Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Biblioteka Vjeverica Izdavač: Mladost - Zagreb, 1985. god. Tvrd povez, 21 cm. 165 str. Ilustrovano Nagrada Grigor Vitez 1976, Nagrada Mlado pokoljenje 1977 “Zvižduk s Bukovca” Zvonimira Milčeca zanimljiva je knjiga koja nam prikazuje uzbudljive dogodovštine dečaka koji trenutno pohađaju peti razred. Ona govori o tome kako su dečaci provodili svoje veselo detinjstvo u zagrebačkom kvartu Bukovcu. Popraćeno je izvornim ilustracijama koje je izradio naš poznati karikaturist Oto Reisinger. Zvonimir Milčec Zvonimir Milčec najpoznatiji je dječji pisac te jedan od najistaknutijih hrvatskih književnika. Svoja je djela najviše posvećivao gradu Zagrebu, a proslavio se i kao pisac za djecu. Poznati pisac rodio se 3.9.1938. godine u Zagrebu, a umro 17.4.2014. godine. Obrazovanje Zvonimir Milčec osnovnu školu završio je u rodnom Zagrebu, gdje je nakon toga pohađao i srednju grafičku školu. Nakon mature upisao je Visoku poslovnu školu, također u Zagrebu, a onda je otišao u Beograd, gdje je studirao i diplomirao novinarstvo. Privatni život Milčec je radio kao profesionalnu novinar, bio je reporter i kolumnist. Radio je i kao urednik dvotjednika Zagrebački trg i pomoćnik glavnog urednika u Večernjem listu. Cijelo jedno desetljeće radio je kao stalni kolumnist Jutarnjeg lista, a onda, nakon što je već bio umirovljen, ponovno je postao kolumnist Večernjeg lista. Također je pisao kolumne i na raznim web portalima. 1996. godine Milčec je otvorio kafić za vlastiti užitak, poznat po tome što je odavao pravu sliku grada Zagreba, kojeg je on toliko volio. Kafić je nazvao “K&K”, a karakterističan je po tome što u njemu nije svirala glazba, pa su posjetitelji u njemu mogli na miru pročitati novine ili izložene knjige ovog poznatog autora. Sam Milčec je često i bez srama govorio o nekim svojim porocima i užicima, što su bili upravo neometano ispijanje kave i pušenje cigara, u dokolici pri kojoj se osjećao pravi duh Zagreba. Zvonimir Milčec je više puta pokazao koliko je vezan za grad Zagreb, ne samo po svojim književnim djelima i novinarskim radom, već i aktivističkim djelovanjem. On je bio jedan od inicijatora za postavljanje spomenika Mariji Ujević u Vlaškoj ulici, što se i dogodilo 1988. godine, aktivno se borio 1990. godine za povratak Fernikovog spomenika banu Jelačiću, te je sudjelovao u podizanju spomenika Mariji Jurić Zagorki, koji danas krasi Tkalčićevu ulicu u Zagrebu. Zvonimir Milčec umro je iznenada 2014. godine, u 76. godini života. Posao Zvonimir Milčec je danas, pored svega što je radio, ostao najpoznatiji kao dječji pisac. Ipak, on nije pisao samo dječje knjige, već i beletristiku za odrasle. Njegovi poznati romani za odrasle su “U Zagrebu prije podne”, objavljen 1979. godine i “Čovjek od novina”, objavljen 1997. godine. Osim beletristike, Milčec je napisao preko petnaest zbirki koje su sadržavale njegova djela iz feljtonistike, od kojih su neke “Zadnja pošta Zagreb”, “Pozdravi doma”, “Zagreb je Zagreb”, “Dinamovo proljeće”, “ZGode”, “Dolac”, “Fakat Zagreb”, “Zagrepčani naši i vaš” i druge; napisao je pet djela iz publicistike, i to “Piti ili ne piti”, “Povratak bana”, “Nečastivi na kotačima”, “Zagrebački gradonačelnici” i “Pliva – 70 godina najveće farmaceutske tvrtke”. Milčec je pisao i scenarije za televizijske dokumentarce (“Zadnja pošta Zagreb”) i igrane TV-filmove (“Priča iz Maksimirske šume”, “Pozdrav iz Zagreba” i “Stari album L.P.-ja”). Pisao je scenarije za kino-filmove i to za dokumentarce “Uzlet”, “Ne gledaj gore” i “Strah u dolini potoka Bliznec”. Ipak, među čitateljima najveću popularnost uživaju Milčecove knjige za djecu. Neke od njih dio su obavezne školske lektire, poput poznatih romana za djecu “Zvižduk s Bukavca” i “Tajne krvavog nosa”. Osim njih, njegovi poznati romani za djecu su i “U Zagrebu prije podne”, “Posljednji zvižduk”, “Priča o novinama”, “Čovjek od novina”, te zbirka pripovjedaka “Tekuće priče”. Najveća postignuća Zvonimir Milčec nagrađen je brojnim nagradama i to ne samo onima za svoja književna djela. 2009. godine dobio je nagradu za životno djelo Otokar Keršovani, za svoj cjeloživotni rad u novinarstvu. Nagrade koje su mu dodijeljene zbog njegova književnog rada bile su nagrada Grigor Vitez, koju je dobio 1976. godine i nagrada Mlado pokoljenje, koja mu je dodijeljena godinu dana kasnije. 1994. godine dobio je Nagradu grada Zagreba. Upravo je grad Zagreb bio glavni motiv njegovih radova. O njemu je pisao kolumne, bio je mjesto radnje većine njegovih romana, a gotovo svi feljtoni koje je pisao u naslovu su imali motiv Zagreba. Mnoge njegove knjige su prevedene na poljski, ruski, engleski i njemački jezik. Većina njih ima više izdanja, a neke knjige adaptirane su u dokumentarne serije i filmove, te kratke ili dugometražne dokumentarne filmove.

