Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije Dusana Petricica Svi znamo ove stihove: dete nije dete, igračka za strine i tete dete je dete, da ga volite i razumete. Oni i mnoge druge rimovane i prozne cake ilustrovane jednako štosnim crtežima nalaze se u Nevidljivoj ptici – još jednoj nezaobilaznoj knjizi iz detinjstva svakog deteta. Ljubivoje Ršumović (Serbian Cyrillic: Љубивоје Ршумовић; born 3 July 1939) is a Serbian poet and writer. Ršumović is predominantly a writer and poet for children; however, a portion of his work is literature for adults. Biography He was born on 3 July 1939 in the village of Ljubiš in the Zlatibor Mountains. His parents were Mihailo and Milesa Ršumović. He was educated in Ljubiš, Čajetina, Užice, and Belgrade. He has a bachelor`s degree from the University of Belgrade`s Faculty of Philology. He is known as author of lyrics of anthem of Red Star Belgrade. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. Biografija U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.

O knjizi: Sve što treba da znaš da bi bio spreman za teren! Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!

O knjizi: Sve što treba da znaš da bi bio spreman za teren! Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!

KNJIGE SU NOVE, ALI NA JEDNOJ KNJIZI POSTOJI PREVOJ NA ĆOŠKU PRVIH 10 LISTOVA Izdavač: Propolis Books Broj strana: 261+282 Povez: tvrd Format: 12.7 x 20 cm Godina izdanja: 2017. Mag dečje književnosti donosi nam ne jednu, nego deset novih priča u tvrdom povezu! Mnogo novih, otkačenih, uvrnutih likova koje će deca obožavati. Deset priča o pet đavolskih dečaka i pet zverčica od devojčica. Očekujte i pojavljivanje svima omiljenog Radža! Svako od njih ima ponešto što ima svako od nas: Petra kinji brata, Si Ma mora uvek da bude u pravu i odlično mu ide računanje, Sofija mnogo voli da gleda te-ve, Smiljka ne voli da sprema svoju sobu, Bane voli da drema na časovima, Ogi je preterano ozbiljan. Svakome od njih Dejvid Valijams ima ponešto da kaže. Pazite! Slušajte roditelje, spremajte sobe, ne čačkajte nos, ne gledajte te-ve, ne vrpoljite se u školi. Jer – ko nije dobar, naći će se u knjizi Najgora deca na svetu 2! Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu.

U našoj zemlji, energetska elektronika ili njena uža oblast energetski pretvarači, izučava se na svim elektrotehničkim fakultetima, višim školama, a u poslednje vreme i srednjim elektrotehničkim školama. Međutim, naša literatura nije adekvatno pratila ovu oblast. Ova knjiga je nastala kao pokušaj da se ne preskoči čitava tehnološka generacija tiristorskih pretvarača i da na našem jeziku ostane pisani trag o njima. Pri pisanju knjige namera je bila da se obuhvate sva najvažnija pitanja iz ove oblasti. Iako nije praćen fakultetski program predmeta energetske elektronike, pored inženjera, ona može korisno da posluži studentima koji izučavaju ovu materiju, ali i svima ostalima koji se praktično bave tiristorskim pretvaračima. Obim knjige je oko 300 stranica sa skoro 350 slika, crteža, dijagrama, tabela, nebrojeno mnogo matematičkih formula itd. Pretvarači sa tranzistorima kao prekidačkim elementima, detaljno su opisani u knjizi `Tranzistorski pretvarači`. Izlaskom i `Tiristorskih pretvarača` zaokružuje se oblast pretvarača energetske elektronike. U tom smislu ove dve knjige treba posmatrati kao celinu. Knjiga se sastoji od 10 poglavlja Kratak sadržaj 1. Poluprovodničke komponente: U ovom poglavlju su opisane osnovne karakteristike; dioda, tiristora, GTO, dijaka i trijaka. Ovde su prikazani i osnovni elementi njihove zaštite. 2. Osnovna kola sa diodama i tiristorima: Ovo poglavlje analizira ponašanje pojedinih elementarnih kola napajanih preko dioda i tiristora. Njegova uloga je da olakša praćenje materije izložene u narednim poglavljima. 3. Fazno upravljani pretvarači: Ovo je udarno poglavlje, i u njemu se na oko 100 stranica detaljno obrađuju osnovni principi i pojave pri ispravljanju AC napona. Zatim su detaljno razmatrani diodni i tiristorski ispravljači i invertori, zajednički nazvani fazno kontrolisani pretvarači. Na kraju je ukratko prikazan i rad četvoro kvadrantnih pretvarača ove vrste. 4. Harmonici, naponi, struje i snage ispravljača: Ovo poglavlje se bavi harmonicima u naponima i strujama ispravljača i invertora i njihovim posledicama. 5. Prisilna komutacija tiristora i čoperi: U ovom poglavlju se obrađuju načini prisilne komutacije tiristora i primena na pretvaračima tipa DC/DC (čoperima). 6. Pretvarači naizmeničnog napona: U ovom poglavlju se analiziraju pretvarači tipa AC/AC sa faznim upravljanjem. To su u prvom redu pretvarači sa antiparalelnim tiristorima i trijacima. 7. Autonomni invertori: Ovde se obrađuju autonomni invertori, različitih konfiguracija, naponskog i strujnog tipa. 8. Kola za upravljanje: U ovom poglavlju se analiziraju osnovni principi upravljačkih kola fazno kontrolisanih pretvarača. Takođe je objašnjena i primena nekih integrisana kola za ovu namenu. 9. Automatska regulacija pretvaračima: U ovom delu se obrađene su najvažnija pitanja automatske regulacije sa posebnim naglaskom na regulaciju tiristorskim pretvaračima. Detaljno je prikazan frekventni metod analize kao i osnovni principi optimitanja sistema regulacije. 10. Primeri primene: U ovom (poslednjem) poglavlju, je kroz nekoliko primera, prikazana konkretna primena tiristorskih pretvarača. RADOJLE RADETIĆ je diplomirao elektrotehniku 1981. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Magistrirao na ETF u Beogradu, iz oblasti energetske elektronike. Doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom Sadu iz oblasti električnih merenja. Naučno zvanje - Naučni saradnik. Od 1981. do 1987. radio kao asistent na katedri za energetske pretvarače i primenu, na elektro-odseku FTN-a u Novom Sadu, grupa predmeta iz oblasti električnih mašina i regulacije. Od 1987. do 1999. god. radio u Inovacionom centru Instituta za bakar u Boru, na razvoju uređaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije i električnih merenja. Od 1999. zaposlen u Elektromreži Srbije, pogon u Boru. Za svoj rad dobio značajna društvena priznanja kao što su; Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora, itd. Autor velikog broja uređaja iz pomenutih oblasti. Objavio preko 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja članaka za popularizaciju nauke i tehnike.

