Slovaci u slovenskom svetu Autor:Rudolf Mrlian Publikácia sa venuje myšlienke založenia Všeslovanského združenia v Bratislave, spojeným so `Všeslovanským dňom na Devíne,` ktorý sa konal 5. 7. 1945. Kniha obsahuje články, ktorými združenie pripravovalo verejnosť na Všeslovanský deň (od autorov ako sú G. Husák, V. Reisel, F. Juriga, E. Pauilny a ďalší), reči, ktoré boli v ten deň prednesené i prepisy rozhlasových prednášok rečníkov, ktorí prišli do Bratislavy oneskorene a nestihli tak predniesť svoje prejavy počas spomínaného dňa. V knihe tiež nájdete množstvo dobových fotografií. Publikacija se bavi idejom osnivanja Sveslovenskog udruženja u Bratislavi, povezanog sa „Sveslovenskim danom u Devinu“, koji se održao 5. jula 1945. Knjiga sadrži članke kojima je udruženje pripremilo javnost za sveslovenski dan (autori kao što su G. Husak, V. Reisel, F. Juriga, E. Pauilni i drugi), govori koji su održani tog dana i transkripti radio predavanja govornika koji su kasno stigli u Bratislavu i nisu uspeli da tokom dana održe svoje govore. U knjizi ćete naći i niz fotografija iz tog perioda. 1945., broširani povez, 117 strana + puno crno-belih fotografija, sitna oštećenja, težina 330 grama. **

Teritorija snova Vesna Aleksić (autor) Izdavač: Bookland Dvadeset novih krstaških priča Vesne Aleksić dobitnice književnih nagrada ``Politikin zabavnik``, ``Neven`` i druge...``Nostalgični eho minulog detinjstva``, i ako detinjstvo nikad ne prolazi. Vesna Aleksić je rođena 1958. godine u Obrenovcu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1981.g. Radi kao stručni saradnik u predškolstvu. Piše od 1987. godine, najviše za decu i adolescente.Do sada je objavila romane Mesečev dečak; Zvezda rugalica (Nagrada „Neven“ za najbolju knjigu za mlade u 1997); Marija Modiljani (Nagrada Matice srpske za najbolji roman za mlade u 1999); Karta za letenje; Vetar je, Aja; Starlet; Licitacija vetra; Moji rođeni oblaci i zbirku priča Ja se zovem Jelena Šuman (Nagrada Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za decu u 1998).Za ukupan doprinos savremenom stvaralačkom izrazu u pisanju za mlade dobila je Zmajevu nagradu 2004. godine.Autor je više radio drama, monodrama za decu i jedne monodrame za odrasl Stanje odlično Ko pohodi snove...i kauboji i indijanci, i rok zvezde i glumci, i drvo i reka... Gde je izvor našeg osećanja sveta? Preneli su nam bližnji, sami smo stvoreni, pripadamo prirodi ili društvu... Da li iko sme da osvoji vrh drveta? Postoji li granica odrastanja? S.S.

Nevaspitanje je sve što radiš, a smeta ljudima oko tebe. Tvoje ponašanje pokazuje drugima koliko ceniš i njih i sebe. Primeri, saveti i testovi! Ilustrovala Daliborka Mihajlović Povez knjige : broširani Strana : 32 Format knjige : 12x17 Pismo : latinica