Autor - osoba Horozović, Irfan Naslov Mađioničar iz prijestolnice domina / Irfan Horozović ; [ilustracije Nedžad Sahačić] Vrsta građe roman Jezik bosanski Godina 1990 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Banjaluka : Glas, 1990 (Banjaluka : Glas) Fizički opis 51 str. : ilustr. ; 22 cm. Drugi autori - osoba Sahačić, Nedžad Zbirka Biblioteka Jablan. kolo 1 ; knj. 2 (Broš.) Napomene Tiraž 5.000 Bilješka o piscu: str. 50. Irfan Horozović (Banja Luka 27. travnja 1947) je bosanskohercegovački književnik. U Banjaluci je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Filozofski fakultet (Komparativna književnost i Jugoslavenski jezici i književnosti) diplomirao u Zagrebu. Bio je urednik Studentskog lista Pitanja i Putevi. Bio je odgovorni urednik u izdavačkoj djelatnosti Novog glasa u Banjaluci. Živi u Sarajevu. Urednik je u igranom programu RTV Federacije BiH i glavni urednik časopisa Život. Dramski tekstovi su mu izvođeni na radiju (Šesta smrt Benjamina Talhe, Zadovoljština, Kuburović, Posuđena rečenica), u teatrima (Ružičasta učiteljica, Soba, Pehlivan Arif Tamburija, Šeremet, Proba, Tri Sabahudina) i na televiziji (Šeremet). Neki od tih tekstova su prevedeni i igrani u Švedskoj i Poljskoj. Jedna adaptacija knjige Talhe pod nazivom Priče iz Šedrvanskog vrta postavljena je u Rimu. Dobitnik je Nagrade „Sedam sekretara SKOJ–a“ (1972), Nagrade grada Banje Luke (1980), Nagrade Udruženja književnika BiH (1988), Nagrade za najbolju knjigu za djecu u BiH (1987), Nagrade Društva pisaca Bosne i Hercegovine za 1998. godinu i drugih nagrada i priznanja. Godine 2001. osvojio je nagradu Meša Selimović za najbolji roman. Šesta smrt Benjamina Talhe. Drama za glasove. Radio–Zagreb 1968. Zvečajsko blago. Pjesme. Glas, Banja Luka 1969. Ružičasta učiteljica. Dramolet. Narodno sveučilište „Božidar Maslarić“, Osijek 1970. Talhe ili šedrvanski vrt. Proze. BC, Zagreb 1972; – 2. prošireno izdanje, Svjetlost, Sarajevo 1991; 3. izdanje Sarajevo Publishing, Sarajevo 1997. I na esperantu: Savez za esperanto BiH, Sarajevo – Banja Luka 1991. Soba. Groteska. Prolog. Zagreb 1971; – 2. izd. Zajednica profesionalnih pozorišta, Sarajevo 1977. Tanka katanka. Farsa za djecu. Dječije pozorište Banja Luka 1971. Zadovoljština. Drama za glasove. Radio–Zagreb 1972. Salon gluhonijemih krojačica. Pripovijetke. Svjetlost, Sarajevo 1979. Testament iz mladosti. Poezija. Glas, Banja Luka 1980. Šeremet. Drama. Zajednica profesionalnih pozorišta BiH, Sarajevo 1985. Karta vremena. Priče/roman. „Veselin Masleša“, Sarajevo 1983. Noćne ceremonije. Izabrane priče. Svjetlost, Sarajevo 1984/1985. Vauvan. Roman za djecu. Klub „Ivan Goran Kovačić“, Bihać 1986; – 2. izd. „Veselin Maleša“, Svjetlost, Sarajevo 1990; – 3. izd. Bosanska riječ, Wuppertal 1995; – 4. izd. Targa, Zagreb 1995; – 5. izd. Bosanska riječ, Wuppertal–Amsterdam–Sarajevo 2000. Rea. Kratki roman. „Veselin Masleša“, Sarajevo 1987. Mađioničar iz prijestolnice domina. Pripovijest za djecu. Glas, Banja Luka 1988; – 2. izd. 1990; – 3. izd. Targa, Zagreb 1995: – 4. Izd. Bosanska riječ, Wuppertal–Amsterdam–Sarajevo 2000 (zajedno s Vauvanom). Kalfa. Roman. Svjetlost, Sarajevo 1988. Iluzionistov grob i lebdeća žena. Priče. Prosveta, Beograd 1991. Posuđena rečenica. Drama za glasove. Radio–Sarajevo 1991. Prognani grad. Priče. Antibarbarus, Zagreb 1994. Bosanski Palimpsest. Priče. Durieux, Zagreb 1995. Sličan čovjek. Roman. Bosanska knjiga, Sarajevo 1995. Oblak čija lica prepoznajemo. Izabrane priče. Bosanska riječ, Wuppertal–Sarajevo 1997. – drugo, promijenjeno izdanje, kod istog izdavača 1999. Knjiga mrtvog pjesnika. Poezija. Horus, Zagreb 1997. – drugo, prošireno izdanje, Bosanska knjiga–Šahinpašić, Sarajevo 1999. Inspektor vrtnih Patuljaka. Roman za djecu. Bosanska riječ, Wuppertal–Sarajevo–Amsterdam 1998. Proba. Dramolet. Kamerni teatar 55. Sarajevo 1998. Berlinski nepoznati prolaznik. Roman. Ljiljan, Sarajevo 1998. Prodavnica noževa. Izabrane priče. Damad. Novi Pazar 1999. Izabrane pripovjetke. Sejtarija, Sarajevo 2000. Filmofil. Roman. Sejtarija, Sarajevo 2000. Imotski kadija. Roman. Ogledalo, Sarajevo 2000. Tri Sabahudina. Tragična komedija. Praizvedba u Kamernom teatru 55 u Sarajevu # 12. 2001. Izabrane Igre. Drame. Svjetlost, Sarajevo 2000. Buduće svršeno vrijeme. Poezija. DES, Sarajevo 2001. MG73

