Sta Radis Veceras-Dragan Jovanovic,Nikola Kojo DVD Delta stanje diska povrsinske linije bez uticaja na rad iz licne privatne kolekcije.

56840) SUDBINA JEDNOG ČARLIJA , Aleksandar Popović , Nolit Beograd 1984 , Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura. ilustrovala Dragana Atanasović , tvrd povez, format 12,5 x 20 cm , ćirilica, 120 strana , posveta na predlistu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pan Bouyoucas (rođen 16. kolovoza 1946. u Libanonu) je grčko-kanadski pisac, dramatičar i prevoditelj. Bouyoucas je rođen od grčkih roditelja i emigrirao je u Kanadu 1963. Nakon studija arhitekture u Montrealu i New Yorku, stekao je BFA (kazalište i film) na Sveučilištu Concordia, te je nekoliko godina radio kao filmski kritičar. Sedamdesetih je objavio dva romana, zatim pisao uglavnom za radio i kazalište, na francuskom i engleskom jeziku. Od 1995. objavio je deset romana, zbirku priča i knjigu za djecu. Nominiran je za nekoliko kanadskih i međunarodnih nagrada, a njegove kazališne drame prevedene su i postavljene u nekoliko zemalja.... Stéphane Jorisch je kanadski umjetnik i ilustrator.[1] Dvostruki je dobitnik Guvernerove nagrade za dječje ilustracije na francuskom jeziku (jednom 1993. za Le Monde selon Jean de ...[2] i 1999. za Charlotte et l`île du destin,)[3] i dvostruki dobitnik Guvernerove nagrade za dječju ilustraciju na engleskom jeziku, 2004. za Jabberwocky[4] i 2008. za The Owl and the Pussycat.[5] Godine 2008. također je bio suvlasnik Gillesa Vigneaulta iz TD Canadian Children`s Literature Award u francuskom odjelu, za Un cadeau pour Sophie.[6] Njegova kći Édith Jorisch je redateljica dokumentarnih filmova.[7] Njezin film L`héritier, o potrazi njezina djeda da povrati umjetnost koju je obitelj izgubila od nacista tijekom Drugog svjetskog rata, osvojio je Prix Gémeaux 2017. [8] i nagradu Michael Moskovitz za film 2018...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nultoj stranici i na poslednjoj ima malo iskrabano hem olovkom nista strasno, sve ostalo uredno! 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malkice ostecena u vrhu sve ostalo uredno! 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti BIBLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval MARIJA PASKVAL Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya....

Originalna video kaseta iz 1989. Nije puštana godinama, poslednji put je odlično funkcionisala (reprodukcija slike i tona, premotavanje). Posle toga je bila uskladištena u originalnoj kutiji. Iz lične kolekcije. Bez fizičkih oštećenja, žvrljotina i sl. Izdavač: CMV Enterprises / CBS United Kingdom. - TOMMY GUN - LONDON CALLING - BANK ROBBER - TRAIN IN VAIN - THE CALL UP - THIS IS RADIO CLASH - ROCK THE CASBAH - SHOULD I STAY OR SHOULD I GO ________________________________________________________________________________________ TAGS: Punk rock, 1977, Streetpunk, Joe Strummer, Mick Jones, Paul Simonon, Tory Crimes, Topper Headon, Rude boy, The Vibrators, Lurkers, 999, Pekinška patka, Sham 69, Buzzcocks, Sex Pistols, muzički spotovi

Gustav Urban LA SCOLA DI BAMBU ŠKOLA BAMBUSA tekst na italijanskom jeziku Gustav Urban, G. Ovani Izdavač: GIUNTI ‎ Bemporad - Marzocco Godina izdanja: 1965 Broj strana: 140 Format: 25.5 x 19cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, ilustrovano, dobro očuvano kao na slikama IZ KOLEKCIJE Austrijska DRŽAVNA NAGRADA; NAGRADA grada Beča; Honor List. Austrijski pisac Gustav Urban, do tada gotovo nepoznat u oblasti književnosti za mlade, radio je nekoliko godina u školskom okruženju sa posebnim didaktičkim zadatkom koji je trebalo da se sprovodi u depresivnim oblastima kao što je Bengal. Tags: Škola Afrika 06.04.2023.