Rasprava o Konstantinu Tehu - Pantelija Srećković Prema knjizi iz 1987 Рођен је 3/15. новембра 1834. године у Великим Крчмарима код Крагујевца, од оца Славка (рођеног 1788) и мајке Марије-Бебе (1793—1878), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у Првом и Другом српском устанку, као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник Кочине крајине 1788-91. и у току Првог српског устанка био је бимбаша у Лепеници. Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија од 1848) и Кијеву (Духовна академија). Из четворогодишње руске православне академије прешао је на кијевски Универзитет. Ту је 1859. године стекао `први научни степен кандидата`.[1] Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на Лицеју. Затим је од 1863. године у Великој школи предавао српску историју скоро четири деценије. Путовао је 1873. године по Старој Србији и Македонији, као члан Друштва за отварање српских школа. А две године касније пропутовао је Далмацију, Приморје и Албанију. Водећа је личност романтичарске историографије, са Милошем Милојевићем.[2][3] Почео је да пише још за време студија у Русији. Позната су му дела: `Родословије српских цареј`, `Стефан Немања`, `Нејаки Урош`, `Вукашин`, те двотомна књига `Историја српскога народа`. Ушао у сукоб са Иларионом Руварцем и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.[4] Био је већи српски патријота него историчар, сматрало се због неколико нетачности и претеривања у историјским радовима.[5] Срећковић је био потпредседник Народне скупштине, народни посланик, српски академик (од 1886), професор и ректор Велике школе[6]. За време рата 1878. године радио је као начелник округа пиротског, трнског и брезничког. Од 1894. године је члан Државног савета у Београду. Био је веома активан у „Македонском одбору“ и у „Друштву Светог Саве“[7]. Умро је 8/21. јула 1903. године и сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Био је ожењен Анком, ћерком Маринка Радовановића, министра правде и Јелене Спужић. По њему је названа Улица Панте Срећковића (Београд). Важнији радови Историја српског народа од 600—1367 I—II (1884, 1888) Стефан Немања; Нејаки Урош, други српски цар; Цар Синиша Палеолог Немањић и јањински деспот Тома; Вукашин (Гласник Српског ученог друштва, 27) Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века (Гласник Српског ученог друштва 54) Творенија Доментијана и Теодосија (Споменик 33) Преглед историјских извора о кнезу Лазару и Краљевићу Марку (Споменик 36) Референце `Браник`, Нови Сад 1903. `Правда`, Београд 1937. године `Дело`, Београд 1905. године `Отаџбине`, Београд 1889. године `Браник`, Нови Сад 1903. `Просветни гласник`, Београд 1910. године `Време`, Београд 1937. године Спољашње везе P vip.svg Портал Биографија P history.svg Портал Историја Биографија на сајту САНУ Историјска библиотека: Панта Срећковић Митолошки зборник 14 - Пантелија Срећковић

U CELOFANU.NEOTPAKOVAN.FOLIJA SE MALO ODVOJILA Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi. Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave? Režija: Ivan Živković Uloge: Damjan Kecojević , Goran Šušljik , Jelisaveta Seka Sablić , Josif Tatić , Milan Tomić , Miodrag Miki Manojlović , Nebojša Glogovac , Sanja Popović , Suzana Lukić , Vojin Ćetković godina proizvodnje: 2007 jezik: srpski zvuk: Dolby Digital 2.0 titlovi: albanski , engleski , francuski , italijanski , makedonski , srpski regionska zaštita: PAL, svi regioni (kupci van teritorije Evrope moraju imati `multiregion` DVD plejer ili softver) Izdavač: Tuck Video

Oin Kolfer - Lista želja Kreativni centar, 2004 252 str. meki povez stanje: dobro Posle majčine smrti Meg Fin ostaje sama sa očuhom, čije nasilno ponašanje ne može da podnese. Zbog toga odlazi iz kuće i postaje lutalica i izgrednik. Živeći takvim životom, samo je pitanje vremena kada će ozbiljno nastradati, što se ubrzo i dešava. Božanske i demonske sile otimaju se oko njene duše, vukući je svaka na svoju stranu. Njena jedina šansa je Lista želja. Oin Kolfer Rođen je 1965. godine u Veksfordu u Irskoj. Bio je učitelj u osnovnoj školi i radio je u Saudi Arabiji, Tunisu, Italiji i Irskoj. Njegov prvi roman, Beni i Omar, objavljen je 1998. godine i preko noći je postao bestseler. Kritika ga je oduševljeno prihvatila, a prava su rasprodata širom sveta. Njegov drugi roman, Beni i Bejb, bio je na prvom mestu top-lista u Irskoj, zbacivši s vrha čuvenog Harija Potera. Kada je napisao Artemisa Faula među izdavačima je nastao pravi rat za otkup prava. Miramaks je ponudio 700.000 funti za filmska prava, što je najveća suma ikad koju je jedan nepoznati autor dobio. Oin se bavi i pozorištem. Napisao je scenario za nekoliko predstava koje se izvode širom Irske. Živi u Veksfordu sa porodicom. Ilustrator: Saša Arsenić Prevod: Ika Đurđević