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi deo: Stari zavet Prelepe ilustracije: Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya.... Stari zavet (originalno: Sveto pismo Staroga zavjeta) jeste hrišćanski naziv za zbirku svetih spisa koji prethode Isusu Hristu i Novom zavetu. Jevreji ga nazivaju Tanah.[1] Sastoji se od knjiga zakona, istorije, proročanstava i pesama. Za hrišćane, Stari zavet čini prvi deo Svetog pisma (drugi deo čini Novi zavet).[2] Vremenom je hrišćanski Stari zavet stekao izvesne razlike u odnosu na jevrejski Tanah. Za judaizam, zbirka svetih knjiga Tanaha na hebrejskom jeziku je uobličena još u 5. veku p. n. e. Rana hrišćanska crkva koristila je grčki prevod iz 2. veka p. n. e, koji je uključivao i spise kojih nema u jevrejskom kanonu. Jeronim je sumnjao u autentičnost tih knjiga, ali su one tek protestantskom reformacijom odvojene od Starog zaveta. Pravoslavni i rimokatolici ih zovu devterokanonskim, a protestanti apokrifnim knjigama....

Džakarta Omot oštećen, singlica je nekad dobro radila, sada nemam gramofon.

„Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al` da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

„Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al` da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Opis proizvoda „Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami!

Suzy 1985. Stanje omota vrlo dobro do vg- jer je talasast i ivice su solidno iskrzane. Drugih znacajnijih nedostataka nema. Ploca je u ex- stanju, zamalo odlicna, sa minimalnim tragovima koriscenja. 10 new wave/synth pop numera na trecem albumu poznate Nemacke pevacice i glumice: A1 Universal Radio Written By – Dumas 3:35 A2 Gods Of Aquarius Arranged By – Rucker* Written-By – Hagen* 3:27 A3 Russian Reggae Arranged By – Rucker* Written By – Dosco Written-By – Hagen* 4:35 A4 My Way Written-By – Francois*, Revaux*, Hagen*, Anka* 4:26 A5 1985 Ekstasy Drive Arranged By – Rucker* Written By – Krause, Liesagang Written-By – Hagen* 3:20 B1 Prima Nina In Ekstasy Arranged By – Rucker* Written-By – Hagen* 4:28 B2 Spirit In The Sky Written By – Greenbaum 5:15 B3 Atomic Flash Deluxe Written By – Dr. Livingstone, Lorentz Written-By – Hagen* 4:02 B4 The Lord`s Prayer Arranged By – Rucker* Written-By – Hagen* 3:21 B5 Gott In Himmel 1:16

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I. izdanje! Ilustracije: Danica Rusjan Jakševac, Stjepan, hrvatski pjesnik (Brdovečki Sveti Križ, 16. XII. 1916 – Zagreb, 10. V. 1994). Od 1938. bio je zaposlen na Radio Zagrebu: dugogodišnji spiker, planer programa, instruktor kadrova te od 1952. urednik dječjega programa. Objavio je dvije knjige intimističke lirike (Pjesme, 1943; Glasim se nespokojem, 1956), a poznat je kao kajkavski i štokavski dječji pjesnik. Počevši u tradicionalnome krugu hrvatskoga dječjeg pjesništva (Vesela godina, 1969), već je u drugoj zbirci Voli, ne voli, voli (1972) unio kao jedan od prvih u nas temu dječjih ljubavnih preokupacija, a u svojoj najpoznatijoj zbirci Ima jedan razred (1981) i izražajno-jezične inovacije. Zahvaljujući melodioznosti i zvonkosti mnogi su njegovi dječji stihovi i stihovi za odrasle uglazbljeni. Režirao je kulturno-prosvjetne filmove, dramatizirao dječje bajke za Jugoton, a scenska su mu djela izvođena u lutkarskim kazalištima u Zagrebu i Subotici. Prevodio je sa slovenskoga jezika. Biblioteka Vjeverica

Ekstra stanje

JUGOSLAVIJO RADIMO SLOŽNO PLOČA 45 STEREO JUGOTON 1979 Danilo Živković uz orkestar Slavomira Kovandžića !!! Lepo !!!! KOLEKCIONARSKI PRIMERAK s