K011 RTS izdavaštvo objavilo je knjigu Šest nemogućih stvari pre ručka. Autorka je Marija Mišić, novinarka Radio Beograda koja već više od 20 godina vodi emisiju Korak ka nauci. Jedna od rubrika emisije prerasla je 2018. godine u knjigu `Šest nemogućih stvari pre ručka`, pa smo tim povodom sa Marijom Mišić razgovarali u desetoj epizodi Eureke Kakva je veza Vaše knjige i emisije? Knjiga je nastala iz istoimene rubrike, odnosno od materijala koji se sakupljao prethodnih 7 godina. Rubrika je nastala kada je emisija dobila termin u 13 časova, dakle pre ručka. Pretpostavljam da ime rubrike golica radoznalost, a tu postoji još jedna knjiška veza. u Alisi Luisa Kerola postoji rečenica koju izgovara kraljica: `Ne mogu da podnesem više od 6 nemogućih stvari pre ručka`. Prosto sam želela da se malo našalim i da budem iskrena, htela sam da proverim i svoje kolege i slušaoce koliko će se njih setiti i prepoznati odjek te rečenice. To nije jedina veza sa Luisom Kerolom? Odlučili smo da ovu knjgu objavimo u godini kada se obeležava 120 godina od njegove smrti. Ona je redakcijski projekat, iza nje stoji Program za decu i mlade Prvog programa Radio Beograda. Dakle u čast Luisu Kerolu koji zapravo i nije bio Luis Kerol, već Čarls Latvidž Dodžson. S obzirom da je bio viktorijanski matematičar, u sve što je napisao uneo je i više od solidnog poznavanja nauke, a taj viktorijanski period poznat je i kao period zagonetki, premetalica, rebusa, tako da je mnoge zagonetke postavio i u knjigama o Alisi. Koliko je on za vas inspiracija u poslu kojim se bavite? Koliko njegov odnos prema svetu, prema nauci, prema mladima, pokreće i vas? Kao dete, iskreno, nisam volela Alisu. Kada čitate knjigu bez slika, imate prava da zamislite sve onako kako želite. Međutim, kada imate ilustraciju, onda je to tuđa slika. Meni su kao detetu zapale knjige u kojima mi se ilustracije nisu dopadale pa nisam volela Kerola. Moram da priznam da sam se sa njim, Alisom i matematičkim zadacima sprijateljila tek u kasnijim godinama i preko nekih drugih knjiga. Kada smo kod ilustracija, Vaša knjiga svojim izgledom podseća na meni u restoranu. Kako je izgledao rad na njoj? Knjga kad se okrene liči na stolnjak na kome se nalazi tanjir i kašika da može sve lepo da se zahvati. Nije baš uobičajeno da se predjela jedu kašikom, a ovo su nekakve naučne grickalice za svaki dan. Međutim, ilustrator Nemanja Đorđević, naš dugogodišnji saradnik, osmislio je ovaj tanjir jer ga je inspirisala supa u kojoj deca love razne oblike, pa se tu nalazi ponešto od onoga čega ima u knjizi. Dok sam čitala knjigu stekla sam utisak da je baš kao Alisa bliska i deci i odraslima, da će ih uvek iznenaditi, da će saznati nešto novo i nešto za šta misle da je stvarno nemoguće. Koga ste vi imali u vidu kao svoju publiku? Publika emisije Korak ka nauci i čitave te naše horizontale jesu uglavnom tinejdžeri. S obzriom da na Prvom programu, nažalost, nemamo drugu emisiju koja se bavi naukom, trudimo se da Korak ka nauci pokrije sve uzraste. Za mene kao novinara to nije srećna okolnost. Mislim da treba da postoji ciljna grupa. Međutim, situacija je takva i ciljamo na one koji su radoznali i nastojimo da im pružimo neku informaciju, ali pre svega da ih zainteresujemo za nešto. Možda su nemoguće stvari najbolji primer za to. One ne daju mnogo objašnjenja, više su kao ideja za razmišljanje. Kako dobijate ideje za ove priče, kako pronalazite informacije i kako izgleda taj proces? Studirala sam književnost i nikada nisam razmišljala da se bavim naukom na bilo koji način. Malo sam i bežala od prirodnih nauka u gimnaziji, ali ko ne plati na mostu, plati na ćupriji. Tako mene dočeka to 1996. u radiju i kao jedinu pripremu, ali zaista dobru, imala sam radijski Drugi i Treći program. Mislim da sam tu, uz prirodnu sklonost da ne mogu baš lako da se upecam na nemoguće, odnosno nelogične stvari, stekla obuku koju mladi svet danas stiče u Istraživačkoj stanici Petnica. Takođe sam učila od mladih ljudi koji su mi dolazili u emisiju. Danas na odmor ne idem bez neke naučnopopularne knjige, a na kafu ne idem bez sveske i olovke pa sve što nađem pribeležim. Nećete verovati, ali na najenemogućijim mestima se nalaze odjeci nauke. Kako ste odlučili da se bavite novinarstvom u oblasti nauke? Mislim da se to negde naslonilo na moje lične osobine, na potrebu da budem okružena logičnim stvarima i pojavama, onim što može da se objasni. A sticaj okolnosti je bio takav da sam dobila ono što sam priželjkivala, a za šta nisam ni bila svesna da priželjkujem. Kada smo 1996. godine dobili taj jedan sat, kao odrasla, formirana osoba bila sam u situaciji da tek počinjem nešto. Bila sam zadovoljna da mi daju i jednu rubriku u tom jednom satu. Međutim, dobila sam čitavu emisiju. Šta je cilj emisije? Pokušaj da se menja onos prema nauci, da se stvori zdrava atmosfera u društvu. Ne kažem da emisija to može da postigne, ali je jedan od šrafića koji drži konstrukciju. Sa druge strane postoji i taj motivacioni nivo, obraćanje pojedincu u dva pravca: da oni koji nas čuju vide da je to nešto što mogu oni, ali i neka vrsta trbine za mlade ljude kji se već zanimaju za nauku da pokažu šta rade i dobiju neku povratnu informaciju. Kada bismo sklopili jedan trougao vaše emisije, tu su mladi, nauka, radio, tri strane među kojima nekad ima i nerazumevanja. Naučnici nemaju uvek vremena da se obrate mladima, a mediji nemaju vremena da se obrate nauci. Kako vi to spajate? Nisu nespojive. Senzibilitet savremenog mladog čoveka je drugačiji. Ako imamo u vidu starinski analogni radio, on možda ne ide u z mladog čoveka. Međutim, itekako je to medij koji može da bude savremen i ima budućnost. Upravo na ovakav način na kakav ima vaš radio. Radio je prenosiv, ne obavezuje vas da ga gledate, dovoljno je da slušate. Opet jedna od definicija radija koju volim jeste da je radio medij za ljude s maštom. Stvarate svoje slike i tu se opet vraćamo na Luisa Kerola.

Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio- emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Povez knjige : broširani Strana : 88 Format : 13x20 cm Pismo : ćirilica

Spiderman 1.DVD (2006) Millenium stanje diska vise i manje povrsinskih linija ili linijica kod mene je radilo kako ce raditi na drugom plejeru ne mogu da garantujem Omot 5-.

NOVO-LEOPARD NAOČARE ZA KOMPJUTER-BEZ DIOPTRIJE OVAJ PROIZVOD JE NAMENJEN LJUDIMA KOJI DUGO RADE ZA KOMPJUTEROM-JER ELIMINIŠE ZRAČENJE IZ EKRANA JEDNOSTAVNO AKO NOSITE OVE NAOČARE DOK RADITE ZA RAČUNAROM,VEĆ OKO 11-12 UVEČE ĆE VAM SE PRISPAVATI-DOK AKO RADITE BEZ NAOČARA ZBOG PLAVIČASTOG SVETLA IZ EKRANA-MOŽETE DA RADITE CELE NOĆI-NEĆE VAM SE SPAVATI Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija

Pro Pinball Big Race USA (Fliper) DVD (2010) Original DVD Empire stanje diska povrsinske linije pusten u kompjuteru kod mene je radilo,kako ce raditi na drugom kompjuteru ne mogu da garantujem. Omot 5-. !!!DISK RETKOST!!!