U dobrom stanju! SNEŽANA, SNOW WHITE, na engleskom i srpskom jeziku Ilustrovana dramatizovana bajka, slikovnica sa dvojezičnim tekstom (srpski,engleski) i rečnikom. Nolit, Beograd, veliki format. Snežana i sedam patuljaka (engl. Snow White and the Seven Dwarfs) je kultni američki animirani film iz 1937. koji je producirao Volt Dizni. Radi se o ekranizaciji istoimene bajke braće Grim koja govori o mladoj Snežani koja je pobegla od zle maćehe i našla utočište kod sedam patuljaka. „Snežana i sedam patuljaka” je prvi dugometražni animirani film iz SAD (ujedno i prvi dugometražni film Volta Diznija) i 10. najkomercijalniji film 20. veka. Premijera je bila 21. decembra 1937. godine u bisokopu Carthay Circle Theatre. Film je odmah postao izuzetno popularan i više puta je ponovo prikazivan u bioskopu, sve dok nije izdat na VHS-u 28. oktobra 1994. godinae Film ima dva vojs-overa na srpski jezik iz 1990-ih koji su danas dostupni na internetu. Prvi vojs-over je ilegalno rađen od strane amatera i piratski je izdat na VHS kasetama. Drugi vojs-over je radio Kvartet Amigo i u njemu su glasove pozajmili profesionalni glasovni glumci — Tatjana Stanković, Violeta Peković, Nebojša Burović i Goran Peković. Zvaničnu srpsku sinhronizaciju uradio je studio Livada Beograd i njena premijera se očekuje.

-Izdavač: `Službeni glasnik` -Povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 360 -Format: 24 cm -Stanje: kao novo Prva kompletna, dokumentovana biografija doživotnog presdesnika bivše Jugoslavije, najkontroverznijeg državnoga XX veka. Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja? Ova provokativna, jedinstvena knjiga pravljena je na osnovu tajnih dokumenata i Titovog ličnog dosijea koji je sedam decenija strogo čuvan u Staljinovim arhivu u Moskvi...

Opis proizvoda Šta god da radimo - zavisimo od struje. Ona nam omogućava grejanje, osvetljenje, prevoz i zabavu. Struja je oduvek postojala, ali smo tek u poslednjih dvestotinak godina naučili kako da je iskoristimo. Saznaj šta struja čini za nas i kako smo u prošlosti uspevali da živimo bez nje.

Autor - osoba Radović, Dušan, 1922-1984 = Radović, Dušan, 1922-1984 Naslov Ponedeljak : pesme / Dušan Radović Vrsta građe poezija Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod : Narodna knjiga, 1983 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 108 str. ; 21 cm Zbirka Poezija i proza za decu : u četiri knjige ; 1 (Plast. s omotom) Napomene Tiraž 10.000. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG10 (N)

MLADI TESLA Detinjstvo slavnog naučnika Autor: Milenko M. Karanović Izdavač: Jugopeklam, Ljubljana Godina izdanja: 1977. Broj strana: 51 Povez: tvrd Veliki format. Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici. Korice iskrzane i lepljene, unutrašnjost u dobrom stanju, na nekim listovima ima flekica od starosti, na prvoj strani potpis predgodnog vlaskina. Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. nikola tesla, zivot i detinjstvo i detnjstvo nikole tesle, mlad nikola tesla, biografija nikole tesle, nikola tesla u mladosti i detinjstvu

