Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

Originalni naslov: The Boys From Brazil Radnja filma: Zastrašujući triler baziran na bestseleru Ive Levin u kome je dr. Jozef Mengele živ i nalazi se u južnoj Americi. On okuplja grupu svojih bivših kolega iz Trećeg Rajha kako bi radio s njima na tajnom projektu. Mladi Amerikanac Beri Koler stupa u kontakt s poznatim lovcem nacista, Ezrom Libermanom, ali pre nego što iznese jake dokaze protiv nacista, ubijaju ga dr Mengele i njegovi ljudi. Kolerova smrt i sumnjivi obaveštajni izveštaji navode Libermana da krene u akciju otkrivanja ove zavere protiv Kolera ne bi li otkrio Mengelea. U svemu tome saznaje da je Mengele klonirao 94 mlada Hitlera, i da ubija njihove očeve ne bi li simulirao samo Hitlerovo detinjstvo. Odjednom, užasni plan Mengelea je razotkriven, plan kojim pokušava da pomoću genetike stvori novo oružje svetskog terora. Uloge: Gregory Peck, Laurence Olivier, James Mason, Lilli Palmer Režija: Franklin J. Schaffner Trajanje: 166 min. Godina izdanja: 1978 god. U CELOFANU

Novo! Izdavač: Gradska biblioteka - Novi Sad, 2013. god. Broširan povez, 19 cm. 135 str. + Ilustracije 10 strana „ Moja biografija” je fragment autobiografije, koju je Lazarević napisao 1907. godine, a obuhvata period od njegovog rođenja 1849. u Novom Sadu pa do studija medicine u Beču 1872. godine. Autobiografiju je, po sopstvenom objašnjenju u uvodu, pisao za potomke kako bi im njegovo bogato iskustvo bilo od koristi i za pouku. U kući u Pančevu, gde je radio četiri pune decenije, sačuvan je njegov kabinet. U njoj danas živi njegov praunuk, koji je dobio ime po njemu, takođe lekar – četvrta generacija lekara u porodici Lazarević. Đorđe Lazarević opisuje ključne segmente u svom životu, događaje koje standardna, klasična istorija ne beleži. Zapisao je obilje podataka o sebi, ali i o kulturnom, istorijskom i političkom životu Novog Sada i Temišvara tokom druge polovine 19. veka. On je za dobrovoljni lekarski rad odlikovan ordenom Svetog Save petog stepena i ordenom srpskog Crvenog krsta. Umro je u Temišvaru 1915. godine, gde je i sahranjen.

- REZIJA: NINA COMPANEEZ - ULOGE: ANOUK GRINBERG, NATACHA REGNIER,ANNE BROCHET,VALENTINA VARELA,BRUNO TODESCHINI,SAVA LOLOV - TRAJANJE:101 min. - SINOPSIS: Autobiografska trilogija epskih razmera u kojoj spisateljka Nina Companez, rođena 1937. u Francuskoj, prati dramatičnu odiseju svoje porodice kroz tri generacije. Hotel je pred zatvaranjem, Miša koji je radio kao inžinjer, gubi posao. Prateći svoju strast ka filmovima, on piše scenarije i nudi ih pod izmišljenim imenom. Kao Natalijin muž i otac male Ane, on je sada glava porodice. Ali kada ga otkriju, prinuđen je da beži i on se upućuje u Pariz. Tamo sklapa povoljan ugovor i dovodi Nataliju, Tatijanu i Leonida u Pariz. Radost i zadovoljstvo su ponovo u kući, Miša je veoma traženi scenarista u filmskoj industriji, a Natalija rađa svoju drugu ćerku, Lenu, koja će i biti narator cele priče. Ali ipak, sreća je opet kratkog veka, Leonid umire a Tatiana i njena ćerka su ophrvane bolom i tugom. I samo četiri godine posle dolaska u Pariz, istorija se za njih ponavlja, Nemci su ponovo u Parizu.