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Vjera Lalin Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Price Ilustrovao: Oleksij Miscenko Mihail Mihajlovič Prišvin (rus. Mihail Mihajlovič Prišvin, naučna transliteracija Mikhail Mihajlovič Prišvin; * 23. januar / 4. februar 1873. grg. u Hruščovu-Ljovščino, Orlovska gubernija; † 16. januar 1954. u Moskvi) je bio ruski pisac. Mihail Prišvin je rođen kao sin trgovca u Hruščovu-Ljevskinu (oko 400 kilometara jugoistočno od Moskve) i studirao je na hemijsko-agronomskom fakultetu Politehnike u Rigi. Tamo je uhapšen 1897. godine, zatvoren i kasnije stavljen u kućni pritvor zbog učešća u širenju revolucionarnih spisa. Između 1900. i 1902. godine završio je studije u Lajpcigu i Jeni. Posle kratkog staža kao agronom, Prišvin je radio kao novinar, a tokom građanskog rata kao seoski učitelj, bibliotekar i kustos muzeja. Od 1905. pisao je svoje prve književne tekstove, često zasnovane na putopisima. Pored veoma hvaljenih priča, reputaciju su mu učvrstili autobiografski roman Lanac Kašeja i duga priča Šen Šen. Pisao je i odlične knjige za decu. U metežu Revolucije od 1917. pa nadalje, Prišvin je upoznao književni krug u Petrogradu, gde je živeo zimi, dok je leti radio na porodičnom imanju u Jelecu. Prišvin se dopisivao sa Trockim tokom ovog revolucionarnog perioda, ali „kao rezultat neposlušnog članka upoznaje se sa boljševičkim pravnim sistemom i njegovim zatvorima.“[1] Dugo je ostalo nepoznato da je Prišvin od 1918. pisao dela političkog i filozofskog karaktera i jasno poznavao cenzurnu situaciju od samog početka za fioku – poput Zemaljske čaše, groteske iz Ruskog građanskog rata. Takođe u tajnosti, skoro pedeset godina vodio je dnevnik za koji je svojim oštrim analizama političke i društvene sadašnjosti popunio 120 sveska i za koji je rekao da će ga „streljati deset godina za svaki red“.[2] Prišvin je ostavio i obiman fotografski opus u kome je hvatao ne samo utiske prirode već i društvene promene. Posle Prišvinove smrti 1954. godine, njegova udovica i egzekutor sakrili su njegovu pisanu imovinu od staljinističke javnosti kako ih ne bi ugrozili. Mnoge sveske su kasnije prepisane. Njegovo kompletno delo je već dostupno na ruskom jeziku, a rusko izdanje dnevnika, koje izlazi od 1991. godine, završeno je 2018. godine.[3][4][5][6] Prvi tom dnevnika, sa zapisima od 1917. do 1920. godine, objavljen je u nemačkom prevodu 2019. godine.[2] Njegovi dnevnici pokazuju ogromnu raznolikost oblika: utiske, svakodnevne rečenice, beleške iz snova, izveštaje, aforizme, a takođe i pisanje prirode. Prišvin je bio član ruskog Fraternitas Arctica u Rigi.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis Autora! Ilustracije: Vjera Lalin Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Lepotom knjige bavio se: Bole Miloradovic Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Djuro Seder Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine.[4] Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica

VARIOUS ARTISTS Bećarski Divani (LP) Izdavač: PGP RTB ‎(LP 1309) 1974. godina A1. Aleksandar Dejanović I Tamburaški Orkestar Makse Popova - Bećarac A2. Mira Banjac I Ivan Hajtl - Divani A3. Tamburaški Orkestar Janike Balaža - Mađarac Kolo A4. Mira Banjac - Divani A5. Duet D. Obradović–Z. Barajić I Tamburaški Orkestar Janike Balaža - Jesi L` Čula, Sek–Jelena A6. Grupa „Šumadija“* I Tamburaški Orkestar Janike Balaža - Zelena Avlija A7. Mira Banjac I Ivan Hajtl - Divani A8. Grupa „Šumadija“* I Tamburaški Orkestar Janike Balaža - Lepa Nera B1. Tamburaški Orkestar Janike Balaža - Banatsko Kolo B2. Aleksandar Dejanović I Tamburaški Orkestar Radio–Novog Sada. Četir` Konja Debela B3. Mira Banjac I Ivan Hajtl - Divani B4. Duet Radulović–Jovanović I Tamburaški Orkestar Janike Balaža - Moj Dilbere B5. Zvonko Bogdan I Tamburaški Orkestar Janike Balaža - Milica Je Večerala B6. Mira Banjac I Ivan Hajtl - Divani B7. Zorka Butaš, Grupa Pevača I Tamburaški Orkestar Makse Popova - Dunave, Tija Vodo B8. Ivan Hajtl - Divani B9. Grupa „Šumadija“* I Tamburaški Orkestar Makse Popova - Vesele Poskočice Očuvanost: Omot 4 ka 4+ Vinil 4+