U dobrom stanju Mitologija inflacije : govor kriznog doba / Ivo Žanić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1987 Fizički opis 302 str. ; 21 cm Biblioteka Globus Tiraž 3.000 Napomene i bibliografske beleške uz tekst. Predmetne odrednice Inflacija Žanić, Ivo, 1954- Žanić, Ivo, hrvatski jezikoslovac i politolog (Split, 28. VII. 1954). Studij jugoslavenskih jezika i književnosti i komparativne književnosti završio 1978. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje je 1994. doktorirao temom Politički diskurs i folklorna matrica: tradicijska kultura i politička komunikacija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji 1988–1992. Radio je 1980-ih u novinstvu kao lektor, urednik i autor (zaposlen u Večernjem listu, potom Startu, stalni suradnik Slobodne Dalmacije i Nedjeljne Dalmacije), 1991–92. bio je urednik u Grafičkom zavodu Hrvatske, 1993–2001. slobodni pisac i istraživač, a od 2002. zaposlen je na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, gdje predaje hrvatski jezik i novinarsku stilistiku (od 2011. redoviti profesor). Autor je djela Mitologija inflacije: govor kriznog doba (1987), Smrt crvenog fiće (1993), Prevarena povijest: guslarska estrada, kult hajduka i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1990.–1995. godine (1998), Hrvatski na uvjetnoj slobodi: jezik, identitet i politika između Jugoslavije i Europe (2007), Kako bi trebali govoriti hrvatski magarci? (2009) i dr. Žanić, Ivo. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021.

Autor: Anita Ganeri Format: 22 cm Br. stranica: 158 Povez: Tvrd povez Još jedna knjiga iz serijala Užasna geografija za sve one koji su umorni od klasičnih karti, sumornih gomila stena i dosadnih dijagrama. Kako izgleda stajati na ivici zaglušujućeg vodopada, kako je reka iz davnina izdubila Veliki kanjon, šta raditi kad se nađeš u lice sa nervoznom piranom?

Brzi kviz! Ti si na krovu solitera. Na svakom spratu te zgrade nalaze se gadne stvari koje te baš ne vole. A ti baš hoćeš da siđeš u podrum. Šta ćeš da radiš? (I ne, ne možeš da se pridružiš drugom timu i odletiš njihovim novim glamuroznim kosmičkim brodom.) Brzo razmisli, Gringo, zato što multiverzum postaje sve gori!

ORIGINALNO IZDANJE KUPLJENO OD IZDAVACA-`Stylos Art`-Novi Sad!RAZLIKUJE SE OD OSTALIH ZBIRKI, ZATO STO JE SVEOBUHVATNA! U OVOJ KNJIZI SE NALAZE 7 POGLAVLJA KAO 7 ZBIRKI PESAMA-PROCITATI NASLOVE POGLAVLJA: SADRZAJ: 1)-CRTEZI 2)-PRVI TANGO 3)PRVA LJUBAV 4)SVE BOJE SVETA 5)PLAVI CUPERAK 6)POSLE DETINJSTVA 7)BASNA(Basne) Autor: Miroslav Antić Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija Ostali naslovi iz oblasti: Poezija Jezik: Srpski ISBN:978-86-7473-490-2 Izdavač: `Stylos Art`-Novi Sad Ilustrovano, slike rukopisa Miroslava Antića Broj strana:164 Pismo: Ćirilica Povez:Bros-mek Format: 14.5x20.5 cm IMA POSVETU Godina izdanja: 2009. Opis: Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo... Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.M. Antić „Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi. . . . Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.“ Miroslav Antić Biografija: Miroslav Antić Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije... Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“