Dragoslav Manić Forski : TEME , Izdavač autor Pirot 1998, str. 172. Eseji. Očuvanost 3; ima autorovu posvetu; malo pohabano. Драгослав Манић Форски (Радошевац, код Бабушнице, 11. септембар 1936) српски је књижевник. Биографија Манић је завршио основну школу у родном селу а гимназију у Пироту 1956. године. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности у Нишу на Вишој школи. Радио је као наставник у основним школама у Кални, Пироту, Бабушници и у Николичеву. Дела Писао је песме, приче, чланке и хуморске. Објављивао их је у листовима: Слобода, Политика експрес, Комуниста, Народне новине, Венац, Братство, Књижевна реч, Просветни преглед. Написао је дела: Антологија народних лужничких песама 1974. године, Печалбари 1974. године[1], Из ђачких дневника 1976. године, Лужничка народна баштина 1980. године, Јесен живота 1983. године, Тања 1984. године, Самовања 1986. године, На огњишту 1986. године, Приче и лутка, Лужница - монографија у слици и речи 2001. године[2], Градиште. Добитник је Вукове награде 1989. године, признања Најдражи учитељ 1988. године, дипломе Пушкин, повеље Карађорђевић, награде општине Оџаци Златокоса богиња и награду општине Бољевац Копријан.

Kapa H&M 92-104 Rukavice za isti uzrast Sal Bez velicine Cena za sve Ne radim zamene,ramene,dopalate Cena fiksna

Gitara je u istom stanju kao kada je kupljena. Dugmici za melodiju nisu radili. Dete ce je obozavati, moze da se igra i svira.

Teritorija snova Vesna Aleksić (autor) Izdavač: Bookland Dvadeset novih krstaških priča Vesne Aleksić dobitnice književnih nagrada ``Politikin zabavnik``, ``Neven`` i druge...``Nostalgični eho minulog detinjstva``, i ako detinjstvo nikad ne prolazi. Vesna Aleksić je rođena 1958. godine u Obrenovcu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1981.g. Radi kao stručni saradnik u predškolstvu. Piše od 1987. godine, najviše za decu i adolescente.Do sada je objavila romane Mesečev dečak; Zvezda rugalica (Nagrada „Neven“ za najbolju knjigu za mlade u 1997); Marija Modiljani (Nagrada Matice srpske za najbolji roman za mlade u 1999); Karta za letenje; Vetar je, Aja; Starlet; Licitacija vetra; Moji rođeni oblaci i zbirku priča Ja se zovem Jelena Šuman (Nagrada Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za decu u 1998).Za ukupan doprinos savremenom stvaralačkom izrazu u pisanju za mlade dobila je Zmajevu nagradu 2004. godine.Autor je više radio drama, monodrama za decu i jedne monodrame za odrasl Stanje odlično Ko pohodi snove...i kauboji i indijanci, i rok zvezde i glumci, i drvo i reka... Gde je izvor našeg osećanja sveta? Preneli su nam bližnji, sami smo stvoreni, pripadamo prirodi ili društvu... Da li iko sme da osvoji vrh drveta? Postoji li granica odrastanja? S.S.

Kapa H&M 92/104 Kapa hello kitty za isti uzrast kao i H&M Rukavice Takodje za taj uzrast Cena za sve Ne radim zamene i razmene Cena fiksna

Majice - rade se u velicinama od 2 do 12, cena po komadu je 300din, mogu se raditi i u drugim dezenima Odmah dostupna cela serija od 2 do 12, cena za celu seriju je 1200din

Nevaspitanje je sve što radiš, a smeta ljudima oko tebe. Tvoje ponašanje pokazuje drugima koliko ceniš i njih i sebe. Primeri, saveti i testovi! Ilustrovala Daliborka Mihajlović Povez knjige : broširani Strana : 32 Format knjige : 12x17 Pismo : latinica