VARIOUS ARTISTS Formel Eins - Die Zehnte (LP) Made in Germany Izdavač: EMI Electrola (1C 088 26 1252 1) 1986. godina A1. Mel & Kim – Showing Out (Get Fresh At The Weekend) 3:33 A2. Don Johnson – Heartbeat 4:18 A3. Erasure – Sometimes 3:38 A4. Robbie Nevil – C`Est La Vie 3:24 A5. MC Miker G & Deejay Sven – Celebration Rap 4:10 A6. Steve Miller Band – I Want To Make The World Turn Around 4:23 A7. Joe Cocker – Now That You`re Gone 4:15 A8. Nick Kamen – Each Time You Break My Heart 4:30 B1. Duran Duran – Notorious 3:58 B2. Tina Turner – What You Get Is What You See 4:27 B3. Kool & The Gang – Victory 3:58 B4. The Pretenders – Don`t Get Me Wrong 3:49 B5. Glass Tiger – Someday 3:35 B6. Nik Kershaw – Radio Musicola 4:16 B7. Grace Jones – I`m Not Perfect (But I`m Perfect For You) 3:22 B8. Mixed Emotions – You Want Love (Maria, Maria) 3:59 Očuvanost: Omot 4+ Vinil 4+ ka 5- (odličan za slušanje)

Diskoton 1984. Omot dosta pohaban kao na fotografijama, ivice razdvojene. Insert nesto manje pohaban i nije probijen. Ploca je sa jedne strane u vrlo dobrom stanju a sa druge ima ogrebotina koje bi mogle da uticu na reprodukciju. 10 numera na jos jednom albumu cuvenog domaceg pop rock sastava, sa dosta hitova a jedinim sa Tifom na vokalu: A1 Hej, Slaveni 1:30 A2 Padaju zvijezde Music By, Lyrics By – Goran Bregović 4:40 A3 Meni se ne spava Music By, Lyrics By – Goran Bregović 4:43 A4 Za Esmu Music By, Lyrics By – Goran Bregović 4:15 A5 Jer kad ostariš Music By, Lyrics By – Goran Bregović 5:40 B1 Lipe cvatu, sve je isto k`o i lani Music By, Lyrics By – Goran Bregović 4:00 B2 Pediculis pubis Lyrics By – Bora Đorđević, Goran Bregović Music By – Goran Bregović 4:25 B3 Radi radio Music By, Lyrics By – Goran Bregović 2:53 B4 Lažeš Music By, Lyrics By – Goran Bregović 3:47 B5 Da te Bogdo ne volim Music By, Lyrics By – Goran Bregović 5:18