U dobrom stanju PISMA 1904 - 1967 - Veljko Petrović iz zbirke pisama rukopisnog odeljenja Matice srpske Izdavac: Matica srpska Mek povez 468 str. Veljko Petrović je rođen u Somboru. Njegov otac Đorđe bio je somborski katiheta koji će 1891. u monaštvu dobiti ime Gerasim i predavaće u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Veljkova mati se zvala Mileva i bila je kćerka somborskog paroha Jovana Momirovića. Mati je umrla nekoliko nedelja posle porođaja. Veljko Petrović je imao dve starije sestre Vidu i Anđu, te brata Milivoja. Gimnaziju na mađarskom jeziku završio je u rodnom Somboru. Godine 1902. stiže u Budimpeštu gde je studirao pravo. Istovremeno bio je pitomac prvog srpskog koledža, zavoda Save Tekelije, čuvenog peštanskog Tekelijanuma. Prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Održava prijateljske veze sa Petrom Konjovićem i Vasom Stajićem. U proleće 1906. godine u Budimpešti sa Jurajom Gašparcem uređuje mesečnik na mađarskom jeziku „Kroacija“ („Croatia“), u čijem podnaslovu stoji „Hrvatsko-srpski sociopolitička, ekonomska i književna mesečna revija“. Iste godine, pošto je apsolvirao, glavni urednik Svetozar Pribićević zagrebačkog „Srbobrana“ obaveštava ga da je primljen u uredništvo. 1908. godine Veljko Petrović prelazi u Sremsku Mitrovicu za urednika „Slobode“, a 1909. godine postaje urednik sarajevske „Srpske riječi“. Potom je 1911. emigrirao u Beograd, gde je radio kao ratni dopisnik za novosadski „Branik“ i za sarajevski „Narod“. Između 1914-1915 bio je u štabu Moravske divizije II poziva, dok nije pozvan u niški Jugoslovenski odbor za jednog od urednika „Savremenih pitanja“. U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kome će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje sedamnaestogodišnju Maru Mandrašević, kćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati u njenom rodnom mestu, Kuli, 20. novembra 1919. godine. Prešavši Albaniju upućen je u Ženevu, u novinarski propagandistički biro, gde je radio do 1918. god na štampi i publikacijama. 1918. god. izabran je za člana Jugoslovenskog odbora. Veljko Petrović se tada nadao da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, međutim, umesto toga 1919. je imenovan za referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju u Novom Sadu. Sledeće 1920. godine premešten je u Ministarstvo prosvete u Beograd. Između 1921. i 1923. bio je šef Kabineta ministra, zatim je imenovan za referenta u Umetničkom odeljenju, a od 1925. godine postaje inspektor u istom Ministarstvu. U to doba održava vezu sa mnogim uglednim srpskim književnicima kao što je bio Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Miloš Crnjanski i Milan Kašanin, ali i sa likovnim umetnicima kao što je Petar Dobrović koji je uradio grafiku za naslovnu stranu njegove zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“. 1929. uz pomoć Miloša Crnjanskog tadašnjeg člana presbiroa pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu Veljko Petrović je boravio nemačkoj prestonici gde se upoznao sa vodećim ličnostima kulturnog života Nemačke. Dana 12. januara 1930. Petrović u svečanoj dvorani beogradskog Univerziteta, kralju Aleksandru pročitao je svoju raspravu „Šumadija i Vojvodina“. Početkom maja 1930. kao izveštač lista „Politika“ boravio je u Budimpešti i piše o Srbima u Mađarskoj i njihovoj kulturnoj baštini. Svoj boravak u Budimpešti i Sentandreji ponovio je 1961. godine. Tom prilikom njegov domaćin bio je Stojan D. Vujičić doajen srpskih književnika u Mađarskoj. Umro je u Beogradu 1967. a sahranjen je uz velike počasti u Aleji velikana.

03733) LEDI PEDŽET I NJENI SRBI , Nataša Marković , Plavi jahač Beograd 2015 , Ledi Pedžet je radila kao dobrovoljna medicinska sestra u vojnoj bolnici `Kola srpskih sestara` i Bolnici u Savamali tokom Balkanskih ratova, a u Prvom svetskom ratu otvorila je bolnicu u Skoplju 1914. i to je bila prva strana humanitarna misija. Mek povez, format 12 x 20,5 cm , ilustrovano, ćirilica, 219 strana

Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Zemlja istine, ljubavi i slobode (DVD) Nagrada `Fasbinder` 49. Međunarodnog Filmskog Festivala u Manhajmu. Najbolji Jugoslovenski film u 2000. godini, po mišljenju žirija Yu Fipresci. Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma `Čudotvorni mač`. Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom (i pred očima bioskopske publike) od mrlja mastila `montira` delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi… režija: Milutin Petrović uloge: Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Biljana Srbljanović, Đorđe Anđelić, Rade Marković, Milorad Milinković, Dina Prelević specijalni dodaci: trejler, audio inserti, foto galerija, DVD galerija godina proizvodnje: 2000 audio: srpski, Dolby Digital 2.0 titlovi: engleski PAL, sve zone izdavač: MegaCom Film U CELOFANU