Родио се у Пироту, у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Београду. Студије медицине започео је у Москви, а дипломирао 1921. у Прагу. Радио је као лекар у Књажевцу, Јагодини и Београду. Искуство из Првог светског рата, путовања по Азији и Далеком Истоку, познанство са Мајаковским, лекарска мисија током службовања у Србији, неке су од тема Велимировићевог обимног књижевног опуса. Написао је тетралогију коју чине романи „Тешке године“ (1954), „Неостварена љубав“ (1962), „После атентата“ (1967) и „Лутања“ (1972), путописе „Кроз Кину“ (1930) и „По Јапану и Монголији“ (1938), есеј „О јапанској поезији“ (1958). Био је члан Српског лекарског друштва, Удружења књижевника Југославије, Удружења преводилаца Србије. Говорио је руски, чешки, француски и немачки. Од 1921. до 1935. лекар је у Књажевцу где се активно укључује у политички, друштвени и културни живот вароши. Био је председник Соколског друштва „Душан Силни” и аутор је књиге „Соколско друштво Књажевац 1908–1938”. О паланци и селима, свакодневном животу са свим његовим лепотама и особеностима, обичним људима и догађајима из времена службовања у књажевачком крају пише у збирци „Мећава, приче паланачког лекара”. Милутин Велимировић после одласка из Књажевца није прекинуо контакте са Књажевчанима. Писао је за „Развитак” и учествовао у изради пројекта монографије „Књажевац и књажевачко подручје”. Његове приче објављиване су и у „Књажевачким новинама”.

U CELOFANU.NEOTPAKOVAN.FOLIJA SE MALO ODVOJILA Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi. Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave? Režija: Ivan Živković Uloge: Damjan Kecojević , Goran Šušljik , Jelisaveta Seka Sablić , Josif Tatić , Milan Tomić , Miodrag Miki Manojlović , Nebojša Glogovac , Sanja Popović , Suzana Lukić , Vojin Ćetković godina proizvodnje: 2007 jezik: srpski zvuk: Dolby Digital 2.0 titlovi: albanski , engleski , francuski , italijanski , makedonski , srpski regionska zaštita: PAL, svi regioni (kupci van teritorije Evrope moraju imati `multiregion` DVD plejer ili softver) Izdavač: Tuck Video

Oin Kolfer - Lista želja Kreativni centar, 2004 252 str. meki povez stanje: dobro Posle majčine smrti Meg Fin ostaje sama sa očuhom, čije nasilno ponašanje ne može da podnese. Zbog toga odlazi iz kuće i postaje lutalica i izgrednik. Živeći takvim životom, samo je pitanje vremena kada će ozbiljno nastradati, što se ubrzo i dešava. Božanske i demonske sile otimaju se oko njene duše, vukući je svaka na svoju stranu. Njena jedina šansa je Lista želja. Oin Kolfer Rođen je 1965. godine u Veksfordu u Irskoj. Bio je učitelj u osnovnoj školi i radio je u Saudi Arabiji, Tunisu, Italiji i Irskoj. Njegov prvi roman, Beni i Omar, objavljen je 1998. godine i preko noći je postao bestseler. Kritika ga je oduševljeno prihvatila, a prava su rasprodata širom sveta. Njegov drugi roman, Beni i Bejb, bio je na prvom mestu top-lista u Irskoj, zbacivši s vrha čuvenog Harija Potera. Kada je napisao Artemisa Faula među izdavačima je nastao pravi rat za otkup prava. Miramaks je ponudio 700.000 funti za filmska prava, što je najveća suma ikad koju je jedan nepoznati autor dobio. Oin se bavi i pozorištem. Napisao je scenario za nekoliko predstava koje se izvode širom Irske. Živi u Veksfordu sa porodicom. Ilustrator: Saša Arsenić Prevod: Ika Đurđević

3/4 helanke rade se u velicinama od 2 do 12, cena po komadu je 300din, mogu se raditi u bilo kom od dostupnih dezena Odmah je dostupna cela serija od 2 do 12, cena za celu seriju je 1200din