format: 7` SP artist: HAJDUK STANKO I JATACI (Serbia, Yugoslavia) title: Na putu za Stambol / Anđelija, čuvaj se Turaka release date: 1975 label, Cat. No: PGP RTB, S 51 691 style: rock / pop-rock / folk rock Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+), ODLIČAN primerak. U međuperiodu između rada sa grupama ZAJEDNO i SUNCOKRET, Bora Čorba je sa drugarima oformio ad-hoc sastav čudnog imena HAJDUK STANKO I JATACI. Pored Bore u bendu su bili DJ i radio voditelj Zoran Modli, ali i provereni rock majstori poput basiste POP MAŠINE Roberta Nemečeka i gitarskog heroja Ljube Sedlara (OPUS) a tu su bili i Momčilo Vuković, bubnjar koji će svirati i na jednom singlu SUNCOKRETA, i misteriozni Zoran Muigoša. Sećam se da je Bora jednom rekao da ne može da mu se seti prezimena, a pošto je svirao MOOG klavijature (čita se: `mug`), da su ga zvali `Mugoša`. Ako niste zaključili po imenu benda i naslova pesama - ovo su dve rock zezalice, kou kojima na momente iskoči Ljubina gitarska solaža ili pasaž... Simpatično, ali ništa više od toga. Danas je ovaj singl dosta redak, ali se još uvek može relativno lako nabaviti, pa iskoristite priliku. A Na putu za Stambol B Andjelija, čuvaj se Turaka ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče bendova Bore Čorbe i Miše Aleksića pre no što će oformiti RIBČLJU ČORBU, tj. bendova SOS, ZAJEDNO, HAJDUK STANKO I JATACI i SUNCOKRET (1973-1979): I - SOS - kompletna vinilna diskografija: 1) SP SOS - `Nestvaran san / Stari sat` (1973, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854853_SP-SOS-Nestvaran-san-Stari-sat-1973-PERFEKTNA 2) SP SOS - `Tražim / Magnovenje` (1974, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70625953_SP-SOS-Trazim-Magnovenje-1974-ODLICNA 3) SP SOS / ZAJEDNO - `O ruk, ćale / Glavna ulica` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72793773_SP-SOS-i-ZAJEDNO-O-ruk-cale-1975-NM-Bora-i-Mica 4) SP SOS - `Čovek i pčela / Znam kako je..` (1975, PGP RTB) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SOS - kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Hit parada` (1974, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `O ruk, ćale` 2) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `Veče uz radio` ********************************************************************** III - GRUPA `ZAJEDNO` - kompletna vinilna diskografija: 1) SP ZAJEDNO - `The Island Of Flowers / Ostrvo cveća` (1974, Ostrvo cveča / Studio B) https://www.kupindo.com/Ploce/74854825_SP-ZAJEDNO-Ostvo-cvijeca-1974-NOVA-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/74854821_SP-ZAJEDNO-Ostvo-cvijeca-1974-NIKAD-PUSTENA 2) SP ZAJEDNO - `Vizija / Goro moja` (1974, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854837_SP-ZAJEDNO-Vizija-Goro-moja-1974-PERFEKTNA 3) SP ZAJEDNO - `Sve će biti dobro / Bespuće` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854833_SP-ZAJEDNO-Sve-ce-biti-dobro-Bespuce-1975-PERFEKT https://www.kupindo.com/Ploce/74854841_SP-ZAJEDNO-Vizija-Goro-moja-1974-veoma-dobra-VG- 4) SP SOS / ZAJEDNO - `O ruk, ćale / Glavna ulica` (1975, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72793773_SP-SOS-i-ZAJEDNO-O-ruk-cale-1975-NM-Bora-i-Mica - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ZAJEDNO - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Hit parada` (1974, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `O ruk, ćale` 2) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO i SOS - `Veče uz radio` 3) LP V/A - `Brigadirska pesma` (1976, PGP RTB) pesma: ZAJEDNO - `U naselju brigadira` ********************************************************************* V - HAJDUK STANKO I JATACI - kompletna vinilna diskografija: 1) SP HAJDUK STANKO I JATACI - `Na putu za Stambol / Andjelija, čuvaj se Turaka (PGP RTB, 1975) https://www.kupindo.com/Ploce/74831661_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Na-putu-za-S-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74831681_SP-HAJDUK-STANKO-I-JATACI-Bora-Corba-1975-PERFEKTNA ********************************************************************** VI - SUNCOKRET - kompletna vinilna LP i SP diskografija: 1) SP SUNCOKRET - `Kara Mustafa / Moje tuge` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74854317_SP-SUNCOKRET-Kara-Mustafa-Moje-tuge-75-PERFEKTNA 2) SP SUNCOKRET - `Gde ćeš biti lepa Kejo / Pusto more, pusti vali` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74846277_SP-SUNCOKRET-Gde-ces-biti-lepa-Kejo-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74846313_SP-SUNCOKRET-Gde-ces-biti-lepa-Kejo-1976-ODLICNA 3) SP MIŠA MARKOVIĆ / SUNCOKRET - Bipi / Kvas (1976, Studio B) https://www.kupindo.com/Ploce/74841377_SP-SUNCOKRET-MISA-MARKOVIC-Bipi-Kvas-1976-MINT 4) SP SUNCOKRET - `Rock`n`roll Duku-Duku / Gili, Gili Blues` (1976, Diskos) https://www.kupindo.com/Ploce/74831633_SP-SUNCOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74831645_SP-SUNCOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74831649_SP-SUNCOKRET-Rock-n-roll-Duku-Duku-1976-vrlo-dobra 5) SP SUNCOKRET - `Oj, nevene / tekla voda` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66201269_SP-SUNCOKRET-Oj-nevene-1976-VG-NM 6) LP SUNCOKRET - `Moje bube` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/66201257_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66201261_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66201241_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74846505_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-1-pressing-G https://www.kupindo.com/Ploce/74846521_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-77-2-pres-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/66201253_LP-SUNCOKRET-Moje-bube-1977-2-pressing-VG-NM 7) SP SUNCOKRET - `Imam pesmu za sve ljude / Čovek koga znam` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74853817_SP-SUNCOKRET-Imam-pesmu-za-sve-ljude-1976-ODLICNA 8) SP SUNCOKRET - `Dlakavo čudo / Noćna ptica` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854409_SP-SUNCOKRET-Dlakavo-cudo-Nocna-ptica-79-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74854425_SP-SUNCOKRET-Dlakavo-cudo-Nocna-ptica-79-VG-VG- 9) SP SUNCOKRET - `Sviće novi dan / Tvoja mama gundja protiv mene` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74854037_SP-SUNCOKRET-Svice-novi-dan-1979-NM-M-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74853949_SP-SUNCOKRET-Svice-novi-dan-1979-VG-veoma-dobra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII - SUNCOKRET - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Boom `76` (1976, PGP RTB) - live pesma: SUNCOKRET - `Moj đerdane` https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-Smak-Time-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival-Smak-Time-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 2) LP V/A - `Brigadirska pesma` (1976, PGP RTB) pesma: a) SUNCOKRET - `Ovog leta jedna četa` b) SUNCOKRET - `Balada o lepoj Rosi` 3) 2LP V/A - `Boom `77` (1978, Suzy) - live pesma: SUNCOKRET - `Prvi sneg` https://www.kupindo.com/Ploce/60776693_2LP-V-A-Boom-77-1978-Leb-i-Sol-Valjak-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72310761_2LP-V-A-Boom-77-1978-Suncokret-Leb-i-Sol-ODLICNA 5) LP V/A - `Pesme o Titu sa Festivala `Omladina` (1980, PGP RTB) pesma: SUNCOKRET - `Reč Titova` https://www.kupindo.com/Ploce/72379025_LP-V-A-Pesme-o-Titu-1980-Sobic-Jadranka-Suncokret 6) LP V/A - `Biće uvek Tito` (1985, PGP RTB) pesma: grupa SUNCOKRET - `Reč Titova`