Bijelo Dugme ‎– Turneja 2005 (Sarajevo Zagreb Beograd) - 2 DVD Jednom odgledani DVD-i 12 strana knjizica Zeljko Bebek, Goran Bregovic, Tifa i Alen Islamovic, Zoran Redzic, Vlado Pravdic, Milic Vukasinovic (Vatreni Poljubac), Djidji Jankelic - Bijelo Dugme Tracklist 1-1 Lažeš 1-2 Za Esmu 1-3 Meni Se Ne Spava 1-4 Jer Kad Ostariš 1-5 Da Te Bogdo Ne Volim 1-6 Padaju Zvijezde 1-7 Aiaio Radi Radio 1-8 Nakon Svih Ovih Godina 1-9 Šta Ima Novo 1-10 Ćiribiribela 1-11 Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12 Ako Ima Boga 1-13 A I Ti Me Iznevjeri 1-14 Napile Se Ulice 1-15 Selma 1-16 Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17 Da Sam Pekar 1-18 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19 Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20 Ako Možeš Zaboravi 1-21 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22 Ha Ha Ha 1-23 Doživjeti Stotu 1-24 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1 A, Milicija Trenira Strogoću Lyrics By – Duško Trifunović 2-2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće Lyrics By – Duško Trifunović 2-3 Loše Vino Lyrics By – Arsen Dedić 2-4 Evo Zakleću Se 2-5 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6 Ima Neka Tajna Veza Lyrics By – Duško Trifunović 2-7 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10 Hajdemo U Planine

Namera ove knjige je ponuditi razumevanja, ideje i rešenja iz perspektive tehničara za radnim stolom i hobi elektroničara. Ovo je opisni tekst sa mnoštvom tabela korisnih podataka, servisnih saveta i dopunskih napomena ne baš dobro poznatog znanja iz ove oblasti. Danas ponovo izranja nostalgično zanimanje za ploče od vinila i odgovarajuću muzičke sprave. Imajući ovo na umu postoji paralelno tržište za remont ovih sprava. Ključno poglavlje je na opštoj dijagnozi i ispitivanju, a sadrži objašnjenja otpornosti, kondenzatora i induktivnosti. Ove električne osobine su redovno na umu svakog servisera, tako da je to razumevanje glavni cilj knjige. Sledeće poglavlje je o tehnikama uštede vremena koje obezbeđuju kvalitetne popravke. Preostala poglavlja razmatraju samu zabavnu elektroniku. Svako poglavlje redovno počinje razmatranjem teorije rada i običnim i ne baš jednostavnim problemima određene opreme. Svako poglavlje sadrži rezime. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Razmatranja o radionici Poglavlje 2 • Dobavljanje rezervnih delova: osobine komponenti i upotreba Poglavlje 3 • Prikupljanje informacija za popravku Poglavlje 4 • Početna dijagnostička ispitivana Poglavlje 5 • Prijem i tehnike popravke Poglavlje 6 • Servisiranje tjunera/ kućnog pojačala Poglavlje 7 • Kasetdek plejeri (kasetofoni) Poglavlje 8 • Popravka gramofona Poglavlje 9 • Popravka CD plejera Poglavlje 10 • Zvučnici i popravka mikrofona Prilog A • Pregled audio konektora i raspored pinova Prilog B • Dodatne informacije Prilog C • Razumevanje “rupa” i “ispupčenja” (jame i površi) PAUL HETRELEZIS. Moja strast prema elektronici je počela još ranih sedamdesetih. Posle poduhvata u elektronici kao tinejdžer, kao što je pravljenje projekata iz časopisa o elektronici, moje formalno obrazovanje u ovoj oblasti je počelo ranih osamdesetih do diplomiranja kao inženjera elektronike 2001. godine. Sve slobodno vreme je bilo dopunjeno kontinualnim radom u mojoj radionici popravljajući uređaje zabavne elektronike (TV, radio, kasetofone, CD plejere i slično).

ODRŽAVANJE I POPRAVKA AUTOMOBILA ZA NEUPUĆENE Mikro knjiga God izd 2010 ODRŽAVANJE I POPRAVKA AUTOMOBILA ZA NEUPUĆENE Kratak sadržaj Uvod Poglavlje 1: Šta bi svaki vozač trebalo da zna Poglavlje 2: Preventivno održavanje: mesečni pregled stanja u motorskom prostoru Poglavlje 3: Put do srca vašeg automobila vodi kroz kutiju za alat Poglavlje 4: Kako radi? Razotkrivanje tajni automobila Poglavlje 5: Električni sistem: iskra života automobila Poglavlje 6: Podešavanje električnog sistema Poglavlje 7: Sistem za napajanje gorivom: srce i pluća automobila Poglavlje 8: Podešavanje sistema za napajanje gorivom Poglavlje 9: Dizelaši za neupućene Poglavlje 10: Od konja do hibrida: vozila na alternativni pogon Poglavlje 11: Sistem za hlađenje izbliza Poglavlje 12: Da automobil ne dobije gorušicu Poglavlje 13: Ulje: da automobil ostane mlad i zdrav Poglavlje 14: Stvar je u kočnicama! Poglavlje 15: Budi dobar prema kočnicama i ležajevima svog auta Poglavlje 16: Sistem vešanja i upravljački sistem Poglavlje 17: Gume, balansiranje i geometrija točkova Poglavlje 18: Sistem transmisije: upoznavanje i održavanje menjača Poglavlje 19: Bezbednost na putu Poglavlje 20: Uzroci curenja, cviljenja, čudnih mirisa i neobičnog ponašanja Poglavlje 21: Šta da radite kada motor otkaže ili neće da upali Poglavlje 22: Kada ništa drugo ne preostaje: kako pronaći i zadržati dobrog mehaničara Poglavlje 23: Kako da vam vozilo stalno bude čisto i lepo Poglavlje 24: Karoserija: uklanjanje ulegnuća, ulubljenja i drugih oštećenja Poglavlje 25: Deset najvažnijih mera preventivnog održavanja Poglavlje 26: Deset „ekoloških” načina uštede goriva Prilog A: Praktičan rečnik automobilskih termina Prilog B: Evidencije tehničkih podataka i održavanja Indeks DEANNA SCLAR je priznati stručnjak za popravku automobila. Učestvovala je u brojnim popularnim radio i TV emisijama u SAD. Drži predavanja širom sveta o uticaju automobila na životnu sredinu i aktivno promoviše primenu sistema za solarnu energiju u stambenim objektima. Autor je knjige Buying a Car For Dummies.