Ledeno Doba 2-Tapanje 2 DVD (2006) Original Sierra stanje diskova vise i manje povrsinskih linija i linijica pusteno kod mene na kompjuteru je radilo,kako ce raditi na drugom kompjuteru ne mogu da garantujem,Omot 5.

Ljubitelji avantura Alise u zemlji čuda i iza ogledala setiće se rečenice koju izgovara kraljica: „Ne mogu da podnesem više od šest nemogućih stvari pre doručka`. Na tragu zagonetki i igre rečima u kojima je uživao autor knjiga o Alisi, Luis Kerol, odnosno profesor matematike na Oksfordu Čarls Latvidž Džordž, već sedam godina u emisiji „Korak ka nauci`, svakog četvrtka od 13 do 14 sati, slušaocima se servira naučno predjelo - šest naizgled nemogućih informacija iz sveta nauke. Inspirisana tom rečenicom koja je dobila status poslovice u engleskom jeziku autorka je za ovu zbirku je odabrala 52 menija naučnih predjela za svaki dan. Izdanje Programa Radio Beograda za decu i mlade Format: 15,5 x 20,5 cm Broj strana: 114 Pismo: ćirilica Ilustrovao: Nemanja Đorđević

U.S. Marshals (1998) - Lovci na begunce. Originalna video kaseta u izdanju Tuck-a. glavne uloge: Tommy Lee Jones, Robert Downey Jr., Wesley Snipes... režija: Stuart Baird opis: Mark Šeridan (Vesli Snajps) je u Njujorku radio na otkrivanju planova kineske obaveštajne službe. Prilikom jednog pokušaja da otkrije ko je krtica u njegovoj agenciji, iz čiste samoodbrane, ubio je dva agenta. Šeridana terete za ubistvo i špijunažu, pa beži u Čikago, ali biva povređen u saobraćajnoj nesreći. Dok se oporavljao, biva uhapšen i transportovan u zatvor avionom, međutim, avion se ruši i on beži. Kada u olupini ne pronađu njegovo telo, pozivaju maršala Semjuela Džerarda (Tomi Li Džons) i njegov tim da uhvate begunca. Ubrzo će shvatiti da su postali deo Šeridanove potrage za krticom...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica Ilustracije: Danica Antic Korice: Sava Nikolic Ivan Bratko (15. februar 1914 — 23. mart 2001) je bio slovenački pisac i izdavač, partizan i oficir. Bratko je rođen u Celju 1914. godine.[1] Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Ljubljani[1] 1941. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije od 1933. godine i objavio brojne članke i kolumne o društveno-ekonomskim temama i pre Drugog svetskog rata. Sahranjen je u koncentracionom logoru Gonars odakle je pobegao i otišao u partizane. Njegovo bekstvo iz Gonarsa bilo je i inspiracija za njegovu najpoznatiju knjigu Teleskop (Teleskop), za koju je dobio Levstikovu nagradu 1954. godine. Od 1952. do penzionisanja 1981. radio je kao šef Izdavačke kuće DZS. Preminuo je u Ljubljani 2001. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice: Vladimir Milaric Dušan Radović bio je aforističar i TV urednik. Rođen je 29. novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija `Studio B`, koji su kasnije objavljeni u tri knjige `Beograde dobro jutro`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića`. Brat Duškov je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečijeg hora `Kolibri`

