 1969. godine. Odmah nakon završetka Akademije, bila je samostalni umetnik, radila je u svim pozorištima na teritoriji bivše SFRJ. Kreirajući kostime, pokušavala je da istinski pronikne u srž teatra. Pod njenom četkicom se nije radila sama odeća, već pozorišni lik, ostvarena rola, jer se trudila da svojom paletom dočara opštu atmosferu pozorišnog komada. Prvu samostalnu izložbu imala je u Zagrebu 1969. godine, potom na Novembarskom salonu iste godine, 1971. godine u Beogradu i Puli, 1972. godine — Svetozarevo Dani Komedije, a iste godine i izložbu u Etnografskom muzeju Istre — Pažin u periodu od 1. do 15. avgusta 1972. godine. Nakon toga se nastavlja niz velikih izložba po celoj SFRJ. U pauzama između predstava radila je senzualna , zanatski odlična ulja i time proširivala svoj bogati umetnički opus. Svoj izvaredan talenat je nasledila od svoje majke Olge Radosavljević, koja je bila učenica Jovana Bjeljića.