POZOR, SAD, ODRASTI ! ŠTA SE DEŠAVA SA MOJIM TELOM? KNJIGA ZA MLADE DEVOJKE AUTOR: LINDA MADERAS Danas u pubertet ulaze mnogo mlađe devojčice nego ranije. Prvi znaci puberteta često se vide na devojčicama u trećem ili četvrtom razredu. Knjiga im daje odgovore na mnoga pitanja (Kakve su to malje po mom telu? Kada ću da dobijem brus? Šta da radim sa bubuljicama?). IZDAVAČ: SIL, BEOGRAD GODINA IZDANJA : 2005. MEK POVEZ PISMO: ĆIRILICA BROJ STRANA : 120 STR. STANJE ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA stočić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica! Veliki Format Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica Veliki Format Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki Format Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Boris Dogan Pjotr Pavlovič Jeršov (ruski: Pëtr Pavlovič Eršov; 6. ožujka [22. veljače] 1815. - 30. kolovoza [18. kolovoza] 1869.) bio je ruski pjesnik i autor poznate poeme bajke Mali grbavac (Konyok-Gorbunok) . Biografija Pjotr Jeršov rođen je u selu Bezrukovo, gubernija Tobolsk (sada Išimski okrug, Tjumenska oblast). U djetinjstvu je živio u gradu Berjozovu. Od 1827. do 1831. studirao je u tobolskoj gimnaziji, gdje je navodno osnovao društvo za etnografsko proučavanje Sibira i čak planirao izdati vlastiti znanstveni časopis. Od 1831. do 1836. Jeršov je studirao filozofiju na Sveučilištu u Sankt Peterburgu, gdje je u dobi od 19 godina napisao svoje remek-djelo, pjesmu iz bajke Mali grbavi konj. Mali grbavac na marki iz 1961. Veliki odlomak iz njega objavljen je 1834. i Jeršovu je donio trenutnu slavu. Aleksandar Puškin je napisao da je Jeršov potpuno upravljao svojim stihovima kao što zemljoposjednik upravlja svojim kmetovima. Puškin je također najavio da će prestati pisati bajke jer je Jeršov to radio puno bolje. Unatoč tome, Puškin je napisao Priču o ribaru i ribici godinu dana nakon ove objave. Godine 1836. Yershov se vratio u Tobolsk, gdje je radio kao nastavnik u tobolskoj gimnaziji. Ravnatelj škole postao je 1858. godine. Jeršov je objavio mnogo lirskih stihova, dramu pod nazivom Suvorov i šef postaje i nekoliko kratkih priča, ali nijedna od njih nije imala isti uspjeh kao Konj grbavac. Navodno je također napisao veliku bajku pod nazivom Ilja Muromets i ogromnu poemu pod nazivom Ivan Carevič u deset tomova i stotinu pjesama, ali ih je naknadno uništio. Sačuvao se samo kratki odlomak iz Ivana Carevića. Jeršov je umro 1869. u Tobolsku. Njegovi biografi bilježe da su katastrofe često pratile njegov život. Godine 1834., neposredno nakon trijumfa Grbavog konja, Pyotrov otac i brat umrli su u roku od nekoliko dana. Godine 1838. umrla mu je majka; 1845. umrla mu je žena; 1847. ponovno se oženio, ali mu je druga žena umrla 1852. Od njegovih 15 djece samo je šestero preživjelo. Boris Dogan, slikar i dizajner, rođen je 1923. godine u Zagrebu, gdje upisuje i pohađa građansku školu, no zbog slabog materijalnog stanja roditelja bio je prisiljen prekinuti školovanje 1940. godine. Partizanskom pokretu priključuje se 1943. godine. Nakon rata nastavlja školovanje te 1945. godine završava gimnaziju, a naredne godine upisuje Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu, koju završava 1950. godine. Po završetku akademije, do 1952. pohađa specijalku kod Ljube Babića, da bi potom postao suradnik u radionici K. Hegedušića, gdje se zadržao do 1960. Godine 1957. postaje članom slikarske grupe Mart. Na studijskim boravcima bio je u nekolicini europskih zemalja te u SAD-u. Bio je aktivan i u sferi politike te je od 1974. do 1978. bio na mjestu potpredsjednika Skupštine grada Zagreba, zaduženog za kulturu. U ranijoj slikarskoj fazi, 50-ih i 60-ih godina stvarao je poetične, nadrealne i simboličke krajolike, da bi se u kasnijem periodu djelovanja, 70-ih i 80-ih, formalno približio tašizmu i enformelu, radeći krajolike na granici apstrakcije, koji su odražavali iskonske procese stvaranja i razaranja. U domeni oblikovanja sklonost nadrealnom dolazi do izražaja naročito u radovima koji su nastajali za naručioce iz sfere umjetnosti i kulture, dok je pri oblikovanju ideološki jasnije određenih radova pokazao modernističke impulse (primjerice, korištenje fotomontaže još 50-ih godine). Sudjelovao je na brojnim izložbama te dobio nekolicinu nagrada, od čega dvije za ilustraciju: 1974. „Grigor Vitez“, za ilustraciju knjige Crna kraljica Čede Price te 1976. „Novo pokoljenje“, za knjigu Bajka o vratima Danijela Dragojevića. Godine 1980. organizirana mu je monografska izložba u Modernoj galeriji u Zagrebu. Boris Dogan preminuo je u Zagrebu 1992.

KNJIGA ZA DEČAKE: ZA MALE AVANTURISTE - LAORUSSE Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna! AUTOR: MIŠEL LEKRE, SELIJA GALE I KLEMANS RU DE LIZ IZDAVAČ: MONO I MANJANA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2013. TVRDE KORICE PISMO: LATINICA ILUSTROVANO BROJ STRANA: 132 STR. FORMAT 21 CM STANJE KNJIGA VRLO DOBRO ZATO ŠTO SU NEKE NALEPNICE ISKORIŠĆENE TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA stočić

U ODLIČNOM STANJU. UVOZNIK I DISTRIBUTER :Continental Film Zagreb specijalni dodaci: Casablanca je romantična drama Michaela Curtiza iz 1942. s Humphreyjem Bogartom, Ingrid Bergman i Paulom Henreidom u glavnim, te Claudeom Rainsom, Conradom Veidtom, Sydneyjem Greenstreetom i Peterom Lorreom u sporednim ulogama. Radnjom je smještena u marokanski grad pod višijskom kontrolom Casablancu tijekom Drugog svjetskog rata, a fokusira se na sukob između, prema riječima jednog od junaka, ljubavi i vrline: on mora odabrati između ljubavi za ženu i onog što je ispravno, pomaganja njoj i njenom mužu vođi Pokreta otpora da pobjegnu iz Casablance kako bi mogli nastaviti borbu protiv nacista. Iako se radilo o A-filmu, s afirmiranim glumcima i prvorazrednim scenaristima - Julius J. Epstein, Philip G. Epstein i Howard Koch potpisani su kao scenaristi - nitko od onih tko je bio uključen u produkciju nije očekivao da Casablanca postane nešto više od prosjeka[1] jer se radilo o jednom od desetaka scenarija koji su se producirali u Hollywoodu svake godine. Film je nakon prvotnog prikazivanja polučio osrednji uspjeh, ponajviše zato što je bio požuren kako bi se iskoristila popraćenost savezničke invazije u Sjevernoj Africi nekoliko tjedana ranije.[2] Ipak, unatoč mijenjanju scenarista koji su mahnito adaptirali nerealizirani kazališni komad i jedva držali korak s produkcijom, i Bogartovu prvom iskustvu u romantičnoj glavnoj ulozi, Casablanca je osvojila tri Oscara, uključujući najbolji film. Likovi, dijalozi i glazba iz filma postali su legendarni, a Casablanca je s vremenom postajala sve popularnija tako da se konstantno nalazi pri vrhu izbora najboljih filmova svih vremena. Režija Michael Curtiz Uloge Humphrey Bogart Ingrid Bergman godina proizvodnje 1942

Polovne knjige, korice blago pohabane, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: BIGZ - Beograd, Jedinstvo - Priština, 1985. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 21 cm. 770 str. Poezija i proza za decu i omladinu 1-4 - Pradevojčica - Vrt detinjstva - Ako je verovati mojoj baki - Kratkovečna i druge bajke Desanka Maksimović (Rabrovica (Divci) kod Valjeva, 16. maj 1898 - Beograd, 11. februar 1993) je bila srpska pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece. Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji). Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953. Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi. Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog člana. U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva. Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ i „Pokošena livada“. Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“ – pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.