Veoma dobro očuvano, s potpisom Dragana Lukića, ćirilica Prvo izdanje Biblioteka Vjeverica Autor - osoba Lukić, Dragan Naslov Od kuće do škole / Dragan Lukić ; [ilustrirala Zlata Živković-Žilić ; izbor Vladimir Milarić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1981 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1981 Fizički opis 123 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Živković-Žilić, Zlata Milarić, Vladimir Zbirka Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Zlata Živković Žilić Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 – Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964–1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967–1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica MG130 (L)

format: 7` SP artist: PATIKA (Macedonia, Yugoslavia) title: Volim te / Nepravda release date: 1981 label, Cat. No.: Suzy, SP 1219 style: rock Ploča: M (5), omot: NM (5-), perfektan primerak. Kao i Crna Gora, i Makedonija je kuburila sa rock bendovima, tj. bilo ih je daleko manje nego u drugim republikama. Neke grupe, poput skopskog sastava PU su stekle lokalnu popularnost, ali nisu uspele da se nametnu širem auditorijumu. Upravo je pesme iz repertoara grupe PU, (u kojoj je svirao i Arian Dema, kasnije gitarista DEN ZA DEN), pod imenom `Nepravda` postala zaštitni znak benda LEVA PATIKA, koji će kasnije skratiti imke u samo - `PATIKA`. Odakle veza između PU i (LEVE) PATIKE? Članovi obe grupe su bili pevač Granit Tači i klavijaturista i kompozitor Ramiz Jusufi, pa su oni neke stare pesme doneli u `miraz` u svoj novi bend! `Nepravda` (sa kojom je inače PU nastupio 1974. na Zaječarskoj gitarijadi) se nalazi i na jedinom singlu PATIKE, koji je objavljen sredinom septembra 1981, da bi najavio njihov takođe prvi i jedini LP `Eo-Eo`, koji je izašao u novembru iste godine, i na kome se nalaze obe pesme sa singla. Muzički, bend je napravio miks raznih uticaja, od novog talasa sa jedne, pa do čak i funky-ja i jazz rocka sa druge, `pakujući` sve to u veoma za slušanje prijatan spoj, sa nepretencioznom dozom komercijalnosti. No, udaljenost od velikih medijskih centara je sprečila bend da uradi nešto više. Grupa prestaje sa radom, da bi se ponovo okupili nakon raspada SFRJ i snimili kasetu, vraćajući svoje staro ime LEVA PATIKA)MC LEVA PATIKA - Leva patika, 1993, Makedonska Radio Televizija). Ovde je bend radio kao trio, pored proverenog tandema Tači & Jusifi, tu je bio i gitarista Venko Serafimovski. I na ovoj kaseti se nalazi još jedna verzija čuvene `Nepravde`. No, lično mi se najviše sviđa najstarija verzija u izvođenju PU. Zanimljivo je da su u bendu bili podjednako zastupljeni Albanci (Tači, Jusifi) i Makedonci (Gruevski, Donevski), a tu je 1981. bio i Aljoša Ismailovski, kome je teško po imenu odrediti nacionalnost. Dodatno je zanimljivo da obe kompozicije, koje su na otpevane na srpskom i makedonskom, potpisuje tandem Tači & Jusufi. Još jedna trivia za kraj: Tačijeva ćerka Leana se takođe bavi muzikom, i obradila je neke pesme očevog benda LEVA PATIKA! A: Volim te (4:25) B: Nepravda (3:16) ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče grupe PATIKA: PATIKA - kompletna vinilna diskografija: 1) SP PATIKA - `Volim te / Nepravda` (1981, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/72844185_SP-PATIKA-Volim-te-Nepravda-1981-PERFEKTNA 2) LP PATIKA - `Eo-Eo` (1981, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74866653_LP-PATIKA-Eo-Eo-1981-ODLICAN-PRIMERAK