NAUKA KAO BAJKA - Vladimir Ajdačić Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Godina izdanja: 1990 Format: 21 X 14,5 cm Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 256 101 PRICA... Na zadnjim koricama slika i biografija autora, Prikaz Zoran Živkovic, Kao što pred iznenadni nalet kiše ili oluje seljaci užurbano skupljaju svoju letinu, ja sam požurio da u knjizi NAUKA KAO BAJKA, u Duši pre zvezda, “uplastim“ znacajne radove naucnih pregalaca. To nisu cudaci i zanesenjaci kako ih mnogi zamišljaju, vec najcešce radosni stvaraoci najširih interesovanja. Njih kao i druge ljude more iste brige i nespokoji. Oni postavljaju sebi pitanja o smislu života, o odnosu dobra i zla, duha i materije. Nauka ne daje odgovore na ta pitanja, ali ona može pomoci njihovom iznalaženju. Otkrivajuci istine o Prirodi i njene zakonitosti, nauka nas uci da ne možemo opstati ako se ne pokoravamo sveopštoj harmonije koja vlada u Prirodi. Price koje su pred vama zadovoljice vašu radoznalost i omoguciti vam da dodete do novih saznanja. Prof. dr Vladimir Ajdacic, nuklearni fizicar, rodjen je 1933. godine u Beogradu, Srbija. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu i Torontu. Naucnim radom bavio se u Institutu u Vinci, Srbija, i u Kanadi , na Univerzitetu Toronta i na McMaster univerzitetu u Hamiltonu. Radio je na razvoju metoda detekcije nuklearnog zracenja i na izucavanju nuklearnih reakcija. Tokom NATO rata protiv Srbije i posle njega osnovna preokupacija Prof. Ajdacica je pomoc žrtvama osiromasenog uranijuma. Paralelno sa naucnim radom, duze od 40 godina bavi se popularizacijom nauke. ***Očuvano***

Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama. Diplomirao je žurnalistiku i specijalizovao međunarodnu politiku i diplomatsku istoriju. Kao novinar radio je u velikim novinskim kućama (Politika i Borba). Autor je nekoliko monografija (Marsejski krst kralja Aleksandra, Knjaz Mihailo Obrenović – život i politika, Balkanski atentati – ubiti preko nišana). U njegovom opusu beogradske teme zauzimaju značajno mesto (Siluete i karakteri – nadimci starih Beograđana, Patriciji i pustolovi – najveće misterije starog Beograda, Kalemegdanske senke – portret beogradskog čoveka, (Dereta, 2013), koja je već izašla u tri izdanja, Nadimci starih Beograđana : 1830-1940.: (u potrazi za međudnevicom beogradskog čoveka) (Službeni glasnik, 2015)). U knjizi Oganj i nada (Dereta, 2014), koja govori o Srbiji u I svetskom ratu, Simo C. Ćirković je zaokružio jednu oblast svojih istorijskih interesovanja i pružio doprinos obeležavanju 100 godina od početka Velikog rata, dok je u delu Tri boje fraka: Tito, Andrić, Krleža – uporedna biografija, izložio zamršene tokove moderne istorije, skriveno lice političkih odnosa i aktere iz senke kratkog 20. veka. Leksikonom Ko je ko u Nedićevoj Srbiji strukturno je istražio jedno kontroverzno razdoblje srpske povesti. Bavi se i leksikološkim studijama (Rečnik arhaizama, Rečnik urbane svakodnevice). Kao leksikograf angažovan je u Srpskom biografskom rečniku Matice srpske i u Srpskoj enciklopediji, zajedničkom izdanju Matice srpske i SANU, gde je uključen kao stručni saradnik. Neguje principe svestranog arhivskog istraživanja, te su njegove knjige dokumentarni uvid u epohu, ljude i institucije... odlično očuvana kao nova MAJ.21/10