OSNOVE ELEKTRONIKE SA MNOŠTVOM PRAKTIČNIH SAVETA I PRIMERA ELEKTRIČNIH KOLA! Izloženim radom autor može početniku u analognoj tehnici da pomogne da se snađe u džungli zbunjujućih tehničkih termina bez zbunjujućih formula. Namera je čitaocu ponuditi široku paletu tema bez dubinskih objašnjenja nego se usredsrediti na suštinu iako nije ispustio u prvom planu omiljene teme, mernu tehniku, muzičku elektroniku sa operacionim pojačavačima. Autor ukazuje (nakon razjašnjenja funkcije poznatih elektronskih komponenti) da se iza mnogih složenih kola ipak kriju isti osnovni elementi i jasno stavio do znanja na osnovu brojnih primera kako veštom kombinacijom takvih „modula“ skoro sva merna tehnika može ispuniti zahteve (ključna reč „uobličavanje signala“) ono što je posebno zanimljivo korisnicima u domenu merenja životne okoline. Brojne anegdote iz vremena dok je autor pipao po „tajnama“ elektronike su dokaz za to da se ovde prvenstveno ne radi o udžbeniku sa tehničkim žargonom i formulama nego o lakom i šaljivom pregledom tema o kojima bi trebalo da bude obavešten novajlija. Knjiga se mestimično čita skoro kao roman a zaokružuje se vrednim praktičnim savetima zasnovanim na iskustvu, iskustvom autora u nagrizanju pločica štampanih veza, izradom prednjih panela i kućišta koje je sakupio tokom vremena. Ukratko: knjiga koja ne prenosi samo znanje nego inspiriše čitaoca da razvije sopstvena električna kola. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Šta je potrebno? Poglavlje 2 • Šta je zapravo struja? Poglavlje 3 • Komponente elektronike: otpornici Poglavlje 4 • Komponente elektronike: kondenzatori Poglavlje 5 • Komponente elektronike: Kalemovi Poglavlje 6 • Komponente elektronike: poluprovodnici Poglavlje 7 • Naizmenični napon, naizmenična struja Poglavlje 8 • Oscilatori sa tranzistorima: klasični Poglavlje 9 • Kratki opamp intermeco Poglavlje 10 • Oscilatori sa operacionim pojačalima Poglavlje 11 • Važna osnovna analogna kola Poglavlje 12 • Praktične električne šeme Poglavlje 13 • Od analognog na digitalno KURT DIEDRICH je rođen rođen 1948 u Sarbrikenu. Posle srednje škole, prvo uspešno studira geologiju. Osamedestih je bio postojan saradnik Elektorovog tima i od tada objavio brojne stručne knjige. Nakon toga je radio uputstva za razne IT firme a danas radi kao honorarni stručni novinar.

DISK JE U DOBROM STANJU OMOT JE MALO NABORAN I VIDLJIVA JE MANJA FLEKICA .SA UNUTRAŠNJE STRANE. Unutarnje carstvo (eng. Inland Empire) je američki mistični film iz 2006. godine koga je napisao i režirao David Lynch. To je bio njegov prvi dugometražni film nakon Mulholland Drivea iz 2001. godine. Svoju premijeru imao je na filmskom festivalu u Veneciji 6. septembra 2006. godine. Dve i po godine bile su potrebne da se film završi, a ujedno je i prvi koga je Lynch u celosti snimio digitalnom video kamerom. Film je ko-produkcija Francuske, Poljske i SAD-a. Glavne uloge ostvarili su neki od glumaca s kojima je Lynch već radio na nekoliko projekata kao što su Laura Dern, Justin Theroux, Harry Dean Stanton i Grace Zabriskie. Pored njih u filmu se pojavljuju i Jeremy Irons i Diane Ladd, a Nastassja Kinski, William H. Macy, Laura Harring, Terry Crews, Mary Steenburgen i Ben Harper glume u svega par scena. Glasove za likove Rabbits posudili su Laura Harring, Naomi Watts i Scott Coffey. Film je postavljen na drugo mesto najboljih filmova 2007. godine (izjednačen s još dva) od strane Cahiers du cinéma. Takođe se nalazi na listi Sight & Sounda `30 najboljih filmova 2000-tih godina` i na listi `10 najpotcenjenijih filmova decenije` The Guardiana.Lynch je snimao film bez završenog scenarija. Umesto toga, svakog je dana glumcima davao nekoliko stranica sveže napisanih dijaloga. U intervjuu iz 2005. godine opisao je svoje osećaje prilikom procesa snimanja: `Nikad pre nisam radio na projektu na ovakav način. Nisam siguran kako će na kraju sve ovo završiti... Ovaj film je puno drugačiji zato što nemam scenarijo. Pišem ga scenu po scenu i kako snimamo iz dana u dan, nemam pojma gde će film na kraju završiti. To je rizik, ali imam taj osećaj da će baš zbog toga što su stvari toliko konfuzne jedna ideja iz jedne prostorije imati određenu karakteristiku i dodirnu tačku s drugom idejom iz druge prostorije.` Tokom intervjua na filmskom festivalu u Veneciji, glavna glumica Laura Dern priznala je da ne zna o čemu se u filmu Unutarnje carstvo uopšte radi ili koja je njena uloga u svemu tome, ali se nada da će nakon premijere na festivalu gde će prvi put pogledati film neke stvari `biti jasnije`. Glumac Justin Theroux je takođe izjavio da `ne bi uopšte mogao reći o čemu se radi u filmu, a u ovom trenutku nisam siguran niti da Lynch to može reći. Dern i ja smo na setu u pauzama sedili i jedno drugo pitali što se zapravo događa.` Većina filma snimljena je u gradu Łódź u Poljskoj s lokalnim glumcima kao što su Karolina Gruszka, Krzysztof Majchrzak, Leon Niemczyk, Piotr Andrzejewski i pripadnici lokalnog cirkusa Cyrk Zalewski. Film se takođe snimao i u Los Angelesu, a 2006. godine Lynch se vratio u Poljsku kako bi snimio još nekoliko scena. Unutarnje carstvo bio je Lynchov film koga je snimio digitalnom video kamerom. Reditelj je izjavio kako više neće snimati normalnom filmskom trakom. U jednom intervjuu Laura Dern se prisetila razgovora koje je vodila s jednim od novih filmskih producenata. On ju je upitao da li se Lynch šalio kad je za potrebe snimanja tražio ženu s jednom nogom, majmuna i drvoseču do 15:15 sati. `Da, na setu si filma Davida Lyncha, čoveče`, odgovorila je Laura. `Sedni i uživaj u vožnji.` Dern je takođe naglasila da su do 16:00 sati snimali scene s navedenim ljudima i majmunom.Lynch je većinu produkcije finansirao vlastitim sredstvima uz produkciju dugogodišnje poslovne partnerke i bivše supruge Mary Sweeney. Film je takođr delimično finansirala i francuska produkcijska kompanija StudioCanal koja je takođe producirala i tri prethodna Lynchova filma. StudioCanal želio je film ugurati na filmski festival u Cannesu 2006. godine, ali on nije bio gotov do tada. Umesto toga, film je svoju premijeru imao na filmskom festivalu u Veneciji 6. septembra 2006. godine gde je David Lynch takođe dobio i nagradu Zlatni lav za životno delo za `svoj doprinos umetničkom filmu`. U SAD-u film je premijeru imao 8. oktobra 2006. godine na filmskom festivalu u New Yorku gde su obe projekcije bile rasprodate. U ograničenu bioskopsku distribuciju Unutarnje carstvo je krenulo 15. decembra 2006. godine u SAD-u, a distributer je bila specijalistička kompanija 518 Media. Lynch se nadao da će film distribuirati nezavisnim kanalima, ističući da budući da se kompletna filmska industrija menja on smatra da bi trebalo započeti i s novim oblikom distribucije. Otkupio je prava na DVD i dogovorio se sa Studio Canalom koji mu je omogućio da sam distribuira film, kroz digitalnu promociju, ali i onu uobičajenu. DVD izdanje filma za Severno-američko tržište obavljeno je 14. avgusta 2007. godine. Među ostalim posebnim dodacima, izdanje je sadržalo i 75-minutni dokumentarni film More Things That Happened uz snimke koje objašnjavaju Suein i Smithyjev brak, njenu neugodnu životnu priču, Fantomov uticaj na žene i živote prostitutki na Hollywood Boulevardu. Na pitanje o filmu Unutarnje carstvo Lynch je odgovorio da je to film `o ženi u nevolji, da je misterija i to je sve što ću reći o njemu.` Prilikom prezentacije digitalnih projekcija, Lynch je ponekad davao određene tragove u formi citiranja iz Brihadaranyaka Upanishad: `Mi smo poput pauka. Pletemo naš život i onda se po njemu krećemo. Mi smo poput onoga koji snuje snove i onda živi u snu. Ovo je suština celog univerzuma.` Richard Peña, jedan od radnika filmskog festivala u New Yorku i jedan od prvih ljudi koji je pogledao film, istakao je da se radi o `kolekciji nerazjašnjenih komada koji istražuju sve one teme na kojima je Lynch radio godinama`, uključujući `Hollywoodsku priču o mladoj glumici koja dobija ulogu u filmu koji je možda uklet; priču o krijumčarenju žena iz Istočne Evrope; i apstraktnu priču o porodici ljudi sa zečjim glavama koji se nalaze u dnevnom boravku`. Njegovom mišljenje o zapletu o `krijumčarenju žena iz Istočne Evrope` dolazi iz scene u kojoj jedan muškarac upita drugog na poljskom jeziku prodaje li ženu u prostoriji. Stručnjak Delorme ukazuje da je to film o preljubi, ali na način da Lynch `izbegava hronološko objašnjavanje scena i situacija proizašlih iz te preljube` i da ih radije `nadređuje u mnogim scenama koje se razvijaju iz te preljube` pa je tako `naracija konstruirana na čudne likove koje zbližava sličan teror`. Film je uglavnom dobio pozitivne ocjene filmske kritike. Laura Dern je posebno hvaljena u glavnoj ulozi, a mnogi kritičari opisali su njen performans kao najbolju ulogu karijere. Lynch je pokušao promovisati što bolje Dernine šanse da bude nominovana u kategoriji glavne ženske uloge na svečanoj dodeli Oscara 2007. godine, a u kampanji se služio pravom kravom. Ipak, glumica nije bila nominovana. Na popularnoj Internet stranici Rotten Tomates film ima 72% pozitivnih kritika: `Tipična vožnja Davida Lyncha: za obožavatelje reditelja film Unutarnje carstvo biće zavodljiv i dubok. Svi ostali smatraće njegov teški nadrealizam neprobavljivim i nepotrebnim.`