format: LP, 3. pressing artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) title: Olimpijska ploča release date: 1970 (re-press 1971) label, Cat. No.: PGP RTB, LPV 158 style: zabavna / narodna Ploča: VG (4+), omot: NM (5-). Odličan primerak. 3. pressing (od 3, gde ovaj treći nije notiran na Discogsu), sa ovim matriksom: Matrix / Runout (Runout A): LPV 158 A 15021 / Matrix / Runout (Runout B): LPV 158 B 23031 Zanimljivo upriličena ploča koju su inicirali sportska redakcija Radio Beograda, PGP i novine Jež (njihov ime je dodato tek na 2. i 3. pressingu ove ploče, nema ih u tekstu na poleđini omota na 1. pressingu), radi podgrejavanja navijačke atmosfere pred Olimpijske igre u Minhenu 1972. godine. Pola ploče je pripalo zabavnjacima, a pola narodnjacima, jer je tad publika i bila tako podeljena, pola-pola. Danas je na žalost drastično drugačije... Na zabavnjaćkoj strani su se našle tadašnje vedete: Boba, Arsen, Đorđe, Gabi, dok je Olivera Vučo ovde predstavljena šlagerom, iako se mogla naći i na B strani ploče, jer je češće pevala narodnjake. Na toj B strani su Cune, Tozovac, Vasilija, Safet, Radmila i Tine, Nedeljko... takođe predstavnici prve narodnjačke lige tog doba. I rokeri imaju svog predstavnika, koji je, logično, smešten na zabavnjačku stranu. To je KORNI GRUPA, sa numerom `Bube`. I zanimljiv je i omot, pa i njega treba pomenuti. Sastoji se od karikatura najpoznatijeg karikaturiste tog doba - Paje Stankovića, dobrog prijatelja mog oca Dragana, novinara `Politike`, gde je i Paja radio. Paju sam inače upoznao kao klinac... Elem, Paja je nacrtao pevače koji učestvuju na ovoj kompilaciji, i odenuo ih u dresove različitih sportova, pa je time omot dobio `sportsko-muizičku notu`. A1: VARIOUS - Plavi, Plavi; A2: BOBA STEFANOVIĆ - Obriši suze, draga; A3: GABI NOVAK - Vino i gitare; A4: DŽEZ ORKESTAR RTB - Na Struga dućan da imam; A5: ĐORĐE MARJANOVIĆ - Od ljubavi do mržnje; A6: OLIVERA VUČO - Šu, šu, šu...; A7: ARSEN DEDIĆ - Kad bi svi ljudi na svetu; A8: KORNI GRUPA - Bube B1: ANSAMBL RADOJKE i TINETA ŽIVKOVIĆA - Traktorsko kolo; B2: SAFET ISOVIĆ - U baštici ruža vene; B3: LEPA LUKIĆ - Od izvora dva putića; B4: PREDRAG GOJKOVIĆ - CUNE - Oj Moravo, oj; B5: VASILIJA RADOJČIĆ - Ruke bele, ruke željne; B6: NEDELJKO BILKIĆ - Krčma u planini; B7: PREDRAG ŽIVKOVIĆ – TOZOVAC – Vlajna ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće primerke ove ploče: LP V/A - `Olimpijska ploča` (1970, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77423073_LP-V-A-Olimpijska-ploca-1971-3-pres-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77423037_LP-V-A-Olimpijska-ploca-1971-3-pres-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77423033_LP-V-A-Olimpijska-ploca-1971-3-press-VG-vrlo-dobra

OMOT 4+ LP 5- Label: Jugoton ‎– LSY-61915, Jugoton ‎– LSY 61915 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: May 1984 Genre: Jazz, Rock, Funk / Soul, Pop, Folk, World, & Country Style: Folk, Parody Tracklist A1 Pomoravac A2 Radio Moravski Plićak A3 Ćela Rok A4 Daj Mi, Majko, Milijonče A5 Jaja, Jaja B1 Tepsija B2 Srča Do Kolena B3 Ladne Sarme B4 Kuj Živi Od Muziku B5 Laza I Sima Companies, etc. Recorded At – Studio Akademik, Ljubljana Printed By – GIP `Beograd` Credits Engineer – Primarijus Aco Radojičić* Mastered By – SB* Music By, Lyrics By – Dr Veljko B. Užičanin* Performer [Band Member] – Boris*, Bane*, Zvonko* Photography By [Band Members] – Profesor: Mića Isailović* Photography By [Hen And Eggs] – Docent Boris Bizetić* Notes Catalogue number with hyphen - LSY-61915 appears on back cover and spine, the one without hyphen, LSY61915, on labels. Recorded at Akademik studio, Ljubljana, April 1984. Track A4 title misspelt on back cover (missing commas): `DAJ MI MAJKO MILIJONČE`. Track B2 misspelt on label: `SRĆA DO KOLENA`. Track B3 is cover of `Hladne sarme na plitkom tanjiru` originally performed by Lado Leskovar 1979 (single Beograd Disk ‎– SVK 1092)

vinil: 5-/4+ omot: 4 Various – Što Grad Smederevo (Narodne Pesme I Igre Iz Srbije = Serbian Folk Songs And Dances) Label: Jugoton – LPY-V-722 Format: Vinyl, LP, Compilation, Reissue Country: Yugoslavia Released: Genre: Folk, World, & Country Style: Folk A1 Stanimir Petrović Uz Narodni Ansambl Jovice Petkovića*– Što Grad Smederevo A2 Duet Frula »Braća Bajić«* Uz Ansambl »Urošević«*– Kolubarska Seljančica A3 Duet Anica Jocić I Tomislav Dobrić* Uz Ansambl »Urošević«*– Ajd Idemo, Rado A4 Radmila Dimić Uz Ansambl »Urošević«*– Poranio Milorad A5 Ansambl »Urošević«*– Užičko Kolo A6 Duet Radulović – Jovanović* Uz Narodni Ansambl Duška Radetića*– Jedva Čekam Da Nedelja Dođe A7 Đorđe Gagić Uz Narodni Ansambl Antuša Gabrića*– Pred Senkinom Kućom A8 Ansambl »Urošević«*– Čumićanka Kolo B1 Duet Frula »Braća Bajić«* Uz Ansambl »Urošević«*– Stara Osmica, Kolo B2 Duet Anica Jocić I Tomislav Dobrić* Uz Ansambl »Urošević«*– Čoban Tera Ovčice B3 Dušan Nikolić Uz Narodni Orkestar »Carevac«*– Oče Čiča Da Me Ženi B4 Duet Radulović – Jovanović* Uz Ansambl »Urošević«*– Povela Je Jelka B5 Ansambl »Urošević«*– Miloševka Kolo B6 Duet Milošević – Aleksić* Uz Ansambl »Urošević«*– Čim Rujna Zora Zarudi B7 Miodrag Bogdanović* Uz Narodni Ansambl Dušana Radetića*– Šeto Sam Se Gore-dole B8 Narodni Orkestar Radio Beograda*– Čačak Kolo