SATYAGRAHA - M. K. GANDI U JUŽNOJ AFRICI 1893-1914 SATYAGRAHA - M. K. GANDHI IN SOUTH AFRICA 1893-1914 Godina izdanja: 1980. godina, Njujork Broj strana: 63 Povez: mek Format: 24cm Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Korice malo iskzane i požutele od sarosti, izuzev toga u dobrom stanju. Satyagraha je jedinstvena filozofija nenasilja, koju je osmislio i razvio Mahatma Gandi tokom Indijskog pokreta za nezavisnost. Iako se u praksi termin satygraha koristi za sve forme nenasilnog, pasivnog i/ili građanskog masovnog protesta, njegovo povodno značenje obuhvata mnogo više od jednostavne tehnike otpora protiv socijalne i političke nepravde. Satyagraha je jedinstven kao koncept suprotan pokretima otpora čiji je cilj poraziti oponenta. U posebnim slučajevima satyagraha može čak značiti kooperaciju sa oponentima da bi se postigao konačan cilj. Osnove satyagrahe su empatija i samilost. Ovom teorijom su se, između ostalog, inspirisali i Nelson Mandela, Martin Luter King, Džejms Bevel kao i mnogi drugi aktivisti. Termin satyagraha je nastao 1906. godine, dok je Gandi radio u Južnoj Africi, u vreme nenasilne borbe protiv politike rasne diskriminacije Indijske zajednice. Prvobitno je počeo da koristi termin pasivni otpor, ali je ubrzo shvatio da taj pojam nije dovoljno širokog značenja, te bi mogao da se interpretiše kao oružje slabih. Zbog toga je odlučio da sastavi termin od dve reči – satya, tj. istine i agraha, tj. insistiranja, na osnovu čega bi slobodan prevod glasio insistiranje na istini. Gandi je ovaj pojam označavao kao snagu koja nastaje iz istine, ljubavi ili nenasilja.

Svako od nas ima pitanja o vezama i seksu, ali koga možemo pitati o tim stvarima? Kako mogu biti sigurna da nekog volim? Da li je u redu imati seksualne odnose ako ste zaljubljeni? Da li ću ikada imati devojku? Mislim da sam trudna, šta sad da radim? Ovu knjigu preporučujemo mladim ljudima, onima koji rade sa mladima, kao i roditeljima. Soteria, 2012. 155 strana.

Centar za stvaralastvo mladih, 2005. Kako postati loša vila` je priča o neopisivoj želji da se izađe iz kolotečine i živi svoj život - objašnjava dvanaestogodišnja Nuša Babić. - Vilinski svet, u kome žive junaci moje knjige, ih uči da ne smatraju sebe važnim, već da žive za svoje štićenike. Oni se ne slažu sa tim, žele da budu slobodni i sami odlučuju o svojoj sudbini. Vilinski svet stvara iluziju bezbednosti, a svet nije tako bezbedan, on je ružno mesto gde se bore za život. Smatram da je prilično sličan našem - kaže Nuša. Ideju o pisanju romana imala je još sa šest godina, ali je tada napisala svega 40 strana i odustala. Još toliko godina je skupljala snage da roman od preko 200 strana nastane u jednom dahu, za svega mesec dana. - Stalno sam bila bolesna kao mala i nisam imala šta da radim. Tako se javila ideja o ovoj knjizi. Neke stvari su prenete iz stvarnog sveta jer sam ja ovu knjigu pisala svojim osećanjima - kaže ona. Jedan od od šest glavnih likova radila je prema svom liku, prema tome kakva bi želela da bude. Drugi je napravila prema svojoj najboljoj drugarici, a ostali su kombinacija ljudi koje poznaje. k01