Beograd,1953. tvrd povez, 47 strana ultra retko u dobrom stanju Ništa ne označava bolje sećanje od knjige, voljene knjige. Jednu od najdražih knjiga koje sam imala dala sam, zajedno sa drugim dečijim knjigama, putujućoj biblioteci za romsku decu: dala sam je i zato što se savršeno sećam svake stranice, ilustracije, dodira knjige – njeno prisustvo mi više nije potrebno. U tu, tako lepu, pametnu i zabavnu knjigu, mogao bi se još neko zaljubiti. Uostalom, imaju je tako reći sve javne biblioteke u Srbiji i u Sloveniji. Izašla je veoma davne 1954, i nije ni do danas izgubila svoju svežinu i duhovitost. U knijzi su pričice o životinjama, pesmice, i sjajne ilustracije Fransoaz Estaši, koja je inače četrdesetih i pedesetih godina slikala za velike modne kreatore u Parizu. Od svih priča mi je najdraža ona o problemima crnih i belih mačaka: konačno rešenje je zajednički noćni rusvaj u podrumu, gde zbog ugljene prašine sve mačke postanu sive. Tako mačke ostvaruju svoju jednakost bez učešća drugih, kada hoće i koliko hoće. Priča “Noću su sve mačke sive” mi je bila najdraža. No iza knjige se krije i priča za odrasle, koju ne bismo smeli zaboraviti, jer ima još mnogo više smisla danas u novoj, drugačijoj i ne mnogo srećnoj Evropi. Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Porodica je dobila državljanstvo kada je on imao četiri godine. Dečko je bio nežnoga zdravlja, tako da nije završio školu, ali je bio dovoljno hrabar da se u prvome svetskome ratu prijavi za bolničara. U tim godinama počinje jedna sasvim neverovatna karijera, jedan život obeležen radoznalošću, spremnošću da se uvek počne nešto novo, bez straha, bez licemerja, posvećen drugima i prijateljstvu mnogo više nego radu na sebi i za sebe. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. U tome što je radio često je bio zaboravljeni uzor: njegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Njegov roman Mačje oko smatra se klasikom kriminalnog romana u Francuskoj. Bio je zadnji model kiparu Zadkinu. Njegova pesma Portret ptice koje nema prevedena je na 55 jezika. Autor je zamolio svoje prijatelje slikare da naprave portret ptice: preko stotinu radova je dobio u deceniji pedesete-šezdesete, još osamdesetak u deceniji posle. Dela su više puta izlagana, kolekciju je Avlin poklonio nacionalnom Muzeju moderne umetnosti u Parizu. O čemu još? Spisak Avlinovih radova je beskonačan. Dvadesetih godina prošloga veka bio je zajedno u bolnici sa mladim filmskim stvaraocem. Posle njegove rane smrti, ustanovio je nagradu Žan Vigo, i brinuo se o njegovoj kćerki, kada je i žena umrla. Nagrada Žan Vigo je još i danas najprestižnija filmska nagrada u Francuskoj. Isto tako je učestvovao u ustanovljavanju filmske nagrade Luj Delik, nazvane po drugome francuskom filmskom stvaraocu koji je umro mlad. Avlin je docnije usvojio još jednoga dečka. Za vreme španskoga građanskoga rata odlazi na kongres za odbranu kulture u Valenciji i Madridu. Za vreme drugoga svetskog rata bio je u Pokretu otpora, preživeo je nekoliko gestapovskih upada, a posle rata se sa mnogima sa levice bacio na nove kulturne aktivnosti, osnivanje časopisa, kulturnih centara, i slično. Nikada nije bio član nijedne stranke, ali su njegove političke preference nervirale i desnicu i levicu. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. No umesto patetike i velikih tema, Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svoj položaj zvezde u Jugoslaviji je Avlin skupo platio: njegove bolesti su se vratile, i izgubio je jedno oko. Njegov boravak u Jugoslaviji ostavio je duboke tragove: njegovi glavni romani i biografija Anatola Fransa su prevedeni na skoro sve jugoslovenske jezike. Krajem šezdesetih godina, izložba njegovih crteža stigla je do Ljubljane, Zagreba i Beograda. Kada je Avlin došao u Jugoslaviju, njegov gest je imao toliku snagu da nije morao ništa reći ni o sistemu ni o ideologiji: bio je protiv Staljina i njegovog terora, i to je bilo dovoljno. Vratio se u Francusku, dajući jasnu lekciju Staljinovim privrženicima, koji će konačno osvešćenje doživeti tek 1968, posle upada u Čehoslovačku – pa čak ni onda svi. Klod Avlin je dugo živeo – sve do 1992. Doživeo je pad berlinskoga zida i Evropsku zajednicu u formiranju. Začudo, ovaj protivnik svih totalitarizama i pravi evropski model radoznalosti i multikulturalizma još nije ustoličen kao evropska ikona. Njegovi autobiografski spisi nisu prevođeni u druge jezike, a morali bi biti na listi osnovne evropske literature. Za vreme jugoslovenskoga rata videli smo dosta zapadnih intelektualaca – a i istočnih – koji su, uvek uz osiguranu prisutnost kamera, zastupali zaraćenu stranu koja im je najviše odgovarala, a bogami i više strana jednu za drugom, gde je već izgledalo unosnije. Čak i najtupaviji izbor, koji predstavlja oduševljenje Petera Handkea za srpske ratne uspehe, otkriva jednostavnost i uspešnost recepta: lokalna slava, nagrade, publikacije, i u ovome slučaju, potoci rakije. U poređenju sa njima, Klod Avlin je svoj gest izveo diskretnije, elegantnije i neuporedivo toplije. Njemu sigurno objavljivanje i prisutnost u kulturi nisu bili problem. Uostalom, za razliku od mnogih, njegov rad je uvek bio posvećen drugima – vrednijim autorima, uzbudljivijim životima, onima koji se nisu stigli proslaviti, onima koji su prerano nestali, onima koji su nepravedno zaboravljeni. Prema svome delu je imao ironičan stav, slava mu nije bila potrebna. Teško bi i bilo zamisliti, u takvoj raznolikosti interesa i takvoj višestranosti talenata, šta uopšte slaviti. Upravo zato je teško zamisliti nešto “evropskije” od lika Kloda Avlina. Jugoslovenska epizoda u tome jedinstvenom životnom eksperimentu ima najveću težinu. Stoga bismo mogli reći, prelistavajući slovenski prevod O čemu još?, da u rukama držimo knjigu ranog i pravog Evropejca, na čijem se primeru, danas kao i tada, možemo pitati šta je to evropska kultura, ili bar šta bi mogla biti. I mogućni ključ za odgovor nalazi se u svim javnim bibliotekama, na odeljenju dečijih knjiga – sem jedne stvari: Avlin je mogao da se izdržava radeći samo ono što je voleo. Možda je trenutak da se Evropi postavi i takav zahtev?