Julija Najman: PREDELI, DOGAĐAJI, Privatno izdanje autor i Slobodan Mašić Beograd 1988, tvrdi povez, str. 151. Razgovori sa velikim francuskim i američkim piscima. Očuvanost 4-. Julija Najman (1905-1989) rođena 13. oktobra 1905. u Ivanovom Polju, njena majka Klara Šrenger je rođena u Daruvaru, otac Aleksandar Klopfer u Beogradu. Rano detinjstvo Julija provodi u Paraćinu (njen otac je jedan od osnivača Srpske fabrike stakla), osnovmo školovanje započinje u Daruvaru a nastavlja ga u Zemunu i Beogradu. Po želji svoga oca Julija 1916. godine odlazi na školovanje u Beč, u kome pohađa tada čuvenu gimnaziju Schwarzwaldische Schulanstalten. U programu ove gimnazije, pored klasične i moderne literature, su časovi Kunstwanderungen — posete muzejiima i istorijskim spomenicima. U tada gladujućem Beču uprava ove gimnazije osniva narodnu kuhinju za prosvetne radnike, tako da se neki od profesora univerziteta nalaze među predavačima ove gimnazije, čuveni umetnici — slikar Oskar Kokoška, arhitekta Adolf Los i drugi. 1918. godine u Beču dolazi do prevladavanja socijalista, najčitanije novine među mladima su bile Arbeiter Zeitung, kada je Julija bila izabrana u Schiilerrat — savet učenika, koji je učestvovao u organizaciji učeničkog života u školi. Krajem 1922. godime — posle smrti svoga oca, Julija se vraća u zemlju, u Zagreb, gde se odmah zapošljava u Narodnoj banci d.d., a u popodnevnim časovima posećuje instrukcije Eksportne akademije kod profesora Karlovića. 1923. godine Julija prelazi za nameštenika Baikanske banke u Beogradu, radeći na poslovima inostrane korespodencije. Sledeće godine udaje se za bečkog arhitektu Šalingera. Sa svojim mužem živi četiri naredne godine u Beogradu kada se sporazumno od njega razvodi. 1929. godine Julija se udaje za beogradskog arhitektu Josifa Najmana. Iz ovoga braka rođeno je dvoje dece, sin Dragoljub (1931) i ćerka Ivanka (1934). Godine do početka rata pretstavljaju za Juliju Najman godine iščekivanja rata. Josif Najman odlazi u šestoaprilski rat koji se za njega završava zarobljeničkim logorom, Julija sa decom beži preko Splita i Milana do Liona u kome se nalazi 1942. godine sa svojim mužem koji je Imao sreću da izvede uspešno begstvo iz zarobljeničkiog logora. Osam dana posle srećnog susreta Nemci okupiraju jug Francuske, porodica Najman ilegalno prelazi granicu prema Švajcarskoj, gde je internirana u logor Sinjal pored Lozane, u kome provodi svojih prvih deset meseci boravka u Švajcarskoj, nakon čega dobija pravo slobodnog boravka. Iz toga vremena ostao je sačuvan podatak da je dr Mišlen, iz bibliografskog zavoda Rotibakine, na osnovu testova psihoanalize utvrdio da Julija ima izrazitu predispoziciju za pisanje. U proleće 1945. Josif Najman se vraća avionom preko Pariza u Beograd (na aerodranu ga dočekuju naši bosonogl vojnici), Julija Najman se vraća sa decom iz Švajcarske u leto 1945. godine, putujući otvorenim teretnim vagonima šest dana i šest noći do Zemuna, odakle im je grad izgledao kao da je sve ostalo na svome mestu. Dalje je putovanje nastavljeno volovskim kolima, sa kojih su pošto su prešli Savski most mogli da gledaju užas razrušenog grada. Ali biti, najzad, kod svoje kuće bilo je osećanje koje je pomoglo da se savladaju sve teškoće. Januara 1951. godine Josif Najman iznenada umire u Beogradu. U narednim godinama Julija Najman se izdržava prevodeći sa engleskog i francuskog jezika, iz toga vremena potiču i njeni prevodi dva dela Žana Kasua: »Četrdesetosma« i »Filozofija kubizma«. U narednim godinama Julija Najman se isključivo posvećuje literaturi, piše drame, pripovetke, putopise, intervjue. 1952. godine boravi u Parizu osam meseci kada se upoznaje sa Žan Kasuom, slikarima Sulažom, Zao Vu Kiem, arhitektom Alber Lapradom, sa Vilarom. Prilikom svojih sledećih boravaka u Parizu dobija intervjue sa Sartrom, Lefebrom, Aragonom, Joneskom, Bitorom, Simon de Bovoar, Alen Rob Grijeom, Natali Sarot… 1959. godine odlazi na boravak od godinu dana u Sjedinjene Američke Države. Tamo vodi razgovore sa velikim brojem umetnika iz čega su proistekli intervjui sa Arturom Milerom, Merlin Monro, Ben Šanom, Frenk Lojd Rajtom, a u Holivudu je prisustvovala snimanju scena za film »Spartakus« sa Kirkom Daglasom. Od 1953. godine deluie kao dramski pisac. Napisala je sledeće drame: Točak u blatu (1953), Žuti kavez (1954), Oblaci (1956), Parastos za šampiona (1971). Tokom zadnjih dvadeset godina napisala je čitav niz radio drama među kojima je irtajveći uspeh doživela radio drama »Camposanto« izvedena na Trećem programu radio Beograda (reditelj Darko Tatić, dokumentacija Dušan Veličković, izbor muzike Nada Starčević) koja Je dobila Premio Ondas 1977. godine u Barceloni. Sarađivala je u Književnim novinama, Telegramu, na kulturnim stranicama Politike, Vjesnika, u časopisima Izraz, Odjek, Letopis Matice snpske, u La battani, Dometima, Stvaranju … Do sada je objavila sledeće knjige: Priče o Ani (pripovetke, izdanje autora, Beograd, 1952), Točak u blatu (drama, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1953), Šapat (pripovetke, Bagdala, Kruševac, 1968). Posle Drugog svetskog rata nije bila zaposlena. Danas (1979) živi i radi kao slobodan pisac u Beogradu.