Izdavač: Građevinska knjiga, Beograd Godina izdanja: 1952/53. Povez: Tvrd Broj strana: 1363. Stanje: Dobro - Veoma dobro građenje automobila, građenje brodova unutrašnje plovidbe, građenje brodskih mašina, građenje morskih brodova, građenje vazduhoplova, industrija prehrane i srodne ondustrije, iskorišćavanje toplote, iskorišćavanje voća i povrća, konzervisanje, mašine za pripremanje, mlekarstvo, pakovanje, pivarstvo, pecare, sušenje krompira, proizvodnja skroba, poljoprivreda, pomoćne mašine i uređaji preradbene industrije, prerada đita, mlinarstvo, pekarstvo, prerada nafte, rudarstvo dubinsko bušenje, saobraćajna tehnika, tehnika dobijanja šećera, tehnika obesprašivanja, tehnika prerade mesa i ribe, tehnika šumske privrede fina mehanika, fotografska, kinematografska i radio tehnika, gasna tehnika, gasifikacija i degasifikacija, industrijske peći, keramika i staklo, krojačke mašine, perionice rublja, prerada zdrave i činjene kože, fabrikacija obuće, proizvodnja drvovine, celuloze i hartije, radiotehnika, tehnika grafičkih i kancelarijskih mašina, tehnika gašenja požara, tehnika vlaknaste materije i hartije, tekstilne tehnike

Tracklist 1 Intro 2:50 2 Tajno Ime 4:16 3 Pisma Ljubavna 4:09 4 Sve Je Lako 5:20 5 Kao Ja Da Poludiš 5:22 6 Kiše Jesenje 3:57 7 Šteta Što Je... 4:32 8 Ipak 4:33 9 Medley: Ma Kog Me Boga Za Tebe Pitaju - Oprostio Mi Bog - Tu Noć Kad Si Se Udavala - Na Badnje Veče - Ako Tražiš Nekoga 14:37 10 Heroj Ulice 7:32 11 Dan Za Danom 2:41 12 Crno Bijeli Svijet 3:38 13 Da Mogu Ispočetka 4:22 14 Korak Po Korak 4:44 15 El Klinjo 4:35 16 Lupi Petama 6:18 17 Mojoj Majci 6:19 18 Ne Zovi Mama Doktora 3:58 19 Previše Suza U Mom Pivu 4:05 20 Mi Pijemo 4:06 21 Marina 8:00 22 Radio Dubrava 4:56 23 Subotom Uvečer 4:38

2 kingston memorije ddr2 na 667mhz i 2 hinyx memorije ddr2 na 667mhz. Uparene radile zajedno.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Vjera Lalin Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Autora ! Ilustracije: Zlata Zivkovic - Zilic Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Biografija Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine.[4] Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica

Denis Napast-Krstarenje Crtani Film DVD (2005) Acrobat Film stanje diska po neka povrsinska linjica kod mene radilo ok, Omot 5.

Autor: Borisav Simić Izdavač: `Resavska škola`, Despotovac Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Borisav Simić je u prosveti radio 42 godine, a toliko ima i objavljenih knjiga o matematici. Njegove knjige su zanimljive, jer zadatke prate priče, odnosno njeni učesnici daju ideje kako da se stigne do rešenja, što nije slučaj u redovnim udžbenicima. Na taj način on drži pažnju đaka. - Matematički zadaci su kao mostovi. Može da se pođe na jednu stranu da bi se stiglo na drugu, ili da se krene od druge strane. Matematiku treba voleti. Ona je svuda. Svim naukama je osnova. Iako je i sluškinja svih nauka, u svakoj prilici njoj pripada prvo mesto, jer osvetljava put dolaska do rešenja - poetičan je Simić. Njegova želja je da pokuša da opovrgne uobičajeno mišljenje da je matematika suvoparna, apstraktna i dosadna. Nju, ocenjuje, ne čine samo brojevi. Matematika se primenjuje kad god neko traži strategiju koja ga vodi do pobede. Simić zato apeluje na profesore da pokažu zanimljivo lice matematike. Knjiga je vrlo dobro očuvana. RETKO !!! (tiraž 300 primeraka)

Mali ventilator koji se ukljucuje na lap top ili kompjuter. i hladi vas dok radite. Izuzetno jak i funkcionalan. Visok oko 12 a sirok oko 10cm