Odlično očuvano! Autor - osoba Vitruvije Polio, Mark Naslov Deset knjiga o arhitekturi / Vitruvije ; [prevela Renata Jadrešin Milić] Jedinstveni naslov Vitruvii De architectura libri decem. scc Ostali naslovi Vitruvijevih deset knjiga o arhitekturi Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 2003 (Novi Sad : Stylos print) Fizički opis 233 str., [28] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Jadrešin-Milić, Renata Radović, Ranko, 1935-2005 = Radović, Ranko, 1935-2005 Zbirka Velike knjige arhitekture / [Građevinska knjiga, Beograd] ; 1 Napomene Prevod dela: Vitruvii De architectura libri decem Tiraž 500 Str. 7-10: Evo Vitruvija, prve velike knjige arhitekture / Ranko Radović Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Arhitektura, grčka antička Arhitektura, rimska Marcus Vitruvius Pollio Deset knjiga o arhitekturi! „Deset knjiga o arhitekturi“ (lat. De architectura libri decem) je traktat o arhitekturi poznatog rimskog arhitekte Marka Vitruvija Pollion. Traktat je jedino sačuvano antičko delo o arhitekturi i jedno od prvih na latinskom jeziku. Prema samom Vitruviju, u vreme pisanja traktata na latinskom jeziku, postojale su samo četiri knjige o arhitekturi: Fuficia, Terence Varron i dve – Publius Septimius. Knjiga je posvećena caru Avgustu u znak zahvalnosti za pruženu pomoć. Vitruvije je opisao šest osnovnih principa nauke (lat. Scientia) arhitekture. Ordinatio (sistematičnost, red, redosled) - opisuje opšte principe arhitekture, osnove formiranja volumena (kvantita), osnove proporcija, osnove proporcija veličine (modul). Evo čuvene triade Vitruvije: tri kvaliteta koje arhitektura mora nužno posedovati: firmitas (konstrukcijska čvrstoća), utilitas (dobra), venustas (lepota). Dispozitorij (dispozicija, lokacija, baza) - opisuje osnove organizacije prostora, osnove projekta i njihovo prikazivanje u tri glavna crteža: ihnografija (tlocrt), ortografija (crtež) i skenografija (perspektivni prikaz). Eurthmija (eurithmi) – definiše lepe proporcije, sastav se proučava. Simetria (simetrija) – u ovoj kategoriji se krije snažni antropomorfizam. Naglašen je modul zasnovan na delovima ljudskog tela (nos, glava). Dekor – ova kategorija nije ograničena samo na dekoraciju i opisuje sistematičnost narudžbi. Distributio – kategorija opisuje kako ekonomski koristiti objekt. U prvoj knjizi Vitruvije objašnjava nauku arhitekte koja se sastoji od teorije i prakse. On skreće pažnju na potrebu geometrije i crtanje za studije arhitekture, kao i znanje iz oblasti filozofije, prava, medicine i astronomije. Knjiga II sadrži opis građevinskih materijala: cigle (lat. Laterum), peska, kreča i kamena. Knjiga III opisuje Vitruvijinog čoveka sa njegovim proporcijama (lice zauzima desetinu tela, a pupak je centar kompozicije). Knjiga IV opisuje hramove i položaje oltara. V knjiga je posvećena organizaciji foruma, bazilika, pozorišta, kupališta i brodogradilišta. Knjiga VI posvećena je rasporedu prostorija (atrijuma) i njihovim temeljima. U knjizi VII opisuje pripremu boja (bela, crvena, crna, zelena, plava i oker) i maltera. U knjizi VIII opisuje hidraulične konstrukcije (bunari, vodovodne cevi). U knjizi IX opisuje raspored solarnih i vodenih satova. U knjizi X, on je suprotstavio mašine (kombinacija delova za pomeranje utega) i alate (lat. Organa), a takođe je opisao i razne mehanizme, poput mlinova za vodu, baliste i katapulta. Rad na Vitruvijevom tekstu kao početnoj tački u savremenom pristupu edukacije arhitekata, odlikuje dinamičan, višeslojan i nekonvencionalan pristup, a rezultati pokazuju koliko je ovaj antički autor inspirativan i koliko i danas podstiče na razmišljanje. Kroz diskusije sa studentima, otkrivaju se beskrajno velike mogućnosti savremenog korišćenja ovog traktata, koji podstiče maštu, svestranost i kreativnost. Skoncentrisanost na kritičko posmatranje materije i otklon od uobičajenih faktografskih pristupa, do sada su činili da ovo delo bude zaista omiljeno među studentima, aktivno podstaknutim da se bave istraživačkim radom, da definišu i uobliče sopstvene stavove u oblasti projektovanja, istorije i teorije arhitekture i umetnosti, ali i vizuelne kulture uopšte, da izgrade prepoznatljiv način prezentacije i „odbrane“ svojih ideja kada su u pitanju i drugi predmeti iz različitih oblasti na Arhitektonskom fakultetu. U prethodnim podnaslovima predgovora je dat poseban osvrt na dalekosežniji uticaj Vitruvijevog dela na renesansne arhitekte i teoretičare arhitekture, koji ujedno može biti osnova za rad na proučavanju savremenih teorija arhitekture. Pregled i analiza pojedinih važnih problema koji su se kroz razvoj arhitekture postavljali pred graditelje, a aktuelni su i za savremenog arhitektu prilikom rešavanja projektantskih problema danas, predstavlja početnu tačku u sagledavanju kontinuiteta i transformacija vezanih za filozofiju građenja i osnovne tokove arhitektonske misli. Vrednost i značaj ovakvog izdavačkog poduhvata su višestruki. Najveće interesovanje i značajnu potrebu za Vitruvijevim tekstom svakako uvek imaju studenti arhitekture, svih nivoa studija. Pored toga, knjiga zaslužuje pažnju naučne i stručne javnosti koja se bavi istorijom i teorijom arhitekture i urbanizma, ali i istraživača iz drugih polja kulture i umetnosti. Takođe, sa sigurnošću se može reći da Vitruvijevo delo uvek nailazi na veliko interesovanje i kod šire javnosti, kod arhitekata u praksi, kao i istinskih ljubitelja arhitekture svih profesija. Vitruvijev traktat ima univerzalnu vrednost. Iako njegovoj kompoziciji nedostaje uređenosti, a jeziku pročišćenosti, on je vanvremen i ostaje izvor inspiracije za mlade arhitekte koji mu uz pomoć svoje mašte pomažu da i dalje živi. Čak i kada često iskreno, otvoreno i samokritično govori o teškoćama koje je imao prilikom pisanja i svojim ograničenjima, ili kada skromno i nenametljivo pribegava anegdotama i zanimljivim pričama, Vitruvije nam posredno skreće pažnju na činjenicu da se danas teorija arhitekture pogrešno povezuje samo sa istorijom arhitekture i da ona realno pripada svim oblastima delovanja u arhitekturi, a prvenstveno arhitektonskom projektovanju. Ona je zapravo korisna i potrebna kao razjašnjenje kako su određeni projektantski principi primenjeni u arhitektonskoj praksi, što znači da povezuje teoretsku i praktičnu stranu struke. Vitruvije nas i danas potseća da svako arhitektonsko delo ima prostorna, vizuelna i formalna svojstva, često nezavisna od kulturno - istorijske epohe u kojoj je nastalo, a proučavanje načina na koje su arhitekti probleme njegovog nastanka rešavali u prošlosti predstavlja najznačajnije dostignuće koje istorija arhitekture može da ponudi modernoj arhitektonskoj praksi. Marko Vitruvije Polio (lat. Marcus Vitruvius Pollio, živio i radio u prvom vijeku p. n. e.), bio je rimski pisac, arhitekta i inženjer i autor slavnog rimskog arhitektonskog traktata „De architectura, libri decem“ (Deset knjiga o arhitekturi). Vrlo malo je poznato iz njegovog života, osim onoga što se može zaključiti iz njegovog pisanja u traktatu. Iako Vitruvije nigdje ne identifikuje imperatora za kojeg je radio, mnogi smatraju da je riječ o Avgustu i da je traktat pisan oko 27. godine. Pošto Vitruvije u traktatu sebe opisuje kao starog čovjeka, neki autori su zaključili da je vrlo vjerovatno da je bio aktivan u vrijeme Julija Cezara. Vitruvije takođe kaže da je radio na gradnji bazilike u Fanomu (današnji Fano). Izdanje na italijanskom iz 1521. godine koje je ilustrovao i preveo s latinskog italijanski arhitekta Cezare Cezarijano Traktat „O arhitekturi“, bazira se na njegovom ličnom iskustvu, ali i teoriji poznatih grčkih arhitekata, npr. na Hermogenu. Raspravlja o skoro svakom aspektu arhitekture, a podijeljen je u deset poglavlja: planiranje grada, građevinski materijali, izgradnja hramova i upotreba grčkih redova, civilno građevinarstvo (pozorišta, banje), privatne građevine, dekoracija poda i zidova, hidraulika i civilne i vojne mašine. Prevodi Vitruvijevog dela na srpski jezik Vitruvijevo delo Deset knjiga o arhitekturi prvi put je prevedeno na srpski 1951. Prevodilac je bio Matija Lopac, a izdavač „Svjetlost“ iz Sarajeva. Isti izdavač je objavio delo i 1990. godine. Beogradski izdavač „Građevinska knjiga“ objavio je, u prevodu Renate Jadrešin-Milić, tri izdanja: 2000, 2003, i 2006., a beogradski Zavod za izdavanje udžbenika, u prevodu Zoje Bojić, svoje izdanje 2009. godine. MG86 (K)