Helanke - rade se u velicinama za bebe od 56 do 98, i za devojcice od 2 do 14, u ponudi u preko 100 dezena, materijal pamuk sa elastinom, cena po komadu 350din, na seriju dogovor. Helanke se mogu raditi i u kombinaciji sa trakom za kosu, cena helanki + traka je 500din

Autor: Anita Ganeri Format: 22 cm Br. stranica: 158 Povez: Tvrd povez Još jedna knjiga iz serijala Užasna geografija za sve one koji su umorni od klasičnih karti, sumornih gomila stena i dosadnih dijagrama. Kako izgleda stajati na ivici zaglušujućeg vodopada, kako je reka iz davnina izdubila Veliki kanjon, šta raditi kad se nađeš u lice sa nervoznom piranom?

prodaje se samo kao paket, predmete ne razdvajam, niti radim ukrštanje paketa u ovom paketu se nalaze: - roze Nike jaknica: original, naznačena veličina 8-10 god., pamuk - ljubičasto beli džemper marke H&M: naznačena veličina 8-10 god, kombinacija akrila i poliamida - bordo majica dugih rukava nemačkog Pepperts: naznačena vel.6-8 god., ali je malo veća, pamuk

Brzi kviz! Ti si na krovu solitera. Na svakom spratu te zgrade nalaze se gadne stvari koje te baš ne vole. A ti baš hoćeš da siđeš u podrum. Šta ćeš da radiš? (I ne, ne možeš da se pridružiš drugom timu i odletiš njihovim novim glamuroznim kosmičkim brodom.) Brzo razmisli, Gringo, zato što multiverzum postaje sve gori!

Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Nagrada `Fasbinder` 49. Međunarodnog Filmskog Festivala u Manhajmu. Najbolji Jugoslovenski film u 2000. godini, po mišljenju žirija Yu Fipresci. Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma `Čudotvorni mač`. Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom (i pred očima bioskopske publike) od mrlja mastila `montira` delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi… režija: Milutin Petrović uloge: Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Biljana Srbljanović, Đorđe Anđelić, Rade Marković, Milorad Milinković, Dina Prelević specijalni dodaci: trejler, audio inserti, foto galerija, DVD galerija godina proizvodnje: 2000 audio: srpski, Dolby Digital 2.0 titlovi: engleski PAL, sve zone izdavač: MegaCom Film U CELOFANU