NASLOV: DR IVAN RIBAR U ZAPISIMA SAVREMENIKA AUTOR: Jozo Petričević IZDAVAČ: Globus, Zagreb GODINA IZDANJA: 1981. BROJ STRANA: 314 POVEZ: tvrdi, plastificirani zaštitni omot STANJE KNJIGE: odlično (jedino unutra pečati na par mesta i malo oštećen omotač sa zadnje strane). Aktivan i u vrhu političke scene i Kraljevine SHS i Jugoslavije ali i posleratne socijalističke Jugoslavije. Jedini koji je predsedavao skupštinom u obe države. Dr Ivan Ribar (Vukmanić kraj Karlovca, 21. 1. 1881. — Zagreb, 11. 6. 1968.) je bivši jugoslavenski i hrvatski političar. Predsjednik Predsjedništva Narodne skupštine Jugoslavije 1945 - 1953 Ivan Ribar rođen je u u selu Vukmanići kod Karlovca. Srednju školu završio je u Karlovcu, a pravo je doktorirao na Sveučilištu u Zagrebu. Pripadao je hrvatskoj naprednoj mladeži i aktivno sudjelovao u svim akcijama protiv mađarona i frankovaca, a zalagao se za narodno jedinstvo, slobodu i nezavisnost Hrvatske. Jedan je od osnivača Hrvatske napredne demokratske stranke. Kao član Hrvatsko-srpske koalicije izabran je prvi put za zastupnika u Hrvatskom saboru 1913. u Đakovu, gde je 1906. godine počeo advokatsku službu. Bio je član zajedničkog Hrvatsko-ugarskog sabora. Tokom Prvog svetskog rata, premda izabrani zastupnik, bio je taoc, a potom je poslan na bojište protiv carske Rusije. Tada je potpisao poznati poziv Sokolima na borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Ivan Ribar 1918. postaje članom Glavnog odbora Narodnog vijeća u Zagrebu, a 1919. predsednikom Privremenog narodnog predstavništva SHS. 1920. izabran je za zastupnika kao član Demokratske stranke, a iste godine postaje i predsednik Ustavotvorne skupštine te na tom mestu ostaje sve do 1922. Borio se za sporazum i saradnju s Hrvatskom seljačkom strankom (HSS). Predsjedao je skupštinskoj raspravi kada je Puniša Račićpucao u Stjepana Radića i ostale zastupnike HSS-a. Posle zavođenja diktature kralja Aleksandra, tražio je da njegova stranka apstinira. U vreme diktature radio je s uvaženim intelektualcima na osnivanju Narodnog fronta slobode. Zatim je bio aktivan član Udružene opozicije, pa je zbog toga isljučen iz Demokratske stranke. Za sve vrijeme diktature na sudovima je branio komuniste. Od 1937. povezuje svoju grupu (Demokratska ljevica) s Narodnim frontom koji je osnovan na inicijativu tadašnje ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Početkom 1941. podržava već aktivni otpor protiv neprijatelja. Nakon početka oružanog ustanka u Srbiji, jedno vrijeme ilegalno je boravio u Beogradu, a potom je otišao u Zagreb odakle se prebacio na oslobođena područja. Tijekom 1942. radio je na pripremama za sazivanje AVNOJ-a. Na prvom zasedanju AVNOJ-a u Bihaću 26. i 27. studenoga 1942. izabran je za predsjednika AVNOJ-a i to ostaje sve do 1945. U ratu je izgubio oba svoja sina: Juricu Ribara i Ivu Lolu Ribara. Nakon rata, biran je kao zastupnik u Narodnoj skupštini FNRJ i u Saboru NR Hrvatske. Od kraja 1945. do 1953. bio je predsjednik Predsjedništva Narodne skupštine FNRJ. Jedno vrijeme bio je i član Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Iz političkog se života konačno povukao 1960. godine. Živio je u Zagrebu, gde je 1968. i umro u 87. godini života, kao rezervni general-major JNA. Ivan Ribar primio je brojna odlikovanja. Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske zastave, Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom bratstva i jedinstva, Ordenom zasluge za narod, te Ordenom partizanske zvijezde I. reda. Иван Рибар POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 SAL

Izdaje MLADINSKA KNJIGA Ljubljana Svi mi zelimo da znamo kako su ljudi nekada ziveli. Zelimo da znamo ne samo istorije carstava i ratova, te imena vladara, vec smo radi da saznamo kako su ljudi radili, u sta su verovali, cega su se igrali, kako su se odevali i hranili, kako su putovali i gradili svoje domove - recju, kako su odista ziveli svoj svakidasnji zivot. Knjiga je u solidnom stanju Tvrd povez - bogato ilustrovana - 215.strana