Kao na slikama Retko Ivan Štraus (Kremna, 24. jul 1928 – Sarajevo 24. avgust 2018) bio je bosanskohercegovački i jugoslovenski arhitekta. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1928. godine u Kremni, naselju u Zlatiborskom okrugu, Srbiji, od oca slovenačkog porekla i majke iz Hercegovine. Izjašnjavao se kao `Bosanac slovenskog i hercegovačkog porekla`.[1] Štraus je odrastao u Banjoj Luci. Krenuo je na studije arhitekture u Zagrebu 1947. godine, a diplomirao je 1958. godine na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu gde je radio kao asistent. Od 1952. godine počeo je da radi projekte za razne arhitektonske tendere, a od 1959. do 1961. i od 1965. do 1984. godine radio je za Arhitekt studio u Sarajevu. Od tada je osvojio 30 velikih nagrada za arhitekturu i mnoge nacionalne i internacionalne tendere.[2][3] Dok je gledao kako gore UNIS-ovi tornjevi 8. juna 1992. godine, na početku Rata u Bosni i Hercegovini, Štraus je u svom dnevniku napisao: `Izlazak u tri sata noću na balkon bio je šok. Noćas su barbari zapalili jedan od tornjeva Poslovnog centra UNIS na Marijin-dvoru. Oba su već bila dobro slupana, ali sada jedan od blizanaca gori. Negdje od osmog sprata dalje prema krovu. Boli me to, krijem, svjestan da je to kap u mukama kroz koje prolazi cijela Bosna i Hercegovina. Gledao sam ga s neizmjernom tugom, filmskom brzinom su mi kroz misli prošli trenuci njegove izgradnje i moj ponos na njih, a noćas je gorio kao velika baklja`.[4] Svoje poslednje godine, Štraus je proveo živeći u relativnom siromaštvu, zbog procesa koji je pokrenuo protiv sadašnjih vlasnika UNIS-ovih tornjeva u Sarajevu. Štraus ih je tužio zbog toga što se nisu pridržavali njegovih prvobitnih planova tokom njihove rekonstrukcije, ali je izgubio slučaj. Zahtevi vlasnicima da mu oproste dug zbog izgubljenog slučaja jednoglasno su odbijeni. Prema Oslobođenju: `Njegova arhitektonska remek-djela i neiscrpna kreativnost oblikovali su jednu graditeljsku epohu u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Akademik Štraus je gradu podario neimarske bisere od kojih su neki, poput hotela Holiday Inn ili UNIS-ovih tornjeva, postali simboli grada na Miljacki.`[5] Akademik Husref Redžić o Štrausu je napisao: `Ivan Štraus je kompletna arhitektonska i umjetnička ličnost. On je na prvom mjestu čovjek ideja i kreator prostora, ali on je i arhitekt-graditelj i arhitekt-publicist. (...) Objekti koje je ivan Štraus projektovao u posljednje vrijeme, u godinama zrele arhitektonske aktivnosti, predstavljaju malu antologiju specifičnih formi – čistih u svojoj geometriji, snažnih u svojim proporcijama, razigranih ali discipliniranih u svojim ritmičkim kompozicijama i vrlo često smjelih u konstrukivnim rješenjima. Upravo u periodu njegove zrelosti kao umjetnika, forme njegovih objekata su sve smjelije, perfekcija detalja sve naglašenija, likovni vokabular kojim oblikuje svoj svijet arhitekture sve bogatiji.`[6] Realizovani projekti[uredi | uredi izvor] Muzej vazduhoplovstva u Beogradu Od realizovanih projekata ističu se: Zgrada Elektroprivrede BiH - 1978. (zgrada je pretrpela značajna oštećena tokom opsade i bombardovanja Sarajeva 1995. godine i potpuno je redizajnirana i rekonstruisana 2001. godine) Hotel Holiday Inn u Sarajevu - 1983. UNIS-ovi tornjevi u Sarajevu - 1986. Muzej vazduhoplovstva u Beogradu - ideja 1969, završetak gradnje 1990. Pres centar na Bjelašnici - 1983 (potpuno srušen tokom rata) Stambeni kompleksi Naselje Sunca, naselje Radojke Lakić, itd. Štraus se istakao i kao projektant značajnih sakralnih objekata: Džamija u Oranu - 1988. Župna crkva u Zoviku pored Brčkog - 1987. Župna crkva u Brčkom Crkva u Dubravama Crkva u Petrićevcu Crkva na Dobrinji, Sarajevo - 1999. Nagrade[uredi | uredi izvor] Domaća takmičenja (Jugoslavija i Bosna i Hercegovina)[uredi | uredi izvor] Dom štampe i gradski hotel, Sarajevo (BiH) - 1962. godine, prva nagrada Muzej vazduhoplovstva, Beograd (Srbija) - 1969. godine, prva nagrada Biblioteka i dječije pozorište, Banja Luka (BiH) - 1974. godine, prva nagrada Dom Vojske, Derventa (BiH) - 1977. godine, prva nagrada Hotel Onogošt, Nikšić (Crna Gora) - 1982. godine, prva nagrada Župna crkva u Dubravama, Tuzla (BiH) - 2000. godine, prva nagrada Župna crkva u Podmilačju, Jajce (BiH) - 2000. godine, prva nagrada Međunarodna takmičenja[uredi | uredi izvor] Glavna pošta, Ministarstvo PTT i Kancelarija telekomunikacija u Adis Abebi (Etiopija) - 1964. godine, prva nagrada Opera u Sofiji (Bugarska) - 1973. godine, prva nagrada Velika Džamija, Oran (Aldžir) - 1985. godine, prva nagrada Knjige[uredi | uredi izvor] Nova bosanskohercegovačka arhitektura - 1977. 15 godina bosanskohercegovačke arhitekture - 1978. Arhitektura HH vijeka u ediciji `Umjetnost na tlu Jugoslavije` - 1987. Arhitektura Jugoslavije - 1991. Sarajevo - l`architecte et les barbares - 1994. (Pariz) Arhitekt i barbari - 1995. Arhitektura Bosne i Hercegovine od 1945. do 1995—1998. Arhitektura Jugoslavije - prošireno i dopunjeno izdanje - 2013.[7]