NAUKA KAO BAJKA - Vladimir Ajdačić Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Godina izdanja: 1990 Format: 21 X 14,5 cm Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 256 101 PRICA... Na zadnjim koricama slika i biografija autora, Prikaz Zoran Živkovic, Kao što pred iznenadni nalet kiše ili oluje seljaci užurbano skupljaju svoju letinu, ja sam požurio da u knjizi NAUKA KAO BAJKA, u Duši pre zvezda, “uplastim“ znacajne radove naucnih pregalaca. To nisu cudaci i zanesenjaci kako ih mnogi zamišljaju, vec najcešce radosni stvaraoci najširih interesovanja. Njih kao i druge ljude more iste brige i nespokoji. Oni postavljaju sebi pitanja o smislu života, o odnosu dobra i zla, duha i materije. Nauka ne daje odgovore na ta pitanja, ali ona može pomoci njihovom iznalaženju. Otkrivajuci istine o Prirodi i njene zakonitosti, nauka nas uci da ne možemo opstati ako se ne pokoravamo sveopštoj harmonije koja vlada u Prirodi. Price koje su pred vama zadovoljice vašu radoznalost i omoguciti vam da dodete do novih saznanja. Prof. dr Vladimir Ajdacic, nuklearni fizicar, rodjen je 1933. godine u Beogradu, Srbija. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu i Torontu. Naucnim radom bavio se u Institutu u Vinci, Srbija, i u Kanadi , na Univerzitetu Toronta i na McMaster univerzitetu u Hamiltonu. Radio je na razvoju metoda detekcije nuklearnog zracenja i na izucavanju nuklearnih reakcija. Tokom NATO rata protiv Srbije i posle njega osnovna preokupacija Prof. Ajdacica je pomoc žrtvama osiromasenog uranijuma. Paralelno sa naucnim radom, duze od 40 godina bavi se popularizacijom nauke. ***Očuvano***

prodaje se samo kao paket, predmete ne razdvajam, niti radim ukrštanje paketa u ovom paketu se nalaze: - Lacoste gornji deo trenerke - janknica: naznačena veličina 128, rajsferšlus radi, ali nam je otpao deo za povlačenje, na levom rukavu gde su slova kod slova ,,E` fali deo konca maslinasto zelena majica: naznačena veličina 128, kombinacija pamuka i poliestera bež suknjica H&M marke: puniji malo materijal, naznačena veličina 134

Svako od nas ima pitanja o vezama i seksu, ali koga možemo pitati o tim stvarima? Kako mogu biti sigurna da nekog volim? Da li je u redu imati seksualne odnose ako ste zaljubljeni? Da li ću ikada imati devojku? Mislim da sam trudna, šta sad da radim? Ovu knjigu preporučujemo mladim ljudima, onima koji rade sa mladima, kao i roditeljima. Soteria, 2012. 155 strana.

Centar za stvaralastvo mladih, 2005. Kako postati loša vila` je priča o neopisivoj želji da se izađe iz kolotečine i živi svoj život - objašnjava dvanaestogodišnja Nuša Babić. - Vilinski svet, u kome žive junaci moje knjige, ih uči da ne smatraju sebe važnim, već da žive za svoje štićenike. Oni se ne slažu sa tim, žele da budu slobodni i sami odlučuju o svojoj sudbini. Vilinski svet stvara iluziju bezbednosti, a svet nije tako bezbedan, on je ružno mesto gde se bore za život. Smatram da je prilično sličan našem - kaže Nuša. Ideju o pisanju romana imala je još sa šest godina, ali je tada napisala svega 40 strana i odustala. Još toliko godina je skupljala snage da roman od preko 200 strana nastane u jednom dahu, za svega mesec dana. - Stalno sam bila bolesna kao mala i nisam imala šta da radim. Tako se javila ideja o ovoj knjizi. Neke stvari su prenete iz stvarnog sveta jer sam ja ovu knjigu pisala svojim osećanjima - kaže ona. Jedan od od šest glavnih likova radila je prema svom liku, prema tome kakva bi želela da bude. Drugi je napravila prema svojoj najboljoj drugarici, a ostali su kombinacija ljudi koje poznaje. k01