Tajne mog srca je knjiga i dnevnik. S jedne strane je knjiga, a ako okrenete poleđinu knjige pronaći ćete dnevnik. Na koricama ćete pronaći srce od šljokica, a ako pređete rukom nagore preko srca promenićete sliku. Tajne mog srca je knjiga i dnevnik u isto vreme. S jedne strane je knjiga koja sadrži stranice na kojima ćeš pisati šta te raduje, šta te muči, na čemu si zahvalna, koji su ti omiljeni hobiji, šta bi promenila u vezi s tvojom školom, šta bi ponela na pusto ostrvo, svoje liste želja i još mnogo toga... Tu su i razni testovi, kvizovi, kao i ideje za stvari koje možeš raditi kod kuće.Kada okreneš poleđinu knjige, u dnevnik možeš zapisati svoje dnevne i mesečne planove i obaveze, čemu se raduješ svakog meseca i šta si volela u prethodnom mesecu…

A természet tanösvényén - Vadvirágok A természet legszebb részét, a vadvirágok világát ismerheted meg e könyv segítségével. Sok érdekességet tudhatsz meg róluk, és megmutatjuk, hogyan azonosítsd be a látott virágokat. Fedezd fel, milyen hasznosak a vadvirágok az állatok és az emberek számára, és tanuld meg, hogyan lehet egyszerűen virágot préselni, ültetni, és még sok érdekes tevékenységet végezni! Kiadó: Mérték Oldalak száma: 80 str. Kötés: papír / puha kötés Súly: 200 gr ISBN 978-615-5113-11-6 Kiadás éve: 2011 На стази природе - Дивље цвеће Најлепши део природе, свет дивљег цвећа, можете упознати уз помоћ ове књиге. Можете научити много занимљивих чињеница о њима, а ми ћемо вам показати како да препознате цвеће које видите. Откријте предности пољског цвећа за животиње и људе и научите како да лако пресујете цвеће, посадите га и радите многе друге занимљиве активности!

U ovoj knjizi pronaći ćete životne priče četvorice umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Saznaćete sa kojim su izazovima morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama, otkrivajući nove načine samoizražavanja. Čitaćete o Mocartovoj neumornoj kreativnosti, Pikasovoj strasti, Van Gogovoj borbi sa bolešću i otkrićima Leonarda da Vinčija. Knjiga „Neverovatni umetnici" nudi vam pregršt zanimljivih informacija o životima četvorice značajnih umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Čitajte o tome kako su se Pablo Pikaso, Volfgang Amadeus Mocart, Leonardo da Vinči i Vinsent van Gog pripremali za svoj umetnički put i sa kojim su poteškoćama morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama i pronalazili nove načine samoizražavanja. Nikada ne odustajte od svojih snova i marljivo radite kako biste ih ostvarili – biće dragoceni savet koji će vam ova knjiga pružiti!

U ovoj knjizi pronaći ćete životne priče četvorice umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Saznaćete sa kojim su izazovima morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama, otkrivajući nove načine samoizražavanja. Čitaćete o Mocartovoj neumornoj kreativnosti, Pikasovoj strasti, Van Gogovoj borbi sa bolešću i otkrićima Leonarda da Vinčija. Knjiga „Neverovatni umetnici" nudi vam pregršt zanimljivih informacija o životima četvorice značajnih umetnika koji su uneli revolucionarne promene na polju slikarstva i muzike. Čitajte o tome kako su se Pablo Pikaso, Volfgang Amadeus Mocart, Leonardo da Vinči i Vinsent van Gog pripremali za svoj umetnički put i sa kojim su poteškoćama morali da se suoče dok su prkosili umetničkim pretpostavkama i pronalazili nove načine samoizražavanja. Nikada ne odustajte od svojih snova i marljivo radite kako biste ih ostvarili – biće dragoceni savet koji će vam ova knjiga pružiti!